"Čelična ledi" počela da rđa
Godinama je spektakularno i javno vršila pritisak na države poput Ruande i Srbije da izruče svoje ratne zločince. Sada će joj ta upornost postati zla kob: SAD i Velika Britanija ne žele više da podržavaju glavnog tužioca Karlu del Ponte
HAG - Kada se pojavila, smatrali su je "čeličnom ledi" iz Švajcarske. Tamo je vodila sudske procese protiv ruske mafije i uticajnih velikih banaka, delom pomoću grubih metoda i ogromnog odjeka u javnosti. 1991. godine je zamalo pala kao žrtva atentata u kući njenog prijatelja, italijanskog sudije Đovanija Falkonea koji se borio protiv mafije.
Tada se činilo da je ona prava žena koja može da se bavi slučajevima genocida i mučenjima. Naime, Karla del Ponte je važila za nepopustljivu, ambicioznu, čak pomalo krutu osobu koja ima dobre nerve. Zbog toga ju je Savet bezbednosti UN imenovao za glavnog tužioca dva tribunala istovremeno: Tribunala za bivšu Jugoslaviju koji treba da istraži zločine iz perioda raspada SFRJ i Tribunala za Ruandu koji se bavi kažnjavanjem krivaca za genocid u Ruandi 1995. godine.
Karli del Ponte je bilo jasno da će imati uspeha samo ako dobija široku podršku međunarodne javnosti. Ona je vršila snažan pritisak na vlade, koje nisu dovoljno sarađivale sa Tribunalima, koristeći oštre reči i dajući pompezne intervjue da bi privukla pažnju medija koji su učinili da postane omražena u dotičnim zemljama.
Njen samopouzdan nastup skrivao je koliko je zapravo zavisila od spremnosti jedne zemlje da svoju finansijsku i ekonomsku pomoć uslovi saradnjom sa Tribunalom: od Sjedinjenih Država. Međutim, Amerika se već neko vreme sve više udaljava od međunarodne pravde. Tribunal za bivšu Jugoslaviju je neefikasan i skup, kritikovao je specijalni američki ambasador za pitanja ljudskih prava Rišar Prosper, još prošle godine prilikom svoje posete Hagu.
Sada treba da se pruži isti argument i kada je reč o Tribunalu za Ruandu u Aruši: Tribunal bi mogao da radi brže i efikasnije kada bi imao sopstvenog tužioca, rekao je Kofi Anan u utorak, zbog toga on želi da predloži Savetu bezbednosti UN da se ne produži mandat Karli del Ponte za Tribunal za Ruandu koji joj ističe u septembru. Tako bi ona bila glavni tužilac samo u Hagu i mogla bi da se potpuno posveti optužnicama.
Na pravi pogled ovo je uverljiv argument, budući da se Švajcarkinja i u procesu protiv Miloševića pokazuje samo povremeno u sudnici. Pritisak koji vrši na Beograd i bosanske Srbe radi izručenja osumnjičenih za masakr u Srebrenici 1995. godine, Ratka Mladića i Radovana Karadžića, bio bi, međutim mnogo manje verodostojan nego pre. Ništa ne može da zavara: sa gubitkom američke podrške međunarodnoj pravdi "čelična ledi" počinje da rđa.
Stiče se utisak da je Karli del Ponte pre svega njena upornost postala zla kob. Ona nije želela da dovede na optuženičku klupu Tribunala za Ruandu samo odgovorne za masakr pripadnika plemena Hutu nad Tutsima, već i one pripadnike plemena Tutski koji su u Ruandskom patriotskom frontu pre i posle genocida 1995. godine ubijali pripadnike plemena Hutu u različitim regionima. Međutim, mnogi od tih Tutsija su u međuvremenu došli do uticaja i funkcija u Ruandi zbog čega je Ruanda sve više potkopavala aktivnosti Karle del Ponte.
Nekim svedocima zemlja je zabranila put u Tanzaniju, dok su drugi zaplašeni. Del Ponteova se žalila Savetu bezbednosti koji je opomenuo Ruandu, ali to nije imalo dalekosežne posledice. Naime, Ruandi, koja ima ključnu ulogu u oružanim sukobima u Kongu, očigledno je pošlo za rukom da obezbedi podršku SAD i Velike Britanije. Džon Negroponte, američki ambasador pri UN, izjavio je u Njujorku d se njegova vlada još nije definitivno odlučila za imenovanje novog tužioca, da želi da se o tom pitanju postigne konsenzus u Savetu bezbednosti. Zvanični cilj SAD je da se Tribunal napravi efikasnim i da se ubrza njegov rad.
Ova argumentacija krije neizrecivu prednost za SAD: oba Tribunala, i u Hagu i u Aruši, mogla bi još brže da zatvore svoja vrata. Rišar Prosper je više puta nagovestio da bi želeo da se Tribunal za Jugoslaviju zatvori i pre isteka zvaničnog roka 2008. godine. Oba Tribunala su se na početku svog rata suočavala sa brojnim teškoćama. Ovi sudovi su u međuvremenu postali zavisni od saradnje onih država iz kojih potiču optuženi i svedoci. Ali, SAD nisu pravi primer za to. Do sada nijedan američki političar nije dobio dozvolu da svedoči u procesu protiv Miloševića kako bi se pojavio kao svedok optužbe.
Karla del Ponte se još nije izjasnila o raspravi o njenoj budućnosti. Nakon jednog kratkog razgovora s Kofijem Ananom u Njujorku ona je otputovala ne dajući komentare. Njen portparol Dominik Rejmond je rekao da bi imenovanje drugog tužioca za Tribunal za Ruandu potkopao verodostojnost Tribunala. On ne želi da isključi mogućnost da bi Karla del Ponte mogla da se povuče.
Florans Artman je u Hagu izjavila da se ne radi o ostavci, već samo o tome da se odbije "napad na verodostojnost, autoritet u nezavisnost". Među članicama Saveta bezbednosti mogu se čuti i druge varijante. I mandat Karle del Ponte za bivšu Jugoslaviju mora da bude produžen. Pitanje je sada da li će se produžiti za četiri godine ili samo za jednu.
