-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/invboard). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== PREVOZNICI ŠEĆERNE REPE NASTAVILI BLOKADU Zrenjanin -- Već treći dan prevoznici šećerne repe blokiraju magistralni put Beograd Zrenjanin kod Ečke zahtevajući od zrenjaninske šećerane isplatu duga za prošlogodišnji rod repe. Kako javlja dopisnik B92 Miroslav Zadrepko, prevoznici najavljuju pojačavanje blokade. Prevoznici su odučili da od sutra više ne propuštaju vozila na svaka dva sada, kako su to radili do danas. Predstavnik prevoznika Zdenko Petrenj kaže da će od ponedeljka kroz blokadu moći da prolaze samo prioritetna vozila, dok će put Zrenjanin - Beograd za ostale biti zatvoren: "Molimo građane i putnike koji idu od Beograda prema Zrenjaninu i obrnuto da izbegavaju pravac kod Ečke, jer će doći do neprijatnih situacija da neće moći proći, izuzev vozila hitne pomoći, milicije, vatrogasaca i slično". Petrinj dodaje da se očekuje da će u ponedeljak stupiti u kontakt sa predstavnicima vlasti, kako bi se ovaj problem rešio. On, međutim, nije mogao da precizira da li će predstavnici prevoznika i vlasti i sastati: "Imamo nagoveštaja da ćemo stupiti u kontakt sa predstavnicima Vlade, sa ministrom poljoprivrede Jevtićem i pomoćnikom gospodinom Pavlovićem, da se dogovorimo". Petrenj kaže da se još uvek ne zna da li će biti razgovora, tako da će blokada biti nastavljena do sutra. Od ponedeljka bi se blokadi mogli pridružiti i zemljoradnici koji su nezadovoljni kvalitetom šećera koji su dobili na ime duga od zrenjaninske šećerane. Odluku će doneti Sindikat poljoprivrednika Vojvodine na sutrašnjem sastanku. ŠTRAJKAČI GLAĐU RK BEOGRAD U ZDRAVSTVENOM KOLAPSU Kragujevac -- Devetoro radnika kompanije Robne kuće Beograd u Kragujevcu već sedmi dan štrajkuju glađu i nalaze se u teškom zdravstvenom stanju. Kako je prenosi član štrajkačkog dobora Vladan Simović, oko 100 zaposlenih u kompaniji RK Beogrd je u štrajku i traže issplatu 40 zaostalih zarada, uplatu radnog staža proteklih 50 meseci i doslednu primenu socijalnog programa za sve zaposlene. Dvetoro njih, koji su se odlučili za šrajk glađu, kako kaže Simović, imaju sve veće zdravstvene probleme: "Evo, već sedmi dan štrajkujemo glađu, devet ljudi. To su ljudi koji su štrajkovali i pre dva meseca. Zdravstveno stanje je već katastrofalno, nije rizično, već katastrofalno. Lekarske ekipe su stalno sa nama, pokriveni smo tabletama, lekovima i injekcijama. To su povećane hipertenzije iz dana u dan. Srčane tegobe, aritmije, gušenja, malaksalost, nesvestice, ljudi su fizički uništeni", kazao je Simović. OSNOVAN SAVET ZA EVROPSKE INTEGRACIJE Sveti Stefan -- U ekskluzivnom crnogorskom letovalištu Sveti Stefan u subotu je konstituisan državni Savet za evropske integracije, u čijem se sastavu nalaze skoro svi najviši predstavnici vlasti Srbije i Crne Gore. Osnovni zadatak Saveta biće da usmerava proces uključenja zemlje u Evropsku uniju. Na čelu ovog državnog tela nalazi se predsednik zajednice Svetozar Marović, a članovi su premijeri Srbije i Crne Gore Zoran Živković i Milo Đukanović, potpredsednik srpske vlade Čedomir Jovanović, šef diplomatije Goran Svilanović, kao i više ministara iz vlada dve republike. "Uključenje u Evropsku uniju je prioritet Srbije i Crne Gore", izjavio je predsednik Saveta za evropske integracije Svetozar Marović. "Savjet je formiran na najvišem nivou. Time smo želeli da pokažemo dve stvari - ne samo da simbolički potvrdimo našu opredeljenost prema ovim ciljevima, nego da, što je mnogo važnije, afirmišemo političku spremnost i odgovornost da pri implementaciji tih zadataka i poslova upravo u tom savjetu budu predstavnici onih institucija i onih organa koji će nesumnjivo imati najviše posla. Kada to kažem, onda prije svega mislim na predsednike dvije vlade država članica, koje inače u procesu implementacije imaju najviše posla i najviše odgovornosti", rekao je Marović. Premijer Srbije Zoran Živković kazao je da sve što čini državna politika Srbije i Crne Gore jeste u cilju uključenja u Evropsku uniju. Formiranjem Saveta učinjen je važan korak ka podeli posla između tri vlade, rekao je on. "U podeli posla sva tri tela, i Savet ministara, i Vlada Crne Gore, i Vlada Srbije imaju velike zadatke, obaveze i poslove. Mislim da smo danas definisali najvažniju podlu šta je čiji posao. Mi ćemo u daljem radu koristiti iskustva svih onih koji su taj posao počeli pre nas i trudićemo se da taj put pređemo za kraće vreme od njih, ne zato što su oni loše radili, nego zato što mi imamo dosta olakšan posao zahvaljujući njihovim iskustvima", rekao je Živković. Svetozar Marović najavio je i pokretanje državne kampanje za jačanje svesti o neophodnosti uključenja u Evropsku uniju: "Danas smo pokrenuli i nekoliko inicijativa vezano za kampanju koja bi trebalo da pokrene sve i u Srbiji i u Crnoj Gori da prepoznaju da ulazak u Evropu nije samo zadatak vlasti, nije samo zadatak ovog savjeta, niti samo vlada dve države članice, nego je zadatak i nada svakog našeg građanina", rekao je Marović. Državni Savet za evropske integracije formiran je posle očiglednog zastoja u tempu priključenja Evropskoj uniji. Politikolog Dušan Pavlović iz Instituta za evropske studije, kazao je za B92 da formiranjem Saveta nije napravljen korak napred, već da je to još jedan pokazatelj zbunjenosti vladajućih struktura. "Mi imamo ionako previše državnih organa koji se bave evropskim integracijama i ako je nešto sigurno, onda je to da u našoj politici pridruživanja Uniji nije sasvim jasno ko se čime bavi. I mislim da u stvari to jeste još jedan doprinos tome da se dodatno uveća konfuzija oko toga ko je odgovoran. Mislim da ovo telo, iako uključuje visoke predstavnike jedne i druge vlade i vlade državne zajednice, neće doprineti mnogo tome da naša politika u evropskim integracijama bude jasnija. Dok se ne uspostavi jedno telo sa jasnim ingerencijama, koje će najverovatnije morati da se zove Ministarstvo za evropske integracije, ili tako nekako, lutaćemo u našim nastojanjima da se priključimo Evropskoj uniji", kazao je Pavlović. U izjavi novinarima nakon konstitutivne sednice Saveta za evropske integracije, Zoran Živković i Milo Đukanović usprotivili su se predlogu Evropske komisije za potpuno usaglašavanje carinskih stopa dve republike. Živković je rekao da bi usaglašavanje stopa za 56 poljoprivrednih proizvoda bilo težak udar za srpsku poljoprivredu, a Đukanović da "postoji permanentni pritisak administracije iz Brisela da se ubrza proces harmonizacije ekonomskih sistema Srbije i Crne Gore". On je kazao da Brisel pri tom zanemaruje "ekonomsku štetu" koju bi ubrzana harmonizacija nanela državnoj zajednici. ĐUKIĆ: VOJVODINI DATI VEĆU EKONOMSKU SAMOSTALNOST Novi Sad -- Novi Ustav Srbije mora da omogući veću ekonomsku samostalnost, kako Vojvodini, tako i drugim delovima Republike, izjavio je predsednik Izvršnog veća Vojvodine Đorđe Đukić. On je u intervjuu za Politiku od nedelje rekao da jačanje lokalnih samouprava u Srbiji nije moguće bez jačanja njihove finansijske samostalnosti i da decentralizaciju vlasti vidi ne samo kao preuzimanje prava, već pre svega obaveza i odgovornosti. Đukić kaže da specifičnost multietničke, multikonfesionalne i multikulturalne Vojvodine mora da bude praćeno specifičnim zakonskim propisima, kao što Beograd, kao glavni grad, sa svojim specifičnostima, zahteva poseban status. "Vlast se mora približiti građanima, a pojedine oblasti se moraju urediti u zavisnosti od specifičnosti konkretne teritorije i u tom smislu Vojvodini treba da pripadne zakonodavna, izvršna i u odgovarajućem obimu sudska vlast", kaže Đukić. STRANKA I INSTITUT G17 POD STALNOM KONTROLOM PORESKE UPRAVE Beograd -- Potpredsednik stranke G17 Plus Milan Pajević izjavio je u nedelju da predstavnici te stranke "sa zadovoljstvom" pomažu inspektorima Poreske uprave koji poslednjih desetak dana vrše kontrole u stranci i G17 institutu. On je rekao da očekuje da će na isti način biti prekontrolisane i partije u DOS-u. Povodom svakodnevnog prisustva poreskih službenika u stranci G17 Plus i G17 Institutu Pajević je agenciji Beta rekao da su predstavnici stranke i Instituta "počastvovani što svi inspektori Poreske uprave koji ne koriste godišnji odmor imaju nalog svojih pretpostavljenih da vrše" te kontrole. "Moje kolege ih primaju veoma gostoljubivo i profesionalno i sa velikim zadovoljstvom im pomažu u radu. S obzirom da je julovsko-SPS-ovski režim propustio da ovoliko temeljno pročešlja naše inače besprekorno poslovanje, zaista je odlična prilika da se to nadoknadi po nalogu sadašnje vlasti", ocenio je potpredsednik G17 Plus. "Očekujući i dalje kratak i jednostavan odgovor od ministra finansija o prijavljivanju poreza vladinih funkcionera, svima u Poreskoj upravi Srbije upućujemo podršku i srdačne pozdrave, uz mozda već zaboravljeni slogan: Pošteno!", rekao je Pajević. ORLIĆ: AFERE MORAJU DOBITI KONAČAN EPILOG Novi Sad -- Predsednik Socijaldemokratske partije i jedan od lidera DOS-a Slobodan Orlić izjavio je da sve afere u Srbiji "moraju dobiti konačan epilog". U intervjuu za novosadski Dnevnik od nedelje, on je rekao da se stvari moraju nazvati pravim imenom bez obzira "ko je kome kum ili stari ratni drug". "Te afere su i naš problem jer i mi participiramo u vlasti, deo smo DOS-a i sve te afere prihvatamo i na sebe. Sve to nagriza DOS i govori da nam se loše piše na izborima", rekao je Orlić. On je kazao da istražni organi "ne rade svoj posao dobro", što je pokazala i akcija "Sablja", jer kada je policija uradila sve što je do nje, "većina ljudi" je izašla iz zatvora "bez krivične prijave i bez optužnice". Orlić je kazao i da većina ljudi iz prethodnog režima "šeta potpuno slobodno" iako protiv njih postoje krivične prijave. "Pricamo o Kolesarovom novcu, za koji nije utvrđeno da li je od mame i tate, ili od provizije, a vrlo brzo smo zaboravili 800.000 švajcarskih franaka Milovana Bojića", rekao je predsednik SDP-a. On je kazao da sve dok ne budu kažnjeni ljudi iz bivšeg režima za sva zlodela koja su učinili, "nema poruke ovoj i svakoj drugoj vlasti da će proći kao oni". Da su prethodni završili u zatvoru, "drugačije bi i ovi danas razmišljali", rekao je Orlić. SKUPŠTINA USKORO O PREDLOGU ZAKONA U SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA Beograd -- Tokom protekle nedelje u Skupštinu Srbije stigao je i Predlog zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Predlagač zakona je Vlada Srbije, a njegov nacrt izradio je Centar za unapređenje pravnih studija, odnosno CUPS. Profesor Vladimir Vodinelić iz CUPS-a kaže za Radio B92 da je tekst zakona Vladi Srbije bio ponuđen još 2001. godine, ali da, do prošlog meseca, nije bilo zainteresovanosti da se takav zakon pošalje parlamentu na usvajanje. On navodi i da je potpredsednik Vlade Žarko Korać najzaslužniji za to što je tekst, konačno, u skupštinskoj proceduri. Vodinelić objašnjava da je pravo na slobodan pristup informacijama "pravo ama baš svakoga, sa bilo kog dela zemaljske kugle, koje otvara vlast prema građanima", a da je ovaj zakon - koji to pravo reguliše - "pravi reformski zakon". On, međutim navodi i da će na njegovu primenu presudno uticati sami građani, odnosno to koliko budu zainteresovani da koriste pravo koje im je namenjeno: "Sve što vlast ima kao podatak ili informaciju kod sebe, vi možete tražiti od nje, kako u tom pogledu da vas obavesti da li time raspolaže, tako i u pogledu toga da vam omogući uvid u podatak ili informaciju, da vam izda kopiju, a vlast može da vam ih ne da samo iz tačno navedenih razloga koji su u zakonu precizno, u jednoj zatvorenoj listi nabrojani. Jedna od tih situacija, jeste kada se vodi postupak, a davanje informacije bi otežalo ili onemogućilo efikasno obavljanje pravosuđa. Drugi je razlog ako je ugrožena bezbednost zemlje, zatim ukoliko bi se radilo o tome da bi davanjem informacije vlast povredila nečije pravo na privatni život. I možda najosetljivije pitanje tajni. Ništa lakše nego proglasiti nešto tajnom, staviti nalepnicu da je to tajna i time učiniti ga nedostupnim. Zato mi i nismo rekli da ono što je proglašeno tajnom takođe samo po sebi već ovlašćuje vlast da kaže da ne da informaciju, već samo ako bi odavanje te tajne po svojim posledicama bilo tegobnije od značaja da se informacija pruži", kazao je Vodinelić. Da bi dobio informaciju koja ga interesuje, građanin bi, kako predviđa zakon, trebalo da se obrati bilo kom državnom organu. Rok u kome se dobija informacija je najkasnije 20 dana, osim u slučajevima kada su ugroženi život ili zdravlje, kada se rok skraćuje na 48 sati. Ipak, zakon predviđa i odredbu odbijanja davanja traženog podatka u slučaju da je traženje "prekomerno". Vodinelić kaže da se time sprečava mogućnost da "neko dolazi svaka dva minuta i traži isti podatak". Kada nadležni organ ne dostavi informaciju, građanin se za pomoć obraća takozvanom povereniku. Međutim, Vlada Srbije nije prihvatila sva rešenja koje je ponudio CUPS: "Reč je o tome da ne mogu biti izloženi odgovornosti oni insajderi, kako se to kaže, ljudi iz organizacija, koji su kršeći svoje radno-pravne obaveze omogućili nekome da izvrši uvid u dokumenat koji je važan za otkrivanje korupcije, za otkrivanje krivičnih dela. Ukoliko nemate ovakvu odredbu, vi ćete imati u mnogome zatvorenu upravnu strukturu, dakle državne organe u kojima će ostati zakopane razne nepravilnosti, korupcije, čak i krivična dela. To recimo znači da vi nikada kod nas ne biste imali Votergejt, jer niko se neće odvažiti da ukaže na to da je neko iz organa učinio nedopušteno delo, ukoliko će sam biti izložen odgovornosti zbog toga. Bez jednog takvog efikasnog mehanizma, ovaj zakon doista ostaje obogaljen", rekao je Vodinelić. Pored CUPS-a, na pripremi jednog drugog nacrta zakona o dostupnosti informacija radio je i JUKOM. Taj nacrt nije prihvaćen. Dejan Milenković iz JUKOM-a navodi primere iz naše zemlje na kojima će građani moći da primene zakon od januara sledeće godine, ukoliko, naravno, bude usvojen u parlamentu: "Građanin ima pravo da zna koliko je potrošeno na jednu posetu parlamentarne delegacije, ko je u toj poseti učestovao, kakvi su rezultati posete i u krajnjoj liniji kolika su sredstva za to potrošena. To su budžetska sredstva, koja građani izdvajaju kroz sistem poreza, da se ne bi dešavala situacija koju sada imamo, da praktično ni predstavnici političkih stranaka, nemaju uvida u sve podatke državnih organa. Tadašnji guverner Narodne banke pokazuje određene dokumente i sa druge strane imate situaciju da ista vlada praktično, odnosno zvanični državni organi odgovaraju na papir papirom, a moja uloga kao građanina jeste da vidim taj papir. Ne verujem nikom, želim da ga vidim sam. Prema zakonu o slobodnom pristupu informacijama, vi samo treba da znate gde da tražite", kazao je Milenković. PELEVIĆ: MIĆIĆ OBMANJUJE GRAĐANE SRBIJE Jagodina -- Predsednik Stranke srpskog jedinstva Borislav Pelević optužio je u nedelju predsednicu Skupštine Srbije i vršioca dužnosti predsednika Republike Natašu Mićić da je obmanula građane izjavom da će raspisati predsedničke izbore nakon donošenja novog Ustava Srbije. Pelević je za jagodinsku televiziju Palma plus kazao da je svojom izjavom Mićić "očigledno" pokušala da zavara građane Srbije i pozvao se na izjavu ministra pravde Vladana Batića koji je kazao da će se po novom Ustavu predsednik birati u parlamentu. DVOGODIŠNJICA UBISTVA MOMIRA GAVRILOVIĆA Beograd -- Na današnji dan pre dve godine ubijen je pripadnik Službe državne bezbednosti Momir Gavrilović. Ovo ubistvo izazvalo je političku krizu s obzirom da je Gavrilović ubijen nakon što je stupio u vezu sa tadašnjim predsednikom Jugoslavije Vojislavom Koštunicom. Koštunica je tvrdio da mu je Gavrilović tokom susreta ukazivao na korupciju u vrhu vlasti. Istraga o ubistvu Momira Gavrilovića i dalje traje. Novinar nedeljnika Vreme Jovan Dulović za B92 kaže da je to jedno od mnoštva nerazjašnjenih ubistava i sumnja da je iko od nadležnih na tom slučaju ozbiljno radio: "Lično, ja nemam nikakvog dvoumljenja da je iko od nadležnih na tome ozbiljno radio. On je bio pripadnik Državne bezbednosti. Godine 1985. bio je dodeljen Centru DB Beograda, kasnije je postao načelnik jednog od tih odeljenja, a od aprila 1985. do aprila 1991. bio je u DB u Uroševcu, na Kosovu. E sada, ima jedan vrlo zanimljiv detalj. U njegovoj biografiji koju je objavio MUP nigde nema šta je radio od 1991. do 1995. godine. To je vrlo indikativno, jer sam ga ja 1991. godine video u Erdutu, u okolini Vukovara, u uniformi, maskirnoj, ali ga niko nije zvao pukovnik Gavrilović, već pukovnik Perić. Puno ima ubistava o kojima nikad ni reči. Jedno od meni najzanimljivijih bilo je ono kod Golupca, kada su otkopana četiri betonirana leđa u komadima, koje je neko sistematski pobacao sa kamiona u Dunav i to je izašlo. To je četvoro muškaraca, razbili su to i povadili tela. Odvezena su za Beograd, i niko nikada više o tome ni reči nije hteo da kaže", rekao je Dulović. O'BRAJAN: PITANJE MLADIĆA KOST U GRLU VLASTIMA U SRBIJI Beograd -- Hapšenje generala Ratka Mladića je problem koji se jednostavno mora rešiti i koji je kost u grlu vlastima Srbije, izjavio je za Blic od nedelje nakadašnji izaslanik za Balkan američkog predsednika Bila Klintona, Džejms O'Brajan. "Najvažniji rezultat posete premijera Srbije Zorana Živkovića SAD je činjenica da su dve zemlje pokazale da su odnosi normalizovani i da Vašington Srbiju tretira kao svaku drugu zemlju", rekao je O'Brajan. "Rekao bih da je ovo bila veoma pozitivna poseta koja je pokazala da su dve zemlje postale partneri i da su prevaziđeni sukobi koji su u poslednje dve decenije remetili te odnose". O'Brajan je rekao da bi Srbija trebalo da "učini još jedan dodatni gest kako bi pokazala da zaista čistim srcem ulazi u partnerske odnose sa Amerikom". "Radi se o hapšenju generala Ratka Mladića - to je problem koji se jednostavno mora rešiti i koji kao kost u grlu stoji vlastima Srbije", kazao je on. O'Brajan je rekao da bi mogao da kaže, kao neko ko je u američkoj administraciji bio zadužen za Balkan, da se SAD neće mešati u rešavanje svakodnevnih, unutrašnjih pitanja u Srbiji. POSLE INCIDENTA, KFOR PONOVO KONTROLIŠE PROLAZNIKE PREKO MOSTA U MITROVICI Kosovska Mitrovica -- U Mitrovici je u subotu uveče izbio incident nakon čega je, na mostu koji spaja južni i severni deo grada, ponovo uvedena kontrola od strane KFOR-a i UNMIK-a, izveštava dopisnik TV B92 Petar Miletić. Nakon odluke da glavni most na Ibru u Kosovskoj Mitrovici bude otvoren za sve koji žele da ga pređu, u subotu uveče oko 23 časa, dogodio se i prvi incident. Naime, grupa od tridesetak albanskih mladića prešla je most i provocirala i psovala građane severnog dela Kosovske Mitrovice, koji su šetali obalom Ibra. Nakon toga, srpski mladići koji su sedeli u obližnjim kafićima, potrčali su prema Albancima sa kojima su izmenili psovke i pretnje i Albanci su se vratili u južni deo grada. Na lice mesta su odmah stigli i pripadnici UNMIK policije i Kosovske policijske službe, i most je sinoć, posle duže vremena ponovo bio zatvoren. Danas, u nedelju, situacija je ponovo mirna. ČOVIĆ: NEMA VLADAVINE PRAVA AKO NE MOŽETE DA ZAŠTITITE SVEDOKE Jagodina -- Tri osobe su poginule, a tri teško ranjene u pucnjavi u Peći u subotu uveče, saopšteno je iz UNMIK policije u tom gradu. Poginuli su Škeljzen Nikći, Antigona Dedušaj i Fljorina Keljmendi, a ranjeni su Rusten Dreušaj, Redžep Keljmendi i Bujar Ljajći, rekao je na portparol UNMIK policije Džo Singlton. UNMIK je saopštio da su napad vatrenim oružjem izvele četiri, još uvek, nepoznate osobe, a povredjeni su, nakon ukazane prve pomoći, prebačeni u Prištinu na dalje lečenje. Šef koordinacionog centra za Kosovo Nebojša Čović, u izjavi za B92 tvrdi da je meta ovog napada zapravo bio ranjeni Redžep Keljmendi, svedok u slučaju protiv Dauta Haradinaja: "Nema vladavine prava ako nemate mogućnost da zaštitite svedoke. Ono što se još ne objavljuje od strane UNMIK-a, a dosta je izgledno, to je da su izgleda ranjena dva policajca iz Kosovske policijske službe. To sve govori o ambijentu na prostoru Kosova i Metohije. Ja se stvarno nadam da neće sada biti predstavnika političkih, vladinih, nevladinih, u okviru albanske zajednice, koji će to sada ponovo to ponovo cinično i ironično probati da pripisuju Beogradu. Nas ne raduje ovakav ambijent na prostoru Kosova i Metohije, mi želimo mir u celoj Srbiji, samim tim u čitavom regionu zapadnog Balakana", rekao je Čović. PREDSEDNIK GRČKE DOLAZI U SCG, 14. I 15. OKTOBRA Beograd, Atina -- Predsednik Grčke Kostis Stefanopulos posetiće Srbiju i Crnu Goru 14. i 15. oktobra, objavljeno je u Atini. Ovo je prvi put posle nekoliko decenija da neki šef grčke države dolazi zvanično u Beograd. Program posete još nije saopšten. Počele su, međutim, pripreme za susret privrednika Grčke i SCG 14. oktobra u Beogradu, povodom posete Stefanopulosa. Na skup u Beogradu doći će i pojedini privrednici iz SAD koji traže pomoć Grčke za "istraživanje mogućih poslovnih prilika na Balkanu", saopštio je pomoćnik ministra inostranih poslova Andreas Loverdos, koji je nedavno posetio SAD, a zatim Podgoricu i Beograd. Loverdos je ocenio da se "posle ubistva (premijera Zorana) Đinđića grčka preduzeća ustručavaju od saradnje i investicija u Srbiji što se vidi i iz toga što je grčkom programu za Balkan (ESOAV) podnet samo jedan zahtev za subvencionisanje privatnog projekta proizvodnje". "Vreme je da fobija prestane i da ojača poslovna otvorenost Grčke prema Srbiji, a cilj trojnog poslovnog sastanka (u oktobru, u Beogradu) je da produbimo grčko-srpske poslovne veze, delujući i kao odskočna daska za preduzeća iz SAD, kao i Kanade i Holandije koja su pokazala interesovanje (za to)", rekao je Loverdos. Petogodišnji (za period 2002-2006) grčki plan privredne rekonstrukcije na Balkanu (ESOAV) čijom realizacijom upravlja Loverdos, predviđa sufinansiranje državnih i privatnih projekata u šest zemalja Balkana sa ukupno 550 miliona evra, od čega gotovo polovina, 250 miliona evra, otpada na projekte u SCG. OD PONEDELJKA PONOVO POSKUPLJUJU NAFTNI DERIVATI Beograd -- Ministarstvo rudarstva i energetike saopštilo je u nedelju da će cene naftnih derivata na domaćem tržištu biti povećane od ponedeljka, 4. avgusta, zbog uskladjivanja cena sa cenom sirove nafte na svetskom tržištu. Dizel gorivo D2 i Evro dizel poskupeće za 20 para po litru, motorni benzin od 86 oktana poskupeće za pola dinara, dok će cena lož ulja biti snižena za 20 para. Bezolovni motorni benzin od 95 oktana i motorni benzin iste oktanske vrednosti poskupeće za 60 para dok će benzin od 98 oktana poskupeti za 70 para po litru. DSS: DUŽNIČKA KRIZA JE POČELA Beograd -- Vlada u senci Demokratske stranke Srbije saopštila je u nedelju da je činjenica da je Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda, na molbu Vlade Srbije, odložio otplatu kredita koji dospevaju u periodu septembar-oktobar 2003, dokaz da je Vlada uvela Srbiju u duboku dužničku krizu. DSS saopštava i da su obaveze koje su dospele 2002. godine, i čija je vrednost veća od 200 miliona dolara, takođe nisu servisirane i da je njihova otplata takođe "odložena za neka druga vremena". Vlada u senci tvrdi da su troškovi republičkog budžeta daleko veći od prihoda i da se ta razlika povećava. "U prvih šest meseci dostigla je 250 miliona dolara, a samo u naredna dva meseca procenjuje se na dodatnih 200 miliona dolara", saopštava DSS. ISPLAĆEN DEO PREMIJA, ULJARA ĆE ISPLATITI SETVU PREKO KVOTE Sombor -- Proizvođačima suncokreta na sirovinskom području somborske Fabrike ulja i biljnih masti "Sunce" isplaćen je prvi deo premije za ovogodišnji rod, rekao je Beti direktor sirovinskog sektora te uljare Stevan Radinović. On je kazao da je premija od 2.500 dinara po hektaru isplaćena proizvođačima suncokreta za ukupno 31.700 hektara. "Isplaćena je površina koja odgovara kvoti koju nam je za setvu odredila Vlada Srbije. Proizvođače na preostalih desetak hiljada hektara uljara će isplatiti iz spostvenih sredstava", dodao je Radinović. Preostali deo premije, u iznosu od 1.500 dinara po hektaru, ratarima će biti isplaćen posle žetve. RADUSINOVIĆ: NEPOSTOJANJE KANCELARIJE NIJE RAZLOG SUSPENZIJE Podgorica -- Direktor crnogorske Uprave carina Miodrag Radusinović odbacio je tvrdnje da je ključni razlog suspenzije izvoza šećera iz Srbije i Crne Gore u Evropsku uniju nepostojanje centralizovane carinske kancelarije. Radusinović je za podgoričke Vijesti od nedelje kazao da Crna Gora "ne može biti krivac" što Srbija ne može da izvozi šećer pod povlašćenim uslovima. Direktor crnogorske Uprave carina je najavio da će Crna Gora realizovati obavezu o formiranju carinske kancelarije, ali i istakao da to "nije razlog" zbog kojeg je EU produžila suspenziju izvoza šećera. "Za razlog treba pitati Srbiju, jer ona proizvodi, prerađuje i izvozi šećer, a ne Crna Gora", kazao je Radusinović i dodao da crnogorska strana "kao ni do sada, neće overavati sertifikate o poreklu šećera". Predstavnici Vlade Srbije najavili su pre dva dana da će izvršiti pritisak na Crnu Goru, kako bi se formirala jedinstvena carinska kancelarija i "time ispunili uslovi EU za ukidanje zabrane o izvozu šećera pod povlašćenim uslovima". Srpski ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Goran Pitić optužio je Crnu Goru za "nedostatak saradnje u formiranju centralizovane kancelarije". DUVANSKA INDUSTRIJA NIŠ U PONEDELJAK DOBIJA NOVOG VLASNIKA Niš -- Najveći srpski proizvođač cigareta, Duvanska industrija Niš u ponedeljak bi trebalo da dobije novog vlasnika. Za kupovinu DIN-a zainteresovane su najveće multinacionalne duvanske kompanije, a o novom vlasniku odlučiće, kako je najavljeno, tenderska komisija. Procenjena knjigovodstvena vrednost DIN-a iznosi oko 6.5 milijardi dinara, a na tenderu će se naći 66.45 odsto ukupne vrednosti fabrike. Najčešće pominjani kao najozbiljniji kupci su kompanije "Filip Moris", "Britiš-ameriken tobako" i "Tvornica duhana Rovinj" iz Hrvatske. Po završnom računu DIN je prošle godine ostvario ukupan prihod od 7.5 milijardi dinara, što je za 12 odsto više nego 2001. godine. U poslednje dve godine u opremu i mašine investirano je oko 30 miliona evra pribavljenih iz sopstvenih izvora. Zaposleno je oko 2.400 radnika, od kojih će prema procenama bar polovina u narednom periodu postati tehnološki višak. OPALO INTERESOVANJE SA DOBIJANJE MAĐARSKIH LEGITIMACIJA Subotica -- Poslednjih meseci je među Mađarima u Vojvodini opalo interesovanje za mađarske legitimacije, mada je u kancelarijama širom pokrajine predato oko sedam hiljada zahteva, izjavila je sekretar nevladine organizacije "Jedinstvo mađarske manjine" (Concordia Minoritatis Hungariae, CMH) Ota Buš. Ona je rekla da je do sada više od stotinu hiljada vojvođanskim Mađara predalo zahteve za dobijanje mađarskih legitimacija, odnosno gotovo svaki treći. Među podnosiocima zahteva ima i pripadnika drugih nacija, bračnih partnera ili članova porodica, rekla je Bušova agenciji Beta. Nakon promena takozvanog "statusnog zakona", kojim su smanjene povlastice koje Mađarska pruža Mađarima koji žive u drugim zemljama, opalo je interesovanje za mađarske legitimacije, jer su ljudi uvideli da one neće pružati nikakve olakšice u okviru viznog režima koji severni sused SCG uvodi od novembra ove godine. ŽIŽIĆ: ĐUKANOVIĆEVA OSTAVKA MOŽE VRATITI OPOZICIJU U PARLAMENT Podgorica -- Socijalistička narodna partija u ovom trenutku je bliža trajnom napuštanju parlamenta nego povratku u skupstinške klupe, izjavio je za Vijesti od nedelje potpredsednik SNP Zoran Žižić. "Ne samo da su istekli svi rokovi koje je opozicija ponudila, već je svako dalje čekanje ponižavajuće. Očekujem da će SNP u nekom primjerenom roku, najkasnije za desetak dana donijeti odgovarajuću odluku", rekao je Žižić. On je rekao da je prepreka za povratak opozicije u parlament saznanje i zahtev napuljskog tužioca za hapšenje premijera Mila Đukanovića. "Ali mislim da bi Đukanovićeva ostavka bila sasvim dovoljan razlog za vraćanje opozicije u parlament. Zbog optužbe iz Napulja, tužbe EU u kojoj se takođe pominje Crna Gora i Đukanović, kao i zbog parlamentarne krize koja se sve više produbljuje, mislim da je pravo vrijeme da gospodin Đukanović da ostavku, ako mu je stalo do Crne Gore, kako to često govori", rekao je Žižić. PREDSEDNIK CG U PONEDELJAK GOST OPOZICIJE Podgorica -- Crnogorski predsjednik Filip Vujanović boraviće sutra u Plužinama, gradiću na severu Crne Gore, gde će prisustvovati svečanoj sednici povodom dana te opštine 4. avgusta, saopšteno je iz Kabineta predsednika Crne Gore. Poseta Vujanovića i prisustvo svečanoj sednici ne bi zavređivali posebnu pažnju da u Plužinama na vlasti nije opoziciona koalicija "Zajedno za promjene", koju čine Socijalistička narodna partija, Narodna stranka i Srpska narodna stranka. OBUKA TRI MESECA, PA AMBASADORSKI MESTO Podgorica -- Novi ambasadori Srbije i Crne Gore trebalo bi da budu poznati tokom avgusta, a zvanične diplomatske poslove počeće da obavljaju krajem godine, nakon tromesečnih priprema za taj posao. Prema pisanju podgoričkih Vijesti, pripreme podrazumijevaju proučavanje dokumenatcije o zemlji domaćinu, upoznavanje sa postignutim stepenom bilateralnih odnosa, definisanju eventualnih problema u odnosu sa nekom državom. Dok novi ambasadori ne prođu neophodan trening, poslove ambasadora u zemljama iz kojih su povučene prethodni ambasadori obavljaju otpravnici poslova ili neka druga ovlašćena lica. Raciionalizaciji diplomatije SCG se, prema pisanju Vijesti, pristupilo vrlo ozbiljno i više od 200 osoba, od vozača do atašea, povučeno je iz predstavništva SCG širom sveta. DIPLOMATSKA AKADEMIJA POČINJE RAD U SEPTEMBRU Podgorica -- Novoosnovana Diplomatska akademija "Gavro Vuković" na podgoričkom pravnom fakultetu primiće prve postdiplomce početkom septembra. Prema rečima profesora tog fakulteta Dragana Vukčevića, akademija će funkcionisati kao dvomesečni specijalistički kurs i njeno formiranje je deo reforme ukupnog pravničkog obrazovanja. On je kazao da će se izvoditi po evropskim visokoškolskim standardima, a predavanja će poceti u prvoj dekadi oktobra. "Osnovni cilj Diplomatske akademije je pripremanje kadrova za diplomatiju. Ona će biti u funkciji stvaranja nove diplomatske elite Crne Gore, jer je planiranje elite u stvari planiranje razvoja i postojanja jedne države", kazao je Vukčević. Osnivači diplomatske akademije su Pravni fakultet u Podgorici i crnogrsko Ministartsvo inostranih poslova. STUDIJE U CRNOJ GORI UBUDUĆE TRI GODINE? Podgorica -- Prema novom zakonu o univerzitetu, u Crnoj Gori će ubuduće studije umesto dosadašnje četiri trajati tri godine. Diplomu primenjenih osnovnih studija studenti fakulteta koji se sada izučavaju po četiri godine, prema Nacrtu zakona o visokom obrazovanju dostavljenom na javnu raspravu, dobijali bi godinu dana ranije. Svaki student koji bi posle završetka primijenjenih osnovnih ili akademskih studija, takođe u trajanju od tri godine, nastavio da se obrazuje još godinu dana na svom fakuzltetu ili akademiji, prema Nacrtu, dobijao bi diplomu specijalnih studija. Tim zakonom je predviđeno da sve visokoškolske ustanove dobiju slobodu da utvrđuju pravila studiranja, studijske planove i programe, kao i šeme ocenjivanja i ispitivanja, prema javnim, pravičnim i dostupnim standardima. Novina je i to da se uvodi evropski sistem prenosa bodova koji podrazumeva da studijski programi tokom osnovnih studija moraju biti fleksibilno osmišnjeni, tako da studentu omuguće izalazak iz pojedinih faza uz dodelu poena ili kvalifikacija u zavisnosti od stvorenih uslova. VLASTI PROTIV FAKULTETA NA ALBANSKOM U TUZIMA I ULCINJU Podgorica -- Crnogorsko Ministarstvo obrazovanja protivi se ideji o otvaranju učiteljskog fakulteta na albanskom jeziku u Ulcinju ili Tuzima, gde živi većinsko albansko stanovništvo. Ministar obrazovanja Slobodan Backović je novinarima kazao da to nije u skladu sa preporukama Evropske unije, jer "liči na segregaciju". Na Filozofskom fakultetu u Nikšiću pre dve godine otvoren je odsek za studije na albanskom jeziku, ali nije bilo zainteresovanih za školovanje u tom gradu. Ministar obrazovanja rekao je da su se ovim "problemom" počele baviti nevladine organizacije i političke partije, "a da niko nije pitao Univerzitet i Vladu šta o tome misle". Backović je zato poručio da će se pitanje školovanja učitelja za albanski jezik rešiti na Univerzitetu, "jer je to pitanje iz njegove nadležnosti". Albanske nacionalne stranke i ministarstvo za zaštitu prava pripadnika manjinskih naroda zalažu se da se učiteljska škola otvori u Ulcinju ili Tuzima, kao i da Crna Gora školuje učitelje za albanski jezik u Prištini, Skadru ili Tirani. NOVI GRANIČNI PRELAZ IZMEĐU CRNE GORE I ALBANIJE Podgorica -- Crnogorski šef diplomatije Dragiša Burzan i v.d. ministra inostranih poslova Albanije Ljuan Hajdaraga u ponedeljak će zvanično otvoriti granični prelaz "Grnačar - Vrmoša" na severnom delu crnogorsko - - albanske granice u opštini Plav. Svečanom činu otvaranja, pristustvovaće više ministara i predstavnika vlada Crne Gore i Albanije. FHP TRAŽI UTVRĐIVANJE ODGOVORNOSTI POLICAJACA ZA TORTURU Podgorica -- Koordinator podgoričke kancelarije Fonda za humanitarno pravo Aleksandar Zeković izrazio je u nedelju očekivanje da će crnogorski ministar policije Milan Filipović pokrenuti disciplinski postupak protiv grupe policajaca koje Fond optužuje za torturu. Ta nevladina organizacija ranije je podnela krivične prijave zbog torture protiv grupe policajaca u Pljevljima, Budvi i na Cetinju. FHP je osumnjičio grupu policajaca iz Pljevalja da su pretukli nekoliko svojih sugrađana u pokušaju da od njih iznude priznanje da su "rasturali" drogu. Prijave su podnesene i protiv nekoliko inspektora sa Cetinja, takođe, osumnjičenih za "prekoračenje ovlašćenja i premlaćivanje sugrađana", kao i protiv grupe pripadnika Posebne policijske jedinice u Budvi, zbog sumnje da su "pretukli osamnaestogodišnjeg meštanina". Načelnik odeljenja za unutrašnju konrolu MUP-a Crne Gore Ljubomir Čvorović potvrdio je za podgoričku "Publiku" da su policajci u Pljevljima, Budvi i na Cetinju prekoračili ovlašćenja, i rekao da je podnet zahtev za pokretanje disciplinskog postupka protiv tih policajaca. Zeković je u izjavi podgoričkom radiju "Antena M" kazao da ovakav postupak nadležnih u MUP-u "može da doprinese vraćanju poverenja građana u institucije sistema", posebno u policiju, koja po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja "nema legitimitet" kod građana. NAJAVLJENA ULAGANJA U CRNOGORSKE AERODROME Podgorica -- Direktor preduzeća Aerodromi Crne Gore Milovan Đuričković izjavio je da su počeli pregovori sa Evropskom investicionom bankom i Evropsko bankom za rekonstrukciju o kreditu vrednom 26,5 miliona evra za rekonstrukciju aerodroma u Podgorici i Tivtu. Đuričković je rekao za Vijesti da su ovi finansijeri već ocenili projekat rekonstrukcije kao veoma dobar i da se do kraja oktobra očekuje pozitivna odluka kreditnog komiteta i Borda direktora tih banaka, kako bi početkom sledeće godine mogla početi temeljna rekonstrukcija aerodroma. TRI OSOBE UBIJENE U SUBOTU UVEČE U CENTRU PEĆI Priština -- Tri osobe su poginule, a četiri su ranjene u pucnjavi koja se u subotu oko 22 sata uveče dogodila u centru Peći, rekao je u nedelju ujutro agenciji Beta portparol UNMIK-a Andrea Anjeli. Ubijena je jedna 14-godišnja i jedna 24-godišnja devojka, kao i mladić star 30 godina. Povređeni su prebačeni u bolnicu u Prištini. "Nešto posle 22 časa, nepoznata osoba, ili osobe započele su pucnjavu", rekao je Annjeli, a prenosi Beta. Portparol UNMIK nije mogao dati više informacija o incidentu niti o njegovim učesnicima. Agenciji SRNA, međutim, u Kosovskoj policijskoj službi saopšteno je da je reč o obračunu albanskih kriminalnih grupa. Procenjuje se da je obračun u Peći najverovatnije nastavak prošlonedeljnih obračuna, koji su se završili ubistvom jednog albanskog mladića u blizini Islamske zajednice u Peći. EPICENTAR ZEMLJOTRESA U BIH Zagreb -- Prilično jak potres sa epicentrom u BiH, između Metkovića i Stoca, zabiležili su u 5.36 sati seizmografi Seizmološke službe Republike Hrvatske. Magnituda potresa iznosila je 4,0 stepena prema Rihteru, a intenzitet u eipcentru pet do šest stepeni Merkalijeve skale. S obzirom na jačinu potresa moguće su manje materijalne štete. Potres se nešto slabije osjetio i u Hrvatskoj, u priobalnom području - Metkoviću, na Pelješcu i u Dubrovniku. LEŠ SVINJE U DŽAMIJI U KOSTAJNICI Kostajnica -- U džamiju u izgradnji, u Kostajnici neko je ostavio zaklanu svinju. Prema rečima imama Harisa Ahmića, leš svinje ostavljen je na mestu gde je danas trebalo svečano da počne gradnja mihraba - prostora gde boravi imam za vreme predvođenja verskih obreda. Dosadašnji tok izgradnje džamije u Kostajnici, na sverozapadu Republike Srpske nije bio praćen incidentima. O incidentu je obaveštena lokalna policija koja sprovodi istragu. UHAPŠEN BIVŠI PRIPADNIK VOJSKE RSK Split -- Srbin iz Hrvatske Nikola Knežević, star 32 godine, uhapšen je u Hrvatskoj zbog optužbi da je počinio ratni zločin za vreme rata u toj zemlji od 1991-95. godine. Knežević je optužen da je pljačkao i palio kuće, kao i za proterivanje stanovnika sela Maovice kod Vrlike u Kninu, saopštila je hrvatska policija. Agencija Frans pres je javila da je uhapšen u trenutku kada se spremao da ode iz Hrvatske za Bosnu preko jednog graničnog prelaza blizu Knina. Prema navodima agencije Hina, Knežević je bivši pripadnik vojske Republike Srpske Krajine, a uhapšen je u petak posle podne na graničnom prelazu Strmici. Krivična prijava protiv njega podneta je 1996, a dela koja mu se stavljaju na teret počinjena su od 1992. do početka avgusta 1995, odnosno akcije hrvatskih snaga bezbednosti nazvane "Oluja". Nakon hapšenja, Knežević je juče priveden istražnom sudiji Županijskog suda u Splitu, koji mu je nakon saslušanja odredio pritvor. Hina navodi, pozivajući se na nezvanične podatke, da je Knežević bio "pripadnik zloglasnoga Stikovačkog voda" vojske RSK. Komandant tog voda bio je Ilija Eraković, koji je osudjen na 15 godina zatvora. Osmorica kojima se tada sudilo proglašeni su krivima za kršenja medjunarodnog ratnog prava, napade na civile, zlostavljanje i proterivanje. U SRBIJI OKO 230.000 IZBEGLICA IZ HRVATSKE Beograd -- U Srbiji se, iako je od operacije hrvatske vojske "Oluja" proteklo osam godina, trenutno nalazi oko 230.000 izbeglica iz Hrvatske, izjavio je u nedelju agenciji Beta komesar za izbegla i raseljena lica Ozren Tošić. Prema podacima Komesarijata za izbegla i raseljena lica, do sada se u Hrvatsku vratilo oko 30.000 Srba. U Hrvatsku se, prema podacima vlasti u Zagrebu, vratilo oko 100.000 pripadnika srpske nacionalnosti, a prema evidenciji Komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UHCR) oko 70.000. Prema njegovim rečima, od "Oluje" je podneto 19.000 zahteva za povraćaj imovine Srbima iz Hrvatske, a od toga je rešeno 13.000 zahteva. Do sada su, medjutim, kako je istakao Tošić, zakoniti vlasnici uspeli da se vrate samo u oko hiljadu kuća na području Hrvatske, dok se u oko 12.000 kuća, zbog neefikasnog sprovodjenja sudskih odluka, i dalje nalaze nezakoniti stanari. Tošić je ocenio da je najveći problem ipak povratak izbeglih i prognanih Srba u urbane sredine u Hrvatskoj, zbog prolongiranja rešavanja pitanja stanarskih prava. Komesar za izbeglice Srbije je, ipak, izrazio očekivanje da će deklarativna odlučnost hrvatskih vlasti da se problem izbeglica trajno reši biti sprovedena i u praksi. U ponedeljak, 4. avgusta navršava se osam godina od kako je počela hrvatska vojna akcija pod nazivom "Oluja" na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije (bivše Republike Srpske Krajine) koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba sa tog područja u SR Jugoslaviju i Republiku Srpsku. Akcija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom Hrvatske vojske, policije i Hrvatskog veća odbrane na područja Banije, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, hrvatska vojska ušla je u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. OD 1995. U HRVATSKU SE VRATILO 70.000 IZBEGLICA IZ SCG Beograd -- Portparol Visokog komeserijata za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR) za Srbiju i Crnu Goru Andrej Mahečič izjavio je da se prema podacima te organizacije od kraja 1995. godine u Hrvatsku iz SCG vratilo 70.000 izbeglica. Mahečič je u intervjuu agenciji Beta povodom osam godina od akcije hrvatske vojske "Oluja", rekao da prema poslednjim podacima u Srbiji i Crnoj Gori još uvek ima preko 200.000 izbeglica iz Hrvatske. "Najveći deo povratnika se vraća u područje Like i Banije. Po gustoći povratka sledi Šibensko-kninska županija i pet južnih županija gde se vratilo oko 35.000 ljudi", rekao je Mahečič. Uslovi na područjima povratka moraju još više poboljšati, pre svega na ekonomskom planu, rekao je on. Govoreći o tome da UNHCR povratak preferira kao rešenje, on je rekao da će svaki napredak i normalizacija odnosa država u regionu voditi boljoj i kvalitetnijoj atmosferi povratka, ali da su pojedina pitanja kao što su obnova i povraćaj imovine glavni ograničavajući faktor za povratak izbeglica. "Glavna moguća rešenja su ili povratak ili lokalna integracija. Proces obnove imovine u Hrvatskoj se odvija po godišniim ciklusima i svake je godine do sada bilo uključeno između 7.000 i 8.000 objekata, od čega su u ovogodišnjm ciklusu oko 80 odsto kuće koje pripadaju hrvatskim državljanima srpske nacionalnosti", rekao je portparol UNHCR za SCG. Mahečič je kazao da, što se tiče obnove kuća, stvari relativno dobro stoje stvari, dok kod rešavanja pitanja povratka imovine stvari kasne. "UNHCR insistira da pravo prvenstva imaju vlasnici u odnosu na privremenog korisnika. Od 18.000 objekata koji su dati na privremeno korišćenje, ostalo je oko 6.000 objekata koji nisu vraćeni", rekao je on. Portparol UNHCR je podsetio da je hrvatska Vlada pozvala u junu na povratak i predstavila model rešavanja stambenog pitanja za one nosioce stanarskog prava koji se žele vratiti. Predsednik Dokumentacionog centra Veritas Savo Štrbac u izjavi za TV B92 objašnjava zbog čega, po njegovom mišljenju, nema većeg povratka Srba u Hrvatsku: "Kako sada stanje stoji, ako se nešto ne desi, neko čudo, a to bi čudo moglo biti recimo da se međunarodna zajednica, koja je uveliko kumovala našoj tragediji, konačno osvrne i na taj naš problem i da naredi Hrvatskoj da omogući povratak bez ovih prepreka koje sada postoje. Onog momenta kada je svet dozvolio hrvatskoj državi da sve svoje programe, projekte o povratku usmeri na pojedinačne povratke, kada je izbačen taj kolektivitet, ko je i malo razmišljao, mogao je da zaključi da je već tada zapravo sve riješeno, da je riješeno da se neće vratiti veći broj od ovoga koji se sada vratio", kaže Štrbac. TERORISTI AL-KAIDE KREĆU IZ HRVATSKE? Zagreb -- Prema vestima nedavno objavljenim u italijanskim novinama, izvori američke CIA navodno tvrde da teroristi Al-Kaide pripremaju obeležavanje godišnjice svoje krvave njujorške akcije 11. septembra, tako što bi u novu akciju protiv ciljeva ovaj put u Evropi krenuli iz Hrvatske - ili skretanjem otetog aviona prema odabranom cilju, ili eksplozijom predmeta koji bi raspršio smrtonosni gas. Hrvatska je, kako piše Politika od nedelje, jednom već bila poprište napada islamskih terorista kada su pre nekoliko godina pripadnici Gama al-Islamia aktivirali auto-bombu pred policijskom stanicom u Rijeci, što je bila osveta za to što je jedan njihov funkcioner nestao na putu iz Hrvatske u BiH, a zatim osvanuo u Egiptu koji je za njim izdao međunarodnu poternicu zbog izvršenih terorističkih napada. Uz dužnu pažnju zbog sveukupne situacije u svetu u pogledu terorističkih aktivnosti u Hrvatskoj baš mnogo ne veruju ovakvoj vesti, a što se o njoj misli za Politiku sažeto iznosi SDP-ov saborski zastupnik i stručnjak za međunarodni terorizam Pavle Kalinić: "Neko im je tu informaciju morao plasirati i smatram da je najverovatnije reč o podvali pred početak feragosta (masovnog odlaska Italijana na godišnji odmor u avgustu), kako bi zadržali barem delić svojih turista koji inače imaju nameru da letuju u Hrvatskoj. Pokušavaju spasiti šta se spasiti može, jer je njihova sezona do sada podbacila", kaže on. DVOJCA AKTERA NAPADA NA "BLIZNAKINJE" RATOVALA U BOSNI Sarajevo -- Dvojica otmičara "boinga 757" Khalid Al Mihdar i Navaf Al Hazmi, koji su 11. septembra 2001. oborili avion na Pentagon, ratovali su 1995. godine u Bosni, piše u najnovijem izveštaju koji je predstavljen u SAD, a koji prenosi sarajevski magazin "Dani". Izveštaj je sačinjen na 900 strana, a neki njegovi delovi i dalje su nedostupni javnosti, pogotovo onaj deo koji govori o umešanosti državljana Saudijske Arabije u terorističke napade na SAD. "Pre terorističkih napada Al Midhar i Al Hazmi bili su pripadnici Al Kaide šest godina, a pripremali su se boreći se u ratovima u tri različite zemlje", rekao je u svom svedočenju direktor CIA. On je kazao da su njih dvojica otišla u BiH kako bi se sa drugim muslimanskim jedinicama borili protiv Srba. U izveštaju se opisuje kako je Mohamed Zamar, nemački državljanin rođen u Siriji regrutovao trojicu otmičara aviona, koji su u SAD stigli iz Hamburga, takođe bio veteran rata u Bosni. Direktor CIA opisao ga je kao saradnika Al Kaide i aktivnog u ekstremističkim krugovima koji su se obučavali u Bosni i Avganistanu. NOVI AUDIO SNIMAK SA PORUKOM JEDNOG OD LIDERA AL KAIDE Dubai -- Satelitska televizija Al-Arabija emitovala je u nedelju audio snimak na kome navodno jedan od lidera terorističke mreže Al Kaida Ajman al-Zavahri upozorava SAD da će platiti visoku cenu ako povrede nekog od zatvorenika u bazi Gvantanamo, na Kubi. Glas sa trake, za koji je Al-Arabija rekla da je Zavahrijev, poručuje da je ta pretnja odgovor na najavu Vašingtona da će zatvorenicima iz Gvantanama početi suđenja pred vojnim sudovima i da bi ta ona mogla biti okončana smrtnom kaznom. "Kunem se svemoćnim Bogom da će krstaška Amerika platiti visoku cenu za zlo koje nanese bilo kom muslimanskom zatvoreniku", rekao je Zavahri. On je poručio Vašingtonu da tek predstoji "prava bitka" protiv SAD. "Poručujemo Americi samo jedno. Ono što ste do sada pretrpeli samo je početna čarka. Prava bitka još nije počela", tvrdi glas sa trake. PJONGJANG ŽELI PREGOVORE, ALI NE SA BOLTONOM Seul -- Pjongjang je u nedelju saopštio da je spreman da učestvuje u pregovorima za rešavanje krize oko svog nuklearnog programa, ali je da ne želi da razgovara sa američkim izaslanikom Džonom Boltonom, zbog njegovog oštrog stava prema Severnoj Koreji i njenom lideru. Američkog državnog podsekretara Pjongjang je nazvao "ljudskim šljamom", pošto je Bolton tokom prošlonedeljne posete Južnoj Koreji izjavio da je severnokorejski lider "tiranski diktator" i da je "život paklena mora" za mnoge Severnokorejce. "Takav ljudski šljam i krvopija nema pravo da učestvuje u razgovorima", rekao je portparol severnokorejskog Ministarstva spoljnih posla. Kako javlja severnokorejska agencija KCNA, taj portparol je rekao da su vlasti u Pjonjangu odlučile da Boltona više ne smatraju američkim pregovaračem i više s njim neće da pregovaraju. NASTAVLJEN LOV NA SADAMA, UHAPŠENO 10 OSOBA Tikrit -- Američke snage u Iraku uhapsile su u nedelju 10 osoba tokom racije na farmama Balad, 60 kilometara severno od Bagdada, u području koje je poznato kao uporište pristalica Sadama Huseina, izjavili su očevici. Potraga za bivšim iračkim predsednikom pojačana je posle najnovijih pretnji al-Kaide i drugih militantnih organizacija upućenih američkim vojnicima, na šta je upozorio i američki administrator u Iraku Pol Bremer. NESTALE ZASTAVE SA UDAJEVOG I KUSAJEVOG GROBA Tikrit -- Iračke zastave u koje su bili uvijeni posmrtni ostaci juče sahranjenih Udaja i Kusaja, sinova bivšeg iračkog predsednika Sadama Huseia, vešto su u subotu uveče ukradene, a američki vojnici koji se nalaze na ulazu u groblje u Tikritu izjavili su da ne znaju ništa o tome. "Bili smo ovde cele noći i ništa nismo primetili", rekao je jedan od vojnika. Kako je preneo novinar AFP-a, dve zastave sa grobova Udaja i Kusaja su nestale, dok je grob Kusajevog sina i dalje prekriven. Mnogi stanovnici Tikrita, rodnog grada Sadama Huseina, nezadovoljni američkim prisustvom na groblju, nisu još otišli da odaju poštu Udaju i Kusaju. "Nisam išao i neću ni da idem dok su oni tamo", izjavio je jedan od stanovnika. On je odbacio mogućnost da je neko iz grada mogao da ukrade zastave i rekao da su Amerikanci to učinili. NASTAVLJA SE SILOVIT OBRAČUN NA JEDNOM MOSTU U MONROVIJI Monrovija -- Snažne borbe su nastavljene u subotu uveče na strateški važnom mostu u Monroviji, na Old Bridžu, jednom od dva mosta koji povezuju centar grada, bastion liberijskog predsednika Čarlsa Tejlora, sa četvrti Vaja Taun. Borbe teškim naoružanjem nisu prestajale čitavog dana, od kada su snage odane Tejloru u nedelju ujutro krenule u ofanzivu protiv pobunjenika iz organizacije Liberijci ujedinjeni za pomirenje i demokratiju (LURD). Vladine trupe su uspele da pređu i Old Bridž i Most Gejbrijel Džonson Taker i uđu u Vaja Taun, četvrt koju je LURD osvojio 19. jula. Predveče nije bilo moguće utvrditi da li su Tejlorove snage uspele da zadrže tu poziciju.Cilj vladinih snaga bio je da ponovo zauzmu Vaja Taun i izbiju na sever, gde su nameravale da zauzmu luku koju LURD kontroliše već duže od dve sedmice. ČETVORO POGINULIH U SUDARU TRAJEKTA I TERETNOG BRODA Majami -- Četvoro ljudi je poginulo, a najmanje 16 ih je povređeno, u sudaru teretnog broda i trajekta, nedaleko od bahamskog ostrva Eleutera, saopštila je Obalska straža Sjedinjenih Američkih Država. Spasioci iz američke Obalske straže, Kraljevskih odbrambenih snaga Bahama i Kraljevske policije Bahama prekinuli su potragu za žrtvama oko podneva po lokalnom vremenu, pošto smatraju da su pronašli sve putnike oba broda. Šesnaest ljudi je helikopterom evakuisano sa mesta nesreće i prebačeno u bolnice u glavnom gradu Bahama Nasau, saopštili su zvaničnici. Trideset dva metra dug trajekt "Si holer" sa 195 putnika na redovnoj liniji od Eleutere do Nasaua sudario se sa 60 metara dugim teretnjakom "Junajted star" u subotu, oko 01.30 sati. Američka Obalska straža odazvala se pozivu u pomoć iz Majamija i Klirvotera na Floridi, pretražujući oblast udesa brodovima, avionom i helikopterima. PREKID SPASILAČKE AKCIJE, U BOLNICI POGINULO 50 LJUDI Vladikavkaz -- Spasilački timovi prestali su u nedelju popodne da tragaju za preživelima u ruskoj vojnoj bolnici na Kavkazu koja je stradala u eksploziji kamiona-bombe, a ruske vlasti su objavile da je poslednji bilans žrtava - 50 mrtvih. U ruševinama koje istražuju spasilački timovi nema više preživelih, rekao je agenciji Interfaks zvaničnik Ministarstva za vanredne situacije Sergej Salov. Istovremeno, ruska televizija ja izvestila da se avion sa spasiocima vraća u Moskvu. U petak je terorista-kamikaza kamionom "kamaz" probio kapiju vojne bolnice u Mozdoku i razneo se neposredno uz zgradu. Zgrada je u potpunosti uništena. Rusko tužilaštvo za napad sumnjiči čečenske gerilce. 45 OSOBA POGINULO U EKSPLOZIJI NA SEVERU PAKISTANA Gilgit -- Najmanje 45 ljudi je u nedelju poginulo, a 150 je povređeno kada se eksploziv namenjen izgradnji puteva slučajno zapalio u selu na severu Pakistana, saopštili su zvaničnici pakistanske policije. Eksploziv se nalazio u kuću lokalnog preduzimača Varisa Kana koji je rano jutros poginuo u eksploziji u selu Gair, rekao je zvaničnik policije Husain Kan. Policija smatra da je do eksplozije došlo slučajno. Većina žrtava su žene i deca, a policija još traga za žrtvama u ruševinama kuća. Nekoliko kuća je nakon eksplozije zahvatio plamen. BEZBEDNOSNA OGRADA DOVODI U OPASNOST MIROVNI PROCES Jerusalim -- Izraelsko postavljanje bezbednosne ograde između Izraela i najvećeg dela Zapadne obale ugrožava mirovni proces, upozorio je u nedelju palestinski ministar spoljnih poslova Nabil Šaat. "Zid izaziva dubok procep u mirovnom procesu", rekao je Šaat nakon razgovora sa izraelskim kolegom Silavnom Šalomom, tokom kojeg su dve strane odlučile da osnuju zajednički odbor za prevazilaženje poteškoća u primeni međunarodnog mirovnog plana, tzv. putokaza ka miru. Dvojica ministara danas su se sastali u Jerusalimu. Visoki izraelski zvaničnik rekao je da je izraelska strana informisala Palestince da Izrael nema nameru zaustaviti gradnju bezbednosne ograde. EKSPLOZIJA BUTAN BOCE SRUŠILA TRI ZGRADE I UBILA 14 LJUDI Surat -- Tri zgrade na zapadu Indije srušile su od eksplozije boce kuhinjskog gasa, pri čemu je najmanje 14 osoba poginulo, a 39 povređeno, saopštila je policija. Mnogo ljudi je ostalo zarobljeno u ruševinama, a vatrogasci, policija i dobrovoljci učestvuju u operaciji spasavanja u gradu Suratu u državi Gudžarat. Policija je rekla da je eksplozija izazvala rušenje tri trospratne zgrade, koje su se naslanjale jedna na drugu. Eksplozija se dogodila oko 3.30 po lokalnom vremenu, kada je većina stanovnika zgrada spavala. U prizemlju zgrada su se nalazile i radnje za poliranje dijamanata, rekla je policija. DŽERI SPRINGER ODLOŽIO ODLUKU O KANDIDATURI ZA SENAT Kolombo -- Američki televizijski voditelj Džeri Springer treba da narednih dana odluči da li će svoj popularni TV šou ostaviti da bi se kandidovao za senatora na izborima sledeće godine. Springer je proteklih šest meseci proveo putujući po Ohaju kako bi motivisao glasače Demokratske partije da ga podrže u nameri da osvoji mesto u Senatu koje sada drži Republikanac Džordž Voinović. Bilo je planirano da odluku o kandidaturi saopšti u petak, ali je odlučio da razmisli još neko vreme, izjavio je njegov portparol. Voinović, bivši guverner Ohaja, verovatno planira da pokuša da bude izabran za još jedan šestogodišnji mandat u Senatu. SUMORNA SADAŠNJOST "ČELIČNE LEJDI" London -- "Sandej Tajms" piše da je bivši premijer Velike Britanije Margaret Tačer, 13 godina nakon odlaska iz Dauning strita, osoba na ivici senilnosti, usamljena, zaboravna i gotovo bez prijatelja. "Čelična dama", koja je transformisala Britaniju tokom 11 godina na čelu vlade, postala je svoja tužna senka. "U neobičnom i veoma dirljivom intervjuu koji će u nedelju uveče biti emitovan na britanskom Kanalu 4, koji je sa Margaret Tačer uradila njena kćerka Kerol, jasno se vidi da se bivša premijerka suočava sa velikim poteškoćama u 78. godini života, jer je veliki broj malih moždanih udara uticao na njeno mentalno i fizičko zdravlje", piše "Sandej Tajms". PREGLED ŠTAMPE U pregledu štampe prenosimo tekst iz Politike o stogodišnjici osnivanja Srpske socijaldemokratske partije i trenutnom stanju na tom delu srpske političke scene, intervju na temu srpskog nacionalizma iz Večernjih novosti sa Odri Bading, profesorkom istorije na Harvardu koja je nedavno imala duel u haškoj sudnici sa Slobodanom Miloševićem i tekst o toku tranzicije u Poljskoj i odnosu građana prema reformama sa Betinog servisa članaka. NA DANAŠNJI DAN. 3. AVGUST 216. p.n.e.. Kartaginski vojskovođa Hanibal je u Drugom punskom ratu kod Kane, u jugoistočnoj Italiji, naneo najteži poraz Rimljanima u istoriji Rimskog carstva. Rim je zahvatila panika, koja je zapamćena po izreci "Hanibal ante portas" (Hanibal pred vratima). 1347. Engleski kralj Edvard III zauzeo je u Stogodišnjem ratu francuski grad Kale, koji je ostao pod engleskom vlašću do 1558. 1460. Škotskog kralja Džejmsa II, kojeg su savremenici nazivali "Džejms gnevnog lica", ubili su Englezi tokom opsade zamka Roksburg. 1492. Španski moreplovac Kristofer Kolumbo isplovio je na brodu "Santa Marija" iz španske luke Palos de la Frontera na prvo putovanje prema zapadu na kojem je otkrio Ameriku. 1571. Turci su, nakon jedanaestomesečne opsade, zauzeli grad Famagustu na Kipru i izvršili masakr stanovništva. 1675. Francuzi su pobedili holandsku i špansku flotu kod Palerma i zauzeli Siciliju. 1770. Rođen je Fridrih Vilijem III, pruski kralj od 1797. do 1840. Izgubivši rat sa Napoleonovom vojskom bio je prisiljen, Tilzitskim mirom (1807), da Napoleonu preda gotovo pola države. Jedan je od potpisnika saveza Sveta alijansa koji su, posle Napoleonovog pada, sklopile Rusija, Pruska i Austrija. 1778. U Milanu je otvorena operska kuća Skala, delo arhitekte Đuzepea Pjermarinija. 1858. Engleski istraživač Džon Spik otkrio je jezero Viktorija, izvorište reke Nil. 1872. Rođen je Hakon VII, norveški kralj od 1905. do smrti 1957. Odbijanjem da abdicira podstakao je svoj narod da organizuju pokret otpora nemačkoj okupaciji u Drugom svetskom ratu. 1881. Britanske trupe okupirale su egipatski grad Suec, što je Velikoj Britaniji omogućilo da 1883. postane vlasnik čitave zone Sueckog kanala. 1884. Završen je železnički most u Beogradu na reci Savi, a narednog meseca puštena je u saobraćaj pruga Zemun-Beograd. Most je razaran u oba svetska rata i potom obnavljan. 1903. Rođen je tunižanski državnik Habib Ben Ali Burgiba, vođa borbe za nezavisnost i prvi predsednik Tunisa od 1957. Za doživotnog predsednika proglašen je 1975, ali je u državnom udaru 1987. zbačen s vlasti. 1904. Britanci su napali Tibet i zauzeli glavni grad Lasu, a verski vođa dalaj lama je pobegao u Urgu (Ulan Bator). 1904. Sa Volujice, brda iznad Bara, prvi put su emitovani radio talasi na Balkanskom poluostrvu. Puštanju u rad radio-telegrafske stanice prisustvovalo je više hiljada gostiju i zvanica iz cele Crne Gore, među kojima su bili knjaz Nikola i Guljelmo Markoni, jedan od pronalazača bežične telegrafije. 1914. Nemačka je objavila rat Francuskoj, Belgija je odbacila zahtev Nemačke da njene trupe uđu u tu zemlju, a Velika Britanija je upozorila Nemačku da bi invazija na Belgiju značila opšti rat u Evropi. 1924. Umro je engleski pisac poljskog porekla Džozef Konrad (Joseph Conrad), autor pomorskih priča i romana ("Lord Džim", "Nostromo", "Srce tame", "Tajfun"). 1936. Američki atletičar Džesi Ovens je skokom u dalj 8,06 metara osvojio prvu od četiri zlatne medalje na Olimijskim igrama u Berlinu. 1940. Litvanija je formalno postala deo ŠSR pod nazivom Litvanska Sovjetska Socijalistička Republika. 1954. Umrla je Gabrijel Kolet, jedna od najpopularnijih francuskih književnica 40-tih godina. Bila je član Akademije Gonkur i Belgijske kraljevske akademije, a 1953. postala je oficir Legije časti. 1958. Američka atomska podmornica "Nautilus" je pod komandom Vilijama Andersona prva prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola. 1977. Umro je kiparski arhiepiskop Makarios, vođa pokreta za nezavisnost od Velike Britanije i prvi predsednik Kipra od 1960. do smrti. Bio je i jedan od istaknutih lidera pokreta nesvrstanih zemalja. 1996. UN su saopštile da je vojska plemena Tutsi u Burundiju pobila hiljade Hutu civila u seriji pokolja izvršenih između aprila i jula. 2001. U Beogradu je ubijen bivši pripadnik Službe državne bezbednosti Momir Gavrilović, što je dovelo do najteže političke krize u Demokratskoj opoziciji Srbije od njenog dolaska na vlast u oktobru 2000, kada je na izborima srušila desetogodišnji režim Slobodana Miloševića. 2002. Predsednik Vlade Srbije Zoran Đinđić primio je u Pragu (Češka) nagradu Fondacije Vaclav Polak za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBPy2BNEMYhVuIcyHKEQIPRACeIu+KBahA2mlCYeyyAYYll4t+UwQAoJTU bbDwEAzCI8TYsWCGe0/ZLzv7 =NOHc -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Srpska Informativna Mreza [EMAIL PROTECTED] http://www.antic.org/
