SAOPŠTENJE, 3.08.2003 OSAM GODINA NESREĆE
Na području Knina uništeno je preko 70 posto zgrada. O broju poginulih dan-danji se ćuti u nadležnim zvaničnim krugovima i u Zagrebu, i u Beogradu Osma godišnjica <Oluje> nije samo prilika da se podsetimo na muke i tragediju očajnika iz traktorskih kolona. Uostalom, njihova je nesreća, u međuvremenu još i uvećana, deo svakodnevice Srbije. Samo krajnje bezdušni i beskrupulozni u stanju su da je ne vide. Ova godišnjica, međutim, može poslužiti kao povod za makar najgrublje utvrđivanje odgovornosti, kako Zagreba, tako i Beograda, ali i međunarodne zajednice i Haškog tribunala kao njene tvorevine, ne samo 1995, nego i danas, 2003. godine. Koliko je brutalna bila ta vojno-policijska akcija jasno se vidi iz podatka da je 140.000 pripadnika Hrvatske vojske, Hrvatskog vijeća obrane i MUP-a Hrvatske krenulo na 30.000 pripadnika Vojske RSK i 200.000 civila. Na području Knina uništeno je preko 70 posto zgrada. O broju poginulih dan-danji se ćuti u nadležnim zvaničnim krugovima i u Zagrebu, i u Beogradu. U Zagrebu se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo i kao da u Hrvatskoj, pre građanskog rata, Srbi nisu bili druga po veličini nacionalna grupa, dok se u Beogradu, i u vreme Miloševića vreme i danas, u vreme DOS-a, stvari pokušavaju predstaviti kao da su <Olujom> prognani sami skrivili svoju sudbinu. Miloševićev režim im je poručivao da su birali pogrešne ljude i zato su krivi, dosovske vlasti im poručuju da su krivi zato što su Miloševiću poverovali. Međunarodnoj zajednici, posebno onoj njenoj vodećoj sili čiji su penzionisani oficiri obučavali i organizovali HV, baš kao i Haškom tribunalu, ta srpska nesloga sasvim odgovara. Baveći se sobom, prenebregavamo njihovu odgovornost. Karla del Ponte je odustala od optužnice protiv generala Stipetića, Bobetko jeste optužen, ali nije izručen Hagu, a pritisci za izručenje Gotovine više su rutinski, no stvarni. U Hrvatskoj samo Hrvatski helsinški odbor govori o zločinima nad srpskim civilima, kao što samo predsednik Mesić govori o odgovornosti Zagreba za povratak Srba. Vlada Hrvatske nalazi stotine prepreka za povratak, a Vlada Srbije kao da nastoji da neprijatnim pitanjima povratka i zaštite imovinskih prava izbeglica ne poremeti srdačne odnose sa kolegama u Hrvatskoj. To što se pre osam godina dogodilo u području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije bilo je, po svim odlikama, etničko čišćenje. Postojala je namera da se Srbi prognaju i ta namera je ostvarena, posle dvogodišnjeg planiranja i što otvorenih, što zakulisnih priprema. Koliko god i ko god pokušavao to da zataška, ničija krivica se ne može sakriti, baš kao što današnje vlasti u Beogradu i Zagrebu, koje se zaklinju u demokratiju, ne mogu izbeći obavezu da tim ljudima pomognu. Oni, uostalom, ne traže ništa što im ne pripada. Ne traže da ih ma ko oslobodi bolnih sećanja, traže samo da im i Beograd i Zagreb omoguće da žive dostojanstveno i na svome, ili na onome što su od svoje imovine kupili. To zaista nije mnogo. Informativna služba Demokratske stranke Srbije SAOPŠTENJE VLADE U SENCI DSS, 3.08.2003 DUŽNIČKA KRIZA JE POČELA, DOKAZ MMF Troškovi republičkog budžeta daleko su veći od prihoda. Ta razlika se iz meseca u mesec povećava Vlada Republike Srbije uvela je zemlju u dužničku krizu mnogo pre nego što su i najveći pesimisti predviđali. Jasan dokaz za to jeste činjenica da je Odbor izvršnih direktora Međunarodnog monetarnog fonda na molbu naše Vlade odložio otplate kredita koje dospevaju u periodu septembar-decembar 2003. godine. Obaveze koje su dospevale 2002. godine i koje su veće od 200 miliona dolara, takođe nisu servisirane i njihova otplata je odložena za neka druga vremena. Troškovi republičkog budžeta daleko su veći od prihoda. Ta razlika se iz meseca u mesec povećava. U prvih šest meseci dostigla je 250 miliona dolara, a samo u naredna dva meseca procenjuje se na dodatnih 200 miliona dolara. Dugovi poslovnim bankama i Narodnoj banci Srbije neažurno se servisiraju i samo se najavljuju nova zaduživanja. Dužnička kriza nastupa ne onda kada dug dostigne određenu visinu u apsolutnom ili relativnom iznosu u odnosu na bruto društveni proizvod, nego onda kada taj dug više ne može da se otplaćuje. Teška situacija u kojoj smo se našli direktna je posledica nepostojanja ekonomske politike, pogrešno izabranog modela privatizacije koja se pritom odvija bez kontrole i uz mnoštvo malverzacija, kao i ukupne nesposobnosti aktuelne Vlade Srbije da rešava kako tekuće, tako i nasleđene probleme. Vlada u senci Demokratske stranke Srbije ISTRAŽIVANJE "GLASA" I "IPRESA" GRAĐANI NAJVIŠE VERUJU KOŠTUNICI Za Vladu Srbije najbolje bi bilo da danas raspiše izbore za sutra (kada bi to bilo zakonski izvodljivo) U istraživanju koje su sproveli "Glas" i "Ipres", a objavili "Glas javnosti" i drugi mediji, na pitanje: "Kojem političaru najviše verujete?", 26,4 odsto građana odgovorilo je - Vojislavu Koštunici. Četvrtina ukupnog broja birača (25,3 odsto) ne veruje nijednom političaru, dok se na trećem mestu nalazi Miroljub Labus sa 9,4 odsto glasova. Na četvrtom i petom mestu nalaze se Nebojša Čović i Mlađan Dinkić sa 7,4, odnosno 5,3 odsto glasova. "Na osnovu ovih podataka Vojislav Koštunica je još uvek neprikosnoveni političar broj jedan u Srbiji, dok je ukupno posmatrano u našem političkom životu, nažalost, sve manje onih političara kojima Srbija veruje", ocenjuje se u kometaru istraživanja. Istraživači su uporedili rezultate istraživanja iz 2001. godine sa sadašnjim i "dobili podatak da je Vojislav Koštunica u odnosu na 2001. godinu, 2003. dobio blizu četiri procenta manje", dok se istovremeno povećao broj "žitelja Srbije koji ne veruju nijednom političaru sa 10,6 na nešto više od 25 odsto glasova". Na drugoj strani nalaze se političari "negativne rejting-liste". Na pitanje: "Kojem političaru nikada ne bi dali svoj glas?", 26,7 odsto građana odgovorilo je - Čedomir Jovanović, a 12,9 odsto - Dušan Mihajlović. "Ako se pogleda ukupna negativna lista 'političke zone sumraka' odmah upada u oči da se na njoj nalazi najviše članova Vlade Srbije (Jovanović, Batić, Živković, Mihajlović, Korać). Na osnovu ovakvog rasporeda negativno ocenjenih političara kojima građani Srbije ne bi dali svoj glas na eventualnim prevremenim izborima mora se izvući sledeći zaključak: Za Vladu Srbije najbolje bi bilo da danas raspiše izbore za sutra (kada bi to bilo zakonski izvodljivo) jer sa svakim prolongiranjem raspisivanja izbora u atmosferi sveopšte krize i političkog života koji se svodi samo na aferaško 'zamlaćivanje' naroda, aktuelna vlast tone ka dubinama sa kojih joj nema nikakvog povratka", kaže se u zaključnom komentaru istraživanja. PRIVATIZACIJA DUVANSKE INDUSTRIJE NAJVEĆA PONUDA - FILIP MORIS I BAT Kompanija "Filip Moris" je prvi kandidat za kupovinu DIN-a, čija je vrednost ponude 518 miliona evra, a "Britiš Ameriken Tobako" za DIV, čija je ponuda iznosila 87 miliona evra. Tenderske komisije za prodaju 70 odsto kapitala Duvanske industrije Niš (DIN) i Duvanske industrije Vranje (DIV) donele su odluku o proglašenju kompanija "Filip Moris Holand B.V" i "Ameriken tobako Limited" za prvorangirane ponuđače, saopštio je ministar finansija Božidar Đelić, a prenose agencije. Kompanija "Filip Moris" je prvi kandidat za kupovinu DIN-a, čija je vrednost ponude 518 miliona evra, a "Britiš Ameriken Tobako" za DIV, čija je ponuda iznosila 87 miliona evra. Đelić je na konferenciji za novinare ocenio da će priliv stranih investicija u Srbiji iznositi više od 500 miliona evra, ukoliko se pregovori sa ovim proizvođačima cigareta u narednih 30 dana uspešno završe. OTPOR OTVORENO PISMO DUŠANU MIHAJLOVIĆU Policijskom akcijom "Sablja" nije ni dotaknuta "surčinska mafija" Pokrajinski odbor Narodnog pokreta "Otpor" uputio je otvoreno pismo republičkom ministru unutrašnjih poslova Dušanu Mihajloviću, u kome navodi da je jedan državni funkcioner umešan u planiranje i organizovanje napada na aktivistu "Otpora" Branimira Nikolića, prenosi Tanjug. "Otpor" navodi da je održan tajni sastanak "državnog funkcionera republičke vlade, visokog pokrajinskog funkcionera i jednog kontroverznog biznismena", na kome je odlučeno da se Nikoliću organizuje "sačekuša". Taj sastanak je, kako je rečeno, organizovan 31. jula u Petrovaradinu, kod Novog Sada, s namerom da se Nikolić pokuša zaustaviti "da istraje na istini vezanoj za šećernu aferu". Nikolić je pre nedelju dana, na konferenciji za novinare, optužio vlasnika novosadske firme "MK komerc" Miodraga Kostića, kao glavnog aktera u aferi reeksporta šećera u Evropsku uniju, a Vladu Srbije da je ušla u spregu s "profiterima iz Miloševićevog vremena". Poverenik novosadske kancelarije "Otpora" Boro Lazukić nije imenovao učesnike pomenutog sastanka, niti izvor informacije, ali je naglasio da će, "ako se nešto desi Nikoliću, protiv tih lica biti, imenom i prezimenom, podnesene krivične prijave". Istakavši da će nastaviti iznošenje dokaza oko "šećerne", ali i drugih afera, Nikolić je na konferenciji za novinare istakao da policijskom akcijom "Sablja" nije ni dotaknuta "surčinska mafija", jer bi istraga o njoj dovela do bisnismena Dragoljuba Markovića, potpredsednika Vlade Srbije Čedomira Jovanovića i bivšeg šefa vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Bebe Popovića, prenosi Tanjug. SAOPŠTENJE, 8.01.2003 POSKUPLJENJEM PROTIV DRŽAVNE ZAJEDNICE Jasno se vidi koliko su isprazne priče o težnji ka harmonizaciji ekonomskih odnosa sa Crnom Gorom, kako bi se uspostavio zajednički carinski i tarifni sistem i jedinstveni ekonomski prostor Teško da je mogućno naći upečatljiviji primer krajnje nedobronamernog stava vlasti u Beogradu prema državnoj zajednici Srbija i Crna Gora od novog tarifnog sistema "Telekoma" Srbije. Fiksni telefonski saobraćaj između Srbije i Crne Gore za građane Srbije iznenadno je i drastično poskupeo, tako da minut sada košta 7,28 umesto dosadašnjih 2,73 dinara. Tačno je da je predsednik Upravnog odbora "Telekoma", Dragor Hiber najavio je početkom marta ove godine "tarifnu reformu, a ne poskupljenje", kao i "poskupljenje saobraćaja prema Crnoj Gori za 20-30 odsto". Ovo se, međutim, nikako ne može podvesti pod tarifnu reformu. Reč je o poskupljenju od čak 167 posto. Iz toga se jasno vidi koliko su isprazne priče o težnji ka harmonizaciji ekonomskih odnosa sa Crnom Gorom, kako bi se uspostavio zajednički carinski i tarifni sistem i jedinstveni ekonomski prostor i time ispunili uslovi za uključivanje u evropske integrativne procese, pre svega za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. O kakvom je jedinstvu reč, najbolje svedoči činjenica da su pozivi iz Crne Gore ka Srbiji sada jevtiniji od poziva iz Srbije ka Crnoj Gori. Informativna služba Demokratske stranke Srbije INTERVJU DEJANA MIHAJLOVA, BALKAN 31.7.2003. SVIMA KOJI SU NAM SE SMEJALI ZBOG LEGALIZMA SADA JE MUKA OD AFERA Autor: Filip Radojčić Dejan Mihajlov u intervjuu za "Balkan" nije hteo da komentariše prelazak njihovog poslanika iz Prokuplja Tomislava Kitanovića u SPO. Ipak, prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Demokratska stranka Srbije ponovo je izbila na prvo mesto po popularnosti i podršci građana Srbije. Upitan da li je rast popularnosti DSS posledica pada rejtinga DS i G17 plus tokom međusobnih optuživanja u vezi sa pranjem novca, Dejan Mihajlov kaže da ne misli da je rast rejtinga DSS-a posledica sukoba između DS i G17 plus. "Popularnost DSS-a je jednostavno odraz politike koju sprovodi naša stranka, kao i našeg odnosa prema najozbiljnijim stvarima u državi, kao sto su Ustav, odnos prema reformama i međunarodnoj zajednici. Za razliku od Vlade Republike Srbije, koja svoju većinu u parlamentu temelji na krađi poslaničkih mandata, mi smo pošteni i dosledno sprovodimo svoj program, a građani Srbije to znaju da cene", kaže Mihajlov. Na lokalnim dopunskim izborima u Kragujevcu DSS će izaći u koaliciji sa G17 plus. Da li će se i na republičkom nivou uspostaviti slična koalicija? DSS ima principijelan stav da će na republičkom nivou u koalicije ulaziti tek posle izbora. Što se tiče izbora na lokalnom nivou, tu su razne koalicije moguće, pa je tako DSS ušao u koaliciju sa G17 plus na dopunskim izborima u Kragujevcu. Sto se tiče postizborne koalicije na republičkom nivou, to će umnogome zavisiti i od samih izbornih rezultata. Nedavno su DSS, G17 plus i DHSS usle u grupu Narodnjackih partija Evrope. Da, to je tačno. Cilj DSS-a, od samog osnivanja stranke, bio je da kad-tad postanemo članovi Narodnjačkih partija Evrope. Veliko je pitanje kako je do tog cilja stigao DHSS. Sigurno su postojale razne vrste lobiranja koje su išle nekim drugim stranačkim kanalima, dok je G17 plus redovno podnela zahtev za prijem. Zasto je DSS izašao iz Komisije za izradu novog ustava? DSS je podneo predlog za promenu postojećeg Ustava. Ustavna komisija iz koje je DSS izašao potpuno se odvojila od same suštine po kojoj treba da radi, a to je da svoj rad bazira na činjenicama i stvarnom stanju stvari, a ne da bude produžena ruka politbiroa DOS-a. Zbog lošeg zakona prema kojem je ova Komisija formirana, vlast ima većinu u njoj, tako da je njen rad doveden u pitanje od njenog formiranja. Čini se da DSS u Skupstini Srbije glasa po principu toplo-hladno. Ako je neki predlog zakona dobar, za njega će DSS sigurno glasati, bez obzira na to koja je poslanička grupa dala predlog zakona. Ukoliko je predlog zakona loš, DSS sigurno neće glasati za njega. DSS se ne vodi time ko predlaže zakon već samom suštinom predloženog zakona. Ukoliko se ne postuju odluke Ustavnog suda, da li bi neko, barem zbog moralnih razloga, morao da podnese ostavku? Kad je neko nemoralan, on ne može da podnese ostavku iz moralnih razloga. Vlast je toliko uradila nemoralnih stvari da više ne mogu da prepoznaju šta je moralno, a šta nije. Pitanje vraćanja mandata je samo jedno u nizu stvari koje je vlast uradila na krajnje nemoralan način. Kada Dragor Hiber, koji je predsednik Zakonodavnog odbora u Skupstini Srbije, pita hoće li taj odbor uopšte da razmatra odluku Ustavnog suda da se ukradeni mandati vrate, a pri tom zna da su odluke Ustavnog suda obavezujuće, onda može da se postavi pitanje da li ima i morala i zakona u republičkom parlamentu. U opštinskim skupštinama je takođe počelo oduzimanje odborničkih mandata DSS? Na snazi su dva pravila. Jedno je na lokalnom nivou, gde odborničkim mandatima raspolaže stranka, dok na republičkom nivou sami poslanici raspolažu mandatima. DSS misli da bi trebalo izjednačiti pravila i na lokalnom i na globalnom nivou i da to bude praksa ubuduće. Pošto na lokalnom nivou važi ovakvo pravilo, može se reći da DOS oduzima mandate odbornicima DSS-a na zakonit način, dok je na republičkom nivou sprovedena prava pljačka. Kakvu terapiju političkoj sceni Srbije nudi DSS? Terapija DSS-a je da Srbiji treba jaka i stabilna država zasnovana na vladavini prava. Svi oni koji su nam se smejali kada smo govorili da smo legalisti i da niko ne može, niti sme, da bude iznad zakona uviđaju da smo bili u pravu i da je snažna država koja može da odgovori svim izazovima nešto što je najneophodnije Srbiji. Dosad su predsednici Republike bili pravnici. Koliko su se oni ponašali u skladu sa zakonom? Što se tiče dosadašnjih predsednika Republike, nivo legalizma u njihovom radu bio je obrnuto proporcionalan broju pravnika koji je to obavljao, što je zaista nerezonski, jer su toliko zakona i zakonskih akata pogazili, a sami su bili pravnici. Prema jednom sofizmu kaže se da je i tuđ neuspeh nečiji uspeh. Ko je dobio odlaskom nekih ljudi, stranaka iz izvornog DOS-a? Ovakve uspehe beleže oni koji su se za promene borili ne da bi promenili sistem, već da bi došli na vlast i uzeli deo kolača. Ljudi koji su izašli, ili su izbačeni iz DOS-a, zaista su se zalagali za promenu sistema, a ne samo za smenu vlasti. Nažalost, građani Srbije to nisu dobili, već je sistem ostao isti. Kakva je to promena sistema u kojem ministar za saobraćaj i telekomunikacije Marija Rašeta-Vukosavljević osniva svoju firmu, što je direktno u suprotnosti sa funkcijom koju obavlja. To je klasičan primer sukoba interesa. Građani Srbije vrlo dobro znaju da je takav scenario bio u opticaju i za vreme Miloševića, dakle, ništa se nije promenilo. Ako je ovo nečiji uspeh, onda je to uspeh onih ljudi koji su bili bliski Miloseviću, a koji su preko noći postali bliski DS-u. Srbija u EU 2007? Nije realno očekivati da SCG uđe u EU 2007. godine. To su rekli i neki strani ambasadori u SCG. Čak su neki ljudi iz EU rekli da je potpuno nerealno da Srbija uđe u evropsku kuću sa toliko nagomilanih problema koji još nisu ni počeli da se rešavaju. To što je DS krenuo u kampanju u kojoj govori građanima da će Srbija biti spremna da do 2007. ispuni sve uslove i uđe u EU je velika laž. Zašto je onda DS pribegla lažima? Valjda zato da bi prikrili loše rezultate svoje politike nekim pričama o skorom ulasku u EU. Treba videti samo iskustva zemalja u našem okruženju koje su, da bi ušle u evropsku kuću, čekale na red gotovo 12 godina. Kako će naša država, koja ima mnogo veće probleme nego što je npr. imala Slovenija, za tri i po godine ući u EU, dok je Ljubljani bilo potrebno 13 godina? Informativna služba Demokratske stranke Srbije --------------------------------------------------------------------- Ukoliko ste mejl primili greškom ili ne želite više da primate novosti od nas, pošaljite nam poruku koja glasi: <Ne želim više da primam novosti>. Srdačan pozdrav!
