Feljton – Albanska narko-mafija (1)
Balkanska ruta opet funkcioniše
Granični prelaz Gradina je jedan od najstarijih na Balkanu. Devedesetih je bio rekorder u otrkivanju krijumčara droge, jer je te godine zaplenjeno čak 540 kilograma heroina. Najviše pokušaja krijumčarenja droge preko Gradine u Srbiju i potom u BiH bilo je početkom godine, kada je zaplenjeno čak 54 kilograma heroina
piše: Marko Lopušina
– Balkanska ruta za šverc narkoticima ponovo je
aktivna – izjavio je nedavno Kemal Kurspahić, portparol kancelarije UN-a za
kontrolu narkotika i prevenciju organizovanog kriminala (ODCP) – droga, koja
znatnim delom potiče iz Avganistana, prolazi takozvanom balkanskom rutom,
tradicionalnim putem ka zapadnoj Evropi, koji vodi od susednog Pakistana, preko
Turske, u balkanske zemlje, a odatle u zapadnu Evropu.
Ovo je put kojim već
punih 40 godina prolazi droga koja se proizvodi u Aziji, a preko srpskih
zemalja, u organizaciji albanske mafije, odlazi na narkomansko tržište Evrope i
Amerike. Najnovija zapreka ovoj ilegalnoj trgovini “belom smrću”, kako
narkomaniju i šverc drogom zovu zapadnjaci, jeste Konvencija protiv
transnacionalnog organizovanog kriminala, koju su u Palermu potpisale 124
zemlje. Ta konvencija pruža mogućnost kooperacije preko granice, a ODCP nudi
tehničku pomoć svim zemljama da zakonodavstvo prilagode međunarodnim
standardima, kao i da policijske snage budu kompatibilne sa evropskom borbom
protiv kriminala.
Zasada, međutim, nijedna zemlja bivše Jugoslavije nije
ratifikovala ovu konvenciju, što doprinosi da čuvena krijumčarka balkanska ruta
i dalje funkcioniše punom parom.
Portparol kancelarije UN-a za kontrolu
narkotika i prevenciju organizovanog kriminala istakao je da se droga švercuje
preko Albanije u jadranske luke, kako hrvatske, tako i crnogorske.
–
Albanska narko-mafija je nova činjenica u lancu međunarodnih rasturača droge –
kazao je Kemal Kurspahić. – Ona je saradnik turske, ali i bugarske
narko-mafije.
Svojevremeno, krajem prošlog veka, bugarska mafija je
organizovala šverc konjukturnom robom na Zapad (najčešće narkoticima) u
kamionima sa oznakama TIR. Danas, kako se to čini srpskim carinicima, bugarska
mafija namerno u Srbiju švercuje i falsifikovane cigarete, ali i drogu.
Droga na Gradini
Granični prelaz Gradina je jedan od najstarijih na
Balkanu. Zvanično je otvoren 1919. godine, a nezvanično postojao je i 50 godina
ranije. Sa 7,8 miliona putnika i 1,5 miliona vozila, koji su prošli kroz Gradinu
1990. godine, ovaj prelaz je bio uvršćen među najfrekventnije u Evropi. Tada je
zvanično bio i rekorder u otrkivanju krijumčara droge, jer je te godine
zaplenjeno čak 540 kilograma heroina.
Najviše pokušaja krijumčarenja droge
preko Gradine bilo je početkom godine, kada je zaplenjeno čak 54 kilograma
heroina. Prvo su dvojica Bugara, početkom januara, pokušali u “pežou 605” da u
duplom dnu gepeka prenesu u Srbiju 44 kilograma heorina. Dve nedelje kasnije
uhapšena su još dvojica Bugara sa 4.050 grama heroina sakrivenog u zadnjem
sedištu “pasata”. A krajem januara 2003. četvorica Bugara su u “mercedesu”
krijumčarili 5.050 grama heroina.
– Posle pokretanja operacije “Sablja” i
stroge kontrole na našim drumovima krijumčari droge promenili su maršrutu.
Napustili su put preko Gradine, jer je za njih postao opasan i prešli na
rezervni maršrutu da preko prelaza Devebajl i Makedonije idu do Kosmeta i odatle
unose heroin u Srbiju. Sada se krijumčari “bele smrti” vraćaju na balkansku
rutu. Na našem delu granice krijumčari danas prenose drogu šumskim stazama i
puteljcima, u rancima. Jedna takva grupa krijumčara heroina uhvaćena je kod
Pirota – rekao nam je upravnik Ivan Denčev.
Od zelenih graničnih linija,
droga putuje ka Beogradu, odakle se račva ka Somboru i Hrvatskoj, i ka
Mađarskoj, do Austrije i zapadne Evrope. Računica za krijumčarenje heroina je
jasna ako se zna da se kilogram ove droge u Turskoj plaća 20.000 evra, a u
Srbiji prodaje za 50.000 evra. Cena tog turskog heroina u Holandiji i Nemačkoj
je oko 60.000 evra.
Na našu primedbu da se priča kako carinici na Gradini
lako love krijumčare droge, jer imaju dobro obaveštajnu službu, koja im iz
Istanbula ili iz Sofije javlja kada krenu tajni tovari sa heroinom za Srbiju.
– Nemamo cinakaroše među krijumčarima droge, ali koristimo službene
informacije turske i bugarske carine, kao i Interpola. Prema tim informacijama,
na primer, mi znamo da danas u bugarskom selu Kržali, kod turske granice, radi
narko-mafija koja se bavi pakovanjem i prebacivanjem droge u Srbiju i na Kosmet.
Zato nam je svaki Bugarin ili Turčin sumnjiv ako ima u pasošu upisano ime ovog
sela kod Varne – kaže Dejan Živković.
Bugarski carinici su na graničnom
prelazu ka Turskoj našli tri kilograma heroina u kolima srpske registracije.
Droga je nađena u “mercedesu” koji je preko prelaza Kapetan Andrejevo putovao iz
Turske za Srbiju. Vozač, srpski državljanin I.H. (49), lišen je slobode, a
automobil je zaplenjen, saopštio je Stefan Marašev, šef carinarnice u
Svilengradu. Heroin, spakovan u šest pakli, nađen je u posebnom tajnom odeljku
rezervoara za gorivo. Na Kapetan Andrejevu su od početka godine sprečena tri
pokušaja šverca heroinom. U tim akcijama zaplenjeno je 23 kg te droge.
Bugarske državljane Milku Jordanovu-Maslevu (57), Kostu Jordanova Masleva
(27) i Stojana Borisova Nikolova (49) beogradska policija uhapsila je krajem
marta pod sumnjom da su u Srbiji pokušali da preprodaju 12,24 kg heroina.
Prilikom pretresa Masleve nađena su tri paketa heroina, koje je obmotala oko
struka i skrivala ispod dukserice.
Danas na Gradini u smenama radi po
dvadeset carinika, koji imaju platu od 22.000 dinara. (I koju su lane pregledali
i propustili 3,3 miliona putnika i 700.000 vozila, koji su prešli
srpsko-bugarsku granicu.) Za ovih šest meseci već je prošlo 1,1 milion putnika i
250.000 vozila. Naši carinici dnevno pregledaju 20.000 putnika.
– Mi,
nažalost, i danas radimo samo sa šrafcigerom u ruci i primenjujemo “čuk-čuk”
sistem u otkrivanju bunkera i tajnih tovara u vozilima koja prelaze preko
Gradine. Naručili smo elektronsku opremu, ali ona još nije stigla, pa nije ni
instalirana. Glavno oružje protiv krijumčara nam je iskustvo. Svakom cariniku
treba da bude sumnjiv vozač koji je nervozan, koji pokazuje pogrešna dokumenta
ili daje pogrešne informacije. Ako u starom automobilu sede Turčin ili Bugarin i
mlada Nemica, to je znak da je to par koji ima malo zajedničkog i koji je u
nekom “poslu” – kaže carinik Dejan Živković.
Srpska carina očekuje da na ovom
prelazu dobije mikroskrenere, elektronske detektore za aluminijumske folije,
gasne detektore za otkrivanje sakrivenih ljudi i životinja, rendgene za metal,
specijalne vage za premeravanje teških vozila i njihovih tereta.
(Nastaviće se)
