Homogenizacija pod okriljem UN
Separatistički pokret ne skriva svoju želju da to postigne preko terorizma i mafije, koja se infiltrirala u Unmik i Kfor
Savet Bezbednosti UN deklarativno je ocenio da na Kosovu i Metohiji ima pojava ekstremizma i terorizma pod misijom Unmika i Kfora. Statistika, međutim, pokazuje da nije reč o pojavama. Albanski teroristi su u poslednje četiri godine izveli 6535 akcija u kojima je ubijeno 1201 lica, ranjeno 1328, a oteto 1146 lica. Od 6535 terorističkih akata na Srbe je izvedeno 5932, a na Albance 201, dok je na druge zajednice bilo 335 akata nasilja. Tomislava Kresovića, publicista i politički analitičar agencije BINA.
Šta pokazuje ova statistika?
-Prvo da su i dalje glavne žrtve
političkog nasilja-terorizma Srbi, što jasno ukazuje da se radi o strategiji
etničkog čišćenja i stvaranja nezavisnog i etnički i verski "čistog" Kosova.
Drugo je da je više od 40.000 pripadnika Kfora i Unmika policije u uslovima
međunarodnog protektorata nemoćno da stane na put najvećem političkom nasilju u
ovom delu sveta. Broj ubijenih, metode likvidacije i izbor žrtava jasno ukazuje
da se radi o "produžetku rata" i vršenju genocida u prisustvu međunarodne
zajednice.
|
Dodatno finansiranje? Posredstvom bivšeg administratora UN Mihaela Štajnera kod Mađarske vlade za puštanje Hašima Tačija iz pritvora od strane albanskog lobija i mafije koštalo je po nekim procenama oko 500.000 evra. Postavlja se pitanje dodatnog finansiranja visokih funkcionera Unmika i Kfora od starne albanske mafije - primećuje Kresović. |
||||
Mogu li međunarodne snage da stanu na putu nasilju?
- Činjenica je
da one nemaju snage ili želje da stanu na put strategiji organizovanog etno
terorizma koji vitalno ugrožava stabilnost Balkana i diskredituje međunarodnu
misiju na Kosovu i Metohiji. Namera separatističkog pokreta je da preko
terorizma i mafije izvrši punu etničku homogenizaciju albanskog stanovništva pod
okriljem UN. Ako bi se prihvatila dinamika zločina albanskog separatističkog
pokreta, za pet godina bi došlo do likvidacije još 5000 Srba uz proterivanje
30-40.000 i sprečavanje povratka raseljenih Srba i drugih zajednica.
Do čega bi dovela ova projekcija?
- Ova projekcija bi dovela do
opcije Kosovo i Metohija sa najviše 30-50.000 Srba do 2010. godine u zatvorenim
oblicima zajednice tipa "geta", što je uvod u faktičko stanje nezavisnosti.
Šta još treba da zabrine SB UN?
- Sledeća komponenta koja treba da
zabrine SB UN i misiju UN i Kfor je prisustvo oko 10.000 "vojnika" albanske
mafije, oko 20.000 obučenih pripadnika struktura OVK koji su nukleus za Armiju
Kosova sa ciljem stvaranja "velike Albanije". Postojanje organizacije ANA
rezultat je slabosti Unmika i Kfora koji su umesto pune delimitarizacije
dozvolili da KZK postane anarhična i kriminogeno-teroristička formacija koja se
finansira od UN. Malo je primera gde se mafija i teroristi legalizuju i dobijaju
međunarodni status.
|
Podrška Tirane - Posebno pitanje koje zabrinjava je razna vrsta podrške za status nezavisnosti Kosova i Metohije i negiranja statusa Srbije na Kosovu i Metohiji od strane oficijelne administracije u Tirani, kao i sve prisutnijih sumnji o postojanju centara obuke ANA na severu Albanije, kao i puna podrška vlasti Albanije ciljevima separatističkog pokreta za nezavisnost Kosova. Na posredan način Albanija diplomatski, medijski ali i logistički i obaveštajno pomaže radikalne opcije koje vode ka nezavisnosti - smatra Kresović. |
||||
Postoji li mogućnost da su se albanska mafija i teroristi perfirdno
infiltrirali u administraciju Unmika i Kfora?
- Svakako, i to uz
stvaranje mreže korupcije i uključivanje službenika i oficira Umnika i Kfora u
poslove mafije: pranje novca, tolerisanje narkokatrela, poslove širenja
prostitucije, privatizacije, izdavanja dozvola za trgovinu i prodaju
nepokretnosti kao i kanale za legalizovani šverc i transfer opasnih trgovina pre
svega droge, oružja i belog roblja. U svim ovim poslovima posredno ili
neposredno participiraju i strukture Unmika i Kfora, posebno jer nikome ne
polažu račune niti im se proveravaju finansije posle završetka misije.
Šta u stvari žele radikalne strukture separatističkog pokreta i formacija
ANA?
-Pre svega latentni sukob sa Srbijom, jer su preko konflikta sa
vlastima u Beogradu dobijali međunarodne političku podršku za svoje ciljeve u
Miloševićevo vreme do 1999. godine i kasnije. Za separatistički pokret i
formaciju ANA bilo koja vlast u Srbiji je nepovoljna za albanske interese,
ukoliko se zalaže za suverenitet Srbije na Kosovu i Metohiji u bilo kom statusu
i formi.
Ima li albanski pokret šanse za diplomatsku poziciju?
- Preko
latentne krize na Balkanu albanski pokret ima šanse za svoju diplomatsku
poziciju kako bi se u kompromisu sa albanskim faktorom postigla formula
balkanske stabilnosti.
Nije li ova opcija opasna po region?
- Jeste, jer se pre svega
misli se na promenu granica na Balkanu i status nezavisnosti Kosova i Metohije
na federalizaciju Makedonije i "utapanje" jugoistoka Srbije (Preševska dolina) u
okviru "velikog Kosova". Ova opcija otvara onda i pitanje statusa Albanaca u
Crnoj Gori ali i Grčkoj. Ukoliko SB UN, SAD i EU sa NATO kao bezbedonosnim
"kišobranom" ne bude "otreznilo" strukture albanskog pokreta i privelo ih
pragmatskoj mirovnoj politici, na Balkanu su u narednih tri do pet godina mogući
manji sukobi sa ratnom dinamikom - zaključuje Tomislav Kresović.
