Ambasador Prvoslav Davinic, ekspert Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Crne Gore za pitanja odbrane i bezbednosti, komentarise srpsko-americke vojne odnose, i tvrdi:
Amerika ce do pocetka 2004. odluciti da li zeli vojnu bazu u Srbiji Ambasador Prvoslav Davinic je covek koji odlicno poznaje americku diplomatiju, jer je svojevremeno u Njujorku radio na pitanjima razoruzanja u OUN. Danas je u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije i Crne Gore zaduzen za pitanja odbrane i bezbednosti. Zato smo i zamolili ambasadora Davinica da nam kaze kako procenjuje efekte posete srpske delegacije Vasingtonu i posebno predlog da nasi vojnici ucestvuju u mirovnoj misiji u Iraku. - Poseta premijera Zivkovica Americi bila je vrlo uspesna. Amerikanci su sirom otvorili vrata za razgovore sa Beogradom. Da li imate saznanja kako je doslo do premijerove ponude da 1.000 nasih vojnika ode u mirovne misije? Ima misljenja da je to od nas trazila sama Amerika? - To pitanje SAD nikada nisu direktno postavile nijednoj zemlji sveta. One su samo indirektno, preko svojih diplomatskih predstavnika, mnogim zemljama poslale poruku da "razmisle o slanju nekih svojih trupa u Irak", pa bilo da su to vojni lekari, vojni policajci ili vojni specijalci. Americkim ambasadorima i konzulima receno je da obave neformalne razgovore sa politicarima stranih zemalja. Tu poruku Amerikanci su poslali pre cetiri meseca, uz naznaku: "Mi cemo ceniti ko bude saradjivao sa nama!" Srpski premijer Zivkovic je sada u Vasingtonu, dakle, cetiri meseca kasnije, iskoristio priliku da odgovori da je Srbija i Crna Gora zainteresovana za ucesce u mirovnoj misiji u Iraku. Zivkovic i Pauel razgovarali su o ovom pitanju u principu i u oba nacela saradnje - ili sa snagama americke vojne koalicije, bez direktne potpore OUN, ili samostalno u sastavu snaga OUN, a na osnovu odluke Saveta bezbednosti. Kako ocenjujete taj predlog premijera, koji je izazvao veliko interesovanje javnosti i politickih krugova? - To je odlicna ideja, ali jos nije doslo vreme za njenu realizaciju. Prvo, karakter vojnih mirovnih misija se u poslednjih nekoliko decenija toliko promenio da je izmenio i status snaga koje ucestvuju u tim operacijama. Pedesetih godina, na primer, mirovne misije predstavljale su trecu i neutralnu stranu, koja se postavljala izmedju dve zaracene, da bi sprecila ratne sukobe i stradanja. Danas, medjutim, nema vise pravih ratova izmedju drzava, vec se uglavnom vode gradjanski ratovi unutar drzava, sa vise zaracenih strana, pa mirovne snage u takvim situacijama predstavljaju deo "okupacionih" jedinica, koje ulaze u tu zemlju da bi zavele mir. Drugo, nasa armija nije vojno, finansijski i kadrovski spremna da sa tako velikim brojem vojnika ucestvuje u mirovnoj misiji u Iraku. Potrebno je, na primer, da obucimo komandni kadar tako da moze lako da se integrise u komandni sistem NATO. A za to nam je potrebno jako mnogo vremena. U ovom trenutku mozemo u Irak da posaljemo samo jednu manju jedinicu od 20 oficira i vojnika, a nikako citav odred od 1.000 vojnika. U reagovanjima na predlog o ucescu Vojske SCG u misiji u Iraku pomenuto je i da ce SAD, kao nas saveznik, podici vojnu bazu u Srbiji? - Takvu tvrdnju niko u SAD nije zvanicno izrekao. Doduse, bilo je diskusija na tu temu u americkim strucnim krugovima, koje su pocele jos 1989. godine, posle pada Berlinskog zida, i traju i danas. Kada su posle prekida Hladnog rata izmenjeni strateski ciljevi zapadnih drzava, Nemci su prvi postavili pitanje izmestanja americkih vojnih baza, jer vise nije postojala opasnost od komunista i SSSR. Tada se govorilo da bi nova opasnost mogla da dolazi sa Bliskog istoka i iz azijskog dela bivseg SSSR, pa se predvidjalo da se vojne baze SAD prebace na Balkan, blize ovim prostorima. I rat na Kosmetu bio je motivisan, kako tvrde neki americki strucnjaci, potrebom SAD da udju na Balkan i primaknu se ovim svetskim zaristima krize. Tako je nastala baza Bondstil, kod Urosevca, posle cega se u Vasingtonu razmisljalo o vojnim bazama SAD u Bugarskoj, Rumuniji, ali i Srbiji, kao geostrateski najinteresantnijoj drzavi. Medjutim, kako su Amerikanci usli u Irak, citav taj plan americkih analiticara je izmenjen, jer su sada SAD dosle u poziciju da svoje baze podizu u samom Iraku, odnosno na azijskom terenu. Americka vlada nikada se o svemu tome javno i zvanicno nije izjasnila, jer Stejt department tek razmatra i analizira sve ove ideje i predloge strucnjaka. Zvanicna Amerika se jos ne izjasnjava, Stejt department i Pentagon cute. Ja, medjutim, mislim da ce SAD do pocetka 2004. godine zvanicno odgovoriti na pitanje da li ce u Srbiji graditi nove vojne baze i da li ce u nju slati americke vojne trupe. M. L. http://www.nedeljnitelegraf.co.yu/
