|
Veliko spremanje u nauci
U razgovoru za "Politiku" srpski ministar za nauku, tehnologiju i razvoj odgovara na optužbe, tumači dosadašanje poteze i nagoveštava buduće korake. o Odakle stižu najžešći otpori promenama? Otkuda tolika povika iz Instituta nuklearnih nauka "Vinča"? – Jedno žarište nalaze se u pojedinim univerzitetskim krugovima koji se plaše konkurencije nacionalnih naučnih instituta u izvođenju doktorskih studija. Međutim, to nije pitanje autonomije univerziteta, već naučne i obrazovne politike države, a ona će, kao osnivač, odlučiti koji će fakulteti i instituti raditi u sastavu državnih univerziteta. Svuda u svetu vlade odlučuju o osnivanju državnih univerziteta, fakulteta i instituta, tako će biti i kod nas. Što se tiče otpora u "Vinči", on je plod straha od neizvesnosti i promena. Privatni instituti o Koliko će instituta ubuduće imati Srbija? Šta se podrazumeva pod pojmom nacionalni institut? – Reformom naučnoistraživačkog sistema želimo da koncetrišemo istraživače koji se bave srodnim istraživanjima da bi se dostigla "kritična masa". Pored novih oblika povezivanja u vidu mreža, podsticaćemo i ukrupnjavanje instituta, što neminovno vodi smanjenju njihovog broja. Novi zakon predviđa više vrsta instituta i istraživačkih centara. Istraživačko–razvojni instituti i centri baviće se tržišno usmerenim primenjenim i razvojnim istraživanjima, a mogu biti u državnom i u privatnom vlasništvu. Ako se bave osnovnim i netržišnim istraživanjima, a od nacionalnog su interesa, mogu biti osnovani kao nacionalni naučni instituti ili centri. Pod nacionalnim naučnim institutom podrazumevamo vrhunsku naučnu ustanovu za osnovna i primenjena istraživanja koja još nemaju tržišnu tražnju, a su u skladu sa istraživačkim prioritetima u našoj strategiji. Zbog toga će ovi instituti, pored projektnog, prvi put kod nas biti i budžetski finansirani. Savet za naučnu i tehnološku politiku proceniće da li je nešto od nacionalnog značaja. Ti instituti moraće da imaju akreditaciju za doktorske studije, zbog čega će biti u sastavu univerziteta. Imajući u vidu stroge uslove za formiranje, ne očekujem ih u skoroj budućnosti više od pet–šest. o Hoće li pojedini instituti biti prodati privatnicima? – Hoće, pod posebnim uslovima koje propiše novi zakon. Prvo, kupac neće moći u sledećih pet godina da promeni naučnoistraživačku delatnost. Drugo, neće dobiti u vlasništvo poslovni prostor koji pripada državi. Dakle, moći će da ga otkupi po tržišnim uslovima, jer institut ne čini zgrada, već znanje istraživača, ugled i položaj na tržištu znanja i usluga, intelektualna svojina i oprema. o Ima li nagoveštaja iz inostranstva da se ulaže u ovdašnje istraživanje i razvoj? Mogu li stranci da otkupljuju naše institute i visokoškolske ustanove? – Za sada nema nagoveštaja, iako takva mogućnost postoji. Pre verujem da će postojati spremnost da se osnivaju lokalna odeljenja stranih instituta i preduzeća. Zato uspostavljamo naučno–tehnološke parkove da bismo im pripremili neophodne uslove za rad u Srbiji. o Zašto za sve naučnike i istraživače nisu izvađeni citati, jer je to jedno od važnih merila u proceni sposobnosti? Ko se tome opire? – Zakon koji pripremamo predviđa registar istraživača, bazu podataka sa svim podacima o istraživačima. Svako će biti obavezan, a i podstaknut, da redovno unosi promene jer će na osnovu toga vrdnovati njegov naučni i razvojni rad. Ko postiže bolje rezultate, dobijaće veću državnu podršku. Indeks citiranosti može biti jedan od pokazatelja za ocenjivanje naučnog dometa istraživača. On nije savršeno merilo, ali sa drugim činjenicama može doprineti sveobuhvatnijoj oceni istraživača. Korišćenju citiranosti se, uglavnom, protive oni koji ne objavljuju radove u poznatim međunarodnim časopisima. Do kraja godine o Kada će biti usvojen Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti? Koje su najbitnije novine? – Naš cilj je da do novembra Vlada Srbije usvoji predlog zakona i uputi ga Skupštini. Bili bismo zadovoljni ako dođe na red do kraja godine. Jedna od najbitnijih novina jeste da se sve vrste istraživanja (osnovna, primenjena i razvojna) kroz integralne programe usmeravaju ka oblastima od strateškog značaja za razvoj zemlje. Zakon će podstaći podizanje kvaliteta naučnih istraživanja i finansiranje rezultata, a ne samo projekata koji mogu, ali ne moraju uvek da daju očekivane plodove. Za svako mesto istraživača (osim za zvanje naučnog savetnika) svake pete godine biće raspisivan javni konkurs za popunu radnog mesta. Obezbedićemo da mesto dobije najbolji i da se na taj način, pod pritiskom konkurencije, poboljša rad istraživača u institutima. U razvojnim istraživanjima učestvovaće i stručnjaci iz privrede, što će detaljno definisati Zakon o nacionalnom inovacionom sistemu koji pripremamo. o Dokle se stiglo sa izradom Strategije naučno–tehnološkog razvoja? – Formirali smo posebnu radnu grupu za pripremu. To je vrlo odgovoran i težak posao, ali se nadam da će Strategija biti urađena do kraja godine. o Kako ćete uspostaviti sklad među prirodno–tehničkim i društvenim naukama? Zar ovih drugih nema više nego što je potrebno domaćem naučno–tehnološkom razvoju? – Po mom mišljenju, Srbija je danas idealna prilika, da ne kažem laboratorija, za istraživače iz društvenih i humanističkih nauka. U sledećih nekoliko godina, na primer, moramo da donesemo mnoštvo zakona i propisa da bismo se prilagodili zakonodavstvu Evropske unije. Ekonomisti bi trebalo da doprinesu izgradnji novog ekonomskog sistema i nastanku savremenih preduzeća primerenih izazovima globalizacije i ekonomije zasnovane na znanju. Zato mnogi instituti mogu da se transformišu u uspešna privatna preduzeća za istraživačke i konsultantske usluge. Slično važi i za tehničko–tehnološke institute. Bez obzira na oblik vlasništva, sve organizacije koje se bave istraživanjem i razvojem mogu da računaju na pomoć iz budžeta. o Kojim ćete merama demetropolizovati nauku, jer su instituti i istraživači, uglavnom, skoncentrisani u Beogradu? Kakve ćete korake u tom pogledu načiniti? – Predlažemo da se najmanje 20 odsto našeg budžeta troši za tzv. regionalne programe. U cilju skladnijeg i ravnomernijeg razvoja, novac ćemo usmeriti u četiri tzv. naučna regiona: AP Vojvodina, Beograd, Niš (jugoistočna Srbija) i Kragujevac (centralna i zapadna Srbija). Predstavnici regiona odlučivaće o trošenju, a pomagaćemo samo programe u kojima lokalni organi obezbede najmanje polovinu para. Stanko Stojiljković SANU nije zanemarena o Smatrate li da se SANU nalazi u svojevrsnoj krizi? Iz Akademije stižu zamerke da je zanemarena i zaboravljena? – Imam utisak da novo rukovodstvo pokazuje jaku želju da sastav osveži mlađim članovima, što će, sigurno, povećati sposobnost Akademije da više doprinosi našem naučnoistraživačkom sistemu. U saglasnosti sa spremnošću SANU da osavremeni svoje programe i organizaciju, i mi ćemo biti spremni da joj, u granicama mogućnosti, pomognemo. |
Title: Message
