Otporu male sanse

[Miroslav Antic]

 

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/A03082401.shtml

 

Glas javnosti

 

Ponedeljak, 25. avgust, 2003

 

Istrazivanja:

 

GLAS ISTRAŽUJE

Šta najnoviji pokazatelji govore o popularnosti stranaka u Srbiji

Otporu male šanse

Najveća slabost ovog pokreta jeste u tome što su njegove organizacione baze locirane u većim gradovima, a u manjim mestima ih gotovo nema

Najava nevladine organizacije Narodni pokret "Otpor"da će se transformisati u političku stranku uzburkala je našu javnost. Glavna dilema analitičara naših političkih prilika je da li "Otpor", kao politička stranka, ima šansi da postane ozbiljna politička snaga u političkom životu Srbije ?

Očigledno je da rukovodstvo Narodnog pokreta "Otpor" želi da se transformacijom u političku stranku približi biračkom telu koje je nezadovoljno učinkom vlasti ali i opozicije. "Otpor" pokušava da se predstavi kao treća politička opcija koja bavljenje politikom doživljava kao pitanje opšteg dobra i koja želi da preuzme odgovornost nad sudbinom sviju nas.

		Većina protiv 3. Šta mislite da li bi "Otpor" kao politička stranka imao nekih šansi da postane ozbiljna politička snaga u srpskom političkom životu? 1. Ima velike šanse 4,79% 2. Ima male šanse 18,67% 3. Nema nikakve šanse 33,33% 4. O tome ne razmišljam 14,57% 5. Ne znam (bez odgovora) 28,64%

Glavni argument "Otpora" protiv DS-a i DSS-a sadržan je u činjenici da je, po njima, sukob između ove dve vodeće partije u Srbiji baziran na sukobu interesa i preraspodele moći a ne na programskim neslaganjima.

Tragajući za odgovorom da li "Otpor" može da se ozbiljnije umeša u podelu poslaničkih mesta u Parlamentu Srbije, "Glas" i "Ipres" su sproveli anketu među građanima Srbije putem telefona. Rezultati ankete su pokazali da 33,33 odsto građana Srbije smatra da "Otpor" nema nikakve šanse da postane ozbiljnija politička snaga u političkom životu Srbije.

U isto vreme 4,79 odsto građana Srbije smatra da "Otpor" kao politička stranka ima velike šanse da postane značajan faktor u političkom životu Srbije, dok 18,67 odsto građana smatra da su na strani "Otpora" male šanse. O problemu "Otpora" ne razmišlja 14,57 odsto građana dok je njih 28,64 uskratilo svaki odgovor.

Tražeći potvrdu za ovakve rezultate, pokušali smo da lociramo najveće slabosti i najveće prednosti koje su sadržane u aktivnostima i strukturi samog "Otpora". U najveće slabosti koje opterećuju "Otpor" mogu se ubrojati činjenice da su organizacione baze buduće političke stranke pretežno locirane u većim gradovima, dok su te aktivnosti u manjim mestima vrlo skromne.

		Neopredeljenih najviše 4. Kada bi trebalo da birate, kojoj od pomenutih političkih partija (starih i novih) biste najradije dali svoj glas? 1. Demokratskoj stranici 9,68% 2. Demokratskoj stranci Srbije 16,72% 3. G17 plus 12,02% 4. "Otpor" (ako preraste u političku partiju) 2,93% 5. Nekoj drugoj, kojoj: 18,67% 6. Nijednoj, jer ne bih učestvovao na izborima 18,87% 7. Neopredeljeni 21,11%

Kao i svim političkim partijama i "Otporu" će se prvi politički koraci saplitati o nedostatak finansijskih sredstava, a tu je i kadrovska "provalija" jer običan birački svet, faktički ne prepoznaje ni jednu ličnost iz vrha "Otpora" kao javno poznatu i stalno prisutnu u medijima.

Možda najveći trenutni problem "Otpora" predstavlja slaba ukupna medijska podrška njenim akcijama a tu je i nedostatak buduće celovite strategije i taktike političkog nastupa.

Na drugoj strani "Otporu" najviše odgovara apatija i razočaranost biračkog tela u učinak DOS-ove vlasti, a tu je činjenica da građani sve češće dolaze u prostorije "Otpora" a sve manje u zvanične državne institucije kako bi ukazali na probleme kako lične tako i opštedruštvene prirode.

Na strani "Otpora" je i njihova trenutna agilnost i hrabrost da obznanjuju aferu za aferom, a na kraju treba reći i to da članovi "Otpora" nisu korumpirani i da nemaju "putera" na glavi.

Skoro podudarnu situaciju o šansi "Otpora" dalo je i političko opredeljenje građana jer je ova buduća politička stranka dobila 2,93 odsto glasova. Prema ovoj anketi trenutni redosled političkih stranaka bi bio sledeći: DSS 16,72 odsto, G17 plus 12,02 odsto i DS 9,68 odsto glasova.

Interesantno je reći da 40 odsto birača predstavlja kontingent (18,87 odsto) onih koji bi apstinirali na narednim izborima i onih koji se još nisu opredelili 21,11 odsto, što takođe predstavlja određenu prednost za one "treće" koji žele da se nadmeću za mesta u parlamentu Srbije.

Ukupno posmatrano "Otpor" uz malo "jači" marketing može postati parlamentarna partija i ako okupi oko sebe prave kadrove koje će narod identifikovati kao one koji nam mogu doneti prosperitet može postati i jezičak na tasu parlamentarne većine, ali za to je potrebno mnogo više truda, nego što su to do sada ispoljavali aktivisti "Otpora".

		Ispitano 1.023 građana Ispitivanje javnog mnjenja Srbije (bez Kosova i Metohije) obavljeno je telefonskim putem u periodu od 8. do 18. avgusta 2003. godine. Anketom je bilo obuhvaćeno 1.023 punoletnih građana. Operateri ispitivači ostvarili su kontakt sa ispitanicima pozivnih poštanskih brojeva sledećih mesta: 011 Beograd, 012 Požarevac, 018 Niš, 034 Kragujevac, 036 Kraljevo, 031 Užice, 018 Aleksinac, 015 Loznica, 021 Novi Sad, 023 Zrenjanin, 022 Šid, 035 Jagodina, 035 Ćuprija, 032 Čačak, 032 Gornji Milanovac i 011 Mladenovac. Anketa je obuhvatila devet problemskih i dva demografska pitanja (pol i starost). U anketi je učestvovalo 51,42 odsto muškaraca i 48,58 odsto žena. Anketom je bilo obuhvaćeno 3,03 odsto žitelja Srbije koji su u starosnoj dobi od 18 i 19 godina, dok je najviše ispitanika bilo zastupljeno u starosnoj dobi između 40 i 49 godina 25,42 odsto. U anketi je učestvovalo 13,10 odsto građana u starosnoj dobi između 20 i 29 godina, kao i 22,97 odsto žitelja u dobi između 30 i 39 godina. U anketi je takođe učestvovalo 16,23 odsto žitelja koji imaju više od 50 a manje od 59 godina i 19,25 odsto starijih od 60 godina.

Vinko Đurić