|
GLAS PITA |
Zašto se afere u Srbiji završavaju Živkovićevim receptom "na velikim rečima"? (3)
"Nevinost" pod zaštitom
Ko je i kada bio za i protiv smene Nebojše Pavkovića. Zašto je Mihajlović krio Miškovićeve otmičare. Zašto je Čedomir Jovanović bio u zatvoru. Kako je svet ugledao Bebu. Šta su posvedočile kafekuvarice
Afere su se ređale, Srbija je brujala. Slučaj Radeta Markovića, koji nije smenjen sa mesta šefa DB Srbije posle smene na vlasti, dugo je predstavljao enigmu. Tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica u oktobru 2000. nije prihvatio njegovu ostavku, jer DB nije bio u njegovoj nadležnosti. Marković je smenjen posle formiranja Vlade Srbije, 27. januara 2001, a njegovo zadržavanje na čelu tajne policije služilo je kasnije kao objašnjenje za nerešene zločine, poput ubistva Stambolića i Ćuruvije.
Posle ubistva Momira Gavrilovića, o čemu smo pisali u jučerašnjem broju, dogodila se otmica vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića, 9. aprila 2001. obe Od svega što se tih dana dešavalo, u javnosti je ostalo upamćeno obećanje ministra policije Dušana Mihajlovića da će, ukoliko otmičari ne budu otkriveni, 15. maja podneti ostavku. Na dan najavljene ostavke Mihajlović je rekao da policija ima podatke o otmičarima.
Naime, 3. maja francuske vlasti su u pratnji policije deportovale petoricu jugoslovenskih državljana s lažnim pasošima. Protiv Dušana Spasojevića, Miloša i Aleksandra Simovića, Mileta Lukovića i Vladimira Milosavljevića podnete su krivične prijave zbog posedovanja falsifikovanih isprava, ali su ubrzo pušteni iz pritvora, a potom ponovo uhapšeni zbog sumnje da su oteli Miškovića.
Ovaj slučaj bi, kao i ostali, pao u zaborav, da nije izbila nova afera, s posetama Čedomira Jovanovića Spasojeviću dok je bio u Centralnom zatvoru, a potom i informaciji da je deo novca od otmice upotrebljen za obezbeđenje Radovana Karadžića.
Smena načelnika GŠ VJ general-pukovnika Nebojša Pavkovića, 24. juna 2002, izrodila je novu aferu. Pavković, posle smene koju je inicirao Vojislav Koštunica, a kojoj su se usprotivili Milan Milutinović i Milo Đukanović, nije hteo da "ostane dužan Koštunici". Pošto je odbio da prihvati Koštuničinu odluku, optužio ga je da mu je u noći između 4. i 5. juna 2001. naredio vojni upad u vladin Biro za komunikacije, što su, navodno, predložili predsednikovi savetnici Ljiljana Nedeljković i Gradimir Nalić, kao i general Aco Tomić.
Usledilo je reagovanje Vlade da je Koštunica pokušao uvođenje vojne diktature, a onda je u Saveznoj skupštini formiran Anketni odbor na kome su se, uz direktan TV prenos, smenjivali svedoci. I kafekuvarice su morale da svedoče koliko su kafa i sendviči te noći pripremile i koliko je to odstupanje od uobičajenih količina. Tada je i javnost konačno dobila priliku da vidi Vladimira Popovića Bebu, šefa Biroa, koji je dotad izbegavao slikanja za novine i televiziju.
Ubrzo je i sve zaboravljeno jer su usledili predsednički izbori. Jedan od kandidata bio je Nebojša Pavković, a javnost je tada saznala da je on Surčincu Ljubiši Buhi pomogao da se leči na VMA, te da je od Dragoljuba Markovića, takođe biznismena iz Surčina, dobio ždrebe.
Naravno, i priča o nekretninama koje poseduju on i njegova supruga Glorija punila je novinske stupce, a kad je uhapšen zbog sumnji da je atentatorima na Vuka Draškovića dao helikopter da bi pobegli iz Budve, Srbija je dobila novu temu - razvod bračnog para Pavković.
Ko je visoki funkcioner policije s kojim se Glorija, dok joj je muž bio u zatvoru, provodila po Mađarskoj? Javnost je i to saznala. Zemlju je, na ljudski način, potresla i afera s ministrom Draganom Veselinovim, koji se nalazio u džipu Ministarstva poljoprivrede kada je to vozilo 15. aprila u Beogradu usmrtilo devojku Katarinu Marić, pešaka na trotoaru.
Veselinov je, tek posle dugog i upornog pritiska zgrožene javnosti, podneo ostavku. Sve vreme se pravdao da to neko pokušava (Katarinini stričevi koju su komunisti!) da sruši Vladu, rušeći njega.
Eksplozija koja je u noći između 20. i 21. decembra prošle godine uništila opremu preduzeća Difens u Zemun Polju prošla bi kao i svaka druga, da nekadašnji predsednik Komisije za ispitivanje zloupotreba u oblasti privrede i finansijskog poslovanja Vuk Obradović, glavni akter jedne od seks afera, nije otkrio da među vlasnicima ovog preduzeća ima i biznismena i bankara.
Mlađan Dinkić je ovo preduzeće pominjao kao jedno od onih preko kojih je novac iz naše zemlje iznošen u inostranstvo, a značajan je i podatak da je 3. avgusta 2002. u krugu Difensa pucano na Ljubišu Buhu, a ubijen je njegov telohranitelj Ivica Nikolić.
Tako je javnost načela takozvani zemunski klan, pa je ubrzo sledila afera poznata pod nazivom "Šilerova". Kuća Dušana Spasojevića u Šilerovoj ulici u Zemunu ugostila je, kako se pokazalo na sednici Odbora za pravosuđe i upravu i Odbora za odbranu i bezbednost Skupštine Srbije, održanoj 23. juna ove godine, i Čedomira Jovanovića, koji se tamo sreo s Miloradom Lukovićem Legijom prvog dana pobune Jedinica za specijalne operacije.
Jovanovićevo ime vezano je za još jednu aferu koju je on ubrzo rasvetlio. U CZ sam, kazao je Jovanović, u kojem je ležao Mile Luković nedelju dana, odveo njegovu suprugu i njegovo dete.
Afera "Orao" je pukla kad je Vašington, u jeku najjačih priprema za napad na Irak i pravdanja toga zlom koje nosi Sadam i oružjem za masovnu proizvodnju koje Beograd ima, optužio pripadnike nekadašnje JNA da su pružali pomoć u opremi i stručnom znanju iračkoj avijaciji.
Tadašnji savezni ministar policije Zoran Živković i srpski ministar policije Dušan Mihajlović, koji su bili članovi Upravnog odbora SDPR Jugoimport, negirali su da su išta znali o tome. Ova je jedna od retkih afera koja je završena istragom, a rezultat je bio razrešenje dužnosti pomoćnika saveznog ministra odbrane za vojnoprivrednu delatnost general-potpukovnika Ivana Đokića.
Odluka Evropske komisije od 4. marta ove godine da na tri meseca suspenduje povlašćeni izvoz šećera iz Srbije i Crne Gore u EU, jer su postojale sumnje da je izvožen šećer koji nije proizveden u našoj zemlji, otvorila je "šećernu aferu". Kao glavni akter pominjan je vlasnik MK komerca Miodrag Kostić, kum Nenada Čanka.
Po ustaljenom šablonu, smenjivale su se optužbe, pominjala mnoga imena, direktor Uprave carina Vladan Begović je smenjen sa tog mesta i poslat u Agenciju za duvan, Vlada Srbije formirala je komisiju za ispitivanje nepravilnosti u izvozu šećera, ali nije dokazano da su u toj oblasti postojale zloupotrebe.
A onda se oglasio i guverner Narodne banke Srbije Mlađan Dinkić, sada u funkciji potpredsednika nove stranke - G17, i pokazao dokaze mađarske policije o tome da su na privatne račune premijerovog savetnika za bezbednost Zorana Janjuševića i šefa Agencije za sanaciju banaka Nemanje Kolesara preko firmi na Sejšelima i na Kipru od početka prošle godine prebačene velike količine novca.
Predsednik G17 plus Miroljub Labus tražio je od premijera Živkovića smenu Kolesara. Premijer je najavio istragu, umešali su se i poreski organi, "pljuštali su" napadi… Bivši guverner Dinkić optužio je Čedomira Jovanovića i Mariju Rašetu-Vukosavljević da su "zemuncima" omogućavali pranje para. Spisak optužbi i kontraoptužbi se proširuje, navode se nova imena…
Čini se da aferama, koje su najčešće u direktnoj vezi s novcem i politikom, ali i željom da se diskredituju protivnici, nema kraja. Pri tom, tužilaštvo ima posla na pretek, ali zasad ga se još ne laća. Ovo je tek kroki nepune tri burne godine. Za sve značajnije afere bila bi potrebna knjiga. A ovo su samo dnevne novine.
