BALKANSKI VEKTORI RUSKE POLITIKE 9.9.2003. 13:55 BALKANSKI VEKTORI RUSKE POLITIKE (Moskva, RIA "Novosti"- specijalno za TIKER)
Dogadjaji u Iraku i na Bliskom Istoku potiskuju na periferiju druge probleme medjunarodnog zivota. Ima u tome logike. Medjutim, to ne znaci da je sve ostalo - drugorazredno. Postoje fundamentalni problemi koji nisu reseni, vec jednostavno konzervirani. U njih spada, u prvom redu, situacija na Balkanu, u regionu prema cijoj sudbini Rusija uopste nije indiferentna. Kao potvrda tome sluzi i predstojeca, sutrasnja, poseta ministra inostranih poslova Rusije Igora Ivanova balkanskim zemljama. On ce posetiti Bosnu i Hercegovinu, Srbiju i Crnu Goru,a takodje Sloveniju. Moskva smatra, da bi bilo pogresno praviti se da balkanska problematika danas nije od veceg znacaja. Po misljenju ruske strane, posle raspada Jugoslavije jos je daleko od okoncanja zivotno vazni proces definisanja medjunarodno-piznatih granica. Kako taj problem resiti? Ocigledno, putem zapocinjanja bilateralnog i multilateralnog pregovarackog procesa. U tom kontekstu umesno je podsetiti, da je pre nekoliko godina Moskva pokrenula inicijativu o odrzavanju medjunarodne konferencije uz ucesce balkanskih, i ne samo balkanskih, zemalja, u cilju da se osiguraju garancije bezbednosti u regionu. Posto aktuelni problemi na Balkanu nemaju vojni karakter, u prvom planu se pojavljuju politicko-diplomatske mere. Ako govorimo o Bosni i Hercegovini, kako su izjavili zvanicni izvori, u toku predstojecih pregovora Igora Ivanova najznacajnije ce biti da se naglasi privrzenost ruskog kursa u pravcu jacanja bosanske drzavnosti, na osnovu realizacije Mirovnog sporazuma. Drugo - potrebno je izraziti spremnost da se i dalje pruza pomoc od strane Rusije stvaranju jedinstvene multinacionalne, demokratske, samodovoljne Bosne i Hercegovine. Moskva je zianteresovana za razvojh rusko-bosanske saradnje na svim pravcima. To se odnosi, pre svega, na povecanje nivoa bilateralnih trgovinsko-ekonomskih odnosa, narocito u energetskoj sferi. Ruska strana naglasava znacaj postizanja i jacanja konssenzusa medju bosanskim stranama o najznacajnijim pravcima drzavne izgradnje, sporvodjenja kursa u pravcu etapne predaje odgovornosti za situaciju u zemlji na same bosanske vlasti. Rusija je spremna da i dalje ucestvuje u medjunarodnim naporima na realizaciji odrednica Dejtonskog sporazuma, kao osnove mirovnog procesa u Bosni i Hercegovini. Sto se Srbije i Crne Gore ticce, Rusija tu drzavnu zajednicu - naslednicu SR Jugoslavije - tretira kao jednog od prioritetnih partnera na Balkanu. Predstojeci susreti sefa ruske diplomatije u Beogradu i Podgorici imaju za cilj da potvrde privrzenost Moskve kursu u pravcu kontinuiteta bilateralnih odnosa, spremnost da se umnozava saradnja na citavom spekttru saradnje. Ruska strana veruje, da interesima stabilnosti u regionu odgovara uspesno okoncanje formiranja te drzavne zajednice, podjednako kao i realizacije demokratskih transformacija. Moskva namerava da i dalje na sve nacine tome doprinosi. Nista manje je znacajan i zadatak uspostavljanja medjuprivrednih veza, jer bi realizacija projekata obezbedila rusko ekonomsko prisustvo u Srbiji i Crnoj Gori. U okviru politickog dijaloga Moskve sa rukovodstvom Srbije i Crne Gore jedno od centralnih mesta zauzima problematika Kosova. Ruska strana smatra da, bez opbzira na odredjene pozitivne pomake, postignute zahvaljujuci medjunarodnim naporima, situacija u pokrajknini ostaje teska. Ne realiuzuju se kljucni zahtevi rezolucije 1244 Saveta bezbednosti OUN, pre svega one koje se odnose na nealbansko stanovnistvo Kosova, povratak izbeghlica, osiguranje jednake bezbednosti. Moglo bi se sa velikom dozom odredjenosti govoriti o tome, da je problem izbeglica - problem broj jedan. Jer, nakon okoncanja konflikta na Kosovu 1999. godine u pokrajinu se vratilo tek oko 7, 5 hiljada ljudi. A po podacima komesarijata OUN za izbeglice, sa Kosova je izbeglo 238 hiljada ljudi, od kojih su 180 hiljada Srbi. Kako je ovih dana izjavio Vladimir Putin, upravo je to problem kojim bi trebalo da se maksimalno pozabave OUN i OEBS. Po misljenju Moskve, sto skorije zapocinjanje direktnih pregovora izmedju Beograda i Preistine, uz konstruktivnu medjunaroidnu pomoc, pomoglo bi normalizaciji situacije na Kosovu. Pri tom, kako smatra ruska strana, razmatranje na pocetnoj etapi takvih pregovora politickih pitanja, koja se ticu buduceg definitivnog statusa pokrajine, bilo bi prevremeno. Rusija namerava da i ubuduce aktivno ucvestvuje u traganju sa pravicnim i izbalansiranim resnejem kosovskog problema. Prema tome, smatrati da "Rusija "napusta" Balkan predstavlja duboku zabludu. - 0 - Moskva, septembra 2003. RIA "Novosti"
