THE NEW YORK TIMES
Amerika priznaje svoju politički neprihvatljivu računicu za Irak
Vašington traži pomoć od UN
Gotovo 140.000 američkih vojnika je još uvek u Iraku, dok se samo vojni troškovi i dalje umnožavaju po stopi od gotovo četiri milijarde dolara mesečno. Od kako su veće borbe završene, ubijeno je više američkih vojnika nego u samom ratu, odnosno 70 ih je poginulo
VAŠINGTON - Tražeći veću pomoć Ujedinjenih nacija u vojnoj okupaciji Iraka, Bušova administracija priznaje da je sve veća cena ove operacije, kako ljudska tako i finansijska, prevelika da bi je SAD same ponele.
Sve do sada, "vitalna uloga" koju je predsednik Džordž V. Buš obećavao za UN bila je, po američkoj zamisli, ograničena na to da uz gunđanje prihvataju američki unilateralizam. Sada je, međutim, potreba Amerike za vojnicima i novcem koje jedino druge zemlje mogu da obezbede dovela do stvarnog preispitivanja ovog starog, uskog usmerenja.
Ostaje da se kroz pregovore dođe do toga kakva bi šira misija mogla da bude ostvarena - uključujući i eventualno pokroviteljstvo UN nad multilateralnim snagama u Iraku pod američkom komandom - aranžman za koji je američka administracija po prvi put izjavila da bi ga možda prihvatila.
U Savetu bezbednosti u Njujorku, kao u samoj američkoj administraciji, i dalje postoje duboka neslaganja kada je reč o stepenu u kom bi veća podela opterećenja u Iraku morala da ide paralelno sa širom podelom vlasti i odlučivanja.
Ali, nakon četiri meseca u kojima je američka okupacija Iraka odnela neočekivano veliki danak, pri čemu se kraj još uvek ne nazire, novi američki pristup UN se može posmatrati kao poziv u pomoć u suočavanju sa jednom politički neprihvatljivom računicom.
"Na nas otpada 95 posto poginulih, 95 posto troškova i preko 90 posto vojnika, "izjavio je senator Džozef Bajden, demokrata iz Delavera, u jednom telefonskom intervjuu. "Troškovi rastu, broj vojnika se povećava, broj poginulih Amerikanaca je sve veći, i moramo se obratiti za pomoć UN, za vojnu operaciju odobrenu od UN koja bi bila pod komandom SAD".
Gotovo 140.000 američkih vojnika je još uvek u Iraku, dok se samo vojni troškovi i dalje umnožavaju po stopi od gotovo četiri milijarde dolara mesečno, tvrde funkcioneri američke administracije. Od kako su veće borbe završene, ubijeno je više američkih vojnika nego u samom ratu, odnosno gotovo 70 ih je poginulo od neprijateljske vatre gerilaca čiji otpor ne pokazuje nikakve znake jenjavanja.
Dok se ranije američka administracija nadala da bi prihodi od iračke nafte mogli pokriti troškove obnove, ovaj optimizam je sada izbledeo u toj meri da je glavni američki funkcioner u Iraku Pol Bremer úúú ove nedelje izjavio da će ovoj zemlji tokom naredne godine kao pomoć u obnovi biti potrebne "desetine milijardi dolara" iz SAD i drugih zemalja.
Da bi prikupile stranu pomoć za namirivanje ovog računa, SAD će krajem
oktobra sazvati međunarodnu donatorsku konferenciju u Madridu, čiji je
preliminarni sastanak zakazan za narednu nedelju u Briselu.
SAD su spremne da
potencijalnim donatorima ponude veća ovlašćenja u odlučivanju kako će ovaj novac
biti utrošen, hoće li to ići preko UN, ili na neki drugi način.
"Teško je poverovati da će veliki donatori napisati ček kojim podržavaju američku okupaciju nad kojom nemaju nikakvu kontrolu", kaže Džejms Stajnberg, koji je pod predsednikom Bilom Klintonom bio zamenik savetnika za nacionalnu bezbednost, a sada je direktor za spoljnopolitičke studije Instituta Brukings u Vašingtonu.
To što SAD hoće pomoć drugih zemalja u održavanju mira u Iraku i obnovi privrede ove zemlje ne predstavlja iznenađenje: američka administracija je od samog početka jasno dala na znanje da se nada da će okupiti "koaliciju voljnih" van UN, prema kojima je duboko nepoverljiva, pre svega zbog njihovog odbijanja da blagoslove američku invaziju.
Činjenica je da se čak i sada na jugozapadu Iraka okuplja jedna multinacionalna divizija koja će zameniti američke marince, koji početkom septembra treba da odu. Ovu diviziju predvode Poljaci, a imaće u svom sastavu brigade kojima komanduju Ukrajinci i Španci.
Ostale zemlje koje daju svoje vojnike koji treba da zamene američke marince jesu Bugarska, Danska, Dominikanska Republika, El Salvador, Honduras, Mađarska, Kazahstan, Litvanija, Letonija, Mongolija, Nikaragva, Norveška, Filipini, Poljska, Rumunija, Slovačka i Tajland.
Bez obzira na ove snage, međutim, prisutno je neočekivano oklevanje drugih zemalja da u znatnijem broju pošalju svoje vojnike u Irak bez novog mandata UN. A, zajedno sa opterećenjima koje nameće bezbednosna situacija, to je dovelo do neočekivano velike opterećenosti SAD.
Još u maju ove godine, američka administracija se nadala da će do jeseni broj svojih vojnika u Iraku smanjiti na samo 30.000, odnosno manje od četvrtine broja za koji sada očekuje da će morati da zadrži u ovoj zemlji još neodređeno vreme u budućnosti.
Dobijanje novog mandata UN sada se smatra dovoljno važnim ciljem za Ameriku da bi državni sekretar Kolin Pauel prošle nedelje prekinuo svoj odmor kako bi otputovao u Njujork radi sastanka sa Kofijem Ananom, generalnim sekretarom UN. Ovaj mandat bi omogućio američkim komandantima da angažuju vojnike iz zemalja kao što su Indija i Pakistan, koje su se protivile ratu, ali su saopštile da su voljne da prilože svoje vojnike za snage koje bi odobrile Ujedinjene nacije. Ovakav mandat bi omogućio i angažovanje snaga NATO saveza, uključujući i Tursku.
Zemlje, kao što je Francuska, međutim, kažu da bi mandat UN za snage koje
suštinski ostaju pod dominacijom SAD predstavljao samo politički smokvin list za
Vašington i da bi mogao da ugrozi reputaciju nezavisnosti UN.
"Neophodna je
stvarna promena pristupa", izjavio je francuski ministar inostranih poslova
Dominik de Vilpen na godišnjem sastanku francuskih ambasadora koji je održan u
četvrtak.
