Kako zaustaviti Velikog Batu?

[Miroslav Antic]

 

 

http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/pisma/srpski/pisma.shtml

 

Glas javnosti

 

Utorak, 9.septembar, 2003.

 

PISMA

P R O C E N A Usmereno i omeđeno mišljenje Sistem globalne ekonomije znači ekonomsko porobljavanje sveta bez rata i eksploataciju prirodnih bogatstava Novi svetski poredak" nastupa sve jače. Planeta Zemlja treba da postane "globalno selo" sa jedinstvenom centralnom upravom. Centralna globalna vlast će pripasti, zna se, SAD, a regionalna najjačim i najbližim saradnicima zato što SAD još nisu u stanju da totalno zagospodare planetom, sem ako je ne unište. Organizaciju UN ne priznaju, sada je ignorišu, a uskoro će je i potpuno odbaciti. Ostatak sveta se sa tim već miri! Skoro je u Americi objavljena lista 27 kompanija, najvećih i najbogatijih, koje treba da budu predvodnici globalizacije na ekonomskom planu. Bezmalo su sve američke. Krenule su u ofanzivu kupovanja najvažnijih nacionalnih firmi po svetu, pre svega po zemljama u tranziciji, zemljama "Trećeg sveta" i posebno u Kini. Sistem globalne ekonomije znači ekonomsko porobljavanje sveta bez rata i eksploataciju najvažnijih prirodnih i privrednih resursa na Planeti. Uterivanje u globalni sistem ekonomije vrši se na razne načine: "dobrovoljnim pristankom", podvalama, ucenama, pritiscima pa i brutalnim ratnim pohodom. Male i srednje razvijene zemlje su objekti globalizacije koje trpe najžešće pritiske. Mnogobrojnim uslovima koji se pred njih postavljaju,čak i onda kad traže samo ravnopravnu trgovinu, vrši se surovo omeđivanje relacija za sve moguće aktivnosti pa i u oblasti mišljenja i javnog istupanja. Mačka i miš u crtaćima Poziv malim zemljama u partnerstvo sa SAD u ovakvim uslovima je cinizam bez skrupula. U crtanim filmovima za decu i mačka i miš budu ponekad partneri ali samo dok mačka ne ogladni, a onda mali partner završi na tanjiru velikog. Našoj maloj zemlji postavljen je čitav niz uslova kojima su ograničene sve naše mogućnosti kao naroda i kao države. Tu su pre svega: obaveze da se živi u ovako nakaradno zamišljenoj "državi"; tu je Kosmet i šiptarski terorizam; tu je Hag i njegovi zahtevi; tu je loše ekonomsko stanje u zemlji i sebičnost međunarodne zajednice i dr. Sve se ovo, pored ostalog, ogleda i u ograničenim i usmerenim kategorijama i relacijama razmišljanja i javnog istupanja nosilaca vlasti u zemlji. Zbog toga zbrkan i nejasan predlog našeg predsednika Vlade o slanju naših vojnika u "Mirovne misije" umesto zahteva SAD da smanje pritiske na Srbiju i da nam vrate sve što su nam zakinuli pa će naglo opasti postojeći antiamerikanizam kod Srba. Zbog toga je nerealna ponuda predsednika SCG da budemo "najstabilniji partner Amerike" u regionu, a još uvek nemamo ni status "normalnog trgovinskog partnera". Amerika treba da reši problem Kosmeta jer ga je ona i izazvala, ona ga drži otvorenim. Njihova podrška u njegovom rešavanju može biti samo "šargarepa na dugom štapu" za stalne ucene po njihovoj potrebi. Zbog toga već dosadni i nesuvisli predlozi savetnika Grahovca o reformi i brojnom smanjenju (rasformiranju) Vojske SCG. Umesto da predlaže zahtev UN i SAD da se rasformira Kosovski zaštitni korpus i razoruža albansko stanovništvo na Kosmetu i u Makedoniji pa tek onda da se razgovara o brojnom smanjenju Vojske SCG. Zbog zahteva i ograničenja spolja i ministar Tadić "smišlja reformu" Vojske masovnim smanjivanjem i penzionisanjem najsposobnijih starešina u VSCG. Pismeni ljudi znaju da se u ovako kriznim vremenima ne sme vršiti ovako poguban udar na odbrambene sposobnosti zemlje. NATO paktu je izuzetno potrebno da budu kažnjeni oni koji su imali hrabrosti i znanja da se suprotstave njegovoj agresiji na SRJ. Sada je to realizovano. Deo čovečanstva ćuti Zbog toga i predlog bivšeg ministra Veselinova o podeli Kosmeta između Srbije i Albanije! On kaže: "Ne vredi maštati u Beogradu o drugom rešenju!" Eto i to je moguće čuti od naših "političara" sa usmerenim i omeđenim relacijama za razmišljanje! Ima takvih primera mnogo ali nema prostora za sve. Ohrabruje međutim, činjenica da ima i boljih i pravih razmišljanja i javnih istupa, kao na primer kod Nebojše Čovića i Srpske pravoslavne crkve po pitanju odbrane Kosmeta. Očigledno, "novi svetski poredak" gura dalje. Miroljubivi deo čovečanstva još uvek mirno posmatra i ćuti! Dokle će? Božidar Đokić, general u penziji Niš

###

		Č U Đ E NJ E Kome smeta domaća pamet Institut "Mihajlo Pupin" je preživeo teške godine međunarodne izolacije i sankcija i očuvao svoju kritičnu masu U tužnoj svakodnevici gde ostaci nekad sasvim solidne domaće privrede posrću i traže spas često i kroz veoma sumnjive "privatizacije", gde se za budzašto rasprodaju decenijama podizana preduzeća, a ne uvek u do kraja"transparentnim" procesima, moguća su i drugačija scenarija. Moguće je da jedna renomirana domaća naučna organizacija učestvuje na tenderu za izgradnju jednog objekta od kapitalnog značaja, gde po svemu sudeći ima veoma poznate strane firme. Nažalost, na samu pomisao da postoji mogućnost da domaće preduzeće pobedi na tenderu na kome učestvuju i renomirane strane firme izaziva reakciju određenih krugova, koji prenosi deo štampe. Ovi krugovi pokušavaju da unapred diskredituju domaće preduzeće u korist stranih preduzeća, na osnovu prilično iskonstruisane teze da je u procesu izrade tenderske dokumentacije navedeno domaće preduzeće imalo učešća u njegovoj izradi. U korist stranaca Prvo pitanje koje trenutno pada na pamet je: kome odgovara eliminacija domaćeg preduzeća u korist stranih firmi, pogotovo kada se radi o renomiranom domaćem preduzeću koje ima značajne reference i impresivan stručni potencijal sposoban da pobedi na ovom tenderu i da sa uspehom uradi posao. Odgovor na ovo pitanje je više nego jasan: iza ove kampanje stoji neko kome nisu na srcu ni domaća privreda, ni domaća pamet i sposobnost, ali jeste interes stranih kompanija, a po svemu sudeći i ne mali lični interes. S druge strane, ima ljudi kojima je i sama pomisao da smo možda negde i mi u stanju da budemo bolji od sveta neprihvatljiva i odmah smatraju da tu mora da ima i nekih mutnih radnji. O čemu se zapravo radi? Odnedavno je prvo kroz diskretni, a zatim orkestrirani napad u delu štampe apostrofiran Institut "Mihajlo Pupin", izuzetno renomirana firma koja u ovom trenutku predstavlja gotovo jedini bastion domaće nauke, koja je sposobna da sama sebe izdržava kroz realizaciju složenih i kompleksnih sistema na domaćem i inostranom tržištu. Institut "Mihajlo Pupin" je preživeo teške godine međunarodne izolacije i sankcija i očuvao svoju kritičnu masu, i pored izuzetno velikog "odliva mozgova" u razvijene zemlje zapada (Kanada, Australija, SAD, itd.): Bez zaostajanja Nije na odmet ovde navesti da su stručnjaci koji su napustili Institut "Mihajlo Pupin" u navedenom periodu, gotovo bez izuzetka, u rekordnom roku našli izuzetno kvalitetne i dobro plaćene poslove, što samo ukazuje na stepen osposobljenosti, kao i na nivo domaće nauke i struke u Institutu "Mihajlo Pupin", gde uprkos svim teškoćama kroz koje smo prošli, nije došlo do zaostajanja za svetskim liderima u pojedinim oblastima, koje se neguju u Institutu "Mihajlo Pupin". Značajan broj naših ljudi je tekao i zavidne rukovodeće pozicije u kompanijama gde trenutno rade. Sa većinom postoje brojni kontakti i danas, a mnogi od njih predstavljaju most između Instituta "Mihajlo Pupin" i kompanija gde rade, koje su često i vodeće Hight-Tech kompanije u svetu. Institut "Mihajlo Pupin" je ovo postigao, pre svega zahvaljujući oslanjanju na sopstvene resurse, kako naučno istraživačke, tako i menadžerske, tako da su u proteklom 12-ogodišnjem periodu realizovani brojni uređaji i sistemi u informaciono-komunikacionim disciplinama, koji se danas masovno koriste u elektroprivredi, vodoprivredi, petrohemiji, javnoj upravi, putnoj privredi i slično. Samo zaposleni u Institutu "Mihajlo Pupin" znaju kroz kakve teškoće je prošao Institut, a da nijednog trenutka niko u kolektivu nije ni pomislio da traži milostinju i pomoć od bilo koga. Jedino što je bila jedinstvena želja svih zaposlenih (i doktora nauka i fizičkog radnika) jeste da se dobije jednaka šansa sa stranim firmama koje atakuju na naše tržište veoma često se zastarelom, prevaziđenom i pravom tehnologijom, ili ako se radi o novoj tehnologiji, tada je ona po pravilu sasvim nova i neproverena. Sada kada se takva mogućnost pojavila sa učešća Instituta "Mihajlo Pupin" na jednom zaista velikom investicionom poduhvatu, na tenderu za rekonstrukciju sistema za naplatu putarine odjednom se pojavljuju dušebrižnici koji brinu o jednom SIMENS-u, a ne o Institutu "Mihajlo Pupin". Inače, da bi stvari bile jasnije, sadašnji sistem za naplatu putarine je projektovao i realizovao Institut "Mihajlo Pupin" još davne 1991. godine i u proteklom periodu je održavao postojeći sistem i udario brojna poboljšanja u toku njegove eksploatacije, i od svih preduzeća koja sada učestvuju na tenderu je definitivno sa najviše iskustva i znanja u realizaciji ovakvih sistema. U Institutu "Mihajlo Pupin" živi i radi preko 250 vrhunskih inženjera, magistara i doktora nauka, zajedno sa još toliko tehničara i administrativnih radnika. Kao ilustracija mogućnosti i sposobnosti stručnjaka Instituta "Mihajlo Pupin", može da posluži činjenica da je nedavno Institut "Fraunhofr" iz Nemačke (vodeća naučno istraživačka kuća u Nemačkoj, koja se sastoji od 60 instituta sa ukupno 12.000 zaposlenih) otvorio sa Institutom "Mihajlo Pupin" zajedničku kancelariju (Joint Project Office) u Beogradu (tek treća takva kancelarija otvorena u svetu), a u poslednjih nekoliko meseci sklopljen je veoma značajan ugovor o zajedničkom razvoju sistema za kontrolu leta sa američko-kanadskom kompanijom Rautheon, a odnedavno je Institut "Mihajlo Pupin" postao Motorolin "Application partner" na najsloženijim poslovima (zaštita u prenosu), a takođe je u kontaktima sa firmom ERIKSON iz Švedske oko razvoja specijalne kripto-zaštićene mobilne telefonije. Kome smeta domaća pamet, kome to odgovara da naša privreda nema nikakvu samostalnost, da bude isključivo u funkciji svetskih multinacionalnih kompanija, koje ovde pre svega kupuju tržište, a mnogo manje vode računa o interesima naroda. Potpuna je iluzija i naivnost verovati da će dolaskom velikih kompanija svi naši problemi biti rešeni. Da je to tako jednostavno ne bi bilo ni Argentine, ni mnogih drugih sličnih primera u novijoj istoriji "novog svetskog poretka." Rešenje naše teške ekonomske situacije je u zapošljavanju sopstvenih kapaciteta i to ne na nekakvim "loan" poslovima (mada je i to bolje od zatvaranja fabrika i prepuštanja tržišta drugim), već na proizvodima visoke tehnologije koji nakon realizacije u zemlji imaju realne šanse i da se prodaju drugima. Sada kada se za to ukazala realna šansa, neko je osetio potrebu da okalja domaću nauku, da se unapred odrekne domaće pameti i da nas još dublje gurne u kolonijalnu zavisnost prema velikim i moćnim. A zašto? Zbog sitnih sopstvenih interesa. Zaista šteta, što bi se reklo narodski, "ne kolji vola zbog jedne šnicle". Nakon svega što smo prošli, umesto da sami tražimo protekcionizam za domaće firme u odnosu na strane firme, radi obezbeđenja posla za narod i rešavanja nezapamćene nezaposlenosti, posebno imajući u vidu kakve smo sve štete pretrpeli, kako zbog međunarodne izolacije i sankcija, tako i zbog bombardovanja i okupacije Kosova (gde je značajna imovina bivše Jugoslavije otuđena, ili će to biti) neophodno je da povratimo nešto malo nacionalnog ponosa i samopoštovanja. Boljitak za narod Neophodno je da kao i na sportskom planu ponegde ubeležimo i neku pobedu i neki pozitivan bod. Ima li lepšeg poklona nego kada domaća kompanija na tenderu pobedi stranog multinacionalnog džina, a da pri tome zemlja i narod dobije bolji, kvalitetniji i što je najvažnije, jeftiniji proizvod, sa kojim naši ljudi znaju da upravljaju, znaju da ga popravljaju, usavršavaju, a možda uspeju da ga prodaju još negde (ako i drugi budu otvorili svoje granice kao što smo mi otvorili naše). Zato na kraju ponavljamo još jednom pitanje: KOME SMETA DOMAĆA PAMET? Smeta onome koji smatra da nismo još uvek dovoljno uniženi i pobeđeni i da nas konačno treba staviti na mesto koje nam po njima pripada, a to je da budemo bespogovorni izvršitelji tuđih želja i zahteva. U svemu ovome treba tražiti i ne male lične interese koje velike firme iz sveta znaju bogato da nagrade. Nažalost, neko to ipak mora da plati, a zna se ko. To je ovaj naš napaćeni narod, koji će se već nekako snaći, naučio je valjda do sada kako se to radi. Jovan Kon, pomoćnik generalnog direktora instituta "Mihajlo Pupin" Beograd