Ko su naslednici u kraljevskoj kući?
Povodom predloga Prestolonaslednika Aleksandra II da se posebnim zakonom Kraljevski dvorski kompleks na Dedinju proglasi za dobro od izuzetnog istorijskog, nacionalnog i kulturnog značaja i time, kao nacionalna i državna svojina, sačuva kao nedeljiva celina za svekoliko potomstvo, u javnosti je došlo do izvesnog nerazumevanja ovog predloga.
Među onim kod kojih nije bilo posredi nerazumevanje nego pogrešno tumačenje bila je, nažalost, i kći pokojnog Kneza Pavla, Jelisaveta, koja je za "Blic" izjavila da Prestolonaslednik Aleksandar II kao "umišljeni despot i tobožnji šef porodice Karađorđević, pokušava ovim zakonom da ostale naslednike liši njihovih prava".
U nadi da šira javnost nije u stanju da razlikuje direktne potomke Kralja Petra I i Aleksandra I od pobočne grane Karađorđevića, oličene u Knezu Arsenu i Knezu Pavlu, kći Kneza Pavla netačno predstavlja sebe u javnosti kao naslednika koji mora dobiti svoj srazmerni udeo i u svojini nad Dvorskim kompleksom na Dedinju.
Tom izjavom, više puta ponovljenom, ona se pridružuje svom bratu koji je još 2001. izjavio da on ne bi koristio svoje pravo stanovanja u Belom dvoru, iako ga je njegov otac sazidao svojim novcem, sve dok se i svim ostalim građanima ove zemlje ne vrati imovina koja im je konfiskovana, nacionalizovana i oteta.
Istina je, međutim, bitno drugačija. Prilikom zaključenja ostavinske rasprave 1938. godine Sreski sud u Beogradu, koji je odlučivao o nasleđivanju blaženopočivšeg viteškog Kralja Aleksandra I , utvrdio je da je ceo kompleks sa sedam posebnih parcela (br. 674, 665-2, 666-2, 671, 672, 673 i 675-2 katastarske opštine Beograd 7) na kojima su Stari dvor, Beli dvor i poimenice pomenute pomoćne zgrade, svojina Kralja Aleksandra I, koja se na ravne časti raspodeljuje njegovim neposrednim potomcima.
Da je kojim slučajem Knez Pavle išta od svog ličnog novca uložio u izgradnju Belog dvora, on bi sigurno tražio da se njegova imovina izdvoji iz ostavinske mase Kralja Aleksandra I pre nego što se pristupi raspodeli nasleđa zakonitim naslednicima. Kako on to nije učinio, a mogao je i sigurno bi u tome uspeo, kao najuticajniji od tri namesnika maloletnog Kralja Petra II, to je još jedna potvrda da u pomenutom delu - Dvorskom kompleksu na Dedinju - ostavinske mase nije bilo ničega što je pripadalo Knezu Pavlu ili bilo kojem drugom licu, jer bi sigurno bilo izdvojeno iz ostavinske mase pre njene raspodele na naslednike.
Ovo utoliko pre što ne možemo ni pomisliti da bi se Knez Pavle, otac troje dece (Aleksandra, pokojnog Nikole i Jelisavete), ćutke odrekao nečega što je njegovo, a time i svoju decu lišio onoga što im je od oca moglo ostati.
Toplo se nadamo da će deca Kneza Pavla povesti računa o ovoj nespornoj činjenici, a da će u javnim izjavama uvažavati dostojanstvo Kraljevskog doma Karađorđevića i njegovog starešine Prestolonaslednika Aleksandra II.
