IZ DIPLOMATSKOG UGLA
Marović i rodoljupci
Piše: Dragan Mraović
Odlučio sam, da se izrazim baš kao dok-joj-se-hoće predsednica Nataša Mićić,
ili umesnije rečeno prihvatio sam da se latim pera za ovu kolumnu poštujući
Mihaila Lalića i njegovu misao da "uprkos mangupima, treba pisati, jer negde
nekome to može valjati!"
Posle mnogo dobrovoljnih dana bez telefona, televizije i novina, zakasnelo
pročitah izjavu našeg predsednika SCG, i doživotnog vlasnika diplomatskog
pasoša, da će od Italije tražiti istinu o slučaju Đukanović, odnosno "da nas
na moguće primjeren način, u skladu sa međunarodnom praksom, obavijeste o
pravnom stanju u tom pitanju". Pripadnik mi istog roda i plemena (Marovići,
Mraovići, Braunovići, Maravići, Mravovići, itd, sve je to gens una sumus)
ponaša se kao da je učesnik u emisiji aktuelnih razgovora nekadašnje
beogradske televizije - jedno te pitam, a drugo mi odgovaraš. Naime, odgovor
italijanskih državnih organa će verovatno biti (ako se pitanje ikada postavi
i ako ikada neki odgovor stigne) da je sudstvo u Italiji nezavisno, jer naš
predsednik previđa da čak i pitanja i komentari, u toku istrage, upućeni sa
visokog mesta, mogu biti protumačeni kao pritisak na sud, svuda osim kod
Vladana Batića i Dušana Mihajlovića. Možda bi bilo bolje, lakše i
jednostavnije, da se prvo u nas provere neki navodi optužbi koje stižu iz
onostranih zemalja, jer mnim da je došlo vreme da naša strana počne da
sprema odgovore, umesto što postavlja pitanja. Moj gens una sumus, moj
predsednik koga smatram jednim od najinteligentijih, najobrazovanijih i
najdarovitijih balkanskih političara, kome sam odavno i javno predvidio da
će biti šef države (doduše mišljah Jugoslavije), veoma vešto barata
demagogijom, pa će teško da se okrene papirima italijanskih sudskih organa
iz Napulja, Barija, Lećea, Rima i Milana (a mogao bi malo i kod Nemaca da se
raspita), od kojih neke već poseduje Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i
Crne Gore, jer su ti papiri previše konkretni za sferu demagogije. Verujem
da Svilanović još ne zna za ova i još neka dokumenta, inače bi mogao biti
osumnjičen da prikriva (jer ne preduzima ništa) krivična dela nekih
sadašnjih funkcionera režima u Srbiji i Crnoj Gori, a među njima i nekih
koji upravo predstavljaju ovu SCG u inostranstvu. Reč je o onima za koja
njegovo ministarstvo poseduje pismene dokaze ili vrlo osnovane sumnje da su
počinili krivična dela za koja su predviđene kazne, u nekim slučajevima, od
najmanje tri do deset godina zatvora. I neću da verujem da Svilanović neće
da dâ na uvid, mom i njegovom predsedniku Maroviću, papire iz kojih bi on
mogao bar nešto da sazna "o pravnom stanju u tom pitanju", ako već njegov
zahtev latinskim organima prođe, nedaj bože i Sveti Vasilije, onako
zapaženo, kao što je bila nezapažena njegova poseta Italiji, u tamošnjim
medijima, inače eto nam belaja i nove demagogije!
Za to vreme, neki nepouzdani, ali sveprisutni srpski estradni TV političari
(kao da nam nije bilo dosta fudbala i Azerbejxana, pa nam samo oni fale na
TV) opet su poistovetili svoje dojučerašnje prijatelje kriminalce i navodne
organizatore državnog puča i ubistva našeg premijera sa patriotama (inače,
bio sam veoma pogođen premijerovim ubistvom, jer, ipak, lično sam ga
poznavao, još od vremena kad je, valjda prvi u nas, stavio minđušu u uho, a
mnogo duže od njegovog nesposobnog obezbjeđenja). NJegovu tragediju shvatio
sam kao još jednu u istoriji moga naroda i verujem da mu je nikada nije
poželeo nijedan njegov politički protivnik, kao ni ja, uprkos neslaganju sa
njegovom politikom, već, valjda, ono što i svi njegovi pošteni i korektni
politički neistomišljenici - njegov častan poraz na izborima. Ovako on
odlazi u nezasluženu legendu, njegova porodica u ničim zasluženi doživotni
bol, a njegova partija će doživeti sudbinu svih liderskih partija.
Dakle, reč patriota je, zahvaljujući novoliberalanim demokratama (otkada su
pa ministri policije i generali oličenje demokratije!?) postala pogrdna,
umesto da bude, što je vazda i bila, jedan od najuzvišenijih pojmova u
jeziku i poimanju. Ovako kako stvari sada stoje ona bi mogla biti, možda,
nova reč u Jaredićevom "slavjansko - dukanskom" jeziku (nije greška, baš
"dukanskom", kako reče naš nekada poznati informator Jaredić), ali ipak
pošto sam, po profesionalnom znanju, lingvista, ne mogu pristati na ono na
šta ni nauka ne može da pristane, pa makar to tvrdili Jaredić lično i
"dukanska" akademija bezlično. Bilo kako bilo, sada patriote više nisu ni
Miloš, ni Lazar od Grbalja, ni Gavrilo, ni Karađorđe, ni Obrenovići, ni
major Gavrilović, ni kralj Petar, ni kralj Nikola, ni Marko Miljanov, ni
Sava Kovačević, ni Sinđelić, ni major Stepić, ni general Lazarević, a čujem,
prema direktnom TV prenosu iz Haga, čak ni Vuk Karaxić, koji će, prema
američkoj istoričarki na suđenju, završiti kao ratni zločinac u Hagu -
zamislite tvrdio je da svi Srbi govore istim jezikom, odnosno da je
štokavski srpski!
Dakle, sada su patriote kriminalci, a sledstveno tome, umno zaključujem da
su kriminalci patriote.
Znači, ako si patriota sledi ti sablja predviđena za kriminalce, a u blažim
slučajevima slede ti Nataša Kandić i Sonja Biserko.
Zato prelazim u rodoljupce.
Jadni, Jovan Sterija Popović!
(Autor je bivši generalni konzul SRJ u Bariju)
http://www.revijad.cg.yu/dan/
