|
Hoće li NATO na niški aerodrom Za strateški raspored Natoa u Jugoistočnoj Evropi, trebalo bi pogledati i radove u bugarskoj bazi Graf Ignatijevo, koja se u potpunosti prevodi u Nato standard, a od Niša je udaljena manje od sto kilometara Piše: Branimir GajićNedavna izjava republičkog ministra za saobraćaj Marije Rašete-Vukosavljević, da Nato definitivno nije zainteresovan za aerodrom u Nišu, ponovo je skrenula pažnju na priču o potencijalnoj američkoj bazi u južnoj Srbiji. Iako se o navodnim američkim zahtevima za smeštaj svojih snaga na teritoriji Srbije u medijima govori još od petooktobarskih promena i čak se, kao interesantne za planere u Vašingtonu, povremeno pominju i određene lokacije, aerodrom u Nišu je u ovaj kontekst doveden tek krajem aprila ove godine. Tada je nekadašnji novinar RTS-a Milovan Drecun u jednom nedeljniku izneo tvrdnju da niška vazduhoplovna baza postaje centar za smeštaj 50.000 američkih vojnika. On, međutim, nije naveo ko mu je bio izvor za takvu informaciju, mada je tvrdio da je reč o „najvišim krugovima u našoj armiji“. - Amerikanci planiraju izgradnju svojih baza u Srbiji. Ključna treba da bude na području Niša. Za početak će biti korišćen postojeći niški aerodrom, a planirana je izgradnja američke baze i aerodroma nedaleko od Niša, na području Merosine. Niš je ključna tačka na moravskoj prohodnici, koja je glavni pravac na južnoevropskom vojištu - tvrdio je Drecun. Reakcija ministra odbrane SCG Borisa Tadića na tu tvrdnju, izneta prilikom posete jedinicama VSCG stacioniranim na niškom aerodromu, 6. juna ove godine, bila je vrlo kratka: - Prvi put čujem spekulacije da bi niški aerodrom u budućnosti trebalo da postane američka baza - rekao je Tadić, upadljivo pokazujući odbojnost prema takvim navodima. Prema najnovijim izjavama Marije Rašete-Vukosavljević, Natou pre svega nije odgovarala dužina poletno-sletne staze na ovom aerodromu, ali je pravi razlog, prema tvrdnjama srpske ministarke, bio „strateške prirode“. - Čula sam za priču da Amerikancima iz strateških razloga nije odgovarao niški aerodrom - rekla je Rašeta-Vukosavljević, ne objašnjavajući više o tim razlozima. Momenat koji je razbuktao medijske spekulacije o budućoj ulozi niške vazdušne luke bila je, najverovatnije, donacija norveške vlade iz 2001. godine od preko dva i po miliona evra za početnu rekonstrukciju dela aerodroma i naredna donacija, od još milion i sedamsto hiljada evra, za završetak radova. S obzirom na to da ovaj aerodrom nikada nije imao bitnu komercijalnu ulogu, pitanje zašto bi norveška vlada uložila milione evra u njegov popravak otvorilo je prostor za razne pretpostavke. - Aerodrom Niš registrovan je kao međunarodni još 1986. godine i trenutno je u Srbiji, pored beogradskog, još samo on namenjen civilnom vazdušnom saobraćaju. Za sada je to i jedini alternativni aerodrom u zemlji u slučaju zatvaranja aerodroma Beograd. Zbog vrlo povoljnog geografskog položaja, računa se da bi nakon modernizacije i rekonstrukcije niški aerodrom mogao da bude i alternativa aerodromima Sofija, Skoplje ili Priština, koji su od Niša udaljeni od 200 do 300 kilometara. Za dalji razvoj, aerodromu će biti od velike koristi činjenica da se nalazi na raskrsnici železničkih, drumskih i vazdušnih puteva ka Bugarskoj, Grčkoj, Turskoj i Makedoniji kao i da leži na Koridoru 10 - izjavila je nedavno ministarka Rašeta-Vukosavljević. Izvor Blic Newsa blizak VSCG potvrdio je Tadićeve reči, da se do sada u zvaničnim razgovorima Niš nikada nije pominjao kao lokacija za eventualno stacioniranje američkih trupa u Srbiji: - Tačno je da bi Natou za smeštaj odgovarala lokacija koja bi sadržavala već postojeći aerodrom, ali to sigurno ne bi bio Niš. Ukoliko bi se išlo u neke veoma slobodne pretpostavke, onda je dovoljno pogledati bazu VSCG na Batajnici, na primer, koja bi po svojim karakteristikama mnogo više odgovarala Natou. Ali trenutno je prerano govoriti o takvim aranžmanima, jer SCG još uvek nije primljena ni u Partnerstvo za mir. Ako baš pominjemo strateški raspored Natoa u jugoistočnoj Evropi, onda bi možda trebalo pogledati i radove u bugarskoj bazi Graf Ignatijevo, koja se u potpunosti prevodi u Nato standard, a od Niša je udaljena manje od sto kilometara - kaže ovaj sagovornik Blic Newsa. Bugarsko ministarstvo odbrane je tokom 2001. i 2002. godine sprovelo obimne radove u svojoj avio-bazi u mestu Graf Ignatijevo, koji su uključivali potpuno ostvarenje zadatih Nato standarda u oblasti kvaliteta poletno-sletne staze, radarskih sistema, navigacionih sredstava i prateće infrastrukture. Cena ovog projekta bila je nešto više od trideset miliona dolara i u celokupnosti je izdvojena iz fondova bugarskog ministarstva odbrane, bez bilo kog stranog donatora. Izvođač radova je bila jedna kanadska kompanija, i taj aerodrom je sada spreman da bude vrh bugarske ponude Natou za smeštaj trupa na njihovoj teritoriji. Ukoliko se pogleda količina novca uloženog u Graf Ignatijevo, 30 miliona dolara, naspram četiri miliona evra koji su odobreni za niški aerodrom, kao i oprema koja je tamo ugrađena, tek onda postaje jasna očita razlika između ova dva aerodroma i njihovih šansi da jednog dana posluže kao baza nekoj američkoj vazduhoplovnoj jedinici. Osim samog Graf Ignatijeva, bugarsko ministarstvo odbrane je nedavno započelo i radove na rekonstrukciji još jedne vazduhoplovne baze, poznate kao „22. jurišna avio-baza“, u istočnoj Bugarskoj. Asfaltiranje i produženje piste do tri i po kilometra završeni su u prvoj fazi poslova, dok je nakon toga, sredinom ove godine, sledilo ugrađivanje sistema za navigaciju vazduhoplova, američke proizvodnje, vrednog preko dva miliona dolara. Ta oprema dopremljena je Bugarskoj u sklopu vojnog ugovora potpisanog sa SAD, takozvanog FMS (od engleskih reči Foreign military sales), kojim je Vašington regulisao transfer tehnologija stranim zemljama. I na niškom aerodromu je prva faza rekonstrukcije obuhvatila popravku oštećene piste i manevarskih površina, sistema svetlosne signalizacije kao i asfaltiranje površina u dva sloja, uz obeležavanje horizontalnih oznaka na poletno-sletnoj stazi, rulnoj stazi i platformi. U drugoj fazi radova, poletno-sletna staza je produžena za 300 metara, ali i nakon te intervencije ona će biti ispod tri kilometra dužine, što je još uvek nedovoljno za hipotetički prijem velikih američkih transportnih aviona poput C-141, C-5, pa čak i najnovijeg C-17, kome treba nešto manje prostora za poletanje i sletanje. Kada se govori o prisustvu američkih vojnih snaga na ovim prostorima, trebalo bi se setiti i jedne zanimljive epizode s kraja 1995. godine: tada je, ubrzo nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, na civilni aerodrom Surčin kraj Beograda sletelo desetak američkih transportnih aviona C-17, koji su dovezli ljudstvo i tehniku koji su bili deo snaga raspoređenih u mirovnu misiju u Bosni. Iako su na raspolaganju imali još nekoliko aerodroma, poput onog u Sarajevu, Zagrebu ili čak i u samoj Batajnici, američki vojni planeri su iz nekih svojih razloga izabrali baš surčinski aerodrom, izazvavši time veliku pažnju u domaćoj javnosti. Prema izvorima Blic Newsa, koji su u to vreme bili na najvišim funkcijama u Vojsci Jugoslavije, ta operacija bila je „deo američkog plana o ubrzanoj integraciji SR Jugoslavije u Nato“. - Upravo zato je izabran Surčin, jer su Amerikanci želeli da sve bude transparentno i da Jugosloveni vide njihovo prisustvo. Ta operacija bila je signal za Miloševića i poruka da postoji mogućnost da se kroz vojno prisustvo Natoa u SRJ započne novi proces u bivšoj Jugoslaviji, nakon ratnih razaranja. Nažalost, njemu nije odgovaralo vojno prisustvo Natoa u SRJ, niti mogućnost da američka vojska koristi naše aerodrome, do čega im je bilo veoma stalo, pa smo umesto integracije i saradnje, već četiri godine kasnije bili bombardovani od tog istog Natoa - kaže ovaj sagovornik Blic Newsa. Nakon stavljanja u funkciju, aerodrom Niš biće u stanju da opslužuje civilne avione srednje veličine tipa ATR 72, erbas A318 i A320, DC-9, boing 737-300 i B727-200. Vojska SCG, koja je koristila deo kapaciteta niškog aerodroma, odlukom Savezne vlade iz 2002. prenela je svojinu nad jednim delom infrastrukture na Skupštinu grada Niša. To je učinjeno kako bi se stvorili uslovi za dobijanje inostranih donatorskih sredstava, pa bi to mogao da bude još jedan argument koji bi govorio nasuprot tvrdnji da će tu biti velika baza Natoa za 50.000 američkih vojnika.
Interesantno je napomenuti da je niški aerodrom imao istorijsku ulogu u razvoju vojne avijacije u Srbiji. Godine 1912. 24. decembra, po direktivi načelnika štaba vojske Kraljevine Srbije Radomira Putnika, osnovana je komanda ratnog vazduhoplovstva sa sedištem štaba u Nišu. Tadašnja srpska ratna avijacija bila je sačinjena od aeroplanske brigade, jedinice izviđačkih balona sa toplim vazduhom, odeljenja sa vodonikom za punjenje balona i odeljenjem goluba pismonoša. Za smeštaj ovih snaga izgrađen je aerodrom na Trupalskom polju. Radovi su uključivali izgradnju hangara za tehniku i baraka za ljudstvo kao i ravnjanje zemlje za poletanje i sletanje aviona. |
Title: Message
