Miloš Markovic, novinar
Beograd, 15. septembar
2003. godine
Pre dve-tri godine na granicnim prelazima umesto imena zemlje,
koje je, inace, uskoro ukinuto, trebalo je staviti natpis - DRŽAVA NA PRODAJU !
Ma koliko neobicno, bilo bi to u potpunosti tacno obaveštenje. Kako sada stvari
stoje, uskoro na granicnim ulazima u Srbiju treba postaviti natpis - RASPRODATO
! Da pocnemo od najraširenijih i tržišno najrentabilnijih poroka - kafe i duvana
! Srbi više nece imati ni svoju cigaretu, a kafu nisu ni imali. Dve najvece
fabrike duvana kupili su Amerikanci i Britanci. Srbi nece imati ni svoj cement,
jer su cementare vec pokupovale zapadnoevropske firme. Srbi više nece
raspolagati ni jednim litrom svoje ili uvezene nafte. Svi resursi naftne
industrije, pored vec prodatih, bice vlasništvo stranih firmi. Srbija nece imati
ni svoju struju ! Vec se procenjuje vrednost Djerdapa i rudnika koji snabdevaju
termoelektrane. Cena elektricne energije u Srbiji vec je viša od one u Americi (
da ne uporedjujemo plate ) što je preduslov prodaje nekom zapadnom mocniku.
Železara SARTID iz Smedereva vec je prodata Amerikancima. Kažemo - prodata, a
tacnije bi bilo reci - poklonjena ! Naime, ulaganje u ovaj metalski gigant, samo
u 1999. i 2000. godini, iznosila su 250 miliona dolara. Ucinio je to, uglavnom,
konzorcijum trgovaca i banaka iz Austrije, Nemacke i Holandije. Samo izvozna
vrednost SARTIDA iznosi oko 150 miliona dolara godišnje. Vlada Srbije je bez
ikakvog razloga, bez ekonomskog opravdanja proglasila stecaj SARTIDA, kako bi
obesmislila njegovu cenu i prodala ga, bez tendera, americkoj firmi USS STEEL,
bez obaveze vracanja duga, odnosno kredita, vec pomenutim zapadnoevropskim
investitorima u SARTID. Amerikanci su ovu stratešku industrijsku bazu u Srbiji
kupili za 21 milion dolara u šta je uracunato i ogromno zemljište, odnosno lucki
pojas i luka Smederevo. Na taj nacin ni ogromna strateška vrednost Dunava koji
nekoliko stotina kilometara protice kroz Srbiju, za ovu zemlju gubi svoj
neprocenjivi smisao, jer ce sve to kontrolisati Amerikanci !
Ako Srbi vec
nemaju svoju cigaretu i kafu, uskoro nece imati ni svoje pivo. Naime ovih dana
Belgijanci su kupili najvecu srpsku pivaru - Pivaru Apatin.Preostale pivare vec
merkaju takodje inostrani kupci, uostalom kao i vinske podrume i proizvodnju
vina.
Najvecu novinsko-informativnu kucu na Balkanu, POLITIKU, vec par godina
kontroliše nemacki kupac. Najveci kamenolom u Srbiji ( JELEN
DO, nedaleko od Cacka ) vec su kupili Hrvati i to, kako se tvrdi, kcerka
hrvatskog predsednika Mesica. Inace veliku valjaonicu bakra SEVOJNO (
nedaleko od Užica ) kupili su Slovenci. Oni drže najveci tržni centar u
Beogradu. U najlepšoj i najpoznatijoj ulici u Beogradu, u Knez Mihajlovoj, više
nema skoro nijedne srpske firme. U toj ulici vec je nestao i srpski jezik.
Naime, skoro sve je na engleskom, pošto su i firme sa tog govornog podrucja. U
toj centralnoj beogradskoj ulici postoje samo dva cirilicna natpisa koji deluju
ne samo usamljeno nego nekako tužno, pa i farsicno.
Otkako postoji trgovina,
sigurno ne postoji veci apsurd u tom smislu, od ovog što se dešava u Srbiji a
koji se oznacava kao demokratska i ekonomska reforma. Sve neverovatnosti iz
Riplijeve zbirke cudesa, deluju skoro kao normalne pojave u poredjenju sa
procesom privatizacije u Srbiji. Poznato je da su tri velike šecerane prodate za
tri evra ( 3 € )?! Kupac je kum ubijenog premijera Zorana Djindjica. Samo na
osnovu izvoza šecera iz tih šecerana u Evropu, koji je izveden na jedan
kriminogen nacin i pod pokroviteljstvom Vlade Srbije, vlasnik tih šecerana,
Miodrag Kostic, ''obrnuo'' je preko tri miliona evra ! Pre nekoliko dana prodat
je i veliki proizvodni kompleks hrane, pre svega mesa, SIRMIJUM iz Sremske
Mitrovice, takodje za tri evra ( 3 € ) ?! Velikoj opštini, kojoj pripada prodati
kombinat, pripala je sedmina jednog evra, odnosno devet dinara ( 9 Din ), za šta
se može kupiti jedna jeftinija - žvakaca guma ! Kupci, miljenici Vlade, medju
kojima je i jedan osumnjicen za pripadnost mafijaškom klanu iz Surcina.
SIRMIJUM, kao mocni proizvodjac i izvoznik mesa, cak i za americku armiju,
prethodno je ekonomski kompromitovan kako bi mu cena bila što manja ! Najfarsicnija prodaja je svakako ona koja se odnosi na
najpoznatiji restoran u Beogradu - cuvena MADERU. Nju je kupio potpredsednik
Vlade Cedomir Jovanovic. Predsednik Upravnog odbora ove ugostiteljske firme je
Cedina tašta.
Da sve ovo nije tragicno, bilo bi smešno ! A možda ce i
smeh u Srbiji nestati pred njenim tragicnim
perspektivama.
