|
Poštovani
korisnici,
Mi
vam nikada nećemo
slati mejl sa atačmentom. Ako dobijete takav mejl potpisan kao da je pošiljalac
DSS, odmah ga obrišite pošto se verovatno radi o
virusu.
Da je bilo dobre volje Predlog zakona o rehabilitaciji i
neki drugi zakoni, mislim i na zakon o denacionalizaciji, bio bi prvi ili nulti
zakon koji je nova vlast trebalo da stavi na dnevni red Skupštine Srbije. rekao
sam nulti, zato što treba podvući crtu i ispraviti nepravde koje su učinjene pre
50 godina i kasnije. Sve ili većina zemalja Istočne Evrope donele su ovakve
zakone i na određeni način izvršila pomirenje između nečeg što je bilo ideološko
i nešto što je put u demokratske promene. Nedonošenje ovog i zakona iz slične
oblasti ukazuje na duboku poremećenost vrednosti i prioriteta koje sadašnja
vlast zacrtala. Nalazimo se u apsurdnoj situaciji da imamo novčanicu
najveće vrednosti u Srbiji, da je na njoj čovek koji je Srbiju zadužio u naučnom
smislu, istorijskom i pravnom, a da je on, zvanično, ratni zločinac. To je
Slobodan Jovanović. Toga ne bi bilo i Srbija bi ušla u jednu demokratsku sferu
da je zakon o rehabilitaciji donesen. Osnov za ovaj zakon je u Ustavu, on je u interesu Srbije
i njegovo donošenje bitna je obaveza demokratske Srbije jer je mnoštvo ljudi
ubijeno, ili na drugi način kažnjeno na osnovu tzv. klasnog pripadništva ili
drugih političkih pogleda u okviru iste ideologije kao što su bila leva
skretanja i drugi događaji posle rata. Ovaj zakon omogućava odlučan raskid sa prošlošću i
predstavlja moralni čin koji treba da premosti period komunizma i uvede u
demokratske procese. Potrebno je da se izvrši rehabilitacija lica koja su iz
političkih ili ideoloških razloga izgubila život ili prava, nezavisno da li je
to bilo na osnovu propisa, odluke, ili bez obzira da li je to bilo utemeljeno na
određenim pravnim aktima. Na sva lica koja su imala prebivalište u Srbiji,
odnosno u današnjoj Srbiji, a koja su lišena ovih prava, odnosno života od 6.
aprila 1941. godine kada je došlo do raspada administrativnog, sudskog i pravnog
sistema u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji, odnosno Srbiji, odnosiće se ovaj
zakon. Svako može da podnese zahtev za rehabilitaciju. Namerno
smo stavili ovu odredbu "svako", da pored ličnog i porodičnog pridamo i
istorijski značaj. Znači, svaka nepravda koja je učinjena, koja je bila
kardinalna, ne mora da bude samo stvar porodice, pojedinca ili lične
inicijative, nego to može svako ko zna da je takva nepravda nekom napravljena da
podnese zahtev za rehabilitaciju. Zahtev za rehabilitaciju trebalo bi da se
podnosi sudu zato što su sudskim odlukama, ili zvaničnim ili prekim sudovima u
ono vreme donošene neke pismene odluke, ili nisu uopšte donošene odluke. Okružni
sud u Beogradu, će biti prvostepeni sud i on treba da bude jedini za teritoriju
cele Srbije i tu treba da se prikupe svi zahtevi kojih će sigurno
biti. Sve se odluke ondašnjih sudova koje su predmet zakona o
rehabilitaciji smatraće se ništavnim i brisaće se sve pravne posledice,
uključujući i posledicu konfiskacije imovine, tako da ovo govori da je reč i o
uvodu u donošenje zakona koji otklanja nepravde u materijalnom smislu, dakle,
zakona o denacionalizaciji. Mnogim licima je nepravedno oduzimana imovina, a da to
nije bilo utemeljeno na pravu. Sva ta lica će se smatrati neosuđivanim. U onim
slučajevima kad ne postoji pismena odluka, sud će to utvrditi. Na rešenje
Okružnog suda može se i moći će se podneti žalba, a Ministarstvo pravde je dužno
da objavi zvanično imena u Službenom glasniku Republike Srbije lica koja su
lišena svojih prava, odnosno koja su određenom sudskom odlukom proglašena, kako
je u tim vremenima bilo popularno, za ratne zločince ili ljude koji su radili u
interesu stare, a protiv interesa nove
vlasti. Nadam se da ukoliko bude i malo svesti i pameti, ovaj
zakon bi trebalo da se što pre nađe na dnevnom
redu. PITANJA
NOVINARA: Da
li je definitivan stav DSS da ne učestvuje na predsedničkim izborima i da li će
podržati Mićunovića? Dva puta je Vojislav Koštunica izlazio i pobeđivao.
Dobio je nesumnjivi legitimitet. Tadašnjoj, a pošto se nije promenila i
sadašnjoj vlasti nije bilo u interesu da dobije ono za šta se danas ili juče
deklarativno zalaže Nataša Mićić za predsednika koji može da razreši stvari i da
bude osoba koja će smiriti Srbiju i ne dati joj da ovako posrne kao što je
posrnula. Nema smisla ići treći put na izbore jer se troši narodna energija i
troši se narodni novac. Prošli izbori koštali su 12 miliona evra, a nije trebalo
da koštaju. I ovi će koštati isto toliko, a nalazimo se u takvom momentu da
izbor predsednika Srbije ništa ne bi doneo. Još ako uzmete da je stanje u Srbiji
takvo da je želja Demokratske opozicije Srbije, a to Nataša Mićić juče nije
rekla, ali reklo se na DOS-u pre neki mesec da predsednik jednostavno ne treba
da igra nikakvu funkciju po novom ustavu, onda je potpuno iluzorno učestvovati
na takvim izborima. No, glavni razlog zašto ne treba učestvovati, je zato što se
tim ništa neće dobiti, neće se ništa promeniti i samo će se upotpuniti jedna
institucija koja neće moći da dotera sve u red pošto je nereda puno. Moraju se
raspisati vanredni parlamentarni izbori zato što je to jedino logično i jedino
politički normalno. Posle tih prevremenih izbora prvi zadatak treba da bude
donošenje ustava, tako da bi ona bila ustavotvorna skupština, što se tiče prve
obaveze, a u istom sastavu bi nastavila da vrši svoj mandat. Posle toga treba
doneti valjan zakon o izboru predsednika, a ne vršiti izbor predsednika po
Miloševićevom zakonu. Mićić je rekla da treba menjati Miloševićev ustav, ali
treba menjati i Miloševićeve zakone, tada izabrati predsednika i raspisati sve
one izbore koji će stabilizovati Srbiju. Tu podrazumevam i lokalne izbore. To je
pravi put. Koliko
je Vlada učinila na ažuriranju biračkih
spiskova? Nije ništa učinila. Sve što je učinjeno, učinila je DSS
i to je trebalo da bude prvi zadatak. Nas uopšte ne interesuje da li je to
trebalo da radi ministar za lokalnu samoupravu, gospodin Šabić ili ministar
unutrašnjih poslova Mihajlović, imali smo egzaktne podatke za ljude koji su
nepravilno upisani u birački spisak. Tu je bilo ljudi koji se na osam mesta
pojavljuju sa istim imenom i prezimenom, srednjim imenom, godištem, matičnim
brojem itd. To je bilo sve na uvid, to pretraživanje biračkog spiska smo uradili
na prošlim izborima, kad se Koštunica kandidovao. Od tad do sad imamo samo jednu
izjavu eks-ministra Šabića da je ta greška
550.000. Da
li je tačno da postoji još jedan predlog zakona o rehabilitaciji koji je
predložila DHSS? Postoji predlog od strane DHSS, ali on obuhvata ponovna
suđenja i ponovne procese, ponovno izvođenje činjenica i ponovno utvrđivanje
krivice. Po tom predlogu DHSS-a, protiv Slobodana Jovanovića bi se ponovo vodio
sudski proces. Mislimo da je to neprimereno iz dva razloga: iz moralnih razloga
i iz procesnih razloga zato što je nemoguće posle tolike vremenske distance
utvrditi činjenice, otkriti nove činjenice i validno voditi postupak. U Srbiji
se tačno zna ko je stradao zbog čega i da li je bio kriv ili
nije. Informativna služba Informativna
služba Demokratske stranke Srbije --------------------------------------------------------------------- Ukoliko
ste mejl primili greškom ili ne želite više da primate novosti od nas, pošaljite
nam poruku koja glasi: «Ne želim više da primam
novosti». Srdačan
pozdrav! |
