DA LI JE AMERICI POTREBNA JAKA RUSIJA 25.9.2003.
10:55
DA LI JE AMERICI POTREBNA JAKA RUSIJA Prof. Sergej ROGOV, direktor
Instituta za SAD i Kanadu Ruske akademije nauka (Moskva, RIA "Novosti"- za
FONET - EKSTRA)
Mogli bismo tvrditi da se danas rusko-americki odnosi principijelno ne
razlikuju od odnosa SAD sa njenim kljucnim zapadnoevropskim partnerima. Cak
stavise, ako uzmemo, primera radi, odnose SAD i Francuske, u tim odnosima
ima vise napetosti nego sto ima razlika izmedju Moskve i Vasingtona. I treba
priznati da je vazan faktor novog kvaliteta rusko-americkog dijaloga zapravo
u posebnom, poverljivom karakteru odnosa izmedju predsednika dve drzave.
Dosta je postignuto, ali postoji i niz jos neresenih problema. Jos nije
ukinut, na zalost, diskriminacioni u odnosu na Rusiju Dzekson-Venikov
amandman, postoje razlike oko niza znacajnih medjunarodnih problema, takvih
kao sto je iraccki. To je tema za ozbiljan razgovor lidera. Naravno, do
dijaloga ce doci, ali sada ne treba ocekivati neke vaznije odluke. A evo
zasto. I pred Putinom, i pred Bussom je predizborna sezona. U 2004. godini i
u Rusiji, i u SAD, odrzavaju se predsednicki izbori, i obojica lidera ce se
ponovo kandidovati. Predsdenici ce glavnu paznju u tom periodu usredsrediti
na unutrasnja pitanja, jer upravo ta pitanja ponajvise i interesuju birace.
Otuda i razumljivo smanjenje paznje prema medjunarodnoj problematici. Prema
tome, nas po svoj prilici u blizoj buducnosti ceka izvesna pauza u
rusko-americkom dijalogu. Medjutim, ta pauza je opasna zbog toga, sto moze
biti izgubljena dinamika dijaloga, a neresenim do danas problemima pridodace
se i novi. Zato sadasnji rusko-americki samit treba da naznaci dugorocnu
perspektivu razvoja bilateralnih odnosa, kako bi se izbeglo njihovo
privremeno "zamrzavanje". Vladimir Putin nedavno je odnose izmedju Rusije i
SAD okvalifikovao kao saveznicke. Takvu ocenu on je dao prvi put, i to je
veoma vazno. Jer sve do sada se govorilo samo o partnerstvu. Znaci, sada je
na dnevnom redu i saveznistvo. Sta stoji iza tog termina bice jasno posle
susreta dvojice lidera. Nema nikakvih naznaka da ce se vojna pobeda SAD u
Iraku transformisati u poliitcku. SAD su vec pokazale sopstvenu nemoc,
obracajuci se za pomoc Savetu bezbednosti OUN i insistirajuci na uvodjenju
medjunarodnih snaga u Irak. U takvim uslovima, kada je politicka pobeda u
Iraku za SAD postala varka, Vasington pokusava da na svoju stranu prevuce
Rusiju, jasno stavljajuci do znanja da bi zeleo u Iraku videti i ruski vojni
kontingent. Uopste uzev, treba kazati da SAD tretiraju Rusiju kao korisnu za
sebe kartu, koju mogu upotrebiti ako zatreba i protiv islama, i protiv Kine,
pa cak i protiv Zapadne Evrope. Americi je potrebna Rusija, ali ne toliko
jaka da moze ugroziti njene sopstvene interese, ali dovoljno jaka da u svetu
podrzava potrebni Sjedinjenim Drzavama balans snaga. Za Dzordza Bussa
ponasanje Rusije na medjunarodnoj areni kudikamo je znacajnije od njene
unutrasnje politike. Prema tome, na nekakve demokratske devijacije u Rusiji,
realne i nerealne, on je spreman da zazzmiri, ukoliko spoljnopoliticki kurs
Moskve bude u potpunosti odgovarao Vasingtonu. Medjutim, Putin je ne jednom
goivorio i na delu dokazivao da ce uvek i u svemu dosledno braniti upravo
ruske drzavne interese. U kojoj meri se oni danas podudaraju sa americkim,
pokazace upravo zapoceta poseta ruskog predsednika Sjedinjenim Drzavama. - 0
- Moskva, septembra 2003. RIA "Novosti"
