|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
GRADJANI PRISILJENI NA
APSTINENCIJU (25. 09.
2003.) |
|
Prisila na apstinenciju dogadja se kada
stranke obavezuju svoje clanove na neizlazak na izbore,
kada se administriranjem onemogucavaju gradjani da dodju
do izbornog mesta, i kada je izborna ponuda tako losa da
gradjanima ne preostaje drugo do apstinencija, kaze
Srecko Mihajlovic. |
Izbori su susret ponude i
potraznje, prodavaca i kupaca. Dogovor, tj. neka vrsta
"socijalnog pakta", postignut je pre dolaska na pijacu.
Dolazak na pijacu je tek formalna potvrda postignutog
dogovora, dan oficijelne kupoprodaje. Nista posebno ne
obavezuje ni prodavce ni kupce da postignu dogovor o
kupoprodaji i da dodju na pijacu. To je tek potvrda
njihovih identiteta. Niti su politicke stranke zaista
politicke stranke ako ne izlaze na izbore (osobito ako
cesto praktikuju bojkot izbora), niti su gradjani zaista
gradjani ukoliko cesto ili redovno ne izlaze na izbore.
Izborna participacija je potvrda gradjanstva. Izborna
participacija je i za gradjane i za stranke potvrda
politicke i socijalne potentnosti. Politicke stranke
koje cesto bojkotuju izbore nisu nista drugo do
politicki klub, ili, u najboljem slucaju, politicka lobi
grupa. Gradjani koji cesto ili redovno ne izlaze na
izbore ili nisu dosegli do casne pozicije gradjana ili
su na neki nacin onemoguceni u potvrdjivanju te
pozicije. Fakticki, u ovom poslednjem slucaju radi se o
svojevrsnoj prisili na apstinenciju.
Prisila na
apstinenciju ima najmanje tri oblika. Jednom politicke
stranke obavezuju svoje clanove i pristase na neizlazak
na izbore. Drugi put je u pitanju takvo administriranje
glasanja koje onemogucava gradjane da dodju do izbornog
mesta - bolesni su, nepokretni ili tesko pokretni, u
bolnici su, u zatvoru su, udaljeni su od mesta glasanja
toliko da im je skupo da idu tamo gde im je neko odredio
da glasaju, rade u drugoj zemlji... U trecem slucaju se
radi o tako losoj izbornoj ponudi da gradjanima ne
preostaje drugo do apstinencija. Naravno, ponuda ne mora
da bude zaista losa, dovoljno je da se medju gradjanima
raznese takvo vidjenje.
Sve u svemu, ako pored
klasicne apstinencije imamo rasireno prisiljavanje na
apstinenciju, kao sto je to u nasem sadasnjem slucaju,
onda je tesko ocekivati da na izbore izadje veci broj
gradjana.
Ovoga puta imamo i jedan nov momenat:
rec je o sumnji u svrsishodnost izbora. Zaista, da li
ima smisla izaci na izbore koji nece uspeti, zar se tada
ne bismo videli u ulozi one dugouhe zivotinje koja nas
je pre neku godinu gledala sa plakata jedne stranke koja
je organizovala, po svemu, neuspesan bojkot izbora? No,
da li nas, s druge strane, ovim naturanjem somnabulnog
pitanja o smislu, jos jednom ne prisiljavaju na
apstinenciju?
Srecko Mihailovic, sociolog,
Institut drustvenih nauka - Centar za politikoloska
istrazivanja i javno mnjenje
| |
| |
