-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE----- Hash: SHA1
====================================================================== Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na nasem sajtu (http://www.b92.net/invboard). - --- Zbog slucaja falsifikovanja, vesti B92 su digitalno potpisane koriscenjem PGP sistema. Na ovaj nacin mozete proveriti autenticnost primljenih informacija. Kljuc kojim je potpisana ova poruka se nalazi na adresi: http://www.b92.net/pgp/freeb92.asc Softver kojim se utvrdjuje autenticnost moze se naci na adresi: http://www.pgp.com (US) ili http://www.pgpi.org (international) ====================================================================== DIJALOG O KOSOVU U BEČU NAJVEROVATNIJE 14. OKTOBRA Priština, Beograd -- Dijalog Beograda i Prištine trebalo bi da počne 14. oktobra u Beču. Šef Koordinacionog tela za Kosovo i Metohiju Nebojša Čović rekao je Radiju B92 da taj datum odgovara prvobitnom dogovoru za početak razgovora. "Čuo sam da je planirano da dijalog između Prištine i Beograda počne 14. oktobra, to odgovara našim prvobitnim saznanjima da je to polovina oktobra. To nije ništa novo, u principu to je samo definisanje datuma", rekao je Čović. Čović je dodao da ne zna da li će dijalog zaista i početi 14. oktobra s obzirom na probleme sa kojima se susreće šef UNMIK-a Hari Holkeri sa predstavnicima Prištine. Naime, Vlada Kosova održala je u subotu vanrednu sednicu na kojoj je odlučeno da bez prenošenja ovlašćenja koja su sada u isključivoj nadležnosti UNMIK-a, neće ući u dijalog. Kako je Radiju B92 preneo ministar koordinator za povratak raseljenih lica u Milorad Todorović, Vlada Kosova izrazila je nedoumice i u vezi sa sastavkom delegacije iz Beograda, kao i da li će ona predstavljati Srbiju ili državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. "Postavljeni su uslovi koji su u nekim trenucima ličili na ucenu, u smislu da mi nismo vlada koja je kompetentna, koja vlada na celoj teritoriji Kosova i Metohije, dakle dajte prvo da proširimo vlast na severno Kosovo i srpske enklave, dajte da imamo ministarstvo pravde, policije, vojske, inostranih poslova, što je bila jako providna igra u odnosu na realnost. Realnost je da će razgovora biti, da će se oni desiti polovinom oktobra i da će kosovska delegacija biti multietnička", rekao je Todorović. Todorović, koji je prisustvovao sednici Vlade Kosova rekao je i da je zaključeno da političku odluku o početku dijaloga sa Beogradom treba da donese Skupština Kosova na sednici zakazanoj za četvrtak. Nebojša Čović je u izjavi za B92 naglasio da bi albanski predstavnici trebalo iskreno da kažu da li su za dijalog ili ne. "Što se Beograda tiče, mi smo potpuno spremni za početak razgovora", rekao je Čović. "Nisu vremena da neko može da postavlja uslove nekome. Vrlo brzo ćemo imati na sasvim jasnim osnovama i na terenu jasnu sliku oko toga šta se događalo na prostoru Kosova i Metohije, šta se danas događa, kakvi su ciljevi, a u smislu normalnog života srpske nacionalne zajednice, kršenja ljudskih prava, nemogućnosti povratka. I još jednom podvlačim, Beograd je potpuno spreman za dijalog, stim što ne znam da li da ih nazovem otvorenim pitanjima, ali u svakom slučaju dilemama, sobzirom da će biti i visoki međunarodni predstavnici, nekako me brine verifikacija učesnika dijaloga. Ne bih voleo zbog gospodina Solane, Robertsona, Patena, eminentnih ljudi iz Prištine koji će doći, eminentnih ljudi iz Beograda, da posle nekoliko meseci čitamo da je na tom prvom dijalogu u Beču bilo i onih koji su optuženi za ratne zločine u Haškom tribunalu", rekao je Čović. Šef UNMIK-a Hari Holkeri trebalo bi da predsedava razgovorima delegacija Beograda i Prištine u Beču, a kako ste već čuli, na otvaranju tog skupa trebalo bi da se pojave i visoki predstavnici Evropske unije Havijer Solana i Kris Paten, kao i odlazeći i novoimenovani generalni sekretar NATO-a Džordž Robertson i Jap de Hup Šefer. KRGA: PRIPREME DIJALOGA RIZIČAN PERIOD ZA BEZBEDNOST Niš -- Načelnik Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore general pukovnik Branko Krga ocenio je u subotu u Nišu da su pripreme za početak dijaloga Beograda i Prištine kritičan period za bezbednost u regionu. "Početak dijaloga je sa stanovišta bezbednosne situacije kritičan period jer su i ranije ekstremisti i kod nas i u Makedoniji raznim provokacijama pokušavali da steknu političke poene", rekao je Krga novinarima prilikom svečanosti polaganja zakletve vojnika septembarske klase u Nišu. Načelnik GŠ VSCG je kazao da je sada situacija drugačija jer se međunarodna zajednica bori protiv pokušaja narušavanja bezbednosti. On je ocenio da na jugu Srbije provokacije izaziva "grupica ekstremista", jer ne postoje uslovi za oružana dejstva većih razmera. SVILANOVIĆ: PRVO PARTNERSTVO ZA MIR, ONDA JADRANSKA POVELJA Ohrid -- Ministar spoljnih poslova Srbije i Crne Gore Goran Svilanović rekao je u subotu da državna zajednica želi da se priključi Jadranskoj povelji, ali da će se u daljim integracijama verovatno "ići korak po korak". Svilanović je novinarima u Ohridu kazao da SCG najpre očekuje pristupanje programu NATO Partnerstvo za mir, i da bi to moglo da se desi krajem ove, ili početkom naredne godine. Ministarka inostranih poslova Makedonije Ilinka Mitreva rekla je na skupu posvećenom sprovođenju Jadranske povelje da su SCG i BiH uvek dobrodošle da se priključe tom sporazumu koji su sa SAD u maju potpisale Albanija, Makedonija i Hrvatska. Poveljom se predviđa jačanje saradnje i borba protiv kriminala i korupcije u jugoistočnoj Evropi. Ministar spoljnih poslova SCG je naveo da će u narednih nekoliko dana biti utvrđen dnevni red sastanaka beogradske i prištinske vlasti, kao i da će tim povodom šef UNMIK-a Hari Holkeri posetiti Beograd. On je kazao da je taj dijalog proces koji će trajati "godinu, dve ili tri". "Do tada nemam dilemu da ćemo postati članica Partnerstva za mir", rekao je Svilanović. Ministar je izrazio nadu da će sa početkom dijaloga doći i do smirivanja strasti na Kosovu, a ne do ponovne eskalacije nasilja. TADIĆ: SCG PODRŽAVA JADRANSKU POVELJU Ohrid -- Ministar odbrane Srbije i Crne Gore Boris Tadić rekao je naša zemlja u potpunosti podržava Jadransku povelju, kao realan i efikasan način sa sredjivanje bezbednosne siruacije u regionu jugostočne Evrope. On je rekao novinarima u Ohridu gde prisustvuje konferenciuji o Implenentaciji Jadranske povelje, da SCG u potpunosti podržava formiranje različitih bezbednosnih inicijativa u okviru zemalja jugoistočne Evrope. Prema njegovim rečima sve zemlje zapadnog Balkana trebalo bi da ponesu svoj deo odgovornosti za uspostavljanje novog, zajedničkog bezbednosnog sistema. Tadić je naglasio da sve zemlje jugoistočne Evrope, pa tako i SCG, žele da doprinose evropskoj stabilizaciji i evroatlanskim integracijama. On je izrazio očekivanje da će SCG uskoro biti primljena u Parnerstvo mir, "ne samo zbog nacionalnih interesa SCG, nego i zbog interesa jugoistočne Evrope, i cele Evrope." UHAPŠENI OFICIR NOVAKOVIĆ NIJE OSOBA SA HRVATSKE POTERNICE Novi Sad -- Potpukovnik Vojske SCG Mile Novaković kog je pre dva dana uhapsila makedonska policija nije osoba za kojom su hrvatske vlasti raspisale interpolovu poternicu, tvrde u Udruženju ratnih vojnih invalida Srbije. Član Izvršnog odbora ovog Udruženja, čijeg je Upravnog odbora uhapšeni Novaković predsednik, rekao je novinarima da su ratni vojni invalidi razočarani ćutanjem državnih organa SCG. "Ukoliko naše, makedosnke i hrvatske vlasti ne preduzmu hitne akcije da nevinog čoveka puste iz zatvora, mi ćemo organizovati proteste i blokade", rekao je Dujović. "Ubeđeni smo u jedno, da Mile nije kriv. Oni jesu rođeni u istom selu, iz iste su porodice Novaković. Ukoliko naša država ne preduzme određene mere na dokazivanju da Mile Novaković, potpukovnik koji je trenutno u zatvoru nije osoba koju traži sud u Šibeniku, oni će gosodona Novakovića spakovati u hrvatski zatvor. Evidentno je da će Hrvatska sada da dostavi podatke o čoveku koga traži, kako mi je objasnio advokat mora da dostavi otiske prstiju čoveka koga traže, mora da dostavi slike, presudu i još određene papire", rekao je Dujović. Portparol MUP-a Hrvatske Zinka Badrić rekla je Radiju B92 da je pitanje ažuriranja ličnih podataka Mileta Novakovića u nadležnosti hrvatskog pravosuđa, jer je Županijski sud u Šibeniku, pred kojim je Mile Novaković 1995. godine osuđen na 20 godina zatvora dužan da dostavi te podatke. Prema informacijama kojima raspolaže Udruženje ratnih vojnih invalida Srbije, u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1990. do 1999, učestvovalo je 400.000 građana SCG, a na poternicama, javnim ili tajnim, haškog tribunala ili Interpola, nalazi se oko 20.000 lica. PICULA: HRVATSKA ĆE TRAŽITI EKSTRADICIJU NOVAKOVIĆA Ohrid -- Ministar inostranih poslova Hrvatske Tonino Picula rekao je u subotu da će Hrvatska pokrenuti postupak za izručenje potpukovnika vojske Srbije i Crne Gore u penziji Mileta Novakovića, koji je pre dva dana uhapšen u Makedoniji. Picula je novinarima u Ohridu, gde prisustvuje skupu o sprovođenju Jadranske poveljeo regionalnoj bezbednosti, kazao da tek treba utvrditi sve okolnosti i identitet uhapšenog. On je, međutim, dodao da će, prema informacijama koje ima iz Hrvatskog ministarstva pravosuđa, Hrvatska ipak pokrenuti proces ekstradicije. Picula je rekao da ne može da prejudicira ishod tog procesa, ali je naglasio da i Hrvatska i Srbija imaju obavezu da sankcionišu ratne zločince. SVILANOVIĆ: VERUJEM DA JE U PITANJU ZAMENA IDENTITETA Ohrid -- Ministar Svilanović Goran izrazio je u subotu uverenje da je prilikom hapšenja potpukovnika Vojske Srbije i Crne Gore Mila Novakovića došlo do "zamene identiteta". "Ja sam o tome razgovarao sa makedonskom koleginicom (ministarkom inostranih poslova Ilinkom Mitrevom) i očekujem da se utvrdi identitet. Po onome što ja u ovom trenutku znam, verujem da je u pitanju greška u identitetu i ako je tako očekujem da čovek bude pušten na slobodu", rekao je Svilanović novinarima u Ohridu. Svilanović, koji prisustvuje skupu posvećenom sprovođenju Jadranske povelje i bezbednosti u regionu, kazao je još da je hapšenje Novakovića najvažnije pitanje o kome će danas razgovarati u Ohridu. MIĆUNOVIĆ ZA PARLAMENTARNE IZBORE, AKO BUDE PREDSEDNIK Beograd -- Srbija ne može da licitira da li joj treba predsednik ili ne, rekao je na sednici Glavnog odbora DC-a lider te stranke i predsednički kavdidat DOS-a na novembarskim izborima Dragoljub Mićunović. Sutra ćemo licitirati da li nam treba sud ili parlament. Mi moramo imati završen institucionalni sistem države, kazao je Mićunović i poručio: "Imaćemo, po redu, posle predsedničkih izbora parlamentarne izbore. Ako budem izabran, učiniću sve da oni budu što pre, u najboljem redu i uz puni konsenzus svih političkih aktera. Ali mora postojati red. Moramo znati kojim redom završavamo koji zadatak". Pred nama su i drugi važni zadaci, donošenje Ustava i problem Kosova. Ipak mi živimo u predsedničkom sistemu i Ustav koji to reguliše još važi, naveo je Mićunović i o funkciji predsednika još rekao: "Mi živimo u predsedničkom sistemu, taj ustav još uvek važi. A predsednik je i zamišljen radi ravnoteže vlasti. Da svu vlast ne bi imala vlada. I utoliko je čudnije da oni koji imaju tolike primedbe da je vlada uzela sve u svoje ruke, ne žele, ili smataraju da nije važno da sada imamo predsednika. Predsednik će konrolisati vladu. Predsednik će biti most između vlasti i opozicije. Predsednik će biti politički autoritet kome građani mogu da se obrate i koji će štititi i demokratiju i ustav i prava građana", naglasio je Mićunović. G17 BOJKOTUJE PREDSEDNIČKE IZBORE Beograd -- G17 Plus neće izaći na predsedničke izbore u Srbiji i nijednog kandidata neće podržati, izjavio je za "Večernje Novosti" potpredsednik te stranke Mlađan Dinkić. "Izbori su raspisani da ne bi uspeli. Da je bilo želje da zaista imamo demokratski izabranog predsednika bio bi ukinut cenzus od 50 odsto i tada bi, verovatno, stav G17 plus bio drugačiji", rekao je Dinkić. MIHAJLOV: NI GOVORA O PODRŠCI MIĆUNOVIĆU Novi Sad -- Visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije Dejan Mihajlov tvrdi da "nema govora" o podršci njegove stranke kandidatu DOS-a za predsednika Srbije Dragoljubu Mićunoviću. "Mićunović je sad kandidat DOS-a i neka od njegovih stranaka potraži podršku, a o podršci DSS-a nema priče. Stoga je neumesno povlačiti paralele da će DSS uzvratiti na ovim izborima podršku Mićunoviću, jer je on na prethodnim izborima dao podršku našem predsedniku Vojislavu Koštunici", rekao je Mihajlov u izjavi za novosadski "Građanski list". ISAKOV: IZBOR PREDSEDNIKA KA NOVOM USTAVU I IZBORIMA Beograd -- Potpredsednik vlade Srbije i lider Reformista Vojvodine Miodrag Isakov izjavio je za "Blic" da bi izbor predsednika Srbije bio korak u pravcu stvaranja uslova za opšte izbore. "U tom pravcu bi trebalo da ide kampanja, da se građanima objasni da je neophodno da se izabere predsednik, jer to znači i korak ka usvajanju novog ustava i novih izbornih zakona, što znaci i uspostavljanje fer pravila pred izbornu utakmicu za mesta u parlamentu", rekao je Isakov. RADIĆ-POPOVIĆ: OČEKUJE SE POMOĆ VENECIJANSKE KOMISIJE Novi Sad -- Predsednik Ustavne komisije Vladan Batić i predsedavajući Potkomisije za teritorijalnu organizaciju Srbije Nenad Čanak pozvani su da 17. i 18. oktobra prisustvuju sednici Venecijanske komisije u cilju postizanja saglasnosti oko buduće teritorijalne organizacije Srbije. To je u subotu agenciji Beta izjavila pravni savetnik Nenada Čanka u ustavnoj Potkomisiji Gordana Radić-Popović i precizirala da je poziv Venecijanske komisije usledio u petak, nakon što je utvrđeno da je najveći kamen spoticanja u budućoj teritorijalnoj organizaciji Srbije pitanje da li republika treba da ima jednodomi ili dvodomi parlament. Radić-Popović je navela da je Potkomisija zauzela zajednički stav da Skupština Srbije treba da bude dvodoma, odnosno da bude sastavljena od doma građana i doma pokrajina i regiona, ali se tome protivi Potkomisija koja se bavi izradom osnovnih načela budućeg ustava Srbije, koja smatra da skupština treba da bude jednodoma. UČEŠĆE SINDIKATA U PROCESU TENDERSKE PRIVATIZACIJE Beograd -- Radio B92 je istraživao učešće sindikata u radu tenderskih komisija, gde smo pokušali da saznamo kako je regulisano učešće sindikata u tom procesu, da li je njihov nastup konstruktivan ili apriori negativan, kao i šta se dešava kada se uspešno završi tender. Goran Batak iz Centra za saradnju sa sindikatima, a koji radi u okviru republičkog ministarstva za privredu i privatizaciju, kaže za Radio B92 da su sindikati insistirali na većem učešće u procesu aukcijske i tenderske privatizacije, tačnije u radu odgovarajućih komisija. Objašnjavajući kako je propisima regulisano učešće predstavnika sindikata u procesu tenderske privatizacije Goran Batak: "Po staroj uredbi o prodaji imovine i kapitala javnim tenderom predviđa se da u tenderskoj komisiji bude 5 članova, 3 su predstavnici Vlade, jedan je iz lokalne samouprave i jedan je predstavnik subjekta privatizacije. Ministar je izišao u susret ovim putem sindikatima, jer je umesto jednog predstavnika Vlade, bude predstavnik reprezentativnog sindikata subjekta privatizacije. To je formalizovano uredbom o izmenama i dopunama uredbi o prodaji javnim tenderom". Batak smatra da je to pozitivan pomak, ali i ocenjuje da je odgovornost sindikata u celom procesu mnogo veća. Predsednik saveza samostalnih sindikata Milenko Smiljanić se slaže sa ocenom da sindikat prihvata deo odgovornosti, da pokušava da konstruktivno učestvuje u radu komisija, ali i ističe da predstavnici radnika ulaze u problem, kako je rekao, saučesništva u kasnijim događanjima: "Ako je došlo do otpuštanja radne snage - a najčešće je došlo, ako je došlo do određenih problema vezanih za zarade – a došlo je, onda se sindikat preko svog predstavnika optužuje da je saučesnik, saukrivac za takvo stanje". Navodeći kakva su to kasnija događanja, pre svega negativna, Smiljanić navodi slučajeva BFC-a i Merime: "Bili smo uključeni u sve pore, potpisan je sjajan kupoprodajni ugovor u kojem se 5 godina predviđa da nema otpuštanja radnika. Međutim, u jednom trenutku, kupci su pribegli lukavstvu i ponudili su da možeš napustiti firmu ako prihvatiš prosek zarade puta godine staža koje si proveo, što je bila pozamašna para i preko 1.500 ljudi je tu mogućnost iskoristilo. U tim odlukama smo participirali. Međutim, kako su svi otišli, pokupili otpremnine, ostali bez posla, oni sada optužuju sindikat da nije vodio računa o tom momentu. Onda morate da dokazujete da smo vodili računa, da smo ukazivali radnicima – nemojte prodavati skupo radno mesto jer vam se to može obiti o glavu". Smiljanić za Radio B92 kaže da, ukoliko je sindikalni predstavnik jaka ličnost, onda on suštinski učestvuje u radu tenderske komisije. Međutim, dodaje, ponekad je uloga sindikalca u celom procesu dekorativna. Na naše pitanje da li predstavnici radnika umeju da izaberu kvalitetnog i kompetentnog predstavnika, Smiljanić odgovara: "Ja nemam mogućnost da centralistički odlučujem o tome ko će, mada bi bilo dobro da ja mogu da delegiram predstavnika SSS u tendersku komisiju tako da to lice ne bude laički predstavnik. Onda bismo koristili ili kadrove u samoj firmi ili bismo gledali da to budu naši eksperti, nezavisni intelektualci. Mislim da to doprinelo kvalitetnijoj prodaji i boljem radu tenderske komisije". Goran Batak ocenjuje da su predstavnici sindikata kvalifikovani i da to pokazuje i praksa kroz rad centra za saradnju u okviru resornog ministrstva. Oni su upoznati sa zakonskom regulativom i nemaju a priori negativan stav.Očigledno je da u celom procesu je najbitnije ono što se dešava tek nakon procesa tenderske privatizacije. Na to očigledno ne utiču ni sindikat ni država, odnosno vlada. Radnici, ipak, sami odlučuju da li će odbiti ili prihvatiti primamljivu novčanu ponudu za napuštanje firme. Takvu odluku kasnije ne mogu da poprave ni sindikati ni ministarstvo. ŽIVKOVIĆ PODNOSI OSTAVKU AKO DOĐE 50.000 RADNIKA NA PROTEST Niš -- Republički premijer Srbije Zoran Živković negirao je da je predsedniku Samostalnog sindikata Srbije Milenku Smiljaniću kazao da će podneti ostavku ako okupi 50.000 radnika na protestu u Beogradu, ali je izrazio spremnost da to učini. "Nisam to rekao na takav načina, ali ako zaista misli da može da skupi 50.000 radnika, onda ću podneti ostavku. Inače, Smiljanić kad god dođe kod mene samo što ne skače da me ljubi, a kada izađe na ulicu priča da sa vladom nema socijalnog dijaloga", rekao je Živković gostujući na niškoj TV 5. MIĆUNOVIĆ: POSLANICI CRNOGORSKOG PARLAMENTA POZVANI KAO GOSTI U BEOGRAD Beograd, Podgorica -- Predsednik Skpupštine Srbije i Crne Gore Dragoljub Mićunović odbacio je optužbe predsednika Skupštine Crne Gore Ranka Krivokapića da je neovlašćeno pozvao poslanike crnogorskog parlamenta u Beograd, istakavši da su oni pozvani kao gosti. Mićunović je za ponedeljak, 20. septembar sazvao sednicu Skupštine SCG, na kojoj će se poslanicima te skupštine, zatim Skupštine Srbije i cronogorskog parlamenta obratiti predsednik Evropskog parlamenta Pat Koks. Mićunović je novinarima rekao da je, poštujući proceduru, sazvao sednicu parlamenta i da je crnogorske poslanike pozvao kao goste. "Niti ja sazivam sednicu crnogorske skupštine, niti mi je to nadleznost, toliko bar znam. Oni su pozvani kao gosti", rekao je Mićunović i dodao da, ako ne dodju, to je njihov problem. Krivokapić je u petak uveče uputio protestno pismo Mićunoviću i optužio ga da je neovlašćeno pozvao poslanike crnogorskog parlamenta na zasedanje u Beograd. U pismu, Krivokapić je najavio da će "učiniti sve da crnogorski parlament nikada više, mimo svoje volje, ne zaseda mimo granica Crne Gore". IZ EMISIJE "KATARZA": DO SADA NA CRNOM VRHU 565 TELA Beograd -- Iz masovne grobnice na Crnom vrhu, kod Zvornika, do sada je ekshumirano 565 tela, a do 10. oktobra, za kada je najavljen završetak ovog procesa, očekuje se će biti pronađeno još najmanje 40 posmrtnih ostataka žrtava ratnih zločina u Podrinju tokom rata u BiH. Sudeći po odeći i pronađenim dokumentima, reč je o sekundarnoj grobnici koja je trebalo da zatre tragove zločina nad muslimanskim civilima, koje su ubile srpske snage. Ekipa RTV B92 boravila je na Crnom vrhu i u Srebrenici, gde je razgovarala i sa Hatidžom Memedović iz Udruženja majki Srebrenice. Memedović je nakon masakra u Srebrenici ostala bez dva sina, supruga i dva svoja brata, i uprkos toj činjenici vratila se da živi u ovaj grad, tražeći i dalje grob svojih najmilijih: "Grobnicu Crni vrh smo posjetili 13. avgusta i tada sam se zapitala – što nema i Srba i Muslimana i Hrvata i da obiđemo sve grobnice zajedno. U toj grobnici ima djece do 12 godina, na početku grobnice su djeca, pa žene, pa odrasli. Grobnica je duga 46 metara, 4 metara je duboka za sada". POJEDINE NVO PREDLOŽILE KANDIDATE ZA SAVET Beograd -- Pet nevladinih organizacija u Srbiji predložilo je novinare Izabelu Kisić i Nedima Sejdinovića za članstvo u Savetu za radiodifuziju, dok je Otpor, takodje ovlašćeni predlagač, najavio prikupljanje 15.000 potpisa kako bi od Skupštine Srbije bilo zatraženo ponavljanje procedure izbora celokupnog Saveta. U Savetu je mesto kandidata nevladinih organizacija ostalo upražnjeno nakon ostavke Vladimira Vodinelića, a većina ovlašćenih predlagača tada se izjasnila za ponovni izbor celog Saveta. Kisićevu i Sejdanovića predložili su skupštinskom odboru za kulturu i informisanje Helsinški odbor za ljudska prava (HOPS), Sandžački intelektualni krug, Sandžački odbor za zaštitu ljudskih prava i sloboda i dve NVO iz Novog Sada - Agro i Agra, objavljeno je na sajtu parlamenta. DSS: ISTICANJEM NOVIH KANDIDATA SAVETU SE DAJE LEGITIMITET Beograd -- Demokratska stranka Srbije kritikovala je predlaganje novih kandidatura za članstvo u Savetu za radiodifuziju, uz ocenu da predlagači time, zapravo, "daju legitimitet telu koje nije ni legalno ni legitimno". "Ne ulazeći uopšte u to koji su kandidati predloženi umesto članova koji su podneli ostavke jer nisu hteli da učestvuju u radu tela izabranog na nelegalan način, podsećamo da predlagači tim novim kandidovanjem daju legitimitet telu koje nije ni legalno ni legitimno", navodi se u saopštenju DSS-a. Ta stranka ocenjuje i da se kandidovanjem novih ljudi za članstvo u Savetu, istovremeno, "makar i nehotice, obezvređuje častan postupak onih koji su podneli ostavke". POLICIJA TRAGA ZA NAPADAČIMA NA TAKSISTU Beograd -- Beogradska policija saopštila je da intenzivno traga za dvojicom mladića koji su u petak uveče ranili taksistu Zorana Jakovljevića. U saopštenju policije, navodi se da su oko 22 sata, u Takovskoj ulici u Beogradu, dva mladića, odbivši da plate vožnju, napali sa ledja, nožem, Jakovljevića. Vozač Beotaksija je prebačen u Urgentni centar, gde su mu konstatovane lake telesne povrede - zasekotine ispod leve usne, na vratu i levoj šaci. Beogradska policija je, kako se navodi u saopštenju, na osnovu datog opisa, preduzela sve mere i radnje i intenzivno radi na hvatanju izvršioca ovog krivičnog dela. FILM DUŠANA KOVAČEVIĆA NAJBOLJI FILM FESTIVALA U VIJAREĐU Beograd -- Film "Profesionalac" reditelja i scenariste Dušana Kovačevića dobitnik je nagrada za najbolji film festivala i najbolji scenario na 20. festivalu evropskog filma u italijanskom gradu Vijaređo, saopšteno je iz producentske kuće "Vans". U saopštenju se navodi da je reč o glavnim nagradama festivala, pored kojih se dodeljuju još samo tri nagrade, za najboljeg glumca, najbolju glumicu i najbolju originalnu muziku. PETOSTRUKI UBICA TRAŽI 60.000 EVRA ODŠTETE ZBOG UVREDE Ljubljana -- Metod Trobec, koji se nalazi u zatvoru na izdržavanju kazne, zbog ubistva pet žena, u petak se pojavio na sudu kao tužitelj. Petostruki ubica tuži Evu Miler, savetodavnu direktorku Svetskog saveza za zaštitu životinja, jer je za slovenačku POP TV izjavila, da je Trobec mučio životinje. Trobec negira njene tvrdnje i "uvredljive optužbe" i zahteva kao odštetu za uvredu 60.000 evra. Trobec je na sudu izjavio da je izjavom Milerove bio "izuzetno šokiran" i da nikada nije mučio životinje, čak suprotno, da ih jako voli, javlja slovenačka agencija STA. DANAS JE JEVREJSKA NOVA GODINA Beograd -- Po starom jevrejskom kalendaru danas je prvi dan jesenjeg – ili sedmog – meseca tišri, što znači da Jevreji u celom svetu u subotu slave početak 5764. godine. Praznik se zbog toga zove Roš Ašana, što bi moglo da se prevede kao glava godine. Povodom Roš Ašane, koja je uz Jom Kipur, odnosno Dan pokajanja, najveći i najvažniji jevrejski verski praznik, u beogradskoj sinagogi Sukat Salom (u prevodu bi značilo koliba mira) članovi beogradske jevrejske zajednice okupiće se na večernjoj službi koju će, kako se saznaje, voditi rabin Srbije i Crne Gore i Makedonije Isak Asiel. Za razliku od mnogih naroda koji početak nove godine doživljavaju kao praznik radosti i veselja, Jevreji praznik Roš Ašana proslavljaju više kao duhovni praznik koji je prilika za pokajanje, a time i za ličnu promenu na bolje. BUŠ I PUTIN ZATRAŽILI OBUSTAVU NUKLEARNIH PROGRAMA Kemp Dejvid -- Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš i Vladimir Putin zatražili su od Irana i Severne Koreje da obustave programe za razvoj nuklearnog oružja. Dvojica lidera su na konferenciji za novinare u Kemp Dejvidu rekli da su u dvodnevnim razgovorima razmotrili i dalju izgradnju slobodnog, demokratskog Iraka. "Imamo zajednički cilj, a to je da se osigura da Iran nema nikakvo nuklearno oružje niti program za razvoj nuklearnog oružja", kazao je Buš. SAD i Rusija, kako je rekao Buš, "takođe shvataju da treba zajednički raditi kako bi ubedili Iran da odustane od svake ambicije koju bi mogao da ima" na tom polju. "Ono što je važno jeste da razumemo da je u našem zajedničkom interesu da obezbedimo da Iran ne razvija nuklearno oružje", istakao je američki predsednik. Putin je kazao da SAD i Rusija žele da pošalju "jasan, ali uljudan znak Iranu" da poboljša saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju. Međutim, Putin izgleda nije odgovorio na Bušov zahtev da Rusija obustavi pomoć Teheranu u izgradnji nuklearnog programa. Rusija je sa Iranom potpisala ugovor vredan 800 miliona dolara kako bi pomogla izgradnju nuklearne elektrane za potrebe civila. Buš je zatražio od Severne Koreje da obustavi svoje nuklearne programe, a od Irana da ispuni sve obaveze iz sporazuma o neširenju nuklearnog oružja. I pored nesuglasica oko rata u Iraku, Buš i Putin su istakli svoje čvrsto prijateljstvo. "Počastvovan sam što ga imam ovde i cenim razgovor koji smo vodili noćas i danas", rekao je Buš. AMERIČKI VOJNICI UBILI NAJMANJE TRI IRAČANA Faludža -- Američki vojnici ubili su najamanje tri Iračana, kada su u petak uveče otvorili vatru na vozila na ulazu u Faludžu, zapadno od Bagdada, saopštili su medicinski izvori. Prema rečima izveštača Frans presa koji se nalazi u bolnici u Faludži, američki vojnici ranili su još osam Iračana, od kojih četvoro teže. Lekar iz te bolnice Rafet Isavi rekao je da su tri osobe podlegle povredama iz vatrenog oružja. POČETKOM NAREDNE GODINE JOŠ 10.000 VOJNIKA U IRAKU Vašington -- SAD su odlučile da pošalju kao pomoć već raspoređenim američkim trupama dodatnih 10.000 pripadnika Nacionalne garde, dok je njih još 5.000 stavljeno u stanje pripravnosti. Vašington je pozvao međunarodnu zajednicu da vojno pomogne koalicione snage u Iraku, ali taj poziv za sada nije naišao na očekivani odgovor. Kako je najavljeno, novih 10.000 američkih vojnika iz kasarni u Severnoj Karolini i Arkanzasa pre odlaska u Irak proći će tromesečnu obuku, a koalicionim snagama će se pridružiti početkom naredne godine. U Iraku je trenutno stacionirano oko 130.000 američkih vojnika. SAD OBEĆALE UJEDINJENIM NACIJAMA VEĆU ULOGU U IRAKU Njujork -- Američki zvaničnici obećali su da će UN imati veću ulogu u izborima u Iraku i njegovoj tranziciji u demokratsku zemlju, rekao je jedan američki zvaničnik. Istovremeno, američki državni sekretar Kolin Pauel dao je šest meseci za izradu nacrta ustava i za izbor političkih lidera u Iraku. On je napomenuo da nije reč o krajnjem roku. Jedan član iračke prelazne vlade je u Bagdadu pozdravio američki predlog kao znak da Vašington shvata potrebu da suverenitet treba da bude vraćen iračkom narodu. "To je korak u pravom smeru", rekao je Mofed Al-Džazaeri, ministar kulture i ocenio da je šest meseci dovoljno za izradu nacrta ustava, ako sve političke grupe zajedno rade na tome. Sirija, koja se protivila ratu u Iraku, pozdravila je ponudjeni američki plan, a isto su učinile i Velika Britanija i Španija. Neimenovani američki zvaničnik rekao je da su se SAD složile sa zahtevima Nemačke, Francuske i drugih zemalja da UN dobiju veću ulogu u izborima i političkoj transformaciji Iraka. "Obećali smo da ćemo taj proces predati UN. Mislim da ste videli da se SAD poprilično kreću u tom pravcu", rekao je taj izvor. U VIŠE EVROPSKIH PRESTONICA PROTESTI ZBOG POLITIKE SAD London, Pariz. Brisel, Ankara -- Desetine hiljada ljudi okupile su se u Londonu, Parizu, Briselu, Ankari i Istanbulu, u znak protesta zbog američko-britanske politike u Iraku. U Londonu se okupilo oko 100.000 ljudi, kako tvrde organizatori protesta, dok policija navodi da je bilo oko 10.000 demonstranata. Okupljeni su kritikovali britansku vladu i zatražili povlačenje britanske vojske iz Iraka. Demonstracije u Hajd parku organizovale su Koalicija protiv rata i Kampanja za nuklearno razoružavanje. Okupljeni su nosili transparente zahtevajući obustavu rata i daljih laži u vezi sa konfliktom u Iraku, kao i odlazak premijera Tonija Blera. Više hiljada ljudi se u Parizu usprotivilo američkoj okupaciji Iraka i zatražilo "pravdu" za Bliski istok. Na čelu povorke je bio transparent sa natpisom: "Sloboda i suverenitet za Iračane. Povlačenje okupacionih snaga. Mir-pravda-demokratija na Bliskom istoku". Protesti su održani i u Turskoj, gde je u Istanbulu i Ankari više hiljada ljudi protestovalo zbog američkog vojnog prisustva u Iraku, javila je agencija Anadolija. Oko 2.500 ljudi okupilo se i u centru Brisela kako bi protestovalo protiv američkog vojnog prisustva u Iraku. Istovremeno, demonstranti su obeležili i treću godišnjicu početka Intifade, palestinskog ustanka. Manifestaciju je organizovalo nekoliko mirovnih grupa u zemlji. NAORUŽANI PALESTINAC UBIO IZRAELCA I DEVOJČICU Hebron -- Naoružani Palestinac ubio je u petak uveče jednog Izraelca i jednu devojčicu, a ranio je dvoje Izraelaca u jevrejskoj koloniji nedaleko od Hebrona, na Zapadnoj obali, saopštila je izraelska armija. Naoružani Palestinac, koji se prikrao u jevrejsku koloniju Negot, 10 kilometara jugozapadno od Hebrona, ranio je još dvojicu doseljenika, precizirao je isti izvor. Prema izrealskim vojnim izvorima, napadač je ušao u kuću u koloniji, gde je ubio čoveka i dete, nakon čega su ga usmrtili vojnici. Izraelski vojni radio javio je, međutim, da se radilo o dvojici napadača, od kojih je jedan ubijen, a drugi je uspeo da pobegne. Radio je još javio da armija traga za odbeglim Palestincem. Napad se dogodio uprkos činjenici da je izraelska vojska potpuno blokirala palestinske teritorije iz straha od terorističkih napada, s obzirom na to da se ovog vikenda proslavlja jevrejska Nova godina. POLICIJA UHAPSILA TRAŽENOG TERORISTU Aman -- Jordanske vlasti uhapsile su u subotu jednog Jordanca optuženog za planiranje terorističkih napada na američke i izraelske ciljeve u ovoj zemlji, rekao je ministar informisanja Nabil Šarif. Mohamad al-Šalabi, zvani Abu Sajaf, uhvaćen je u Mafraku, 90 kilometara severno od Amana, zajedno sa saradnikom Omarom Bazajom. On je uhapšen dva dana pre početka suđenja za planiranje terorističkih napada na američke i izraelske interese u Jordanu. Zajedno s njim optuženo je još 12 muškaraca, desetorica Jordanaca i trojica Saudijaca. Al-Šalabi, navodno vođa jedne ekstremističke vahabističko-salafističke sekte u južnom jordanskom gradu Maanu, optužen je i da je inicirao krvave nemire u tome gradu u novembru 2002. godine kada je poginulo šestoro ljudi. NAJMANJE 12 POVREĐENIH U KARAČIJU U EKSPLOZIJI AUTOBUSA Karači -- Najmanje 12 osoba povređeno je u Karačiju, kada je u jednom autobusu eksplodirala bomba, saopštila je pakistanska policija. Autobus se, u trenutku eksplozije bombe, nalazio u jednoj od najprometnijih ulica Karačija. "Dvanaest osoba je ranjeno, dok su tri osobe u veoma teškom stanju", rekao je šef policije u Karačiju Tarik Džamil. U Karačiju, gradu od 14 miliona stanovnika, poslednjih godina učestali su bombaški napadi. Neki od tih napada se pripisuju islamističkim borcima koji se protive pakistanskoj podršci američkom ratu protiv terorizma. NIGERIJSKI SATELIT U SVEMIRU Abudže -- Rusija je uspešno lansirala raketu koja je u svemir ponela prvi nigerijski satelit. Nigerijski satelit je jedan od šest sličnih koji će biti postavljeni u Zemljinu orbitu u okviru međunarodnog projekta stvaranja satelitske mreže koja će nadgledati prirodne kataklizme širom planete. Kretanje tog satelita biće praćeno iz zemaljskog kontrolnog centra u nigerijskom glavnom gradu Abudže, gde će raditi 15 naučnika. Nigerija je lansiranjem svog satelita postala peta afrička zemlja prisutna u svemiru poslije Aližra, Maroka, Egipta i Južne Afrike. "Nigerijska delegacija sa zadovoljstvom potvrđuje da je sve prošlo uspešno. Na to smo čekali sa nestrpljenjem", ocenio je nigerijski ministar za nauku i tehnologiju, Tarner Isun. Nigerijski satelit najnoviji je doprinos projektu nazvanom Sazvežđe za praćenje kataklizmi. Svaki u mreži satelita pripada drugoj zemlji koja će razmenjivati informacije o tome da li nekom području preti prirodna kataklizma, a ostali deo vremena sateliti će biti korišćeni po nahođenju država vlasnica. Reč je o prestižnom projektu za nigerijskog predsednika Oluseguna Obasanda, koji su lokalni mediji uzbuđeno pratili. Protivnici tog programa upozoravali su da zemlja u kojoj 80 od 126 miliona stanovnika živi ispod praga siromaštva ne bi trebalo da novac troši na svemirski program.Međutim, nisu malobrojni stručnjaci koji ističu da je za velike zemlje poput Nigerije osmatranje iz svemira ekonomski isplativo, jer se, između ostalog, može pratiti u kojoj meri su uništene pošumljene oblasti i gde se nalaze izvori pitke vode. Sazvežđe satelita za nadgledanje kataklizmi izgradila je britanska firma "Sari satelajt tehnolodži", a svaki satelit koštao je nešto manje od 10 miliona dolara. PREGLED ŠTAMPE ZA 27. SEPTEMBAR Beograd -- U pregledu štampe možete da pročitate članak agencije Beta o prostitucijii u Albaniji, intervju sa pesnikom Jakovom Grobarovim iz "NIN"-a i tekst o grupi The Residents iz "Danasa". NA DANAŠNJI DAN - 27. SEPTEMBAR Beograd -- 1540 - Papa Pavle III odobrio je bulom "Regimini militantis ecclesiae" osnivanje jezuitskog katoličkog reda koji je, kao Društvo isusovaca, 1534. u Parizu osnovao Ignacio Lojola. 1601 – Rođen je francuski kralj Luj XIII, jedan od najmoćnijih evropskih monarha. Tokom vladavine (1610-43) zaveo je apsolutizam uz pomoć kardinala Rišeljea, ugušio ustanak hugenota (protestanata) i nastavio kolonijalno širenje Francuske. U vreme njegove vladavine 1635. osnovana je Francuska akademija. 1825 - Prvom u svetu javnom železničkom prugom, Darlington-Stokton, u severoistočnoj Engleskoj, krenuo je voz s prvom parnom lokomotivom, kojom je upravljao njen konstruktor Džorž Stivenson. 1862 - Rođen je južnoafrički general i državnik Luis Bota, jedan od vođa Bura u ratu sa Englezima (1899-1902) i prvi premijer Južnoafričke Unije (1910-19). Bio je premijer Transvala od 1907. do 1910, kad su se burske republike Transval, Natal, Oranž i Kejplend udružile u Uniju. 1891 - Umro je ruski pisac Ivan Aleksandrovič Gončarov, autor romana "Oblomov", u kojem je stvoren jedan od najznačajnijih tipova u svetskoj književnosti, kao i pojam "oblomovština", sinonim za parazitizam i apatiju ("Obična priča", "Ponor", "Uspomene o Bjelinskom"). 1901 - Rođen je crnogorski revolucionar Ivan Milutinović, jedan od glavnih organizatora ustanka protiv okupatora u Drugom svetskom ratu, član Vrhovnog štaba Narodonoslobodilačke vojske i narodni heroj. Poginuo je pod nerasvetljenim okolnostima u oktobru 1944. godine kada se preko Dunava prebacivao u tek oslobođeni Beograd. 1902 - Rođen je srpski pisac i pozorišni kritičar Milan Dedinac, sledbenik francuske avangarde lirike, pripadnik grupe beogradskih modernista, prvi glavni urednik posleratne "Politike", dramaturg i upravnik Jugoslovenskog dramskog pozorišta ("Od nemila do nedraga", "Malo vode na dlanu", "Pozorišne kritike"). 1917 - Umro je francuski slikar, grafičar i vajar Edgar Dega, koji se smatra jednim od najboljih crtača u likovnoj umetnosti. Virtuoznost crtanja najbolje je iskazao slikajući ljudsko telo u pokretu ("Balerina, "Kupačica", Pralja"). 1922 - Grčki kralj Konstantin I abdicirao je zbog vojnog poraza u ratu sa Turskom, dve godine nakon što se vratio na presto. Kralj je postao 1913, a prvi put je abdicirao 1917. kada je njegova odluka o neutralnosti Grčke u Prvom svetskom ratu izazvala nezadovoljstvo u zemlji i među zapadnim saveznicima. 1939 - Nakon trodnevnog danonoćnog bombardovanja, Nemci su u Drugom svetskom ratu savladali 19-dnevni otpor Varšavljana i zauzeli grad. 1940 - Nemačka, Italija i Japan potpisali su u Berlinu desetogodišnji vojni i ekonomski pakt poznat pod nazivom Osovina Berlin-Rim-Tokio. 1947 - U Varšavi je osnovan Informacioni biro komunističkih i radničkih partija (Informbiro). Savetodavno i koordinaciono telo devet evropskih komunističkih i radničkih partija osnovano je na inicijativu SSSR-a, a sedište mu je do proleća 1948. bilo u Beogradu, potom u Bukureštu. 1962 - U Jemenu je u vojnom udaru pukovnik Abdula al Salal oborio monarhiju i proglasio Jemensku Arapsku Republiku. Sa prestola je zbačen poslednji jemenski imam Mohamed Badr, nedelju dana nakon što je nasledio umrlog oca imama Ahmada. 1964 - Vorenova komisija je posle desetomesečne istrage saopštila da je Li Harvi Osvald bio jedini atentator na predsednika SAD Džona Kenedija (John Kennedy), 22. novembra 1963. u Dalasu. Kasnija istraživanja su pokazala da Osvald, koji je ubijen dva dana posle atentata, sigurno nije bio jedini atentator, a možda nije ni učestvovao u atentatu. 1968 - Portugalski diktator Antonio de Oliveira Salazar, koji je 1932. zaveo autoritarni režim u Portugalu, povukao se sa mesta premijera nakon moždanog udara. 1970 - Na inicijativu predsednika Egipta Gamala Abdela Nasera, kralj Jordana Husein i vođa Palestinskog oslobodilačkog pokreta Jaser Arafat potpisali su u Kairu sporazum o okončanju građanskog rata u Jordanu. 1990 - Iran i Velika Britanija su obnovili diplomatske odnose, koje je Teheran prekinuo u martu 1989. zbog knjige "Satanski stihovi" britanskog pisca indijskog porekla Salmana Ruždija, ali su oni podignuti na ambasadorski nivo tek 1998, kad su iranske vlasti odustale od "fatve", smrtne kazne kojom je zaprećeno Ruždiju. 1996 - Snage fundamentalističkog islamskog pokreta Talibana zauzele su glavni grad Avganistana, Kabul, i obesile bivšeg šefa države Nadžibulaha. 1998 - Obećavši da će rešiti problem masovne nezaposlenosti, lider nemačkih socijaldemokrata Gerhard Šreder pobedio je Helmuta Kola na izborima i postao novi kancelar Nemačke. 2000 - Više desetina hiljada ljudi u centru Beograda i oko pola miliona širom Srbije burno su pozdravili proglašenje izborne pobede Demokratske opozicije Srbije (DOS) na izborima 24. septembra, kao i odluku lidera opozicije da ne prihvati drugi krug predsedničkih izbora koji su najavili sledbenici Slobodana Miloševića. 2000 - U eksploziji gasa u rudniku uglja u južnoj kineskoj provinciji Guidžu poginulo je 118 rudara. 2001 - Napadač u policijskoj uniformi upao je na sednicu lokalne skupštine švajcarskog kantona Zug, ubio 13 i ranio 15 ljudi. Atentator je potom izvršio samoubistvo. -----BEGIN PGP SIGNATURE----- Version: PGP 6.5.1i iQA/AwUBP3YDtEMYhVuIcyHKEQIVwACgvpypZfvUq4FlT2WnxMa00KZEL7QAoN+q ChFnRzRyCgguhf1uCnjQqgQx =SZy6 -----END PGP SIGNATURE----- ==================================================================== b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise informacija o RTV B92 mozete dobiti na: http://www.b92.net/ Za odjavu posaljite poruku na: [EMAIL PROTECTED] Za dodatne komande: [EMAIL PROTECTED] ====================================================================
