Kako Unmik privatizuje srpske firme na Kosmetu i čime se bori Udru�enje poverilaca
Ujedinjene nacije kradu Srbiji milijarde dolara
Privatizacija koju UN sprovodi u Pokrajini �teti srpskim firmama, bankama i prognanim radnicima, pa tako i dr�avi Srbiji. Prikupljanje dokumentacije jedini način da se svetu doka�e svetinja vlasni�tva
Privatizacija, onako kako se sprovodi na Kosmetu, kosi se sa svim međunarodnim standardima, jer se radi na �tetu firmi, banaka i prognanih ljudi koji su radili u njima - ka�e Aleksandar Grković, predsednik Udru�enja poverilaca imovinskih i drugih vlasničkih prava u Pokrajini i biv�i direktor "Metalca" iz Janjeva.
Uprkos svim normama i najstro�im pravilima koje međunarodna zajednica propisuje u svojim zemljama kad je vlasnički odnos u pitanju, na Kosovu i Metohiji se sagla�ava s nepravednom privatizacijom. Njome se obuhvataju ne samo dru�tvena preduzeća, već i ona koja su 1989. privatizovana i postala akcionarska dru�tva. Ta nakaradna privatizacija teče preko Kosovke poverilačke agencije. Tako je dosad prodato �est preduzeća, za 18 je raspisan tender, a 46 je u proceduri za prodaju.
|
Plate, socijalno, penzijsko Dokazivanjem imovinskih i vlasničkih prava u preduzećima na Kosmetu, prognani koji su bili zaposleni u tim firmama mogu da računaju na ostvarivanje prava iz rada i radnog odnosa - plate, socijalno i penzijsko osiguranje, kao i prava koja pojedinac ili grupa ostvaruju kao vlasnici preduzeća, odnosno akcija. |
||||
Da bi se na pravno valjani način dokazalo da to ne mo�e tako, jer je jasno da se ovakvom privatizacijom na najgrublji mogući način kr�e elementarne norme i standardi međunarodne zajednice, Udru�enje �eli svetu da uka�e na zanemarena vlasnička prava i poverilačko-du�ničke odnose nekoliko stotina preduzeća iz Srbije i Crne Gore. Zbog toga samo u martu ove godine osnovali Udru�enje koje, u saradnji s Koordinacionim centrom, treba da pomogne da se ova privatizacija, nezabele�ena u svetu, zaustavi.
- Sva reagovanja institucija iz Srbije na Unmikovu privatizaciju ostala su bez odgovora. Zato smo formirali Udru�enje. Izvr�ni odbor Udru�enja je, polazeći od svetskih standarda i normi, sačinio projekat za�tite imovinskih i vlasničkih prava na Kosmetu. Imamo tačnu evidenciju dokumentacije koju zainteresovani treba da sakupe. Biće to dug i mukotrpan posao, ali verujem u dobre rezultate. Unmik je predvideo proceduru prigovora, dodu�e, posle privatizovanja.
|
I "Trepča" na tenderu Iako se za najveći kosmetski gigant "Trepču" predviđalo da se
privatizuje prema posebnom programu, Kosovska poverilačka agencija planira
da do kraja godine na tender stavi sve "Trepčine" pogone. Pomoćnik
generalnog direktora za ekonomiku u "Trepči" Tioslav Lazarević ka�e da KAP
zaista �eli da izvr�i privatizaciju, mada bi bila potpuno protivzakonita.
|
||||
Zato je neophodno da svi koji smatraju da su im prava ugro�ena �to hitnije dokumentaciju predaju nama i Unmiku, jer na takve prigovore mora da se da odgovor. Postoji mogućnost da se �alba uputi specijalnom veću pri Vrhovnom sudu Kosova, a ukoliko je odgovor negativan, treba se �aliti institucijama UN i EU - obja�njava Grković. Očekuje da će najmanje 5.000, a realno je i 10.000 preduzeća, dati podatke o vlasni�tvu, �to će se meriti milijardama dolara.
Grković podseća da je kosovska privreda bila deo privrede Srbije ne po političkim osnovama, već po tehnolo�kom procesu, pa je iz tih proistekao i kupoprodajni, a iz toga du�ničko-poverilački odnos. Svako preduzeće sa Kosmeta bilo je povezano s desetak preduzeća iz Srbije. Apsolutno je nemoguće da je presek stanja nula. Drugo, brojna preduzeća su građena parama firmi iz Srbije. Na primer, trstenička "Prva petoletka" je sve potencijale prebacila u Fabriku amortizera u Pri�tini. Isto je bilo i sa janjevačkim "Metalcem" u koji je ulagao "21. maj". Kad je vlasnički odnos u pitanju, to je neprikosnoveno pravo koje Zapad i te kako po�tuje, rekao je Grković.
Sada predstoji sakupljanje dokumentacije za potra�ivanja od privrede na Kosmetu. Ona mora biti precizna i argumentovana, a to je prilika da svetu poka�emo kolika su na�a potra�ivanja. Prvi prigovor treba ulo�iti u fazi određivanja vlasničkog statusa preduzeća. Drugi prigovor se aktivira kad se raspi�e tender za prodaju dru�tvenog preduzeća.
GULJ�EN REUFI PRLINČEVIĆ
