Kada je u pitanju na�a privreda, najče�ća reč koja se danas čuje nije proizvodnja, ni zaposlenost kapaciteta ni dru�tveni proizvod ni izvoz, već privatizacija. Čak se i nadle�ni organ u vladi zove Ministarstvo za privredu i privatizaciju, pa iz toga proizilazi da je privatizacija ključni ideolo�ki uslov za uspe�no poslovanje. Čelni ljudi iz politike se zala�u za �to br�u privatizaciju dru�tvenih preduzeća, uvereni da je promena vlasni�tva bitan uslov za o�ivljavanje privrede na�e zemlje, po geslu "�to br�e, to bolje".
Za razliku od njih, postoje privredni analitičari i ekonomisti koji akcenat stavljaju ne na brzinu već na efikasnost privatizacije. U tome prednjače slovenački ekonomisti koji ka�u da je privatizacija uspe�na i ekonomski opravdana samo kada povećava vrednost preduzeća, prihod i dobit. A to kod nas u Srbiji nije slučaj, jer �to se preduzeća vi�e privatizuju, op�ti privredni rezultati su sve slabiji, a sam tok privatizacije prate mnoge ne�eljene pojave, potresi i afere.
Jedan od najeminentnijih ekonomista u prethodnoj Jugoslaviji dr Branko Horvat, osnivač Instituta ekonomskih nauka u Beogradu, u svojoj analizi tranzicionih procesa i privatizacije u evropskim zemljama, ("Politika", 15. oktobra 2002), ka�e da se tim procesima faktički ide na restauraciju kapitalizma, sa karakteristikama kao �to su mafija�tvo, eksploatacija i ekstremna raspodela dohotka. I on to naziva prevarom. Osporavajući tezu po kojoj je privatizacija va�na zato �to dru�tveno vlasni�tvo nema titulara svojine, prof. Horvat ističe da takvo stanovi�te predstavlja primitivnu predstavu o vlasni�tvu.
Praksa i teorija ekonomije pokazuju da faktičko vlasni�tvo preduzeća imaju oni koji kontroli�u njegovo poslovanje, a ne vlasnici koji nominalno poseduju akcije, tj. deoničari. Prema njegovim rečima, preduzeća u SFR Jugoslaviji su u stvari bila privatna i mi smo tada čak imali privatniju privredu, nego bilo ko u Evropi. Sada se tranzicionim procesom privatizuje privatno socijalističko vlasni�tvo, da bi se pretvorilo u privatno kapitalističko vlasni�tvo. I po pravilu, u zemljama u tranziciji prepolovljena je industrijska proizvodnja a veoma povećana nezaposlenost. To se de�ava i kod nas.
Slična pojava je sada zapa�ena i u bogatim zemljama Zapada, pa i u SAD. Velike kompanije, nekada veoma poznate u svetskim razmerama, izraziti predstavnici privatnog kapitala i vlasni�tva, stvaraju velike gubitke, otpu�tajući na hiljade radnika i nestaju sa poslovne scene. Desilo se to sa "Grundigom", nekada ponosom nemačke privrede, kao i sa čuvenom �vajcarskom avionskom kompanijom SNJISSAIR. Zapa�en je gubitak britanske novinske agencije "Rojters" od 631 milion dolara u 2002. godini, uz dalje otpu�tanje 3.000 radnika, a najspektakularniji je slučaj sa najvećom svetskom medijskom kompanijom "Aol Tajm Vorner" (vlasnik TV Si-En-En) koja je u 2002. godini napravila najveći gubitak u istoriji američkih korporacija, od skoro 100 milijardi dolara.
Njen čelni čovek, čuveni Ted Tarner, jedan od najpoznatijih i najbogatijih biznismena u SAD i najveći pojedinački akcionar u toj kompaniji sa 3,4 odsto akcija, mora da napusti firmu, po�to su to isto učinili i drugi članovi menad�menta. Iz navedenih primera (a ima ih mnogo), mo�e se izvesti zaključak da gubici u poslovanju nisu karakteristika samo za preduzeća u tzv. dru�tvenoj svojini, već se oni, i to u mnogo većim razmerama, javljaju i kod preduzeća u klasičnom privatnom vlasni�tvu.
Prema podacima koje je izneo dr Jovan Ranković, ugledni profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta ("Politika", 15. jun 2002), ukupni gubici na�e privrede u vremenu od osam i po godina, od 1994. do polovine 2002. godine, bili su 780 milijardi dinara, ili oko 13 milijardi evra. To su godine nakon propasti biv�e dr�ave, vreme sankcija, bombardovanja, likvidacije nacionalnih banaka (po zahtevu MMF), odsustva valjanog privrednog ambijenta, kriznih �tabova, izostanka ozbiljnijeg napora dr�ave da pomogne privredi, pa nije čudo �to su registrovani ovakvi poslovni pokazatelji.
Kada se ta cifra, koja se odnosi na preko hiljadu vodećih privrednih subjekata, uporedi sa gubicima koji su sedam puta veći, a koje je samo u jednoj godini napravila pomenuta američka medijska kuća Teda Tarnera, onda je sasvim jasno da privatno američko vlasni�tvo nije imuno na gubitke i da nema nikakvu su�tinsku prednost nad na�im tzv. dru�tvenim vlasni�tvom.
Proveo sam ceo radni vek u privredi SFRJ, radeći u tri velika i poznata preduzeća, koja su uvek poslovala uspe�no i bez gubitaka, koristeći pri tom načela i tehniku savremenog ekonomskog privređivanja. Zato događaje u ovom domenu pratim sa interesovanjem i nevericom.
Petar Mikić,
Beograd
http://www.politika.co.yu/
