| Ponedeljak 29. septembar 2003. |
Broj 32291 VEK PRVI |
|
Srbija na dobrom putuSrbi su nepravedno
satanizovani, a srušili su diktaturu
INTERVJU Nekadašnjeg hrabrog čehoslovačkog disidenta, prvog ministra spoljnih poslova u demokratskoj Čehoslovačkoj, profesora i intelektualca, specijalnog izaslanika UN za ljudska prava u Jugoslaviji, u vreme kad su ta prava kršena na svakom koraku, Jiržija Dinstbira presreli smo u centru Beograda, u Ulici kralja Aleksandra u Češkoj ambasadi u subotu pre podne. Oduzeli smo mu malo vremena, tako da je sa suprugom pešice po sunčanom danu stigao da otšeta do Kalemegdana tek negde oko podne. Za opuštene šetnje i razgovore, nije imao vremena dok je obavljao bremenitu funkciju izaslanika svetske organizacije, i vidi se da mu ovaj boravak u Beogradu izuzetno prija, baš i zbog toga što se, na "svakom koraku uverava da je ovo sasvim druga i nova zemlja". Na početku naše priče bilo je malo odugovlačenja, jer nikako nismo mogli da se složimo da li da se intervju vodi na rusko-srpsko-makedonsko-slovačko-hrvatsko-poljsko-bošnjačkom jeziku, kojim se služio dok je o ljudskim pravima razgovarao sa običnim ljudima u svim ratnim zonama, ili da to ipak bude razgovor na oficijalnom nivou - dakle na engleskom. Teška srca, na naše insistiranje pristao je na ovu zvaničnu verziju, ali to mu nije smetalo da povremeno ubacuje dosetke iz svoje poliglotske riznice sa slovenskim korenom. • Nedavno ste objavili članak u češkom "Pravu" u kome tvrdite da je zahvaljujući demokratskom procesu u Srbiji, došlo do stabilizacije čitavog Balkana, ili kako se to eufemistički kaže jugoistočne Evrope? - Naravno Srbija je uvek bila centralna zemlja regiona, čak i pre Prvog svetskog rata, zatim je to mesto zadržala u svim potonjim Jugoslavijama. Čak i Grci, moraju u Evropu preko Srbije. Da parafraziram neke velike istorijske ličnosti, "geografija je sudbina". • I vi mislite da se stvari ovde stabilizuju, bez obzira na ubistvo premijera, organizovani kriminal, sporenja u vlasti...? - Da, vi naravno kritikujete sve, kao što i ja kritikujem pojave u mojoj zemlji, ali procene nekog ko dolazi spolja mnogo su objektivnije, nego vaše iznutra. Naravno imam u vidu sve vaše probleme, ali situacija je neuporedivo bolja nego pre dve ili tri godine, i uveren sam da je demokratski proces vaše zemlje nezaustavljiv. Da nema povratka u suprotnom smeru, ma kako se to vama činilo. Neophodno je da sada međunarodna zajednica najzad zaustavi fragmentaciju ovog regiona, i da još odlučnije podrži saradnju između suseda. Evropa treba da insistira na međusobnoj saradnji i da zemlje ovog regiona zajedno uđu u proces integracije u Evropsku uniju. U Evropu zajedno sa Hrvatskom • Znači Srbija i Hrvatska bi morale zajedno, a ne jedna pre druga posle, u Evropu? - Da, naročito Srbija i Crna Gora i Hrvatska, dve zemlje od kojih direktno zavisi sudbina Bosne i Hercegovine, bi morale zajedno u taj proces integracije. Ne bi valjalo da se opet dele izolacijom jedne zemlje i pridruživanjem druge. Zajednički ulazak u Evropu, povoljno i smirujuće bi uticao na čitav region, ne samo na BiH već i na Makedoniju, i sve ostale zemlje. Ako se oseti da su dva glavna aktera pošla putem saradnje, a ne sukoba. • Bili ste ovde neki dan pre petog oktobra 2000. Tada ste mislili da bi bilo dobro da međunarodna zajednica odustane od optužnice protiv Miloševića, kako bi on pristao da se mirno povuče. Niste verovali da je moguće da ode bez krvi? - Pa verovao sam pre njegovog pada, da ne treba žrtvovati narod, radi jednog čoveka, radi slanja Miloševića u Hag. Jer ako diktatoru date izbor, a jedini izbor je u tom trenutku za njega bio ili da se bori za ostanak na vlasti, ili da ide u Hag kao zločinac, on će pokrenuti svu silu, da ostane na vlasti. A ja sam mislio kao i mnogi drugi ovde, da mu treba suditi ovde, jer najveće žrtve njegove politike su njegovi sugrađani, srpska nacija. Sada je ova rasprava prevaziđena, ne znam koliko je za vas važan proces koji se protiv njega vodi u Hagu. • Pa ljudi ovde misle da i tužilaštvo često pravi greške, da ne optužuje samo Miloševića? - I ja često kritikujem tužilaštvo. Karla del Ponte napravila je mnogo grešaka. Umesto da mu na teret stavi konkretna dela, ona ponekad odgovornost svaljuje na naciju. Ali sve je to već prevaziđeno. Milošević je gotov, on je prošlost. Mi smo sada u drugoj epohi. A moje jedino zanimanje je da li taj proces pomaže ovoj državi ili ne, na putu u Evropu. • Bilo je reči i o posredovanju Rusije, kako bi se Milošević privoleo da prizna rezultate izbora? - Da, pa jedino što je Putin mogao da uradi, bilo je da mu ponudi daću umesto Haga. Ali velika je stvar, da su Srbi sami uspeli da pobede Miloševića. Mafija i gangovi • Da li mislite da mafija nije toliko ozbiljan problem da može da zaustavi demokratski proces? - To je problem svih zemalja u tranziciji, a kod vas je još gore, jer su postojale sankcije, ratovi, pa je šverc postao legitimni posao, bez koga se nije moglo preživeti. Ovde je cela mafijaška struktura izgrađivana u čitavom regionu, punih deset godina. Zbog embarga se izbrisala granica između tipičnih artikala pogodnih za mafiju i svakodnevne robe. Krijumčarilo se sve. Jako je teško da se sve to razmontira. Ali važno je da se stvari nazivaju svojim pravim imenom. Ako govorite o mafiji, ne možete govoriti samo o zemunskoj grupi, jer to je samo jedan gang, to nije struktura mafije. Ona je u celom društvu i biće potrebno da prođu godine da se ona polako marginalizuje. Neki problemi teže i sporije se rešavaju u demokratiji, nego u diktaturi. U autoritarnom režimu se daju naređenja, u demokratiji se do odluka dolazi uz saglasnost mnogo ljudi... Ja bih to sve nazvao problemima nastajuće demokratije. Mi smo posle 13 godina u šestom razredu osnovne škole, a vi tek iz zabavišta polazite u prvi razred. • Znači da prvo moramo da naučimo azbuku? - Jednostavno ti razredi ne mogu da se preskaču. Ljude koji su navikli da žive pod drugim uslovima, nije lako ni moguće odjednom promeniti. Izboreno s mukom • Ali zar ne mislite da su ljudi ovde ipak pokazali svoju zrelost, tako što su glasali protiv Miloševića i uspeli da pređu na demokratiju bez krvi? - Uvek, i devedesetih godina bio sam protiv tog slikanja Srba kao nedemokratske nacije. Bila je to nepravedna satanizacija Srbije i srpske nacije. Govorilo se da u Srbiji nema opozicije. A nije bilo tako. Svi veliki gradovi bili su pod vlašću opozicije. To je izboreno teškom mukom posle sto dana protesta. Jako je važno što je srpski narod pokazao da zaista želi da se taj režim okonča. Što to nije urađeno spolja. Što je sam narod to uradio. Imajući i to u vidu, sada je jasno, mada nekima još uvek zvuči cinično, što je Srbija najvažnija zemlja na Balkanu. I ako međunarodna zajednica želi da ovaj prostor postane miran i stabilan, ova realnost se ne može ignorisati. Ekonomska, politička , kulturna i turistička saradnja sa Srbijom i Crnom Gorom, je neophodna za sve zemlje u svetu. I one toga postaju svesne. • A sada, recite nešto o sebi, kako se osećate ovih godina kad više niste disident? - Pa ja sam postao disident iz lenjosti, mrzelo me je da lažem. Bojao sam se da ću zaboraviti šta sam slagao, pa da ću sam sebe da pobijem. Sada više nema preke potrebe za disidenstvom. Ali, moram priznati da mi jako prija, to što nisam više na nekoj važnoj zvaničnoj funkciji. Jer kad sam bio ministar spoljnih poslova ili izvestilac UN, uvek su se moje reči uzimale kao da iza njih stoji generalni sekretar UN, ili predsednik zemlje. Morao sam ipak da pazim. Sad to više nije slučaj, što meni kao dugogodišnjem disidentu odgovara. Zorana Šuvaković |
