|
GLAS PITA |
Zašto odmah pregovaraju prvi ljudi SCG i Kosmeta ako se strahuje od kolapsa u Beču?
Visoka delegacija pada nisko
"Mali Rambuje" - sada u potpuno promenjenim ulogama Beograda i Prištine - zasad ne daje nade u uspeh. Kako nivo delegacija vide Holkeri, Rasim Ljajić, Nebojša Čović, a kako opozicija i analitičari Predrag Simić i Ognjen Pribićević
Gde je Rambuje stao, tu treba da nastavi Beč. Pet godina kasnije, posle Natovog dvoipomesečnog bombardovanja SRJ, trebalo bi da se nastave polovinom oktobra u Beču. Po uslovom da počnu...
Za razliku od ondašnjih, ovi pregovora ne bi trebalo da se bave političkim, već tehničkim pitanjima, kao što su obrazovanje, kultura i uspostavljanje normalnog života u pokrajini. Analitičari prognoziraju da će se skup odvijati u prilično nervoznoj atmosferi i da će, osim prilika za slikanje i retoričke izjave, važnije biti ono ono što će se dešavati iza kulisa. Odnosno, šta će biti prava tema pregovora - tehnička pitanja ili pitanje budućeg statusa Kosova i Metohije.
S obzirom na to da će, za razliku od Rambujea, kad je tadašnja delegacija iz Srbije stigla bez ondašnjeg predsednik SRJ Slobodana Miloševića, ovog puta direktni pregovarači biće, sudeći po najavama, predsednik Državne zajednice SCG Svetozar Marović i premijer Srbije Zoran Živković s jedne strane, i predsednik Kosova Ibrahim Rugova i premijer Bajram Redžepi, s druge strane.
Iako su politički pregovori o statusu Kosova planirani tek za 2005, već i ovaj dijalog, s obzirom na visok politički nivo pregovarača, mnogi tumače kao indirektno priznanje nezavisnog Kosova, koji tek treba da usledi.
Dr Predrag Simić veruje da je cilj međunarodne zajednice da se
pregovorima pre svega uspostavi primirje među stranama.
- Iako u ovom
trenutku ovo izgleda kao visok nivo pregovarača, ne treba prejudicirati stvari.
Međutim, od toga koji će tok pregovora svet odrediti, naslutiće se i pravac u
kome se cela situacija kreće. Ipak, ne verujem da će razgovori početi od nekih
suštinskih stvari, mada će Albaci će svakako insistirati na političkim pitanjima
- procenjuje dr Simić.
|
Državni glamur Dragan Lazić, poslanik DSS u Skupštini Srbije, smatra da
"sastav delegacije koja bi trebalo da otpočne dijalog o situaciji Kosovu
14. oktobra u Beču ne bi trebalo da bude sastavljena od političara na
najvišem nivou". |
||||
Rasim Ljajić, ministar za ljudska i manjinska prava Srbije i Crne Gore, prvi je u javnosti skrenuo pažnju na problem visokog nivoa pregovora. On smatra da " je trebalo da ti razgovori budu na nižim nivoima, da se zaista vode razgovori oko rešavanja najkonkretnijih životnih pitanja", jer bi krah pregovora na nižem nivou bio manj značajan i ostavljao mesta daljoj saradnji, a neuspeh na najvišem nivou imao bi veće posledice.
Za razliku od Ljajića, Nebojša Čović, šef Koordinacionog centra i potpredsednik Vlade Srbije, međutim, smatra da je"dobro da pregovori počnu na viskom nivou "što "daje garanciju da će dijalog dobiti zamah".
Još jedan od razloga koje je Ljajić naveo, a koji mogu u startu da dignu nivo razgovora, jeste i otpor koji postoji na albanskoj strani prema postizanju bilo kakvog dogovora oko životnih pitanja, jer su se okolnosti u odnosu na Miloševićev period promenile. "Tada se razgovora više plašio Milošević, jer je on morao da čini ustupke, imao je manje-više potpunu vlast na Kosovu, i smatrao je da će svakim razgovorom izgubiti deo onoga što trenutno ima. Sad je situacija promenjena, realno Srbija nema šta da izgubi u tim razgovorima, može samo da bude na dobitku, jer nema nikakav uticaj na dešavanja na Kosovu i nema faktičku vlast", rekao je Ljajić.
Zoran Anđelković, visoki funkcioner SPS-a i bivši predsednik
Privremenog izvršnog veća Kosova, smatra da je "pogrešno tumačiti da Srbija sada
nema šta da izgubi", naprotiv.
- Ukoliko srpska strane ne bude insistirala na
poštovanju rezolucije 1244, Srbija može mnogo više da izgubi sada nego onda. Ako
žele da naprave mali Rambuje, onda bi trebalo da se zna koja je platforma tih
razgovora. Ovako, ići na razgovore bez konkretnog dogovora, i to na najvišem,
međudržavnom nivou, sasvim je suludo. Ukoliko su pregovori samo o tehničkim
pitanjima, onda bi trebalo da pregovaraju tehnički timovi, a ne predstavnici
političkog najvišeg nivoa, jer to stvora pogrešnu sliku - kaže Anđelković.
Da bi Anđelković mogao biti u pravu, potvrđuju i nedavne izjave premijera kosovske vlade Redžepija koji, pre početka dijaloga, zahteva uspostavljanje međuinstitucionalnog konsenzusa i odgovor na pitanje: Kakav je interes Kosova u razgovorima s Beogradom? Slično razmišlja i predsednik Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj, koji kaže "da bi razgovori sa Beogradom imali smisla, treba da međunarodne institucije pomognu vladi Kosova u njenom kompletiranju i da joj prenesu Unmikove nadležnosti".
Dr Ognjen Pribićević, politički analitičar, sastav delegacije na najvišem nivou, i s jedne i s druge strane, "vidi "kao želju Harija Holkerija, specijalnog izaslanika sekretara UN, da se otklone sumnje da su obe strane spremne da pregovaraju".
- Prisustvom predsednika SCG Svetozara Marovića i premijera Srbije Zorana Živkovića ili Gorana Svilanovića, šefa diplomatije, tim pregovorima Hokleri hoće da tom sastanku da prida veći značaj. Tako bi se otklonile sumnje i pokazalo da su obe strane spremne da pregovaraju, posebno se odnosi na albansku stranu, za koju se tvrdi da nije spremna za takvu vrstu pregovora - kaže Pribićević.
On navodi da "od državnika na najvišem nivou ne treba očekivati da rešavaju životna pitanja na Kosovu i Metohiji", i predviđa, "da će te razgovore, kasnije, nastaviti eksperti koji će doneti određene zaključke".
- Uobičajeno je da pregovori započinju od najnižih političkih nivoa koji bi trebalo da razgovaraju o proceduralnim stvarima. Kad se to utvrdi, onda na red dolaze eksperti koji razgovaraju o manje važnim pitanjima, a političke ličnosti sa najviših instanci dolaze u završnoj fazi, kada treba staviti potpis - objašnjava Pribićević.
