http://www.apisgroup.org/article.html?id=1433
Jadran je i srpski, kaze Slovenac a Srbi jos cute
Poznati slovenacki politicar Zmago Jelincic u
Beogradu trazi podrsku
Istra slovenacka, Jadran zajednicki
Prema izvestaju novinara "Glasa javnosti" Dusana
Cirovica, Zmago Jelincic, slovenacki
politicar je izjavio: "Istra je nasa, Jadran je
zajednicki, Zadar italijanski, a Hrvati, koji nista
nisu platili ni za zlocine u Drugom svetskom ratu, su
uzeli sve. Ne moze to tako." U stvari,
tako bi glasila osnovna premisa uvodne reci i povremenih
opservacija slovenackog
desnicara Zmaga Jelincica na skupu u Centru Sava, gde se
okupila poznata nacionalno
orijentisana elita, najvise istoricara, iz Srbije, kao i
iz Makedonije, Republike Srpske, Crne
Gore i Slovenije. Na tom skupu govorilo se o potrebi
sukcesije Jadranskog mora i o
granicama unutar bivse SFR Jugoslavije, "koje jos nisu
pravilno povucene".
Skupu nije prisustvovao ni jedan "zagovornik"
hrvatskih interesa, mada su
neki bili pozvani, nije se culo ni za nekoga iz FBiH,
niti je vidjen ijedan zvanicnik srpske
drzave ili polititicar sa tog prostora, mada su
organizatori, slovenacka Nacionalna partija,
pozvali nekoliko imena, medju kojima i v.d.
predsednicu Srbije Natasu Micic.
Pored nekoliko nacionalista iz Slovenije, skupu je
prisustvovalo tridesetak autora koji su se
bavili kulturom, istorijom i politikom Balkana i na
Balkanu "od pocetka, do danas" - od Đorđa
Jankovica, Milana Bursaca, Koste Nikolica, Nikole Zutica
( arheologija o slovenskim
kulturama, etnicki prostor Srba, Londonski pakt 1915,
Ilirizam, jugoslovenstvo, hrvatstvo), pa
zatim onih koji su govorili o medjunarodnom regulisanju
granicnih sporova (Dusko
Dimitrijevic), prostornom diskontinuitetu (Smilja
Avramov), srpskim gubicima u Hrvatskoj (Mile
S. Dakic), do autora koji su pisali i izlagali o
konfliktnosti avnojevskih granica, tragediji nad
Krajinom, ali i Srpskom Dubrovniku (Stevo Kuridsa),
Istri, sukcesiji Jadrana (Radomir Rakic),
srbofobiji (Veselin Đuretic), separatizmu u Crnoj Gori
(Gavro Perazic), pa sve do agresije
NATO, dekolonizacije srpskih zemalja, reparacija...
Izlaganja su, koliko to novinar moze da proceni s
obzirom na visok nivo ucesnika skupa, bila
snazno politički obojena, tako da bi se svako ko nije
Slovenac, Srbin ili bar desnicarski "fan",
veoma lose osecao. Zbog price o genocidnosti jedino
Hrvata, i zrtvama jedino Srba, ali
bogme i Slovenaca, I drugih, zatim laziranja povijesti,
komunistickim ujdurmama s
granicama...
- Deo Jadrana bi trebalo da pripadne Bosni, deo Srbiji,
Istru bi trebalo vratiti Sloveniji, a
Zadar s okolinom Italiji, ponavljao je Jelincic, koji je
svoje uvodno slovo zapoceo o
Pavelicevoj Hrvatskoj i antifasistickom ustanku koji su
tamo podizali Srbi. On insistira na
podatku da sukcesija SFRJ nije zavrsena, a da je
Hrvatska "uzela" Jadran.
- Jadransko more je posle rata dobila Jugoslavija, a ne
Hrvatska, koja je u
Drugom svetskom ratu bila porazena, bila je na strani
nacista. Recimo, za vreme rata su
oborili 283 saveznička aviona, ali je to pitanje posle
rata bilo preskoceno, zbog NOB-a. Posle
rata je NDH bila ukljucena u Jugoslaviju, ali nikada
nije bilo pokrenuto pitanje delovanja NDH,
niti je zbog toga bila zatrazena ratna odsteta. I,
umesto da se to pokrene, ona je dobila Istru,
koja joj nikada nije pripadala.
"Sada, posle raspada SFRJ, to pitanje se potpuno otvara.
Hrvatske vlasti to znaju i uporno
se trude da to odagnaju", istice Jelincic, koji
ocigledno smatra da za ovu pricu u Srbiji ima
dosta sagovornika. Akcenat njegovog izlaganja bio je na
genocidu Hrvata nad Slovencima
(zbog Istre stradalo je 140.000 Slovenaca), zlocinima
Udbe i Ozne nad njegovim narodom, a
setio se i Jasenovca, pomenuo 700.000 zrtava, medju
kojima su, kaze, bili Jevreji, Srbi, Romi
i Slovenci.
Sitnica
Sve troskove organizacije skupa u Beogradu je platila
Jelinciceva Nacionalna stranka
Slovenije. Iznajmljivanje jedne manje sale u Sava centru
za pola dana kosta oko 45.000
dinara, a za ovu priliku jedna je iznajmljena na ceo
dan.
Mesic hteo da preduhitri
Jedan od bitnih razloga nedavne posete hrvatskog
predsednika Beogradu bio je da spreci
odrzavanje ove konferencije, tvrdi Jelincic.
- Mesicu su poznati neki fakti i neka dejstva koji ne
govore u prilog Hrvatske. Pogotovo bi
zeleo da spreci da se sazna ono sto se u naucnim
krugovima zna o NDH, kao i to da je ova
danasnja Hrvatska naslednik NDH, izjavio je Jelincic za
"Glas". On kase da je "Hrvatska
jedina zemlja na svetu koja nije platila ratnu odstetu
za one zlocine koje je napravila za
vreme Drugog svetskog rata" i dodaje kako i Svajcarci
sada moraju da placaju nadoknadu
Jevrejima u Americi za ono sto su im ucinili za vreme
tog rata.
Beograd vec u konfliktu
Koji je politicki interes ove desno orijentisane stranke
da otvara pitanje Jadranskog mora u
Beogradu, pitao je Jelincica novinar "Glasa javnosti".
- Politicki interes! Dve su bitne cinjenice - prvo,
Beograd je bio glavni grad nase nekadasnje
zajednicke drzave, a drugo, Beograd postaje centar
politike i diplomatije na Balkanu.
Vasa prica o sukcesiji Jadrana bi mogla da znaci i
pokusaj uvlacenja Srbije u granicni spor
koji postoji izmedju Hrvatske i Slovenije, bilo je drugo
pitanje "Glasa javnosti".
- Nije to uvlacenje Srbije u konflikt, posto Srbi jesu u
konfliktu s Hrvatima vec dugo, od
1990.godine. Taj konflikt, dakle, postoji.
Evropa mi rekla "Srecno"!
Da li ste u vezi pitanja jadranskih granica dobili negde
podrsku "na strani", iz Evrope, s
obzirom da ste i clan Evropskog parlamenta? Da li ste s
njima razgovarali i kakve su
reakcije?
- Jesam, i oni su rekli da ovo pitanje nije reseno, da
stvari nisu sredjene, da nije uradjeno
ono sto je trebalo i da to tek treba da se resi.
Smatraju da je izuzetno bitno da se sprovede
ova konferencija i pozeleli su mi srecu, kase Jelincic i
dodaje kako je Evropa pocetkom
devedesetih godina obecala mirovnu konferenciju o
Jugoslaviji, koja jos nije odrzana.
A Dejton?
- To je malo, a i prevazidjen je, bas kao i Badinterova
komisija. Treba pripremiti neku mirovnu
konferenciju, kao Parisku posle Drugog svetskog rata,
gde bi se odredilo gde su granice i da
to onda potpise i medjunarodna zajednica. A, i inace,
sve to ce biti administrativna granica.
O podeli Jadrana naucno
Srpski naucni radnici osnovali su Odbor za odstetu i
sukcesiju teritorije I mora bivse SFRJ.
Da li to znaci da se problemu pristupa sa naucne strane?
"Hrvatska nikad nije imala more. Jadran je dobila posle
dezintegracije Jugoslavije", upozorio
je Zmago Jelincic, predsednik Slovenske nacionalne
stranke, clan Parlamenta Slovenije i Skupstine Evropske
unije. "Posle Drugog
svetskog more je dobila SFRJ, a ne Hrvatska. Zato treba
pokrenuti pitanje
sukcesije. Zbog toga SNS organizuje prvu medjunarodnu
konferenciju o
sukcesiji mora i bivsim granicama nekadasnje SFRJ, u
Beogradu.
O svemu ovome "Glas" je doneo veliki tekst.
Reagovanja citalaca su bila brojna. Time je i kod
nas, posle Slovenije i Hrvatske, otvoreno ovo veliko
pitanje.
"I Srbija treba da ima izlaz na otvoreno more, to je,
uostalom, predvidjeno Dejtonskim
sporazumom. Uostalom, Hrvatska je izgubila Drugi svetski
rat, pa
bi se trebalo pozabaviti i ratnim odstetama", rekao je
Jelincic. "Takodje, Italija je posle rata
dala Jugoslaviji, na ime ratne stete, Istru, Zadar i
ostrva." Jelincic je optuzio Hrvatsku da nije
dala svoj deo dugovanja za ratnu stetu, iako je ratovala
na strani Nemacke i Italije. Da su i
naucnici u Srbiji ovo ozbiljno shvatili i u tome videli
nacin da se konacno pokrene pitanje
odstete i duga, pa bilo to i u delu Jadrana, pokazuje
nedavni sastanak beogradskih naucnih
radnika. Cilj je da se sacini organizacioni odbor u
Beogradu, koji ce pripremiti tacne podatke
o dugovanju Srbiji na osnovu broja zrtava genocida i
sukcesivne podele, za predstojecu
konferenciju u Beogradu.
Ovaj odbor ce sacinjavati Slavisa Mrdakovic, Nikola
Zutic, Zoran Kontic, Maja Milatovic,
Komnen Saratlic, Stevo Kuridsa, Dragan Lucic, a mnogi
domaci istoricari ce pripremiti
izvestaje iz posebnih oblasti, kako bi slika ostecene
Srbije bila sto jasnija. Tako ce jedan deo
biti istrazivanje koje ce osporiti hrvatsku tezu o
takozvanom povjesnom pravu, koje se tice
pokatolicenih zemalja. Tim povodom se govorilo i o
popisu stanovnistva Istre 1946, u kojoj
niko nije upisan da je Slovenac. Mada je jedan od
cetvorice popisivaca bio iz Ljubljane, tada
mu je zapreceno da ce Slovenci biti izbrisani iz Istre.
Prethodno je sve one koje je Vatikan
pokatolicio,
Hrvatska upisivala u Hrvate. Tako je i srpski Dubrovnik
posle Prvog svetskog rata osvanuo
kao hrvatski.
Zivotije Đorđevic je istakao da je zrtava genocida bilo
ukupno milion i 850 hiljada, od cega
milion i 607 hiljada srpskih. Ako su Nemci za ratnu
odstetu i 80.000 ubijenih duzni oko 150
milijardi evra, koliko su onda duzni Hrvati?
Okupljeni su podsetili da se zna da je Josip Broz od
naroda sakrio dugovanja Italije i
Nemacke, i da treba otvoriti i pitanje hrvatskog duga. S
obzirom na dug, svaki građanin bi
trebalo da dobije po oko 50.000 evra, istakao je
Mrdakovic.
Na kraju, prisutni su se zapitali i da li je doslo vreme
da se vratimo na neostvareni Londonski
ugovor iz 1915.godine, koji je konstatovao da u
Dalmaciji zive Srbi i Italijani. Srba je bilo 88,92
odsto, i to Srba katolika i Srba pravoslavaca. Samo ime
Hrvati, podsetitli su istoricari, prodire
u potrebu tek u drugoj polovini 19.veka.
27. septembar 2003. godine
