Tokom proteklih nekoliko dana Nedeljni Telegraf se u vise navrata, sto telefonom sto faksovima, obracao Narodnoj banci Srbije sa molbom da guvernerka Kori Udovicki odgovori na nekoliko pitanja. Zeleli smo, na primer, da cujemo:
zasto je kurs nacionalne valute u odnosu na evro u poslednja dva meseca opao za oko dva dinara (samo tokom prethodne sedmice za 50 para);
hteli smo da saznamo koliki je stepen samostalnosti NBS u odnosu na Medjunarodni monetarni fond;
n zanimalo nas je da li je istina da u republickom budzetu nema dovoljno novca za isplatu devizne stednje i da li se NBS zato odrekla usluga vise od 100 saradnika koji su radili na sredjivanju dokumentacije o stednji;
interesovalo nas je da li guvernerka misli da ima blanko podrsku Vlade Srbije i da li se plasi smenjivanja ako parlament ne usvoji njen naredni izvestaj;
trazili smo objasnjenje zasto gospodja Udovicki tek sada, dva meseca po stupanju na duznost, postavlja ljude na neka od kljucnih mesta u NBS.
Nameravali smo da ocene trenutnih tokova u monetarnoj sferi cujemo i od bivseg guvernera, kao i od celnih ljudi nekih komercijalnih banaka. Medjutim, naisli smo na tvrd zid cutanja, a nesudjeni sagovornici pravdali su se nedostatkom vremena. Uz to, u Narodnoj banci nam je receno da bi guvernerka, kad bi pristala na razgovor, odgovorila samo na uopsteno pitanje o stanju monetarne sfere u Srbiji.
Smatrajuci da imaju pravo da biraju pitanja na koja ce guvernerka odgovoriti, cinovnici NBS - a time i sama guvernerka - pokazuju da ne razumeju elementarna pravila demokratskih drustava. U uredjenom drustvu, kakvo Srbija zeli da bude, novinske redakcije nisu skupovi besposlicara koji, u nedostatku pametnijih aktivnosti, okrecu brojeve telefona drzavnih institucija. Mediji su izaslanici javnog mnjenja i njihova je obaveza da tom mnjenju prenesu informacije od opsteg znacaja, a obaveza drzavnih zvanicnika je da licno, ili preko svojih portparola, te informacije daju.
Nedeljni Telegraf sigurno ne zeli da u monetarnu sferu vraca samoupravljanje, ali takodje smatra nenormalnim da se ogromne svote novca koje, u kranjoj liniji, pripadaju gradjanima, krecu bez ikakve drustvene kontrole. Takva kontrola podrazumeva javnost u radu, a javnost u radu podrazumeva da su institucije u svakom trenutku na raspolaganju medijima. Ako je guvernerka zauzeta, obaveza NBS je bila da ponudi drugog sagovornika. Poredjenja radi, novinar Nedeljnog Telegrafa imao je nedavno zakazan intervju sa zvanicnikom ambasade Republike Nemacke. Taj zvanicnik je u poslednjem trenutku bio sprecen da dodje na intervju, ali je ambasada istog momenta ponudila sagovornika viseg ranga. Tako se to radi u razvijenom svetu, tamo gde postoje precizno definisana pravila igre, gde se zna sta je odgovornost cak i prema tudjoj, a kamoli prema sopstvenoj javnosti i gde nikakvoj samovolji nema mesta.
Interesantno je da guvernerka Udovicki nema vremena da za najtirazniji nedeljnik u drzavi govori o stvarima od opsteg znacaja, a ima vremena da za porodicne magazine detaljno prica o svom privatnom zivotu. Porodicni magazini i price o intimnom zivotu nisu sporni sami po sebi, ali dogod te stvari, u rasporedu prve osobe Narodne banke, budu imale prednost nad razgovorima o monetarnoj politici, i dogod monetarna sfera bude obavijena misterijom i cutanjem, ova zemlja nema cemu da se nada.
Ostaje ocekivanje da ce se stvari promeniti posle usvajanja Zakona o informacijama od javnog znacaja. Tada stepen komunikacije drzavnih i drugih institucija sa medijima, kao i sa gradjanima kojima bi te institucije trebalo da sluze, nece zavisiti ni od cijeg trenutnog raspolozenja i "slobodnog vremena". Svako ce morati da odgovorno radi svoj posao: novinari ce postavljati pitanja, ukljucujuci i ona neprijatna, a zvanicnici ce - postajuci svesni da se obracaju narodu koji ih izdrzava - odgovarati i obrazlagati svoje poteze.
Do tada ce, nazalost, funkcioneri, kad god pozele nesto da sakriju - ili, jednostavno, kad god im se prohte - izbegavati medije, ne snoseci zbog toga nikakve posledice. Tako, po svemu sudeci, ovih dana necemo saznati ni sta Kori Udovicki krije od javnosti ni zbog cega, ako nema sta da sakrije, ne zeli da odgovara na pitanja.