|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
REFORME U MAKZAMA SREDNJE KLASE
(17. 10. 2003.) |
|
Protest visoko obrazovanih srucnjaka koji rade
u javnom sektoru, a koji je usmeren na visinu plata,
pokazuje da je vreme opijenosti srednje klase slobodama
proslo i da primat preuzima potrosnja, kaze Slobodan
Cvejic. |
Strajk lekara, farmaceuta i
univerzitetskih nastavnika vraca u centar paznje problem
koji je gotovo ispario pred ocima srpske javnosti -
problem srednje klase. U dva navrata pitanje srednje
klase je zaokupilo strucnu i siru javnost: prvi put u
vreme hiperinflacije 1993. kada je u kontekstu sveopsteg
osiromasenja i obezvredjivanja rada dominirao laicki mit
o nestanku srednje klase; drugi put je prica o srednjoj
klasi bila "u modi" tokom gradjanskih protesta protiv
izborne kradje Milosevicevog rezima 96/97 godine i
iznova u istom kontekstu oktobra 2000, kada su ovi
protesti, s obzirom na sastav ucesnika, okarakterisani
kao dominantno srednjeklasni.
No, sta je to
srednja klasa u Srbiji na pocetku 2000-tih? Po svom
sastavu, ona je pretrpela nuznu transformaciju, prateci
raspad socijalistickog industrijalizma i do 2000. se
pretvorila u ono sto ona predstavlja u
post-industrijskim drustvima: urbano stanovnistvo
visokog obrazovanja, tzv. salariat i novi sloj malih
preduzetnika. U Srbiji to danas znaci otprilike
cetvrtina porodica. Ni uz maksimalisticke, i svakako
pogresne, procene o oko 500.000 viskoobrazovanih mladih
ljudi koji su napustili zemlju tokom 90-ih, broj
pripadnika srednje klase u Srbiji ne bi dozvolio da ovo
drustvo nazovemo srednjeklasnim. U konkretnom istorjskom
trenutku to znaci da bi u Srbiji bilo tesko dostici
socijalni konsenzus i kriticnu masu za konstituisanje
stabilne politicke volje za reforme u pravcu razvijenog
drustva.
Problem, medjutim, ne lezi samo u
pravilima velikih brojeva, nego i u osobinima grupa koje
konstituisu srednju klasu. Sloj malih preduzetnika u
tranzicionoj Srbiji nenavikloj na preduzetnicku kulturu,
jos predstavlja malobrojnu, nestabilnu i politicki
neprofilisanu grupu. Sloj viskoobrazovanih gradjana cine
pretezno ljudi zaposleni u drzavnim institucijama, a
veliki broj njih nosi radno iskustvo iz socijalistickih
vremena.
Po definiciji, pripadnici srednje klase
iskazuju sklonost porlitickim i ekonomskim slobodama, a
to se iskazuje kroz njihovo politicko opredeljenje i
sklonost potrosackoj kulturi. Protest visoko obrazovanih
strucnjaka koji rade u javnom sektoru (bolnicama,
univerzitetima), a koji je usmeren na visinu plata i
uslove rada, pokazuje da je vreme opijenosti srednje
klase slobodama proslo i da primat preuzima druga vazna
identitetska crta ove klase, a to je POTROSNJA. Ova
cinjenica ima direktne posledice na politicku
stabilnost, bez obzira na intenzitet strajka i brojnost
ucesnika, jer ucesnici ovog strajka rade u firmama koje
su na budzetu Vlade Republike Srbije i njihov zahtev
cilja direktno u budzetski balans koji predstavlja jedan
od stubova ekonomske stabilnosti i uspesnih reformi.
Da li neko nije znao, nije se setio, nije mogao
ili nije hteo da primeni staru Pasicevu formulu
politickog opstanka, vrlo skoro demonstriranu i od
strane Milosevicevog nakaradnog rezima: osvojiti vlast
populistickom retorikom zavodljivom za (tada)
najbrojniju klasu seljaka, a potom je odrzavati
kupovinom lojalnosti drzavnih cinovnika. Kako se
odvijaju politicka desavanja poslednjih dana, izgleda da
cemo cekati neku drugu vlast da bismo videli da li je
Srbija jos uvek, ne samo politicki, nego i socijalno
(klasno), podeljena kao nekad.
Da ne bude da se
nisam setio: to je isti onaj Pasic koji je tvrdio da ce
izgradnja prve zeleznicke pruge u Srbiji doneti
probleme, tacnije ugroziti idilu seoskog zivota.
Slobodan Cvejic, odeljenje za sociologiju sa
Filozofskog fakulteta u Beogradu.
| |
| |
