Amerika se
uplašila
Tanjug 10/18/2003, 7:05:35 PM
BRISEL - Saglasnost lidera Evropske unije (EU) da je neophodno razviti odbrambenu komponentu Evrope izazvala je, pre svega u Vašingtonu, pravu buru nezadovoljstva i zabrinutosti, a kao prva posledica je specijalni sastanak ambasadora Alijanse, koji će se, na američki zahtev, održati već u sutra u Briselu.
Američki ambasador u NATO Nikolas Berns je upozorio da je stvaranje nezavisne odbrambene komponente EU jedna od najvećih opasnosti za transatlantske odnose. Prema tom planu EU skeptičan je i glavnokomandujući NATO za Evropu američki general DŽejms DŽons.
Šta će se, dakle, dogoditi u ponedeljak, može se samo nagađati. Ali, kako stvari sada stoje, imajući u vidu i zaključke proteklog samita EU i mnogobrojne izjave, evropske članice NATO će pokušati da uvere svoje američke saveznike da nemaju razloga za strah i podozrenje, jer je suština u tome da evropska odbrambena komponenta nije konkurencija alijansi, već samo komplementarni element.
I pored toga u Briselu se može čuti i pitanje da li će NATO, koji je stvoren pre 54 godine da bi se odupreo neprijatelju spolja, tačnije Sovjetskom Savezu, uništiti - neprijatelji iznutra.
Britanski premijer Toni Bler, koji je pomalo iznenađujuće prihvatio koncepciju zajedničke odbrane EU, izjavio je u Briselu neposredno po završetku samita da Velika Britanija nikada neće dozvoliti da NATO bude doveden u opasnost.
Predsedavajući EU, italijanski premijer Silvio Berluskoni je apelovao da se učini sve što je moguće kako bi se otklonila američka podozrenja.
Ono što Amerikance posebno iritira jeste predlog Francuske, Nemačke, Belgije i Luksemburga da EU uspostavi svoju posebnu, potpuno nezavisnu zajedničku vojnu komandu za planiranje, a već je i praktično određena lokacija za to - Tervuren pokraj Brisela. Prihvatjaući zajedničku odbrambenu politiku EU, Bler se, međutim, oštro suprotstavio stvaranju te vojne komande, koja bi bila potpuno nezavisna od NATO. Bler predlaže takođe zajedničku vojnu komandu, ali smeštenu u NATO.
U Briselu se juče ocenjivalo da je problem u odnosima između SAD i njenih evropskih saveznika već nastao i da sada predstoje aktivnosti da se taj problem reši na obostrano zadovoljstvo. Nezvanično sa saznaje da u Brisel dolazi američki državni sekretar Kolin Pauel i da će razgovarati sa ministrima inostranih poslova EU, koji će, zajedno sa ministirima odbrane, pretohdno imati sastanak. Već sada se zna da će upravo planovi o zajedničkoj odbrambenoj politici EU biti glavna tema razgovora u Briselu.
KONTROLNI KIŠOBRAN
SVE se, zapravo, svodi na strah Vašingtona da bi se stvaranjem zajedničke odbrambene politike EU Evropa izmigoljila ispod američkog kišobrana i američke kontrole, koja je bez ikakve sumnje dominantna u NATO.
Lideri EU, međutim, poručuju da nema razloga za takve strahove, jer evroarmija bi se uključivala samo na ona mesta za koja SAD ili nemaju interesa, ili objektivno ne mogu da učestvuju. Pri tome se navode dva primera - Makedonija, gde je NATO imao svoju vojnu misiju, pa je prepustio EU, i Bosna i Hercegovina, gde bi alijansa takođe već u drugoj polovini iduće godine mogla da prepusti SFOR vojnicima Unije.
Tanjug 10/18/2003, 7:05:35 PM
BRISEL - Saglasnost lidera Evropske unije (EU) da je neophodno razviti odbrambenu komponentu Evrope izazvala je, pre svega u Vašingtonu, pravu buru nezadovoljstva i zabrinutosti, a kao prva posledica je specijalni sastanak ambasadora Alijanse, koji će se, na američki zahtev, održati već u sutra u Briselu.
Američki ambasador u NATO Nikolas Berns je upozorio da je stvaranje nezavisne odbrambene komponente EU jedna od najvećih opasnosti za transatlantske odnose. Prema tom planu EU skeptičan je i glavnokomandujući NATO za Evropu američki general DŽejms DŽons.
Šta će se, dakle, dogoditi u ponedeljak, može se samo nagađati. Ali, kako stvari sada stoje, imajući u vidu i zaključke proteklog samita EU i mnogobrojne izjave, evropske članice NATO će pokušati da uvere svoje američke saveznike da nemaju razloga za strah i podozrenje, jer je suština u tome da evropska odbrambena komponenta nije konkurencija alijansi, već samo komplementarni element.
I pored toga u Briselu se može čuti i pitanje da li će NATO, koji je stvoren pre 54 godine da bi se odupreo neprijatelju spolja, tačnije Sovjetskom Savezu, uništiti - neprijatelji iznutra.
Britanski premijer Toni Bler, koji je pomalo iznenađujuće prihvatio koncepciju zajedničke odbrane EU, izjavio je u Briselu neposredno po završetku samita da Velika Britanija nikada neće dozvoliti da NATO bude doveden u opasnost.
Predsedavajući EU, italijanski premijer Silvio Berluskoni je apelovao da se učini sve što je moguće kako bi se otklonila američka podozrenja.
Ono što Amerikance posebno iritira jeste predlog Francuske, Nemačke, Belgije i Luksemburga da EU uspostavi svoju posebnu, potpuno nezavisnu zajedničku vojnu komandu za planiranje, a već je i praktično određena lokacija za to - Tervuren pokraj Brisela. Prihvatjaući zajedničku odbrambenu politiku EU, Bler se, međutim, oštro suprotstavio stvaranju te vojne komande, koja bi bila potpuno nezavisna od NATO. Bler predlaže takođe zajedničku vojnu komandu, ali smeštenu u NATO.
U Briselu se juče ocenjivalo da je problem u odnosima između SAD i njenih evropskih saveznika već nastao i da sada predstoje aktivnosti da se taj problem reši na obostrano zadovoljstvo. Nezvanično sa saznaje da u Brisel dolazi američki državni sekretar Kolin Pauel i da će razgovarati sa ministrima inostranih poslova EU, koji će, zajedno sa ministirima odbrane, pretohdno imati sastanak. Već sada se zna da će upravo planovi o zajedničkoj odbrambenoj politici EU biti glavna tema razgovora u Briselu.
KONTROLNI KIŠOBRAN
SVE se, zapravo, svodi na strah Vašingtona da bi se stvaranjem zajedničke odbrambene politike EU Evropa izmigoljila ispod američkog kišobrana i američke kontrole, koja je bez ikakve sumnje dominantna u NATO.
Lideri EU, međutim, poručuju da nema razloga za takve strahove, jer evroarmija bi se uključivala samo na ona mesta za koja SAD ili nemaju interesa, ili objektivno ne mogu da učestvuju. Pri tome se navode dva primera - Makedonija, gde je NATO imao svoju vojnu misiju, pa je prepustio EU, i Bosna i Hercegovina, gde bi alijansa takođe već u drugoj polovini iduće godine mogla da prepusti SFOR vojnicima Unije.
