Govoriću o dva više nego važna i aktuelna pitanja. To je
pitanje prevremenih parlamentarnih izbora i pitanje novog ustava Srbije. Ta dva
pitanja su uzajamno povezana i danas i proteklih godina. Veza između izbora i
ustava aktuelizovana je i događajima u prošloj sedmici, kako onima u Beogradu
tako i onima u Veneciji. Kao što je poznato, u Beogradu je Vlada izgubila
podršku skupštinske većine što nas približava prevremenim izborima. U Veneciji,
pak, ministar pravde i predsednik vojvođanske skupštinske zatražili su od
Venecijanske komisije stručnu pomoć u izradi novog ustava, otvarajući ustavno
pitanje u času kada su na dnevnom redu sasvim druga pitanja: izglasavanje
nepoverenja vladi i raspisivanje prevremenih parlamentarnih
izbora. Da krenemo redom. U noći uoči sednice Skupštine
kolektivni um DOS-a, njegovo predsedništvo, zaključilo je da Skupština ne može
da raspravlja o onome o čemu je moralo da se raspravlja, o nepoverenju Vladi i
razrešenju predsednice Skupštine, već o onome o čemu DOS dopušta da se vodi
rasprava. To je izveštaj o radu, zapravpo reformskim pregnućima i podvizima,
predsednice skupštine i Vlade. Time je DOS pokušao da izvrši udar na ustavni
poredak, da suspenduje važeći ustav, kao i da ukine ustavno pravo manjine, koje
predstavlja najvažniji instrument parlamentarne kontrole vlade, i zameni ga
tiranijom većine. Shvativši da većinu više nema, DOS je naknadno i nevoljno
prihvatio raspravu o razrešenju predsednice Skupštine i o nepoverenju vladi,
ustvrdivši da oni koji traže tu raspravu, po rečima jednog od dosovskih
uglednika, vrše “napad na Peti oktobar”. U zemlji u kojoj su skoro pola veka
kidisalo na one koji napadaju na revolucionarne tekovine, NOB, AVNOJ i sve
ostalo, obnovljena je priča o osporavateljima i rušiteljima revolucionarnih
tekovina Petog oktobra. Zaboravljeno je samo jedno: nema i ne može više biti
nedodirljivih i neprikosnovenih datuma. Ova zemlja je, kao i ostale
postkomunističke države, prolazi kroz proces stvaranja i jačanja demokratskih
institucija i pravne države. Uostalom, ako je neko doveo u pitanje sve ono što
se obećavalo pre Petog oktobra, to je DOS. Pošto je DOS izgubio odavno većinu u narodu, izgubio je
16. oktobra većinu i u Skupštini. Dokazano je da tu većinu, da budem precizniji,
kvorum, nije imao ni ranije kada je donošen niz odluka, kada je biran guverner
Narodne banke. A sa kvorumom, zapravo njegovim krivotvorenjem, DOS se ne ističe
od juče. Tu dolazimo i u ovom slučaju do jedne zanimljive odlike
dosovske vlasti. To je potpuno nevezano, maštovito, voluntarističko tumačenje
prava. Pošto je dokazano da guverner Narodne banke nije izabran jer nije usvojen
zapisnik sa prethodne sednica Skupštine, zaključeno je da neusvajanje zapisnika
unazad gledano ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, ali da zato unapred ono
proizvodi pravno dejstvo, pošto sednica Skupštine ne može da započne pre nego
što se usvoji zapisnik sa prethodne. Tako smo iz usta sudije Ustavnog suda
Čiplića saznali da sednica Skupštine koja je održana 16. oktobra zapravo nije
održana. Kada predsednica Skupštine i Vlada ostanu bez podrške većine, možda
ćemo, zahvaljući ovakvom inventivnom tumačenju, saznati da se možda i to nije
desilo. Postoji više vrsta tumačenja prava sa kojima se upoznaju oni koji stiču
prva znanja o pravu: jezičko, sistematsko, ciljno, istorijsko, da ne nabrajam
dalje. Ovome bi se moglo dodati kao nova, značajna tekovina – dosovsko tumačenje
prava. Po njemu je potpuno nevažno šta je stvarna sadržina jednog propisa ili
pravila, već šta je u interesu dosovske
vlasti. Pošto je Vlada očigledno ostala u ovom času bez podrške
skupštinske većine predsednik Vlade Živković je izjavio da u “slučaju da vlada
padne, prevremeni izbori mogu da budu raspisani, ali i ne moraju, jer predsednik
Srbije može da da mandat stranci koja ima najviše poslanika u parlamentu”.
Predsednik Vlade je pri tome prevideo jednu činjenicu da ako je ovo u načelu
mogućno u našem slučaju je ta mogućnost isključena. U demokratijama doista pad
jedne vlade ne znači da iz istog skupštinskog sastava ne može da proizađe druga
vlada, bez novih parlamentarnih izbora. Međutim, položaj DOS-ove vlade je
beznadežan jer je ona dvostruki gubitnik: nema više većinu ni u parlamentu ni u
narodu. Što se ovoga prvog tiče, naravno, nismo ni došli do pitanja
nesprovođenja odluke Ustavnog suda kada je reč o poslaničkim
mandatima. Ali, evo još jedne u ovom nizu zdravorazumskih i
pravničkih besmislica kojima nas zasipa DOS: predsednica Skupštine izjavljuje da
“postoji mogućnost da predsednik Skupštine bude smenjen, a da Vlada opstane, što
bi značilo da DSS, u ovom trenutku ne želi ni parlamentarne izbore”. Ona zapravo
hoće da kaže da bi njenom smenom Srbija bila ustavno obezglavljena, pa Vlada sve
i da predloži raspuštanje Skupštine ne bi imala adresu na koju da se obrati
(predsednik Republike), kao što ne bi postojao ni ustavni činilac zadužen za
raspisivanje izbora (predsednik Skupštine). Međutim, za ovaj haos, za ovaj
besporedak umesto pravnog poretka, odgovoran je naravno DOS i aktuelni neustavni
predsednik Republike. Da predsednica Skupštine neustavno zamenjuje predsednika
Republike potvrdio je svojom nedavnom odlukom i Ustavni sud
Srbije. Tako dolazimo i do drugog pitanja o kojem nameravam da
govorim, do ustavnog pitanja. U protekle tri godine DOS je učinio sve da Srbija
ne dobije novi ustav, čak i pošto su na to počeli da nas obavezuju rokovi iz
Ustavne povelje. Novi ustav Srbiju približava izborima, a DOS bi od izbora da
pobegne po svaku cenu. U Skupštini Srbiji pre neki dan je napadnuta DSS zato što
u dnevni red nije uvršteno nekoliko “reformskih” zakona. Ostavljajući na stranu
pitanje zašto i ove “reformske” zakone vlada nije podnela ranije, postavlja se
pitanje zašto se svim sredstvima Vlada suprotstavljala donošenju najreformskijeg
od svih zakona. To je ustav. Kako se mogu donositi reformski zakoni, a da se ne
donese novi ustav. Tvrdi se da se raskinulo sa jednim poretkom, a njegovi
osnovi, ustavni temelji se čuvaju. Projekte ustava napravilo je nekoliko
nevladinih organizacija, jedan profesor Pravnog fakulteta, ali ne i DOS. DSS je
prvu verziju novog ustava izradila još početkom prošle godine, a pre koji mesec,
24. jula je taj predlog ustava dostavila Skupštini Srbije. Taj predlog nije
dospeo ni do Odbora za ustavna pitanja, čiji je predsednik jednovremeno i
predsednik Skupštine. Eto još jednog u dugom nizu primera kršenja ustava, zakona
i poslovnika od strane predsednice
Skupštine. Kada su se prevremeni izbori primakli, kada je DOS
izgubio većinu u Skupštini Srbije, dva dosovska funkcionera, ministar pravde i
predsednik Skupštine Vojvodine, zaboravivši priču o Sretenjskom ustavu, zaputili
su se da traže savet od Venecijanske komisije kako da se ustavom urede odnosi u
Srbiji. Njihova namera je koliko jasna toliko i providna: kako oživljavanjem
priče o novom ustavu odložiti makar i za kratko neminovne parlamentarne izbore,
pošto je Vlada izgubila podršku većine u Skupštini.
Ali, oni koji se danas obraćaju Venecijanskoj komisiji
traže ono što je već traženo od te komisije pre dve godine. Naime u izveštaju VK
od 26. oktobra 2001. o ustavnoj situaciji u SRJ, kada je reč o ustavu Srbije,
zapisano sledeće: “Sadašnji Ustav RS usvojen je 28. septembra 1990. pre saveznog
Ustava. Izgleda da postoji opšta saglasnost da treba da bude usvojen nov ustav
koji bi bio u saglasnosti sa modernim demokratskim standardima. Komisija
pozdravlja ovakav pristup jer je očigledno da Srbija može da usvoji mnogo bolji
ustav od postojećeg.” Sem toga, Venecijanska komisija je autoritativno stručno
telo Saveta Evrope, ali baš zato ono ne može da rešava naše političke probleme:
to je nespremnost DOS-a da novi ustav Srbije bude zasnovan na širokom društvenom
konsenzusu. Taj konsenzus nije više mogućno postići u potpuno nereprezentativnoj
i nelegitimnoj i Skupštini Srbije. Do njega se može doći u novoj skupštini,
posle izbora. Najzad, kada je reč o novom ustavu Srbije neki kao da
misle da pošto se trguje svim i svačim, pa i poslanicima, zašto se ne bi
trgovalo i ustavom. Tako je i predsednik Vlade Srbije Zoran Živković izjavio pre
dva dana na Fakultetu političkih nauka da bi “novi ustav Srbije mogao da bude
donet veoma brzo kada bi bilo političke volje, ali da legalisti to odbijaju”.
(Kada je reč o nosiocima vlasti kod nas, Živković tu nije izuzetak, na ceni je
nepoštovanje zakona, odnos izvršne vlasti prema sudovima i Ustavnom sudu to
posebno potvrđuje.) Živković je zatim rekao da mi je ponudio da DSS odustane od
predloga za decentralizaciju Srbije, a da, zauzvrat, DOS odustane od izbora
predsednika u parlamentu, kao i da sam taj predlog odbio. To je tačno, uz jednu
bitnu ispravku. Nisam odbio predlog već trgovinu u vezi sa ustavom. Sa
Živkovićem sam posle nekoliko susreta povodom Kosova razgovarao pre više od
mesec i po dana i o ustavu i izborima. Stav DSS od njenog nastanka je da je
Srbiji potreban izvestan stepen decentralizacije (regionalizacije). Time se
vlast demokratizuje, suprotstavlja se separatizmima i omogućuje se ravnomerniji
ekonomski razvoj. Važnije od svega ovoga ustav se mora zasnivati na dugoročnom
društvenom konsenzusu a ne kratkoročnom i uskogrudim partijskim pogodbama,
odnosno trgovini. Informativna služba Informativna
služba Demokratske stranke Srbije --------------------------------------------------------------------- Ukoliko
ste mejl primili greškom ili ne želite više da primate novosti od nas, pošaljite
nam poruku koja glasi: «Ne želim više da primam
novosti». Srdačan
pozdrav! |
