U Srpskoj pravoslavnoj crkvi danas se slavi spomen na Prepodobnu mati
Paraskevu, ili svetu Petku kako se u našem narodu naziva ova svetiteljka
čiji kult je veoma utemeljen ne samo kod Srba, već i kod Grka, Rumuna,
Bugara, a poštuju je i nehrišćanski narodi u Maloj Aziji. Povodom
današnjeg praznika Njegova svetost patrijarh Pavle služiće prazničnu
liturgiju u kapeli svete Petke na Kalemegdanu, gde se čuvaju "častice
moštiju", tačnije mali prst sa ruke ove znamenite i poštovane svetiteljke.
U životopisu svete Petke zapisano je da je rođena u Epivatu, selu pored
grada Kalikratije u Maloj Aziji. Paraskeva je po smrti roditelja napustila
rodni grad i otišla prvo u Carigrad, a odatle u Palestinu, gde je u
Jordanskoj pustinji godinama živela isposničkim životom. Dve godine pre
svoje smrti vratila se u Epivat, jer joj se na molitvi javio anđeo i rekao
joj da se vrati iz pustinje u rodni grad. Kad je umrla, za svoje sugrađane
je bila potpuna strankinja jer u njoj niko nije prepoznao devojku koja je
pre više od pola veka otišla iz grada posle smrti roditelja, pa su je
sahranili izvan groblja, na mestu namenjenom za strance. Grob joj je, kaže
predanje, otkriven posle mnogo godina, kad je na isto mesto sahranjen neki
utopljenik, pa su grobari pronašli nepoznate netruležne mošti na koje nisu
obratili posebnu pažnju. Jednom od njih u snu se javilo snoviđenje da
izvadi mošti nepoznate žene i dostojno ih sahrani u mesnoj crkvi, jer
pripadaju velikoj svetiteljki. Kad je Grigorije, kako se zvao taj grobar,
postupio po savetu iz sna, u crkvi su počela da se dešavaju mnoga čudesna
isceljenja.
Čuvši za te čudesne događaje, bugarski car Jovan Asen zatražio je o
krstaša da prenese svetiteljkine mošti u svoju prestonicu Trnovo, što je i
učinio 1238. godine. Posle toga mošti Svete Petke prenošene su više puta,
da bi 1396. godine carica Milica izmolila od sultana Bajazita dozvolu da
ih prenese u Srbiju. U Beogradu, u kapelici na Kalemegdanu – sagrađenoj
nad "agiazmom", izvorom čudotvorne i lekovite vode – svetiteljkine mošti
bile su sve do 1521. godine, kad je sultan Sulejman Drugi zauzeo grad i
zaplenio i kovčežić sa moštima Svete Petke.
Mošti Prepodobne mati Paraskeve nalaze se u rumunskom gradu Jaši, gde
ih je, otkupivši ih "suvom zlatom", preneo tadašnji moldavski vladar
vojvoda Vasilije Lupul. Svake godine na praznik Svete Petke u Jašiju se
skupljaju hiljade hodočasnika sa svih strana sveta kako bi celivali
čudotvorne mošti ove svetiteljke koja se smatra velikom zaštitnicom žena.
M. Kuburović
ZA PRAVOSLAVNE VERNIKE
Danas je Sveta Petka
