D O P U N A
Hrabrije o kulturi Srba
"Nemanjići imali priručni klozet", 12.11.2003, strana 16.
Članak A. Arežine o kulturi i kupatilima na dvoru Nemanjića, kao i o kanalizacionom sistemu u srednjovekovnim gradovima Srbije, prema istraživanjima arheologa Marka Popovića, pravo je osveženje protiv sumornog i preovlađujućeg mišljenja da bitišemo na zaostalom delu evropskog kontinenta. Ako je istina da danas zaostajemo u mnogo čemu iza Nemačke, Francuske, Britanije... , to ne važi za vreme pre turskog ropstva. Preokupirani smo pogrešnim zaključkom da je Zapad uvek bio razvijeniji i kulturniji od Balkana i to se nazire i u ovom članku, jer se bojažljivo navodi da "srpski dvor u doba Nemanjića, despota Stefana ili kuće Brankovića, nije zaostajao za srednjevekovnim dvorovima Evrope i okolnih zemalja..."
Pisao je Senjobos
Suprotno tome, srpski dvor je bio bleštaviji od dvorova na Zapadu. Nemanjin verovatno, jer znamo da je nemački car Barbarosa bio nepismen. Nije moglo biti reči o nekom kulturnom sjaju na dvorovima u zemlji gde je vladao nepismeni monarh, pa zato nije na mestu naša rečena bojažljivost.
Ako pogledamo šta je o zapadnoj i istočnoj civilizaciji do 12. stoleća pisao Francuz Šarl Senjobos u knjizi: "Uporedna istorija evropskih naroda", "Dereta", Beograd, 1991, videćemo da je Zapad zaostajao u svemu iza Istoka. Između ostalog, on nas upoznaje da su Zapadnoevropljani živeli siromašnije od naroda na Istoku i da je Zapadna Evropa "puna opasnosti za svakoga" (str. 122). Na strani 123, navodi da su Zapadnoevropljani naučili potkivati konje od skitskih naroda na Istoku, a na stranama 149. i 150. da se gradovi na Zapadu osnivaju tek u 11. stoleću - i to u Italiji, zahvaljujući uticaju Vizantije. U ostalim zemljama Evrope, njihova gradnja će početi tek u 12. stoleću - u vreme kada na čelo Srbije dolazi Stefan Nemanja.
Poezija od 12. veka
Što se tiče književnosti, Senjobos nam svedoči da do 13. stoleća u Evropi nije bilo pisano ništa ni na jednom evropskom jeziku. Do tada nije stvoreno ni jedno originalno delo, a pisalo se jedino na latinskom. Tek krajem 12. stoleća, sreće se poezija, ali samo na francuskom jeziku (str. 163). Početak gradnje crkava pada krajem 11. stoleća u Francuskoj, kad počinje i plastična umetnost (str.164).
Kad je reč o književnosti kod Srba, treba da znamo da je ona bila razvijena u Srednjem veku, a o tome nam svedoče sačuvana dela u Hilandaru i u manastirima na srpskim zemljama. Da ne spominjemo da je samo neznatan deo celokupne srpske srednjevekovne književnosti sačuvan, a da su mnoge crkve i manastiri u Srbiji stariji od kraja 11. stoleća, kad će u Evropi tek početi njihova gradnja.
Slobodan Jarčević
Beograd
