Savo Markovic, bivsi savezni ministar pravde, smatra da Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom predvidja sudjenja i u SCG, dok advokat Toma Fila tvrdi:
KAD JE HAPSEN SLJIVANCANIN ZNALO SE DA SU SPREMNE OPTUZNICE PROTIV CETVORICE GENERALA
@ Branka MITRIC
Posledice rasomonijade u koju je zapala Savezna vlada u vreme kada je trebalo da
izglasa zakon o saradnji sa Haskim tribunalom, u prolece prosle godine, jos
traju. Iako je pravni akt usvojen (istina, na jedvite jade), morao je da pretrpi
izmene u vidu eliminisanja cčlana 39, po kojem je SCG obavezna da izrucči
Tribunalu sve drzavljane protiv kojih optuznice budu podignute naknadno,
tacčnije posle usvajanja zakona.
Od
poslednje promene zvanicčnog dokumenta, koji nas obavezuje na saradnju sa Hagom,
spisak "novih putnika" postao je sve duzi. Nedavno su podignute optuznice protiv
cetvorice generala - Nebojsa Pavkovic, Vladimir Lazarevic, Sreten Lukic i
Vlastimir DJordjevic - od kojih su dvojica jos u aktivnoj sluzbi. To je ono sto
plasi ne samo policijske i vojne generale koji bi se mogli naci iza resetaka u
Seveningenu, nego i aktuelnu vlast - svakoga iz različcitih razloga. Ostaje samo
nada da ce se medjunarodna zajednica, barem na neko vreme, zadovoljiti pogodbom
sa nasim drzavnim zvaničcnicima. Ipak, Florens Artman, portparol Haskog
tuzilastva, decidna je u tvrdnji da o ogranicčenju ekstradicija potencijalno
optuzenih nema ni govora.
- Na nasu
veliku nesrecu mi, pored Nemacčke i zemalja bivse Jugoslavije, imamo Zakon o
saradnji sa Haskim tribunalom, a to sto se drzavljani drugih zemalja redje
odazivaju pozivu tamosnjeg tuzilastva nema veze sa zakonom, nego sa njegovom
primenom - komentarise za "Svedok" dr Savo Markovic, bivsi savezni ministar
pravde.
Na pitanje da li je zakon u
trenutku donosenja bio ustavan ili ne, sagovornik "Svedoka" se ogradjuje i kaze
da je to posebno pitanje i da o tome odlucčuje Ustavni sud, pojasnjavajuci da je
donosenjem Ustavne povelje jednim cčlanom predvidjeno da medjunarodno pravo ima
primat u odnosu na nacionalno - domace zakonodavstvo, sto znacči da je taj zakon
sada ustavan.
- Da li je ranije bio ili
ne, u to necu da ulazim - kategoricčan je Markovic.
Po njegovim
recčima, bivsi predsednik SRJ Slobodan Milosevic u Hag je otisao bez ikakvih
pravila, ali usvajanjem Zakona o saradnji sa Tribunalom
novooptuzenima je ostavljena mogucnost da se mogu dobrovoljno predati, a u
slučcaju da se ne odazovu pozivu suda, bice uhapseni.
- Istina, zakon poznaje odredbe po
kojima se moze suditi pred domacim sudovima, po odredbama domaceg zakonodavstva,
ali za one predmete koje ustupi Haski tribunal - kaze Markovic.
On tvrdi da je "politicčka volja da se
sa Hagom mora saradjivati" i napominje da je politicčka odluka sazrela onda kada
je zakon usvojen. Mi, smatra Markovic, ne mozemo biti izopsteni iz medjunarodne
zajednice i moramo saradjivati sa medjunarodnim institucijama. To sto je
krivicčni sud jedna od tih institucija, cčija se saradnja odrazava na nase
unutrasnje politicčke odnose i medjunarodni polozaj, to je vec posebno pitanje,
ali, decidan je nas sagovornik, "saradjivati se
mora".
- Hag je ogledalo u kome se
moramo oglednuti - metaforicčno objasnjava bivsi savezni ministar pravde i
dodaje da zakon, sam po sebi, nece vecčno trajati. On naglasava da demokratska
drzava ne poznaje instituciju da se zakon koji je donet ne primenjuje. Do pameti
je, tvrdi nas sagovornik, kakav ce se zakon izglasati, odnosno kakav ce biti
njegov sadrzaj.
Advokat Toma Fila slaze
se sa Markovicevom tezom da je saradnja sa Haskim tribunalom neizbezna, ali
smatra da su mogle da postoje, kako kaze, "varijacije na temu", i to u korist
srpske strane. Fila tvrdi da su ovdasnji politicčki zvaničcnici mogli da
iskoriste prijateljske veze u svetskim krugovima, pogotovo u Americi, ali su, po
njegovom misljenju, za tako nesto sada
zakasnili.
- Kad vidimo cčoveka koji je
mrtav, ne bi smeli da razmisljamo kako je trebalo da ga lecčimo, jer je za tako
nesto prekasno - kaze Fila. - Ista je situacija sa nasom zemljom i Haskim
tribunalom sada. Onog trenutka kad je u Dejtonu potpisano da ce Hag imati
nadleznost nad Bosnom, bilo je jasno da ce imati nadleznost i nad drugim bivsim
jugoslovenskim republikama, uključcujuci i nas. Nisu bili u obavezi da nam svima
ponaosob pojasnjavaju sta nas cčeka u buducnosti. To se podrazumevalo. Da se o
tome na vreme razmisljalo, sad ne bismo bili u ovakvoj situaciji.
Kako tvrdi Fila, kada Haski tribunal
potvrdi optuznicu, to je akt Tribunala, i po pravilima tuzilac moze povuci
optuznicu samo odlukom suda. Od momenta kada je Karla del Ponte donela optuznice
i urucčila ih, na pravu ili pogresnu adresu, bilo je gotovo. Po Filinom
misljenju, vreme reakcije i dogovora nasih zvanicčnika sa haskim sudom trebalo
je da bude od maja do oktobra, jer su vec u maju, odnosno junu, saznali da se u
Hagu protiv cčetvorice generala vode istrazne radnje.
- Odgovorno tvrdim da su srpske vlasti
u trenutku hapsenja Veselina Sljivančcanina znale da se u Hagu priprema
optuznica protiv policijskog generala Sretena Lukica, ali se o tome cutalo.
Znali su i za optuznice protiv ostale trojice generala, ali su obmanjivali
ljude. Zato njihov čcin smatram "skidanjem gaca po americčkom zahtevu", a to je
dva puta ucčinjeno: jednom tamo i jednom ovde - kategoricčan je poznati
advokat.
KO JE
PROSLEDIO SPISAK
STARESINA SA KOSOVA?
Vlasti ce,
smatra Toma Fila, ugroziti integritet novooptuzenih, jer im je u ovom
trenutku tesko da ih isporučce, posto bi takav cčin negativno uticao na
predstojece predsednicčke izbore u Srbiji. Fila dodaje da bi izrucčenje
generala Lukica, Lazarevica, Pavkovica i DJordjevica (iako se ne zna gde
se ovaj poslednji nalazi) bilo pogubno za sadasnje vlasti u slučcaju da
budu raspisani eventualni vanredni parlamentarni izbori.
- Sad su se setili da odbiju da
daju dokumentaciju o saradnji izmedju nase i Vojske Republike Srpske! Sad,
posle tri godine?! Sad su shvatili sta su uradili. Iz nase zemlje u Hag je stigao spisak svih staresina
koje su bile na Kosovu. Ko je prosledio taj spisak?
Pobogu, pa mi nemamo nijednu tajnu - ljuti se Toma
Fila.
http://www.svedok.co.yu/index.asp?show=38107
DEL
PONTEOVA IZDEJSTVOVALA PROMENU ZAKONA
Savo Markovic
smatra da bi pitanje zasto je Zakon o saradnji sa Haskim tribunalom
usvojen sa zakasnjenjem trebalo da bude upuceno politicčkim strankama koje
su u vreme izglasavanja cčinile vecinu u saveznom parlamentu.
- Mislim da nije bilo politicčke
volje da taj zakon bude usvojen, zato se otezalo i odugovlacčilo sa
njegovim usvajanjem - kaze Markovic i dodaje da je imao priliku da se
nekoliko puta sretne sa glavnim tuziocem Haskog tribunala Karlom del
Ponte, koja je tokom razgovora insistirala na primatu medjunarodnog prava.
Po recčima naseg sagovornika, Del
Ponteova je govorila da je njoj značcajniji statut suda u Hagu ili
procesna pravila od naseg unutrasnjeg
zakonodavstva.
- Ja sam se tome
usprotivio, govoreci da mi priznajemo medjunarodno pravo tek kada ga u
odgovarajucoj proceduri ratifikujemo kroz savezni parlament. Hag to nije
prihvatio i mi smo morali, hteli-ne hteli, da menjamo Zakon o saradnji sa
tribunalom. Pre vise od pola godine zakon je promenjen na taj nacčin sto
je eliminisan cčlan 39, tako da se sada saradnja sa Haskim sudom proteze i
na optuzbe koje su u medjuvremenu podnete. Inacče, kada je usvojen, cčlan
39 predvidjao je da se zakon primenjuje samo na one optuznice tuzilastva
koje su do dana stupanja na snagu naseg zakona objavljene - kaze
Markovic.
