Zločina bilo,genocida - ne!
Veljko LALIĆ 12/2/2003, 6:30:03 PM
“ZLOČINA je u Srebrenici bilo, i to dosta, ali genocida - ne”, zaključak je još nezavršene studije jednog od naših najpriznatijih istraživača zločina iz Drugog svetskog rata, danas predsednika Fonda za istraživanje genocida dr Milana Bulajića.
Srebrenica, nekada je dovoljno izgovoriti samo ovu reč da se oseti snažna mučnina. Tako je bilo i dr Bulajiću kada je odlučio da naučno priđe ovom problemu. Zločine treba istražiti, ma ko ih je počinio; ako su tvoja deca odgovorna, tim pre, bila je njegova vodilja. Posebno jer se slučaj Srebrenice danas smatra najvećim genocidom u Evropi posle Drugog svetskog rata, za koji je pred tribunalom u Hagu već osuđen general vojske Republike Srpske Radislav Krstić.
Bulajića je istraživanje, ipak, vodilo na potpuno drugu stranu. Dokumentacija UN i Međunarodnog krivičnog tribunala, mnogobrojne knjige stranih i domaćih autora, razgovor i intervjui, ukazivali su mu, kako kaže u razgovoru za “Novosti”, da su pred njim - “nove Markale”.
Na čemu Bulajić zasniva ove tvrdnje?
“Plan vojske Republike Srpske ‘Krivaja ‘95 uopšte nije planirao zauzimanje Srebrenice, već samo svođenje zaštićene zone u urbane okvire, to jest da prestane da bude teororistički centar muslimanskih snaga za napade na srpsku vojsku”, objašnjava dr Milan Bulajić, napominjući da je njegov izveštaj kao člana Državne komisije za ratne zločine iz 1993. godine za zločine nad Srbima u Srebrenici, Bratuncu i Kelanima - prihvaćen u UN koje priznaju 50 uništenih srpskih sela, iako se tvrdi da ih ima od 100 do 200.
- Mladić je Srebrenicu zauzeo 11. jula - nastavlja Bulajić - i zatražio od pukovnika Keremansa i predstavnika Muslimana da se pojave pripadnici 28.
muslimanske divizije koju predvodi Naser Orić. NJemu je, međutim, još pre pada Srebrenice naređeno da ne predaje oružje, nego da žene, decu i stare pošalje UN i Srbima, a da on ide u Šušanj i Jelavić, i odatle u proboj.
“To je bilo svesno žrtvovanje muslimanskih muškaraca”, navodi Bulajić, ukazujući i na procene profesora Radovana Radinovića i američkog vojnog stručnjaka Ričarda Batlera, koji kažu da je ova odluka bila “ravna samoubistvu”!
Poslati kolonu od oko 15.000 boraca da se probija preko srpske teritorije, umesto da prihvati ponudu o predaji pod kontrolom UN i tako stekne status ratnih zarobljenika bio je očigledan samoubilački čin, zbog kojeg Orić u pismu Aliji Izetbegoviću kaže:
“Nisam se slagao s vašom odlukom o predaji Srebrenice koju ste dogovorili s Francuzima, a pogotovu ne s kasnijim događajima u njoj, uz toliko žrtvovanih civila, bez obzira na efekat koji je postignut”.
Ali, zašto se sve ovo dogodilo?
Bulajić kaže da je isprva i sam žutoj štampi pripisao Klintonov savet Izetbegoviću: “Pustite Srbe da uđu u Srebrenicu, neka pogine pet hiljada muslimana, a ja ću onda vojno intervenisati”. No, kada se u obzir uzme Orićevo pismo i Miloševićeva replika sudiji Meju da pita predsednika Širaka šta se desilo u Srebrenici, ukazujući na sastanak generala Žanvijea i srpskih plaćenika iz 10. diverzantskog odreda, kasnije čuvene grupe “Pauk”, koja je radila za francusku obaveštajnu službu, jasno je da su iza slučaja Srebrenica mnogo komplikovanije stvari, nego što tvrdi Haški tribunal.
- Ovde dolazimo do ključnog dela. Zločini jesu učinjeni, ali je do danas ostalo pitanje ko ih je počinio, i u čije ime. Na suđenju Draženu Erdemoviću utvrđeno je da je njegova grupa primila dva miliona maraka za ubistvo 1.200 zarobljenih Muslimana. On je sam priznao da je ubio 70 do 100 ljudi, i taj čovek je danas na slobodi, svedoči u Hagu s izmenjenim identitetom protiv Slobodana Miloševića.
Erdemović jedino nije rekao ko ih je platio, da li možda Petrušić, čovek francuske obaveštajne službe, s kojim su kasnije ratovali u Zairu?
A, što se tiče vojske Republike Srpske valjda je dovoljno što je sam UNPROFOR i muslimanski predstavnik Nasib Mandžić 17. jula potpisao da je transport 20.000 žena, dece i starih obavljen u skladu sa ženevskim konvencijama.
Veljko LALIĆ 12/2/2003, 6:30:03 PM
“ZLOČINA je u Srebrenici bilo, i to dosta, ali genocida - ne”, zaključak je još nezavršene studije jednog od naših najpriznatijih istraživača zločina iz Drugog svetskog rata, danas predsednika Fonda za istraživanje genocida dr Milana Bulajića.
Srebrenica, nekada je dovoljno izgovoriti samo ovu reč da se oseti snažna mučnina. Tako je bilo i dr Bulajiću kada je odlučio da naučno priđe ovom problemu. Zločine treba istražiti, ma ko ih je počinio; ako su tvoja deca odgovorna, tim pre, bila je njegova vodilja. Posebno jer se slučaj Srebrenice danas smatra najvećim genocidom u Evropi posle Drugog svetskog rata, za koji je pred tribunalom u Hagu već osuđen general vojske Republike Srpske Radislav Krstić.
Bulajića je istraživanje, ipak, vodilo na potpuno drugu stranu. Dokumentacija UN i Međunarodnog krivičnog tribunala, mnogobrojne knjige stranih i domaćih autora, razgovor i intervjui, ukazivali su mu, kako kaže u razgovoru za “Novosti”, da su pred njim - “nove Markale”.
Na čemu Bulajić zasniva ove tvrdnje?
“Plan vojske Republike Srpske ‘Krivaja ‘95 uopšte nije planirao zauzimanje Srebrenice, već samo svođenje zaštićene zone u urbane okvire, to jest da prestane da bude teororistički centar muslimanskih snaga za napade na srpsku vojsku”, objašnjava dr Milan Bulajić, napominjući da je njegov izveštaj kao člana Državne komisije za ratne zločine iz 1993. godine za zločine nad Srbima u Srebrenici, Bratuncu i Kelanima - prihvaćen u UN koje priznaju 50 uništenih srpskih sela, iako se tvrdi da ih ima od 100 do 200.
- Mladić je Srebrenicu zauzeo 11. jula - nastavlja Bulajić - i zatražio od pukovnika Keremansa i predstavnika Muslimana da se pojave pripadnici 28.
muslimanske divizije koju predvodi Naser Orić. NJemu je, međutim, još pre pada Srebrenice naređeno da ne predaje oružje, nego da žene, decu i stare pošalje UN i Srbima, a da on ide u Šušanj i Jelavić, i odatle u proboj.
“To je bilo svesno žrtvovanje muslimanskih muškaraca”, navodi Bulajić, ukazujući i na procene profesora Radovana Radinovića i američkog vojnog stručnjaka Ričarda Batlera, koji kažu da je ova odluka bila “ravna samoubistvu”!
Poslati kolonu od oko 15.000 boraca da se probija preko srpske teritorije, umesto da prihvati ponudu o predaji pod kontrolom UN i tako stekne status ratnih zarobljenika bio je očigledan samoubilački čin, zbog kojeg Orić u pismu Aliji Izetbegoviću kaže:
“Nisam se slagao s vašom odlukom o predaji Srebrenice koju ste dogovorili s Francuzima, a pogotovu ne s kasnijim događajima u njoj, uz toliko žrtvovanih civila, bez obzira na efekat koji je postignut”.
Ali, zašto se sve ovo dogodilo?
Bulajić kaže da je isprva i sam žutoj štampi pripisao Klintonov savet Izetbegoviću: “Pustite Srbe da uđu u Srebrenicu, neka pogine pet hiljada muslimana, a ja ću onda vojno intervenisati”. No, kada se u obzir uzme Orićevo pismo i Miloševićeva replika sudiji Meju da pita predsednika Širaka šta se desilo u Srebrenici, ukazujući na sastanak generala Žanvijea i srpskih plaćenika iz 10. diverzantskog odreda, kasnije čuvene grupe “Pauk”, koja je radila za francusku obaveštajnu službu, jasno je da su iza slučaja Srebrenica mnogo komplikovanije stvari, nego što tvrdi Haški tribunal.
- Ovde dolazimo do ključnog dela. Zločini jesu učinjeni, ali je do danas ostalo pitanje ko ih je počinio, i u čije ime. Na suđenju Draženu Erdemoviću utvrđeno je da je njegova grupa primila dva miliona maraka za ubistvo 1.200 zarobljenih Muslimana. On je sam priznao da je ubio 70 do 100 ljudi, i taj čovek je danas na slobodi, svedoči u Hagu s izmenjenim identitetom protiv Slobodana Miloševića.
Erdemović jedino nije rekao ko ih je platio, da li možda Petrušić, čovek francuske obaveštajne službe, s kojim su kasnije ratovali u Zairu?
A, što se tiče vojske Republike Srpske valjda je dovoljno što je sam UNPROFOR i muslimanski predstavnik Nasib Mandžić 17. jula potpisao da je transport 20.000 žena, dece i starih obavljen u skladu sa ženevskim konvencijama.
