|
Medija centar, Beograd www.yumediacenter.com email: [EMAIL PROTECTED]
Medija Centar,
Makedonska 5, 11000 Beograd, Jugoslavija, Tel: (381 11) 3343-225, Faks:
(381 11) 3343-420.
|
RETORIKA REVIZIJE (04. 12.
2003.) |
|
Razlicite stranke su obecale "revizije" i
"korekcije" privatizacionih procesa, ali prakticno
nijedna politicka grupacija, osim mozda koalicije
Draskovic-Ilic nije pripretila generalnim storniranjem
dosada obavljenih privatizacionih poslova, kaze
Dimitrije Boarov. |
Uoci republickih parlamentarnih
izbora privatizacija je postala jedna od glavnih tema
medjustranackog nadmetanja. Iza pene razlicitih bucnih
ocena da je DOS, navodno, privatizaciju sprovodio kao
pljacku, da su sve privatizacione operacije pratili
korupcija, mito i namestaljke, te da je privatizacija
glavni uzrok velike nezaposlenosti, recesije i beznadja,
razlicite stranke su obecale raznovrsne "revizije",
"korekcije", ili "provere" privatizacionih procesa, ali
prakticno nijedna politicka grupa (osim mozda koalicije
Draskovic-Iilic) nije se odvazila da odista pripreti
generalnim storniranjem dosad izvrsenih privatizacionih
poslova - iako se cini da bi na taj nacin stekla nesto
politickih poena kod potencijalnih biraca u
Srbiji.
Cak je i prvak srpskih radikala Tomislav
Nikolic izjavio da njegova stranka ne osporava nijednu
dosada izvrsenu privatizaciju - ukoliko je ona izvrsena
prema vazecim propisima. To je u sustini dobra vest, jer
je napokon i u Srbiji zavladalo razumno stanoviste da
nema vece vrednosti od pravne sigurnosti i da se nijedna
drzava kojoj su potrebna nova spoljna ulaganja, ne sme
igrati sa sudbinom dosadasnjih - stranih ili domacih
investicija, svejedno.
Spomenuti izuzetak,
koalicija Draskovic - Ilic i dalje se drzi starog
predloga SPO-a da je potrebno da se model privatizacije
prodajom zameni modelom radnickog akcionarstva - sto bi
u konsekvenci valjda trebalo da znaci da bi do sada
izvrsene privatizacije morale biti ponistene. Ipak,
verovatno je i u Draskovicevom slucaju vise rec o
predizbornoj retorici, nego o ozbiljnoj nameri da se
napravi pravni haos posle okoncane privatizacije u oko
2000 preduzeca cijom prodajom je ostvaren prihod od
preko 1,5 milijardi evra.
Mozda ce do izvesne
korekcije modela privatizacije i doci iduce godine, cak
i ako dosada vodeca DS zadrzi mandat izvrsne vlasti -
ali tek nakon prodaje jos nekoliko atraktivnih
preduzeca, pre svega onih u energetici. Jer, kada u
privatizacionom bubnju ostane na hiljade preduzeca za
koje niko nece biti zainteresovan, moguce je da ce Vlada
biti prinudjena da ih besplatno podeli, najverovatnije
radnicima koji se u njima budu zatekli.
Od
predloga za reviziju privatizacije, ukoliko je ona
sprovedena protivno zakonu, valja razdvojiti tezu
stranke G-17 plus, koja je u predizbornom programu
istakla da treba promeniti cilj privatizacije. Tacnije
receno, G17 plus smatra da treba promeniti namenu novca
koji se stice privatizacijom - da on manje ide
budzetskim korisnicima, a vise da sluzi za ulaganja u
nova radna mesta i za privredni razvoj. Ova ideja
sukobljava se, zasad, sa iskustvom poslovicno mutnog
poslovanja drzavnih investicionih i razvojnih fondova.
Odluke tih fondova u proteklim godinama ne samo da krase
mnoge promasene privredne investicije, nego postoje i
mnoge indicije da su ti fondovi delili kredite vise po
korupcionim i politickim, nego po ekonomskim
kriterijumima.
Dimitrije Boarov je ekonomski
komentator nedeljnika Vreme.
| |
| |
