NIN
(pre par dana) - Intervju sa Cedom J.: HoÄu sve da ih pobedim
HoÄu sve da ih pobedim
NaÅa politiÄka filozofija mora biti igra u kojoj Åelimo da damo koÅ viÅe a ne da
primimo koÅ manje. To definiÅe i naÅ odnos prema politiÄkoj konkurenciji. HoÄu da
ih pobedimo. Posle moÅemo da razgovaramo
Demokratska stranka je izgleda krajnje ozbiljno shvatila neuspeh Dragoljuba
MiÄunoviÄa na predsedniÄkim izborima. Izgleda, po telefonskim pozivima koji su
prekidali razgovor novinara NIN-a sa Äedomirom JovanoviÄem. Javljali su se ljudi iz
stranke koji oÄigledno ni sanjali nisu da Äe Tomislav NikoliÄ dobiti viÅe glasova
od MiÄunoviÄa.
Da li ste oÄekivali ovakav rezultat Dragoljuba MiÄunoviÄa na predsedniÄkim
izborima?
- Jesam. MeÄutim, mislim da bi mnogi, bez puno razmiÅljanja, njegov rezultat na
predsedniÄkim izborima prihvatili kao svoj na parlamentarnim. TakoÄe, mislim da je
Dragoljub MiÄunoviÄ dobio viÅe od onoga Åto Demokratska stranka moÅe oÄekivati
na parlamentarnim izborima, ukoliko politika sa kojom budemo izaÅli na te izbore bude
ista kao u predsedniÄkoj kampanji MiÄunoviÄa.
Njegov rezultat, istovremeno, ja bih nazvao samo logiÄnom posledicom istorijskih
procesa koji drÅe Srbiju u konfliktu dela druÅtva koji Åeli da se modernizuje i
dela druÅtva koji Åeli tome da se suprotstavlja zato Åto ne razume i ne prihvata
cenu promena. U Srbiji veÄina biraÄa sledi politiÄku poruku: znamo Åta neÄemo.
Manji deo biraÄkog tela, vezan za Demokratsku stranku, poÄiva na filozofiji: znamo
Åta moramo da uradimo.
Da ste 5. oktobra 2000. godine postavili pitanje - da li znaÅ, Srbijo, Åta moraÅ da
uradiÅ i da li znaÅ Åta neÄeÅ, videli biste da je mnogo viÅe ljudi koji su
stajali ispred Savezne skupÅtine znalo Åta neÄe i tada se to zvalo Slobodan
MiloÅeviÄ, a danas se zove - neÄu privatizaciju u mom preduzeÄu, a hoÄu dobru
ekonomiju ili hoÄu saradnju sa svetom, ali neÄu saradnju sa Hagom, a neÄu ni nove
sankcije, iako su one posledica konflikta sa Tribunalom.
Rezultatu Tomislava NikoliÄa ne bih posveÄivao posebnu paÅnju, on je bio oÄekivan,
jer su se radikali kretali u okviru svojih izbornih maksimuma, privlaÄeÄi glasove
onih koji znaju Åta neÄe.
Demokratska stranka mora da kroz sukob ideja dokaÅe da zna Åta mora da uradi za
Srbiju, da energiÄnom i ambicioznom politikom nametne novi sistem vrednosti.
Ali, ako je veÄinska Srbija ta koja nije za reforme, nije za promene, onda vi nemate
Åansi na sledeÄim izborima, neÄete moÄi da obrazujete vladu?
- Vlada koja Äe nastati posle decembarskih izbora biÄe plod potreba Demokratske
stranke Srbije da se vrati na vlast, potrebe stranke gospodina Miroljuba Labusa da
kroz pozicije u drÅavi izgradi stranaÄku mreÅu (tako da od stranke simbola postane
stranka
organizacije) i ambicija Demokratske stranke da u koalicijama koje je ne sputavaju u
meri u kojoj bi to bilo neprihvatljivo, nastavi da sprovodi reforme, ali u svakom
sluÄaju ni tempom kojim su iÅle do sada, ni intenzitetom kakav je bio do sada.
U Srbiji vlade ne formiraju iskljuÄivo politiÄki principi i ideje, nego i stranaÄke
potrebe. Vlade u Srbiji ni u proÅlosti nisu obrazovane poÅtovanjem reformatorskog
principa koji je uvek bio u gubitniÄkoj poziciji. Ja Åelim i verujem da moÅemo da
preokrenemo taj istorijski tok. Gotovo sam siguran da Äe posle ovih parlamentarnih
izbora radikali biti najjaÄa stranka u republiÄkom parlamentu, ali da Äe
istovremeno biti kao uranijumska Åipka sa kojom niko ne Åeli da se rukuje. Isti je
sluÄaj u SlovaÄkoj. Raniji predsednik MeÄijar ima iza sebe najjaÄu parlamentarnu
stranku koja je potpuno neupotrebljiva.
Umesto u podeli Srbije na reformiste i antireformiste, moderniste i antimoderniste
neki Äe uzrok poraza MiÄunoviÄa naÄi u kampanji koja je bila smuÅena?
- Do parlamentarnih izbora imamo 40 dana i svaki novi dan je nova Åansa i mi imamo 40
Åansi da budemo uspeÅni u kampanji, a MiÄunoviÄev poraz na izborima je dobro
otreÅnjenje, ma koliko bilo gorko.
O tim greÅkama govorio sam i ranije. Kampanja predsedniÄkog kandidata DOS-a bila je
potpuno suprotna funkciji koju je morala imati. Dragoljub MiÄunoviÄ je bio kandidat
jedne koalicije sa ambicijom i koalicije i njegovom liÄnom da postane predsednik svih
graÄana Srbije, Åto je nametalo profil kandidata koji bi bio potpuno suprotan onom
profilu koji se gradio. Jer je on, zapravo, kako se pribliÅavao kraju svoje kampanje,
sve viÅe postajao kandidat jedne ili dve partije.
Bili ste na poÄetku MiÄunoviÄeve kampanje u tom izbornom Åtabu. Onda ste nestali.
Po pisanju jednih novina izbacio vas je MiÄunoviÄ, po drugima ÅivkoviÄ, po pisanju
treÄih vi ste sami izaÅli?
- Mene je MiÄunoviÄ pozvao i smatrao da ja to odliÄno radim
sa ljudima koji su i doveli DOS na vlast 2000. godine. NaÄin
na koji sam zamislio i naÄin na koji sam Åeleo da radim kampanju doveo me je u
konflikt sa onima koji su mislili da se u toj kampanji treba ponaÅati drugaÄije. I
kao i uvek u politici, morate napraviti precizan raÄun. Jednog dana sam u tom
preciznom raÄunu rekao da vidim MiÄunoviÄa svaki dan u Srbiji, ali da ne vidim
nikoga od onih koji su ga formalno podrÅali, a koji zapravo 40 dana kampanje provode
iza njegovih leÄa u svojim kabinetima. I rekao sam u intervjuu jednim dnevnim
novinama da DOS mora da ubrizga protivotrov u Srbiju uniÅtenu intrigama i aferama,
iako znamo da smo izbrazdani oÅiljcima radeÄi poslove koji su neizbeÅni i
kontroverzni.
MiÄunoviÄ je od prvog dana radio ono Åto treba da radi Äovek koji hoÄe da bude
predsednik Srbije, ali iza njega nije bilo one organizacije koja bi mu presudno
pomogla u ostvarivanju te politike.
Onda je neko namerno Årtvovao MiÄunoviÄa?
- Ne. Ljudi koji su projektovali takvu kampanju zaista su Åeleli da MiÄunoviÄ
pobedi ali je od Åelje do ostvarenja dugaÄak put.
Ko je kriv za loÅu kampanju?
- U ovom trenutku pravimo analize i ne dopada mi se Åto
dolazi do meÄusobnog optuÅivanja.
Otac
PostaÄete otac u aprilu naredne godine. Koliko Äe to promeniti politiÄara Äedomira
JovanoviÄa?
- Sve Åto radim radim izmeÄu ostalog i da bi i drugima april bio lepÅi. Meni Äe
svakako biti. Meni nije zadovoljstvo Åto sam u subotu ujutro rekao MiÄunoviÄu
izborni rezultat. Nije mi potrebno da kaÅu da sam bio u pravu. Ono Åto mi je
potrebno jeste podrÅka za politiku koja moÅe oÄuvati reforme u Srbiji.
VeÄ je reÄeno da nema kampanje kojom ste mogli da otklonite antidosovsko
raspoloÅenje Årtava tranzicije i mrzovolju koju su rodile afere JanjuÅeviÄ,
RaÅeta ... Da li je to kljuÄni razlog poraza kandidata DOS-a?
- Na MiÄunoviÄev izborni rezultat uticao je nedostatak jasnog
pitanja: Srbijo, da li hoÄeÅ da ti ÅeÅelj upravlja Åivotom, telefonom iz Haga?
Mi smo dugo sebe ostavili na brisanom prostoru, oÄekujuÄi da Äe neke stvari same po
sebi da se reÅe. To je pogreÅna pretpostavka i oÄigledno je da je Srbija takvo
druÅtvo u kojem bi i patrijarh Pavle posle ÅestomeseÄnog tretmana u nekim naÅim
dnevnim listovima stekao osobine Lucifera. Mislim da su neraÅÄiÅÄene afere u
izvesnoj meri uticale na MiÄunoviÄev prestiÅ, ali ne presudno.
Ne kaÅem da nije bilo greÅaka, da su izostali odgovori na teÅka pitanja. Ali, na
ovim izborima mogli su da se kandiduju oni koji su bili kandidati proÅle godine,
mogli su na tim izborima da pokaÅu svoje Äisto lice i da poentiraju na svom
legalizmu, ako su uvereni da su to principi na kojima se pobeÄuje u Srbiji. Ali ja
vam kaÅem da je to zapravo povrÅina. SuÅtina je da su ovi izbori privremeni trijumf
straha nad nadom.
Mislite da ljude u Srbiji ne iritira Äinjenica da neko ima stotine hiljada evra i da
li je vaÅa stranka zadovoljila javnost odgovorom koji ste dali u aferi
Kolesar-JanjuÅeviÄ?
- Siguran sam da ih iritira. Ono Åto je izostalo jeste jasnoÄa naÅeg odgovora, ne
pravda, jer u srpskoj politici pravde nema. Ne volim naknadnu pamet, a nju primeÄujem
kod mnogih koji komentariÅu sluÄaj JanjuÅeviÄ-Kolesar. To je mana srpskog
druÅtva, neÅto poput bolesti koja nas definiÅe kao ljude koji jedni o drugima
najlepÅe govore na sahranama.
O svim aferama odgovore je trebalo da daju sudovi, a ne mi
u medijima. Problem je, meÄutim, Åto u Srbiji ne postoje ni institucije koje mogu da
dokaÅu zloupotrebe, ni institucije koje mogu da dokaÅu da su optuÅbe zasnovane na
klevetama.
Meni je podjednako vaÅno utvrÄivanje krivice, odnosno dokazivanje nevinosti u vezi
JanjuÅeviÄa i Kolesara sa Kajmanskim ili G17 sa MarÅalskim ostrvima.
ViÅe tekstova je o Mariji RaÅeti napisano u poslednjih Åest meseci, nego o Miri
MarkoviÄ za kojom je raspisana poternica Interpola, koja je optuÅena za
najmonstruozniji zloÄin u ovoj zemlji. Govorim - sa aspekta greha. Pri Äemu je
jedini greh Marije RaÅete Åto je formirala firmu koja nema nikakav profit, nije se
bavila nikakvim poslom, koja je to uÄinila u trenutku kada je najavljena
rekonstrukcija vlade i ulazak predstavnika DSS-a u Ministarstvo saobraÄaja i
telekomunikacija.
Amerika
Trebalo je da putujete u Ameriku.
- Jeste, posetu VaÅingtonu sam odloÅio za poÄetak januara zbog parlamentarnih
izbora i ishoda predsedniÄkih izbora, koji me nije iznenadio, ali koji me je zapravo
doveo u poziciju da se u kampanji do 28. decembra ponaÅam drugaÄije nego Åto je bio
sluÄaj u kampanji do 16. novembra.
S kim bi trebalo da se vidite u Americi?
- Sa ljudima za koje mislim da mogu presudno uticati na politiÄka zbivanja u naÅem
druÅtvu. Naravno, to nisu neformalni centri moÄi. To su ljudi iz vaÅingtonske
administracije. Taj put nije pitanje mog politiÄkog prestiÅa, to je pitanje potrebe
Neko ime.
- BiÄete o tome obaveÅteni na vreme i to neÄu uÄiniti
ja, nego oni.
KljuÄni problemi Demokratske stranke i Vlade Srbije nisu vezani za korupciju ili za
kriminal, veÄ za egzistencijalne strahove koji presudno utiÄu na raspoloÅenje
javnosti, a to su strah od gubitka radnog mesta i oseÄaj bespomoÄnosti, odnosno
nepostojanja nekoga ko vam stalno nudi reÅenja i ko vas stalno izlaÅe filozofskoj
terapiji da morate platiti cenu da biste sutra Åiveli bolje.
Mi smo sproveli najdinamiÄniju tranziciju u poreÄenju sa drÅavama
istoÄno-evropskog bloka. Ona nije bila ni brza ni kusa, bila je i energiÄna i
uspeÅna. U godini u kojoj smo praktiÄno tri meseca bili u vanrednom stanju mi smo
ostvarili investicioni priliv neuporediv sa drÅavama ne samo jugoistoka Evrope, nego
i drÅavama koje Äe naredne godine uÄi u Evropsku uniju.
NaÅi problemi imaju dva izvora: s jedne strane je nezadovoljna Srbija koja traÅi
obrazloÅenje za sopstveni Åivot u nekome drugom, a s druge strane je nastojanje
stranaka da se vrate na vlast, stranaka koje nisu imale snage da menjaju Srbiju
zajedno sa nama ili su pogreÅno formulisale svoje politiÄke prioritete.
Da li vi moÅete da budete reformatori sa imidÅom koji imate
i vi i Demokratska stranka?
- NeÄu da budem simpatiÄna kasirka koja pogreÅno kuca raÄun. To je u srpskoj
politici Vojislav KoÅtunica. HoÄu da merilo onoga Åto radim bude uspeh, a ne laÅi
po petparaÄkim novinama. HoÄu Äist, taÄan raÄun. I za sebe i za Srbiju.
Ima ih koji misle da ste zavrÅili svoj posao u politici. "Kurir" kaÅe da ste gotovi?
- Znam da nema niÄeg popularnog u hapÅenju Slobodana MiloÅeviÄa, saradnji sa
HaÅkim tribunalom, gaÅenju kriminalne pobune JSO, dvogodiÅnjim skupÅtinskim
konfliktima sa radikalima i DSS-om, ali se sve to moralo desiti ukoliko ste Åeleli da
menjate ovu zemlju i da pri tom ne kalkuliÅete ÅtiteÄi liÄni interes.
Imam potrebno samopouzdanje i energiÄnost koja mi garantuje da Äu izaÄi iz ovog
problema koji je posledica ne odnosa druÅtva prema meni, nego harange koju vode moji
politiÄki protivnici.
Nisam se konfrontirao sa DinkiÄem i Labusom po privatnim osnovama, nego sam to
uÄinio kao politiÄar kada su oni zapoÄeli nepotrebnu i veoma Åtetnu kampanju za
nezavisnu Srbiju. Sa KoÅtunicom nisam konfrontirao zbog toga Åto on ima maÄku, a ja
dva psa, nego zbog toga Åto je on bio nespreman da uradi ono Åto se u ovoj zemlji
mora uraditi, i Åto je moglo da se uradi samo jedanput.
Da li postoji sukob u vrhu Demokratske stranke?
- Ne. To je takoÄe nametnuta tema. Demokratska stranka se ugroÅava tom fingiranom
podelom. U Demokratskoj stranci ima dovoljno mesta i za Zorana ÅivkoviÄa i za Borisa
TadiÄa i za Gocu ÄomiÄ i za mene. Ko god od nas Äetvoro to ne razume, uÄiniÄe
najloÅiju uslugu i sebi i Demokratskoj stranci. Ko to ne razume radi na propasti
stranke, kroz istrebljivanje, i slabi je u odluÄnom trenutku, Äetrdeset dana pre
izbora.
Nama je posao da stranku razvijamo, a ne da je uniÅtimo. HoÄu red u stranci i
traÅiÄu odgovornost za svakoga ko pokuÅa da je podeli.
Demokratska stranka je vaÅnija od svakoga od nas pojedinaÄno. To mora da se shvati.
Ne mislim da treba da jedni drugima povlaÄujemo, da se u svemu slaÅemo, nego da sve
odluke treba da donosimo kroz otvorene razgovore. Otvoreni razgovor znaÄi i da Äovek
prihvata odgovornost za ono Åto misli i Åto kaÅe. Kada ne Åeli da odgovara za
svoje postupke, on je slabiÄ, a ne lider. Za slabiÄe u Demokratskoj stranci nema
mesta.
Ako je u vrhu Demokratske stranke mir, ko je nosilac liste na parlamentarnim izborima,
a ko kandidat za predsednika?
- O tome Äe sasvim sigurno odluÄivati Glavni odbor, PredsedniÅtvo, Äetiri
potpredsednika, ali mislim da je suÅtinsko pitanje postoji li sposobnost Zorana
ÅivkoviÄa i Borisa TadiÄa da nam zajedniÄki predloÅe reÅenje. O drugaÄijem
ishodu ne Åelim da razmiÅljam. Siguran sam da Demokratska stranka ima prave ljude za
svako od tih mesta.
Da li Äe Äedomir JovanoviÄ biti u Izbornom Åtabu za parlamentarne izbore?
- Nas Äetvoro, kao predsedniÅtvo, uzeli smo kampanju u svoje ruke. Kvalitet Äe se
sigurno primetiti vrlo brzo.
Ako pretpostavimo da Äe ÅivkoviÄ biti vaÅ kandidat za premijera, da Äe TadiÄ
biti kandidat za predsednika, za Åta Äe Äedomir JovanoviÄ biti kandidat?
- Åto se mene tiÄe, ja moram da donesem neke odluke koje su mnogo viÅe liÄne, nego
Åto je to do sada bio sluÄaj. Nisu vezane za moju porodicu, znaÄi nisu vezane za
moj privatni Åivot. To je moja potreba da sa nekim ljudima u Demokratskoj stranci
raÅÄistim odnose.
Nikad nisam razmiÅljao o onima koji su se nalazili ispred
mene, ali sam uvek Åeleo da znam ko su oni koji se nalaze
iza mene. I u tom smislu ja Åelim da raÅÄistim odnose i od
toga Äe zavisiti izmeÄu ostalog moja spremnost da preuzmem
neku vrstu odgovornosti.
Da li uopÅte moÅete da napravite vladu sa G17 plus i DSS-om posle svega onoga Åto
su oni rekli o vama i vi o njima?
- HoÄu da trijumfujemo na ovim izborima i da kao pobednici uradimo sve ono Åto se
mora uraditi da bi Srbija postala moderna evropska drÅava. NaÅa politiÄka
filozofija mora biti igra u kojoj Åelimo da damo koÅ viÅe a ne da primimo koÅ
manje. To definiÅe i naÅ odnos prema politiÄkoj konkurenciji. HoÄu da ih pobedimo.
Posle moÅemo da razgovaramo.
A da li ste vi liÄno prepreka za saradnju DS-a sa DSS-om i G17?
- Ja sam prepreka ambicijama KoÅtunice i Labusa, koji u suÅtini Åele isto Åto i
ja, pobedu. I da sam na njihovom mestu isto bih traÅio da se iz DS-a ukloni Äedomir
JovanoviÄ. To je njihov naÄin da pobede. To im je garancija uspeha.
Nisam emotivni egoista i znam da Äe pre ili kasnije ove tri stranke morati da
razgovaraju. Pitanje je samo sa kojih pozicija. Moje je da se borim da Demokratskoj
stranci obezbedim Åto bolju poziciju.
Åta radi Äedomir JovanoviÄ u buduÄoj Vladi Srbije, recimo
koalicionoj: DS, G17 plus i DSS?
- Obavlja svoju duÅnost. I ne pita koju cenu treba da plati. Kao Åto sam radio i do
sada.
Da li, pre svega toga, ulazite u rat sa nekim ljudima iz svoje stranke?
- Ne, ne u rat. Ja hoÄu da znam Åta je Demokratska stranka. Da li je Demokratska
stranka institut, da li je Demokratska stranka predimenzionirani beogradski salon, da
li je Demokratska stranka provizorno-folklorno druÅtvo, da li je Demokratska stranka
moderna organizacija, u kojoj se zna ko Åta radi, za Åta ko odgovara. To hoÄu da
znam, ne zbog sebe, nego zbog stranke i zbog Srbije.
Dragan BujoÅeviÄ
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
