|
| Časovnik je stao u junu 1999: Protosinđel Sava |
|
|
|
|
Dečani, Beograd - Predstavnici Kontakt grupe trebalo bi da do 10. decembra usvoje konačan tekst plana za spovođenje standarda na Kosovu. Radnu verziju ovog dokumenta koji u osam tačaka detaljno objašnjava šta bi privremene kosovske institucije trebalo da preduzmu kako bi se i "zvanično afirmisao princip ‘standardi pre statusa’" u Beograd i Prištinu sredinom novembra doneo je Mark Grosman, podsekretar američkog Stejt departmenta. Iako Grosmanov dokument detaljno govori o vladavini prava, slobodi kretanja, održivom povratku i pravima manjina, ekonomskom razvoju, vlasničkim pravima, dijalogu Prištine sa Beogradom i Kosovskim zaštitnim korpusom, protosinđel Sava (Janjić), zamenik igumana manastira Visoki Dečani, u razgovoru za Danas skreće pažnju da ponuđeni plan ne predviđa nikakvu institucionalnu vezu Kosova i Metohije sa Srbijom i SCG, što bi prema njegovoj oceni moglo da predstavlja "svojevrsnu reviziju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti" koja vodi ka "secesiji južne srpske pokrajine".
| Pitanje granica |
| Standardi bez
decentralizacije |
Na koji način bi Kosovo i Metohija moglo institucionalno da se
poveže sa Beogradom i koliko je ova vlast, imajući u vidu sadašnji
insitucionalni vakuum u samoj Srbiji, merodavna da pregovara oko dalje sudbine
Pokrajine?-Na početku misije UN, dok je u Beogradu na vlasti bio režim Slobodana Miloševića, odredba o suštinskoj autonomiji u okviru SRJ u zapadnim diplomatskim krugovima smatrana je nemogućom za spovođenje. Odlaskom Miloševića UNMIK je, po inerciji, nastavio da to pitanje tretira na isti način, a ruku na srce ni iz Beograda nije bilo preterano jakog insistiranja na tome. Ipak, mislim da je moguće pronaći modalitete za integraciju suštinske autonomije Kosova i Metohije u institucionalne okvire Republike Srbije. Pre svega u parlamentu Srbije bi morale da postoje stolice za predstavnike njene južne pokrajine, jer bi u protivnom svaki argument da je Kosovo deo Srbije bio i ostao retorička figura za internu političku upotrebu. Nažalost, pojedini zvaničnici vlasti u Beogradu neretko daju neodgovorne izjave tvrdeći da je Kosovo već izgubljena stvar i tako stvaraju lažan utisak da je srpski narod spreman da se odrekne dela svoje teritorije. Potrebno je imati u vidu da bi pristanak na secesiju Kosova i Metohije automatski inicirao proces dezintegracije Srbije. Srpska pravoslavna crkva čvrsto je podržala smernice Koordinacionog centra SCG i Srbije za Kosovo i Metohiju na osnovu kojih su donete Deklaracija i Rezolucija u republičkom i saveznom parlamentu u kojima se Kosovo i Metohija smatra delom državne teritorije. Pregovarački tim koji bude učestvovao u pregovorima, bez obzira na sastav, ima obavezu da deluje po principima koji su afirmisani u ovim dokumentima.
Kako komentarišete da se sa izuzetkom standarda o dijalogu sa
Beogradom i "potrebom saradnje sa svim susednim zemljama" nigde ne pominju ni
ekonomske, kulturne, saobraćajne, niti bilo koje druge veze Kosova i Metohije sa
Srbijom, bez kojih se, ipak, ne mogu rešiti ni takozvana tehnička i životna
pitanja, a da se pri tome Kosovo upućuje na EU, SE i UN?- Kosovo i Metohija se u Grosmanovom dokumentu već tretira kao poseban entitet. Prosto je nezamislivo kako se bez, pre svega institucionalnih veza, mogu rešavati pitanja ekonomske, kulturne i druge prirode. Kosovo i Metohija mora najpre da zaživi kao suštinska autonomija u okviru Srbije kako bi se mogla rešavati druga pitanja. UNMIK u tom procesu treba da bude posrednik, a ne sredstvo za održavanje paradržavne tvorevine.
Većina političkih predstavnika kosovskih Srba posebno spornom
smatra odredbu o Kosovskom zaštitnom korpusu, koju bi želeli na svaki način
izmene i u Ustavnom okviru. Koliko je realan zahtev za gašenjem KZK koji i ovaj
Nacrt programa pominje kao "komponentu mira i sigurnosti na Kosovu i u regionu",
doduše sa redukovanim brojem pripadnika i određenim pravilima
službe?- Šef UNMIK Holkeri upravo je suspendovao 12 vodećih pripadnika te organizacije. Ako pogledamo istoriju KZK, od njenog osnivanja u septembru 1999. do danas, gotovo ceo rukovodeći kadar je ili suspendovan, stavljen na crnu listu predsednika Buša i EU, ili je u zatvoru. Ova organizacija je kompromitovana i samo predstavlja paravan za bivšu OVK koja de fakto nastavlja svoje destruktivno delovanje. Takođe je utvrđena veza između KZK i ANA. Očekivati od piromana da budu vatrogasci apsolutno je apsurdno. KZK, prema mišljenju kosovskih Srba, treba odmah rasformirati i nastaviti proces demilitarizacije Pokrajine. Postojanje organizacije kao što je KZK nijednom se rečju ne pominje u Rezoluciji 1244, ali zato ulazi u Grosmanov plan. S druge strane, ponuđeni nacrt plana sprovođenja standarda na Kosovu ne pominje prisustvo "jugoslovenskog i srpskog personala" o kome jasno govori aneks 2 Rezolucije 1244, gde se kaže da će "posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog personala biti dozvoljen povratak na Kosovo i obavljenje funkcija u vezi sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, obeležavanje/čišćenje minskih polja, održavanje prisustva pri srpskim kulturno-istorijskim spomenicima i na glavnim graničnim prelazima". I ova odredba je potpuno ignorisana, jer je proizvoljno protumačeno da "personal" isključivo podrazumeva vojne jedinice. Nerealno je očekivati da će KFOR dopustiti raspoređivanje tenkovskih brigada i artiljerije Vojske SCG oko manastira i na graničnim prelazima, što bi bilo opasno ne samo za spomenike kulture, koji bi postali direktna meta terorista, nego i za same vojnike. Ali, prema odredbama Rezolucije 1244, sasvim je legitimno tražiti zvanično otvaranje pokrajinskog predstavništva Vlade Srbije u Prištini koje bi bilo u stalnoj koordinaciji sa odgovarajucim strukturama Misije UN, OSCE.... Moglo bi se razmišljati i o raspoređivanju oficira za vezu Vojske SCG pri komandi KFOR u Prištini, a potom i pri komandama multinacionalnih brigada i lokalnim KFOR kontingentima koji obezbeđuju srpske enklave. Umesto "anonimnih" sastanaka na administrativnim prelazima, susreti bi se redovno održavali na Kosovu i Metohiji i preko ovih predstavnika rešavali bi se problemi direktno vezani za srpsku zajednicu, njenu bezbednost i zaštitu kulturnih spomenika srpskog naroda. Na taj način bi se aktivnosti koje već sprovodi Koordinacioni centar samo proširile na terenu i zvanični predstavnici naše Vlade i Vojske SCG zvanično doveli na Kosovo i Metohiju kao deo svoje suverene teritorije.
Koliko ovaj Nacrt garantuje uslove za zaštitu duhovne i kulturne
baštine kosovskih Srba?- Jedan od problema je i što ovaj dokument veoma malo govori o zaštiti naše kulturne baštine, koja se praktično stavlja u nadležnost Ministarstva kulture u prelaznoj kosovskoj vladi. Za Crkvu, kao najvećeg vlasnika kulturnih dobara, to je neprihvatljivo. Smatramo da bi trebalo razmišljati o formiranju zaštićenih zona bar oko prioritetnih objekata, kao i o preciznijem regulisanju pitanja zaštite i nadležnosti nad našim spomenicima. Kosovski ministar kulture Brajsori nikada nije zašao ni u jednu našu crkvu. Stavljanje naše kulturne baštine pod staranje UNMIK za godinu, dve znači da će se ona naći u nadležnosti Ministarstva kulture Kosova u kome nema nijednog Srbina i koje ne poseduje kredibilitet i profesionalnu stručnost da se bavi pitanjem srpske kulturne baštine. Upravo se priprema novi kosovski zakon o kulturnim dobrima koji se radi bez konsultacija sa SPC, što je neprihvatljivo. Urađene su dve verzije nacrta ovog zakona u čijem su sastavljanju učestvovali samo kosovski Albanci. Predstavnici Saveta Evrope koji nadgledaju ovaj proces odbacili su oba nacrta i predložili evropski koncept o kojem se sada raspravlja. U svakom slučaju, bez obzira na konačno rešenje statusa Pokrajine, srpska kulturna baština mora da ostane u isključivoj nadležnosti odgovarajućih institucija Srbije, pre svega SPC kao najvećeg vlasnika kulturnih dobara i Ministarstva kulture Srbije. U protivnom, u kratkom periodu izvršiće se albanizacija srpske kulturne baštine i naši najznačajniji manastiri, najlepše freske i ikone pokazivaće se svetu kao nekakva "kosovarska" baština koja nema nikakve veze sa Srbijom i srpskim narodom koji je on uz velike žrtve sačuvao i tokom pet vekova otomanske vladavine.
Kako kosovski Albanci reaguju na ponuđeni
dokument?- Reagovanja su uglavnom negativna, jer albanski lideri žele da nametnu princip "status pre standarda", objašnjavajući da bez pune vlasti i kontrole na Kosovu i Metohiji kao nezavisnoj državi nisu u mogućnosti da ispune navedene zahteve. Ova ideja izgleda kao pokušaj da se kuća sagradi od krova, bez zidova i čvrstih temelja i zasad je međunarodna zajednica ne prihvata. Druga opasnost je da se nizom propagandno-simboličnih aktivnosti stvori utisak da se standardi ispunjavaju. Nedavno je gospodin Redžepi pred kamerama RTK podelio ključeve srpskim povratnicima u okolini Istoka, dok se istovremeno dalje vrši pritisak na preostale Srbe i onemogućava povratak prognanih u druge delove Pokrajine, kao što se skoro dogodilo u Mušutištu kod Suve Reke. Tu je više reč o političkom marketingu, nego o iskrenoj nameri jer suštinski cilj lidera kosvskih Albanca i dalje ostaje nezavisno albansko Kosovo koje bi bilo centar objedinjavanja svih tzv. albanskih teritorija na Balkanu.
Šta mislite o pozivu Harija Holkerija, šefa UNMIK, vlastima u
Srbiji da se javno izvini za ono što se dogodilo na Kosovu i Metohiji, kako bi
se smanjile tenzije na terenu?- Niko ne može da porekne da iskreno izvinjenje predstavlja univerzalni moralni čin. Međutim, širi kontekst situacije u Srbiji i njenoj južnoj pokrajini sasvim legitimno postavlja pitanje da li i lideri kosovskih Albanaca i rukovodstvo UNMIK duguju izvinjenje kosovskim Srbima, Romima, Gorancima, Bošnjacima i ostalima koji već više od četiri godine stradaju pod upravom misije UN. Reči moraju da budu potkrepljene konkretnim delima. Pokajanje (metnoia) na grčkom jeziku znači promenu načina mišljenja i delanja, a ne teatralno žaljenje zbog počinjene greške. Aktuelni predstavnici vlasti u Beogradu, posebno najviši predstavnici SPC više puta su izrazili svoje iskreno žaljenje zbog stradanja nevinih civila na Kosovu i Metohiji bez obzira na njihovu nacionalnost, a monasi i sveštenstvo pomagali su stradalnicima svih nacionalnosti. Svoje neslaganje sa politikom Slobodana Miloševića opozicija je delatno potvrdila promenom vlasti i izgradnjom nove demokratske Srbije koja je danas najmultietničkija država Balkana. Dok su bojovnici OVK, a sada vodeći političari u Prištini, organizovali ili tolerisali ubijanje i kidnapovanje stotina Srba, rušenje crkava i grobalja, predstavnici opozicije u Srbiji, koji su sada na vlasti, grčevito su se borili da promene nedemokratski režim i Srbiju usmere ka svetlijoj budućnosti. Neki od njih su likvidirani, zatvarani i premlaćivani na ulicama Beograda i drugih gradova Srbije. Ne može niko da od njih sada zahteva da prihvate političku i moralnu odgovornost za ono što sami nisu počinili i da započnu jednostrani proces pomirenja sa bivšim vođama OVK koji još sprovode antisrpsku kamapanju na Kosovu i Metohiji i nisu spremni da priznaju nijednu svoju grešku. Takav jednostran akt ne samo da bi ugrozio politički položaj Vlade u Beogradu, nego bi i opravdao nastavak etničkog terora na Kosovu i Metohiji. Bez obzira na sve probleme, Srbija je ušla u 21. vek drugačija nego što je bila ranije, a na Kosovu i Metohiji časovnik je stao još u junu 1999. godine ili možda čak negde u 19. veku.
