-----Original Message-----
From: Dejan Mihajlovic [mailto:[EMAIL PROTECTED]
Sent: Saturday, December 06, 2003 1:01 PM
Ovo je dosta realna analiza sadasnje politicke
situacije u Srbiji. Medjutim autor ipak gresi kada
kaze da radikali menjaju svoju politiku i recnik u
zavisnosti od nastale situacije. To jednostavno nije
tacno.
Naprimer, Nikolic nikada nije rekao da ce da saradjuje
sa Haskim tribunalom. Mislim da mu ovaj autor to
namerno podmece.
Osim toga, potpuno je netacno da su Milosevic i Seselj
vodili srpsku politiku devedesetih godina. Dobar deo
tog perioda oni su bili ogorceni neprijatelj i
Milosevic je radikale cak i u zatvor slao (Seselja dva
puta, Nikolica jedanput). Niko drugi od "opozicionih"
lidera nije bio u zatvoru ako se izuzme kratak boravak Draskovicev u
zatvorskoj bolnici gde je dospeo posle spaljivanja drzavne zastave i
jurisa na policiju.
Milosevic i Seselj jesu saradjivali u vreme Vlade
narodnog jedinstva 1998-2000 ali su i u tom periodu
radikali bili jedini koji su glasali protiv
kapitulacije na Kosovu i Metohiji.
Dejan
--- Miroslav Antic <[EMAIL PROTECTED]> wrote: >
Radikalska ra�unica
>
> Neizbe�ne opasnosti od ekstremne desnice na ovim
> izborima nema. Ne treba
> se, me�utim, zanositi mi�lju kako radikali nemaju
> �anse na du�i rok
>
>
> Pi�e: Du�an Pavlovi�
>
>
> Uspeh kandidata Srpske radikalne stranke na
> predsedni�kim izborima od
> 16. novembra i obnova agresivnog nacionalizma ovog
> kandidata otvara
> pitanja uspona ekstremne desnice u Srbiji. Poku�a�u
> da objasnim �ta su
> razlozi ponovnog uspeha desnog radikalizma i
> nacionalizma i da li
> uistinu ima razloga za strah od dolaska desnice na
> vlast u Srbiji posle
> decembarskih parlamentarnih izbora.
>
> Strahu od radikalizma u dobroj meri doprineo je
> faktor iznena�enja,
> odnosno nepripremljenost gra�ana na popularnost koju Radikalna stranka
> u�iva u bira�kom telu Srbije. I na predsedni�kim
> izborima 2002. godine
> �e�elj je iznenadio istra�iva�e javnog mnjenja i
> gra�ane svojim dobrim
> uspehom. U leto 2002. agencije su kandidatu radikala
> davale izme�u tri i
> pet odsto. Zatim je Strated�ik marketing prvi u
> avgustu 2002. godine
> saop�tio da �e�elj mo�e da osvoji oko 12 odsto (�to
> je ostalo
> preovladavaju�e uverenje), a jedino mu je agencija
> FM davala 19 odsto.
> �e�elj je tada osvojio 23,24 odsto glasova. Uo�i
> predsedni�kih izbora u
> novembru 2003. godine, situacija je bila sli�na.
> Institut za tr�i�na
> istra�ivanja je Nikoli�u davao 13,9 odsto,
> Strated�ik marketing 13
> odsto, legendarni Partner 10,5 odsto, a Lutov�ev deo
> Instituta
> dru�tvenih nauka 11,5 odsto. Najbli�e je do�ao
> Medium Gallup koji je
> Nikoli�u davao 39 odsto glasova. Niko nije mogao da
> predvidi njegovu
> pobedu i 46,23 odsto osvojenih glasova.
>
> Istra�iva�i javnog mnjenja tvrde kako pristalice
> Radikalne stranke
> izbegavaju da u istra�ivanjima jasno ka�u za koga �e
> da glasaju. Verujem
> da u tome ima neke istine. Mo�da bi stoga
> istra�iva�i mogli da se
> potrude da preformuli�u upitnike i da rezultate
> dobijene na pitanje "Za
> koga �ete glasati na narednim izborima?" ukrste sa rezultatima
> dobijenim na pitanja o stavovima prema Hagu, reformama,
> privatizaciji i
> materijalnom polo�aju ispitanika. Verujem, tako�e,
> da su radikalsko
> iznena�enje dobrim delom generisali oni istra�iva�i
> i agencije za
> istra�ivanje javnog mnjenja koji su namerno
> frizirali rezultate svojih
> istra�ivanja, kako bi uticali na javno mnjenje da
> glasa za kandidata u
> �ijim su izbornim timovima bili zaposleni.
>
> Bilo kako bilo, mo�e se sa sigurno��u ra�unati na to
> da se u ovom
> momentu radikalsko bira�ko telo kre�e u rasponu od
> 800.000 (koliko je u
> prvom krugu prvih predsedni�kih izbora 2002. godine
> dobio �e�elj) do
> milion glasova. Nikoli� je na ovim izborima dobio
> 1.160.000 glasova, ali
> za tako veliku popularnost zaslu�no je najpre
> bira�ko telo SPS-a (koje
> je u procesu raspadanja i prilaska radikalima),
> zatim glasa�i Stranke
> srpskog jedinstva, kao i manji deo bira�kog tela
> DSS-a i DOS-a, koji je
> za Nikoli�a glasao iz protesta. Pod pretpostavkom da
> na decembarske
> izbore iza�u sve relevantne stranke, Radikalna
> stranka ne mo�e ra�unati
> na rezultat koji je dobio Tomislav Nikoli�. (Ako
> radikali u ovo ne
> veruju i tvrde da su svi oni koji su glasali za
> Nikoli�a njihovi
> glasa�i, preporu�io bih im da pogledaju bilo koji
> ud�benik iz izbornog
> pona�anja i pro�itaju ne�to o fenomenu volatilnosti
> glasa�a, strate�kom
> glasanju i glasanju iz protesta.)
>
> Za vreme izborne kampanje kandidat Nikoli� nije
> koristio agresivni
> nacionalisti�ki re�nik. U svojim nastupima zalagao
> se za saradnju sa
> Istokom i Zapadom, saradnju sa Ha�kim tribunalom,
> borbu protiv kriminala
> i korupcije u vladi. Par puta mu se omaklo da �e se
> srpske trupe vratiti
> na Kosovo, ali tu se pri�a zavr�avala. Nakon 23.
> novembra prime�uje se
> Nikoli�ev agresivniji ton. On ne priznaje granicu sa Hrvatskom i
> anga�uje se na ponovnom produbljivanju etni�ke
> distance izme�u Srba i
> ostalih naroda u Srbiji i oko nje. Akcenat se ponovo
> stavlja na to da su
> Srbi ugro�eni od svih i da su radikali jedini
> sposobni da ih brane.
>
> Ono �to se desilo izme�u predsedni�kih izbora u
> Srbiji i trenutka kada
> radikali postaju agresivni jesu izbori u Hrvatskoj,
> na kojima je pobedio
> HDZ. Strategija Radikalne stranke je ova: ona �eli
> da fingira situaciju
> u Srbiji koja je postojala 1990. i 1991. godine,
> kada je HDZ po prvi put
> do�ao na vlast u Hrvatskoj i kada su u Hrvatskoj
> po�eli oru�ani sukobi
> izme�u Hrvata i Srba. Radikalna stranka je sa
> rado��u pozdravila
> povratak HDZ-a na vlast u Hrvatskoj, nadaju�i se
> kako �e sada fobi�ne
> Srbe opet biti lako ubediti kako se Srbima i Srbiji
> sprema isto ono �to
> se desilo 1990. godine, kada su Tu�man i HDZ do�li
> na vlast. Politika
> koju su Milo�evi� i �e�elj u Srbiji vodili tokom
> 90-ih godina bila je
> mogu�a upravo zato �to se Srbija nalazila u ratnom
> okru�enju. Sada tog
> ratnog okru�enja nema, ali Radikalna stranka veruje
> da je mogu�e
> stvoriti iluziju postojanja ratnog okru�enja.
>
> Stvari, razume se, stoje druga�ije. HDZ iz 2003.
> godine nije isti onaj
> HDZ iz 1990. godine. Tu�man je umro, a iz stranke su isklju�eni neki
> od najekstremnijih nacionalista (Ivi� Pa�ali�, Ljubo
> �e�i� Rojs). Vo�stvo
> HDZ-a u�inilo je dosta na promeni svog imid�a,
> predstavljaju�i se kao
> stranka koja �e sara�ivati sa Zapadom, nastaviti
> euroatlantske i
> europske integracije, pa �ak i omogu�iti Srbima br�i
> povratak u
> Hrvatsku.
>
> Radikali u ovom trenutku mogu da ponude jedino
> etni�ku mr�nju i sukobe,
> ne bi li oja�ali svoju popularnost. I pored toga
> �to, za razliku od
> 1990. godine, okolnosti za stvaranje etni�ke mr�nje
> ne idu naruku
> radikalima, to jo� uvek ne zna�i da nacionalisti�ka
> politika koju
> radikali nude nema nikakvog osnova. Ona bi mogla da
> postane dominantno
> pitanje u ovoj predizbornoj kampanji ukoliko ostale
> stranke po�nu da se
> utrkuju sa radikalima u pogledu toga ko je ve�i
> Srbin i bolji za�titnik
> srpskog nacionalnog interesa. U ovom trenutku
> izgleda da se to ne�e
> desiti, odnosno da �e dominantne teme u predizbornoj
> kampanju biti
> ekonomske i socijalne.
>
> Kako vidimo, neizbe�ne opasnosti od ekstremne
> desnice na ovim izborima
> nema. Ne treba se, me�utim, zanositi mi�lju kako
> radikali nemaju �anse
> na du�i rok. Radikalna stranka �e posle predstoje�ih
> izbora iza�i sa
> �vrstom socijalnom bazom koja bi mogla da se uve�a u
> naredne dve-tri
> godine. To otuda �to budu�oj vladi predstoje poslovi
> koji �e uve�avati
> socijalno nezadovoljstvo. Periodu od naredne �etiri
> godine predstoji
> dalja privatizacija, ga�enje industrijskih giganata
> (koje �e biti
> omogu�eno usvajanjem zakona o ste�aju) i
> restrukturacija javnih
> preduze�a. Sve to uni�tava radna mesta, i ako vlada
> ne bude imala
> re�enje za socijalnu bombu koja joj se sprema,
> Srpska
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
