Tajna finalne verzije
Kosovska Mitrovica, 7. decembra
Ako je suditi po papirima koje nam je Amerika u liku Marka Grosmana, podsekretara Stejt departmenta, servirala u novembru mesecu, a sada ih, u nešto blažoj formi, ponovo stavlja na sto, Srbi u južnoj srpskoj pokrajini a i zvanični Beograd s pravom mogu da očekuju da će se do kraja ove godine udariti temelji nezavisnom Kosovu!
Najnovija verzija plana za sprovođenje standarda na Kosovu i Metohiji čiji je idejni tvorac Dejvid Ros, savetnik šefa Unmik u Prištini, trebalo bi da se 9. ovog meseca nađe na skupu u Briselu gde će, pored ministara inostranih poslova EU i državnika zemalja zapadnog Balkana, prisustvovati i predstavnici privremenih kosovskih institucija, sada je više nego sigurno, biće predstavljena bez prisustva predstavnika srpske zajednice. Ono što je izvesno je – tamo neće biti nijednog srpskog predstavnika iz kosmetskog parlamenta.
Šetajući dokument
Ovaj fantomski dokument koji je imao svoj enigmatski put od novembra pa do danas, imao je priliku da vidi samo mali broj ljudi, i to samo visprenošću, kakvu Srbi umeju da pokažu, sredinom novembra njegova radna verzija je dospela do ruku šefa Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Nebojše Čovića.
Kako nezvanično saznajemo, sevale su varnice i potpredsednik srpske vlade tražio je hitan sastanak sa ambasadorima zemalja iz sastava Kontakt grupe. Tada se ispostavilo da za ovaj dokument, osim ambasadora SAD, niko više ne zna. Ponovo su usledili razgovori na relaciji Priština – Beograd, i to krajem prošlog meseca, kada je, doduše nešto izmenjenu verziju ovog plana Dejvid Ros ponovo doneo u srpsku prestonicu.
Inače, kako je tada ovaj američki predstavnik zamišljao, taj dokument je trebalo da bude usvojen 9. decembra u Briselu. Međutim, s obzirom na to da su sa srpske strane usledili "jaki demarši", taj papir koji u sebi sadrži osam standarda i "niz pozitivnih elemenata" morao je da prođe svoj put od Beograda pa ponovo do Prištine i tako, najzad, stigne i u ruke malobrojnih srpskih predstavnika. Kako, međutim, nezvanično saznajemo, svi albanski predstavnici i lideri imaju ovaj dokument u rukama, dok su, što se tiče predstavnika srpske strane, samo četvoro imalo priliku da dobije dokument i eventualno ga analizira.
Srbi "manjina"
Brojne su, inače, primedbe na ovaj najnoviji dokument koji nedvosmisleno utire put ka nezavisnom Kosovu. Ono što je sigurno, ovaj dokument, odnosno plan o sprovođenju standarda na Kosovu i Metohiji, preti da sasvim poništi Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti od juna 1999. godine. Jer, odmah pada u oči da se u ovom dokumentu Beograd i Srbija spominju samo u kontekstu pregovora koji su započeti u Beču, ali bez ikakvih institucionalnih veza sa južnom srpskom pokrajinom koja je, inače, pod protektoratom Ujedinjenih nacija.
Iako Rezolucija 1244 na dva mesta naglašava da je cilj misije UN na Kosmetu "uspostavljanje suštinske autonomije Kosmeta u okviru SR Jugoslavije, tj. zajednice Srbije i Crne Gore", predloženi nacrt dokumenta više vodi ka secesiji pokrajine nego što se temelji na suštinskim principima Rezolucije. Osim toga, ovaj Grosmanov ili plan Dejvida Rosa takođe ne sadrži jasne principe o decentralizaciji Kosova i Metohije, što je bio jedan od preduslova za učešće Srba na parlamentarnim izborima novembra 2001. godine, održanim na teritoriji južne srpske pokrajine.
To je veoma važan element s obzirom da su Srbi upravo i pristali da izađu na izbore tek pošto im je obećano tada da će se uraditi odgovarajući projekat decentralizacije.
Takođe, jedna od spornih odredbi dokumenta smatra se i ona o Kosovskom zaštitnom korpusu gde se ova vojna formacija tretira kao "komponenta mira i sigurnosti na Kosovu i u regionu". Doduše, tu se spominje i redukovanje pripadnika ove formacije, ali i preciziraju i određena pravila službe.
Nigde se, međutim, u ovom dokumentu ne spominje prisustvo "jugoslovenskog i srpskog personala", kako je, inače, bilo precizirano u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, a o tome jasno kaže i Aneks 2 pomenutog dokumenta, što je, mora se priznati, još uvek važeći dokument pod kojim deluje Unmik i Kfor.
Dakle, niz manjkavosti ima ovaj dokumenat. Jedna od njih je i da se "srpskoj zajednici" menja naziv u "manjina" i "manjinska", a takođe bode oči i formulacija koja govori o kosovskoj "državnoj budžetskoj osnovi".
Očigledno je da najnoviji dokument, bar kako kaže Oliver Ivanović, član Predsedništva kosmetskog parlamenta, koji inače odbija sutrašnji put u Brisel obrazlažući ga "neumesnim", preti da sasvim poništi Rezoluciju 1244 SB. Ivanović, između ostalog, veli da se primedbe srpske strane na Predlog plana dostizanja standarda odnose na nedostatak dovoljno čvrstih garancija za očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Crne Gore na Kosovu i Metohiji.
I Dragiša Krstović, šef Poslaničkog kluba Koalicija "Povratak", kaže da Srbi neće prihvatiti da međunarodna zajednica ovim dokumentom Srbe dovede pred svršen čin.
Što se tiče predstavnika albanske nacionalne zajednice, ni oni baš nisu oduševljeni ovim dokumentom. Navodno, albanski lideri traže prvo status, pa tek onda standarde, objašnjavajući to time da bez pune vlasti i kontrole na Kosovu i Metohiji kao nezavisnoj državi oni neće biti u mogućnosti da ispune navedene zahteve.
Biljana Radomirović
