KAKAV CE SVET BITI POSLE ODLASKA AMERIKANACA 7.12.2003.
11:51
KAKAV CE BITI SVET POSLE ODLASKA AMERIKANACA IZ IRAKA Dmitrij KOSIREV,
politicki komentator RIA "Novosti" (Moskva, RIA "Novosti")
Niko tacno ne zna kada ce se okoncati americka okupacija Iraka, ali je
ocigledno da se ona blizi kraju i da je povlacenje vojske jedino moguci
rezultat onog sto sada Amerika ima u Iraku. A ima, zapravo, potpuni
vojni, ideoloski i politicki corsokak. Postavlja se pitanje: sta ce se
dogoditi nakon odlaska americke vojske ne samo sa Irakom, nego i sa
svetom u celini? Rizikovacu da pretpostavim, da ce kraj iracke epopeje
znaciti da cemo se svi mi obresti u novom svetu, isto onako kako smo se
u njemu obreli posle 11. septembra 2001. godine. Zato sto ce pitanja,
koja ce se pojaviti u novoj epohi, biti veoma neocekivana. Na primer,
ovakvo: kakve ce biti po Ameriku - a takodje po ceo ostali svet,
ukljucujuci i Rusiju - posledice toga, sto ce se americki vojnici do
trenutka njihovog odlaska pokazati kao heroji dugackog spiska ubistava i
represija protiv mirnog stanovnistva Iraka? O tome za sada razmislja
malo ko, zato sto prikupljanje i uopstavanje cinjenica takve vrste tek
zapocinje. A dokumentovano ih je vec mnogo. Na primer, 10. novembra
2003. godine u gradu Al-Mamudija vojnici SAD su dali pola sata
vlasnicima farmerskog domacinstva za evakuaciju, da bi potom farma bila
unistena avionima F-16. Od 16. do 21. novembra 2003. godine u toku
operacija koje su jedinice SAD izvodile u regionu grada Tirkita unisteno
je 15 privatnih kuca. Pored ostalog, u naelju Al-Haveda vojnici
okupacionih snaga su ziteljima jedne od kuca odredili pet minuta za
evakuaciju, nakon cega je kuca unistena tenkovskom i helikopterskom
paljbom. S tim u vezi je organizacija za zastitu prava "Medjunarodna
amnestija" uputila pismo Ministarstvu odbrane SAD sa zahtevom da
objasni, da li unistavanje privatne svojine irackih gradjana predstavlja
oblik kolektivnog kaznjavanja i da li je takav nacin zvanicno odobren u
cilju plassenja stanovnistva zemlje. Po oceni strucnjaka organizacije,
slicne radnje predstavljaju krsenje clana 33 i 53 Cetvrte zenevske
konvencije, koju niko nije ukinuo, a to znaci buduce pravne posledice po
vojnike SAD i njihove komandire, cak i u slucaju njihove nedostupnosti
Medjunarodnom tribunalu, iz cije su se jurisdikcije SAD postarale da
izvuku upravo uoci pocetka rata. A cinjenica sem ovih ima na pretek. One
se, pored ostalog, odnose na krupne borbene operacije uz upotrebu
tenkova, avijacije i artiljerije, koje su izvodjene u novmebru u
nekoliko gradova Iraka - medju primerima su Bagdad, Ramadi, El-Faludza,
Bakuba, Samara. Tikrit i Kirkuk. Prema podacima koje je oglasio sef
Pentagona Donald Ramsfeld, u ovom periodu izvrseno je 12 hiljada
patrolnih akcija i 230 pretresa, u toku kojih je uhapseno 1200 Iracana
osumnjicenih za protivpravne radnje. Pored ostalog, u gradu El-Faludza
uhapsena je zena sa sestoro dece. U Ramadi i Tikritu ubijeno je 18
irackih gradjana, u Mosulu - 10, u Samari - 11 itd. A po oceni
eksperata, u toku samog rata u Iraku poginulo je oko 55 hiljada ljudi,
do cega 10 hiljada mirnih gradjana. Najnovije operacije izvodjene su u
svetom meseci Ramadanu, kada su za vreme praznicnih bogosluzenja
Amerikanci pojacali svoje prisustvo u rejonima dzamija, angazovavsi
avijaciju i borbene helikoptere koji su zaglusivali molitve. Jasno je da
ljudi, koji bi zeleli da ostanu u zemlji, a tim pre da pomazu u
izgradnji novog zivota u njoj, tako nesto ne bi cinili. To su, u
sustini, samoubistvene akcije. Ali sasvim objasnjive. Moze se shvatiti
kako se oseca 130 hiljada vojnika koji se pripremajuju da nose svetlost
demokratije stanovnistvu koje ih s nestrpljenjem ocekuje, a koji su se
nasli u tudjem svetu koji ih mrzi. Americki vojni eksperti fiksiraju
medju vojnicima narastajuci psiholoski premor, sindrom bezizlaza i
ocaja. I kao posledica - fiksirana su 24 slucaja samoubistva (od aprila
2003. godine). Narocito izludjujuci uticaj na Amerikance izazvao je
incident kada su 21, novembra, za vreme napada na patrolu oruzanih snaga
SAD trojici vojnika prerezani grkljani. "Bezizlaznost i ocaj" su, po
svoj prilici, doveli i do toga da se posle okoncanja aktivnih borbenih
dejstava u Iraku po prvi put kopneni ciljevi u Bagdadu gadjaju taktickim
lovcima F-15 vojno-vazduhoplovnih snaga SAD koje su bazirane u Kataru. U
Tirkitu su Amerikanci izveli na ulice grada sve vrste oklopne tehnike i
uzeli na nisan svaki skup lokalnih zitelja. Vojnike SAD bi smo, doduse,
mogli i razumeti - rat ima svoje zakone, vojnici ne mogu ni uciniti
nista drugo u slicnoj situaciji. Pitanje je pre u tome, ko ce odgovarati
za takvu situaciju. Po svoj prilici, kroz nekoliko meseci svetski mediji
ce vec biti krcati informacijama takve vrste. Prema podacima
medjunarodne nevladine organizacije "Irak body count", koja se bavi
analizom gubitaka medju mirnim stanovnistvom, prema stanju na dan 17.
novembra 2003. godine u okupaciji Iraka poginulo je 9708 gradjana te
drzave. Brojke ce se neizbezno povecati. Vlade zemalja sveta tek pocinju
da diskutuju to pitanje (na primer, Grcka i Malezija), ali ce uskoro
pred mnoge vlade svom svojom velicinom stati problem: sta ciniti pred
licem sve novih slicnih cinjenica? Cutati? A kako ce na to reagovati
javno mnenje? Medjutim, zamislimo najvecu ekonomsku i u vojnom pogledu
najmocniju svetsku silu u ulozi optuzenog. Sta ce se tada desiti sa
sistemom medjunarodnih odnosa? Slicna situacija je postojala za vreme
vijetnamskog rata, ali se ona okoncala 70-ih godina. Danas je nesto
drugacija epoha, i niko jos realno ne zna pravila igre te epohe. Tu,
naravno, postoji masa dodatnih znakova pitanja? Na primer, ako za manje
od godinu u SAD na predsednickim izborima pobede demokrate, onda ce
slika biti jedna, a ako ostane Buss - sasvim druga. Demokrate, pise u
listu "Vasington post" Voren Kristofer, prvi od dvojice drzavnih
sekretara pri predsedniku Klintonu (1993-1997), moraju sebi povratiti
poverenje i dobru volju tradicionalnih saveznika, sa kojima je
administracija Dzordza Bussa komunicirala u najboljem slucaju kao sa
dosadnim muhama. Odmah nakon pobede demokrata na izborima, predlaze
Kristofer, novi predsednik mora da obavi "pomirljivo" putovanje po
prestonicama nasih najvecih partnera - Ankara i Seul, Pariz i Berlin.
Vasington je, kaze bivsi drzavni sekretar, poceo preventivni rat bez
ubedljivih dokaza da Irak predstavlja opasnost po nasu naciju, i bez
bilo kakvog efikasnog plana o tome kako postupiti posle vojne pobede -
tako se nesto ne sme dopustiti. A sta ce se desiti ako pobede
republikanci? Da li ce biti proglasen zvanicni fijasko "konzervativnog
projekta", ciji je segment bio i rat u Iraku, i demonstracija od strane
Amerike da je njeni saveznici ne mogu ni u cemu omesti, ali da i "nisu
od nekakvog znacaja"? Hoce li podneti ostavku glavni promoteri tog
projekta u Bussovoj administraciji - Pol Vulfovic, Riccard Ccejni,
Donald Ramsfeld - ili ce njihova politika pre biti "skrajnuta u senku"
da saceka neka bolja vremena? Najzad, hoce li raspre o ubijanju mirnog
stanovnistvom Iraka u danima okupacije godinama sluziti interesima
unutrasnje americke politike, tojest, hoce li te cinjenice postati
oruzje demokrata u borbi protiv republikanaca? Odgovora na ta pitanja
nema, ali u narednim mesecima mnogi ce poceti da ih traze. - 0 - Moskva,
07. decembra 2003. RIA "Novosti"
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
