Kosovska Vlada vrši pritisak na Unmik administraciju da se dovrši proces privatizacije
Šta je čije na Kosmetu?
Vasić: Privatizacija na Kosovu
će oštetiti državu, poverioce, poslovne jedinice, a i
radnike.
Grković: Postoji verodostojna dokumentacija za preko pet
hiljada firmi koje su posedovale neku imovinu u
Pokrajini
Način sprovođenja privatizacije na Kosovu i Metohiji kosi se sa svim međunarodnim standardima, jer se radi na štetu firmi, banaka i prognanih lica koja su radila u njima. Međutim, ovih dana je privaticacija na Kosovu ponovo aktuelizovana, i priprema se prodaja preduzeća za koje se pouzdano, sa svom pratećom dokumentacijom, zna da su u njih ulagana sredstva Republike Srbije.
|
Dugove plaća Srbija - Za mnoge firme kao što su Energoinvest, Elektromontaža i Termoelektro, Hladnjača u Šilovu, Kosovoplast, koje su na tenderu za prodaju, mi imamo svu dokumentaciju da su izgrađene sredstvima Republike Srbije. Dug od 1,5 milijardi dolara i kamate ostaju nama da otplaćujemo, a njima sredstva od privatizacije, kaže Milena Vasić. |
||||
Milena Vasić, rukovodilac sektora za rekonstrukciju i ekonomski razvoj u Koordinacionom centru kaže da Unmik i Kosovska poverilačka agencija najavljuju nastavak procesa privatizacije, naredne nedelje (utorak) za kada su zakazali novu sednicu. Planira se ratifikacija odluka koje su donete na prethodnim sednicama, tako da izostaje najavljeno preispitivanje statusa preduzeća. Ide se dosta isforsirano, jer je očigledan pritisak privremene kosovske vlade na Unmik administraciju, pa je u tom kontekstu i odluka Holkerijevog zamenika za pitanja rekonstrukcije, koji će potpisati sve odluke o prodaji preduzeća.
Sa prvog tendera ponovo su aktuelna četiri preduzeća, a sa drugog 18, dakle nema preispitivanja, već se ide u dalju privatizaciju. Veliku pažnju posvetiće zaštiti službenika Poverilačke agencije, finansiraće njihovu odbranu, eventualne tužbe, osiguranje, obezbeđenje, da bi se potpuno osigurali od tužbi.
Treba reći da postoji mogućnost žalbe pred Specijalnim većem Vrhovnog suda Kosova, koji je formirao Unmik, a u kome nema predstavnika srpske nacionalne zajednice. Naš zahtev da bude bar jedan predstavnik Srba nije usvojen, kaže Vasić, i dodaje da je jasno da sve žalbe idu u korist Kosovske poverilačke agencije.
Milena Vasić smatra da će ovakva privatizacija oštetiti državu, sve poverioce koji imaju tamo firme, poslovne jedinice, a izgubiće i radnici koji su u njima radili, jer u obzir dolaze samo aktuelni radnici. Te spiskove radnika usaglašava nezavisni Sindikat, koji čine samo radnici Albanci. Mi imamo kopije spiskova radnika iz predhodnog perioda koji su bili multietnički.
|
Verujemo u pravdu - Svetlana Šćepanović, advokat u Birou za imovinsko pravne poslove Koordinacionog centra ističe da zloupotreba zakona u oblasti povraćaja otete i uzurpirane imovime Srba i drugog nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji i dalje traje. Potpuno se ignoriše pravna procedura, jer se ne dostavljaju pismena rešenja tuženoj strani. Presude se donose u korist Albanaca koji često tvrde da tom imovinom raspolažu duže od 20 godina, a da nisu ometani u korišćenju tog prava, tako da stiču pravo svojine nad njom. Neophodno je da ljudi reaguju na ovakve vrste nepravde i podnose tužbe, pa će doći, nadamo se iskreno, vreme kada će pravo nadjačati neke druge motive, zaključuje Svetlana Šćepanović. |
||||
Očigledno je da su ovih dana pokušali da kroz Skupštinu provuku suspenziju svih zakona, što pokazuje njihovu nameru da da ne samo da hoće nezavisnost odmah, već i retroaktivno. Koordinacioni centar je angažovao advokate da pokrenu tužbe, ali njihov pokušaj da predaju tužbe u Beogradu u njihovoj kancelariji nije uspeo, već su upućeni u Prištinu kaže Milena Vasić.
Pedsednik Udruženja poverilaca imovinskih i drugih vlasničkih prava u Pokrajini Aleksandar Grković smatra da je proces privatizacije na Kosovu diskriminatorski, jer na neki način ugrožava i kategoruju ljudskih prava radnika srpske nacionalnosi. Udruženje koje je formirano u martu ove godine, pokušava da prikupi dokumentaciju o sredstvima i novcu koje je Srbija ulagala na Kosovu i Metohiji.
Čitava dokumentacija svih firmi koje su imale imovinu na Kosmetu, prikuplja se i postoji mogućnost da se sakupi i sistematizuje verodostojna dokumentacija za preko pet hiljada firmi koje su posedovale neku imovinu u Pokrajini. Grković kaže da odziv nije onakav kakav su očekivali, ali da se nadaju da će ljudi shvatiti da je neophodno da takva dokumentacija postoji, i da je optimistički nadati se da će u nekom narednom periodu biti uzeta u obzir.
G. R. Prlinčević
Ishitrena privatizacija na Kosovu i Metohiji legitimizuje nezakonitu konfiskaciju crkvene imovine iz vremena komunističke vlasti
Crkvena imanja su preživela tursku vlast ali albansku neće
U procesu nacionalizacije 1946. godine manastiru Visoki Dečani oduzeto je blizu 800 hektara zemlje, pa danas na bivšem manastirskom imanju leži gotovo ceo novi deo grada Dečani
Piše: Protosinđel Sava (Janjić)
Eparhija
raško-prizrenska i kosovsko-metohijska
Nakon Drugog svetskog rata komunističke vlasti oduzele su, bez naknade, velike površine obradive zemlje i šume koje su bile u vlasništvu Srpske pravoslavne crkve, posebno na Kosovu i Metohiji. Sve do danas Crkvi nije bilo dozvoljeno da vrati svoju imovinu. Najnoviji predlog Skupštine Kosova i Metohije da poništi sve imovinske zakone Republike Srbije i na taj način omogući nastavak procesa privatizacije, po kojoj se zemljište u takozvanom društvenom vlasništvu može davati u najam privatnim firmama na period od 99 godina ili čak prodavati, izazvao je ozbiljnu zabrinutost u Eparhiji raško-prizrenskoj.
Konfiskacija
Ovaj predlog, po mišljenju pravnih savetnika Eparhije, ponovo otvara proces u kome će se imovina SPC, konfiskovana za vreme komunističke vlasti, uskoro naći u albanskim privatnim rukama i tako zauvek otuđiti od Crkve. Nakon Drugog svetskog rata i proglašenja komunističke vladavine u Jugoslaviji, velike površine obradivog zemljišta i šuma su konfiskovane od Srpske pravoslavne crkve, posebno na Kosovu i Metohiji. Od tada Crkvi nije bilo dozvoljeno da vrati svoju imovinu, jer je ona smatrana jednim od najjačih oponenata komunističke vlasti i poretka. Nakon konfiskacije 1946. godine, deo crkvene imovine na Kosovu i Metohiji je jednostavno podeljen albanskim seljacima, od kojih su mnogi za vreme nacističke vlasti došli na Kosovo i Metohiju iz susedne Albanije i tu nakon rata ostali da žive.
Ostatak oduzete imovine je zadržan u državnom vlasništvu ili je dodeljen društvenim preduzećima. Od nacionalizacije su najviše imali koristi kosovski Albanci, pa je zato razumljivo da danas po svaku cenu nastoje da spreče povratak oduzete crkvene imovine. Oni vrše pritisak na UNMIK da što pre sprovede proces privatizacije, koji će omogućiti prelazak bivše crkvene imovine u njihove privatne ruke pre nego što se donese bilo kakav zakon o denacionalizaciji.
Reč zakona
Ministarstvo pravde Republike Srbije već priprema zakon o denacionalizaciji na osnovu koga će biti omogućeno da se nezakonito konfiskovana imovina vrati pređašnjim vlasnicima, posebno verskim zajednicama. Slični zakoni su u pripremi ili su već doneseni u drugim bivšim jugoslovenskim državama i zemljama Istočne Evrope. Srpska pravoslavna Crkva s pravom očekuje od UNMIK-a da će sledovati ovom zakonu i doneti uredbe kojima će se zaštititi nacionalizovana imovina od privatizacije i konačno dozvoliti Pravoslavnoj crkvi i drugim oštećenim verskim zajednicama da vrate svoju imovinu. Srpska pravoslavna crkva bila je jedan od najvećih zemljoposednika na Kosovu i Metohiji pre Drugog svetskog rata. Posebno velika imanja imali su manastiri kao što su Visoki Dečani i Pećka patrijaršija.
U procesu nacionalizacije, samo manastiru Visoki Dečani 1946. godine oduzeto je blizu 800 hektara zemlje, pa danas na bivšem manastirskom imanju leži gotovo ceo novi deo grada Dečani i gotovo sve šume po okolnim brdima. Ipak, veliki delovi oduzetog imanja ostali su još u državnom i društvenom vlasništvu i manastir danas vodi veliku borbu da se ova imovina sačuva od privatizacije i vrati svom zakonitom vlasniku. Crkvena imanja koja su bila ubeležena u katastarskim knjigama pred Drugi svetski rat preživela su čak i tursku vlast. Ona, ipak, predstavljaju samo bledu senku nekadašnjih poseda koje su manastirima darivali srednjovekovni srpski vladari. Upravo zato je zapadni deo današnje Pokrajine od davnina nosio ime Metohija, po grčkoj reci "metohion" (množ. metohia), što znači manastirsko imanje - metoh.
Nastavak procesa privatizacije, koja se na Kosovu i Metohiji odvija po vrlo sumnjivim i nelegalnim principima, de fakto omogućava albanskim firmama, koje su većinom pod kontrolom lokalne mafije, da na vrlo lak način dođu do bivše crkvene imovine i tako zauvek onemoguće povratak imovine, kada za to dođe vreme.
Za Crkvu, koja je na ovim prostorima izgubila preko 100 hramova nakon dolaska UNMIK-a i snaga KFOR-a, ovo bi bio još jedan žestok udarac koji bi otežao očuvanje njenih svetinja. Nije ni potrebno naglašavati koliko je povratak konfiskovane imovine značajan za preživljavanje Crkve i srpskog naroda uopšte na ovim prostorima. Zato je Srpska pravoslavna eparhija raško-prizrenska već tražila od Koordinacionog centra i UNMIK-a da se što pre preduzmu odgovarajuće mere kako bi zaštitila svoju imovinu od nezakonite privatizacije. Takođe se očekuje da se ovo pitanje ozbiljno pokrene i u nastavku dijaloga između delegacija Beograda i Prištine, koji se očekuje na proleće.
