Beograd, 12.12..2003.
UKIDANJE DRŽAVE
Zajedničku državu Srbije i Crne Gore ukinuli su Vojislav
Koštunica, Miroljub Labus, pokojni Zoran Djindjić, Milo Djukanović, Filip
Vujanović i Havijer Solana svojim potpisima na tzv. "Polazne osnove" od 14.
marta 2002. godine. Kasnije je to formalizovano usvajanjem Ustavne povelje u
Saveznoj skupštini kojom je predsedavao Dragoljub Mićunović. Danas smo bez
zajedničke države, bez zajedničke strategije, sa urušenom privredom, novim
ogromnim dugovima, novim nabujalim separatizmima i novom armijom nezaposlenih.
To što su domaći političari time izvršavali naloge Solane i štitili njegove
interese ne smanjuje, već povećava njihovu odgovornost.
Ovo je, pored
ostalog, rečeno na promociji knjige "Ukidanje države" Živadina Jovanovića u
Srpskom kulturnom centru "Sveti Sava" u Subotici. U prisustvu velikog broja
Subotičana, o knjizi su govorili članovi Beogradskog foruma za svet ravnopravnih
prof. Oskar Kovač, koji je recenzent i pisac predgovora, Rade Drobac, publicista
i spoljnopolitički komentator i autor knjige.
Prof. Oskar Kovač, govoreći o
stanju u zemlji u protekle tri godine, rekao je: bivši DOS koji je na vlast
došao uz pomoć"medjunarodne zajednice" odgovoran je za eskalaciju krize u svim
oblastima života u zamlji. Krizu u državi nisu rešili ali su zato ukinuli
državu! To je lek gori od bolesti! Odgovarajući na pitanje iz publike: koliko je
verovati minhauzenskim obećanjima ostatka DOS u sadašnjoj izbornoj kampanji, on
je rekao: čime god pokušavali da zavaraju narod, oni će nastaviti da vode
dosadašnju katastrofalnu politiku. To je politika "medjunarodne zajednice" za
čije sprovodjenje su oni bili dovedeni na vlast, sa čime ponovo
računaju.
Rade Drobac je istakao da iza političkih promena u Srbiji 2000.
godine stoji direktna politička, finansijska, medijska i logistička podrška
Zapada, pre svega anglo-saksonskog faktora, kao i da je njihov uticaj na
aktuelna zbivanja u našoj zemlji presudan i danas. Od lustracije, edukacije,
urušavanja državnih organa, slabljenja privrede, obračuna sa političkim
neistomišljenicima, pa sve do kreiranja ustavnih i zakonskih kao i kadrovskih i
drugih rešenja.
Odgovarajući na jedno od pitanja o kampanji za povratak
monarhije, Rade Drobac je istakao da je to inspirisano iz Londona. Pretendent na
presto je britanski državljanin i oficir njihove vojske. Ta kampanja, uoči
izbora, ima za cilj i da pomogne rojalističke stranke kako bi se razbio
patriotski blok i stvorili uslovi da jedna od varijanti DOS - a, - DS, DSS ili G
17-plus - ipak zadrži vlast i time se zaštite interesi Zapada u našoj zemlji.
Na pitanje koji strani faktor ima dominantan uticaj na zbivanja u zemqi,
Živadin Jovanović je, ogradjujući se od rizika pojednostavljivanja, izneo lični
stav da je to nesumnjivo anglo-američki faktor koji, pored ostalog, dominira u
vojsci i policiji. Na drugom mestu je Nemačka i na trećem Francuska. Rusija,
preokupirana unutrašnjim problemima, pre svega ekspanzijom islamskog
fundamentalizma i terorizma - manje je politički prisutna, a ekonomska saradnja
sa zemljama u razvoju je zapostavljena iako nova tržišta nisu pronadjena.
__________________________________________________________________________
BEOGRADSKI FORUM ZA SVET RAVNOPRAVNIH
11000 Beograd, Mišarska
6/II, Jugoslavija
tel/Fax: (++381 11) 3245601
E-Mail: [EMAIL PROTECTED]
www.belgrade-forum.org
17. decembar .2003.
Pise: Mirjana Stanic
Ponovo smo kao po nekakvoj ustaljenoj semi ostali korak iza dogadjaja umesto da smo barem jedan korak ispred kada se radi o Kosovu i Metohiji.
Navikli na onu "staru": Krivi su nam drugi - zaboravili smo da stalno vidjamo jedna te ista lica uvek kada je tesko. Sebi smo dozvolili taj luksuz da nam neko tamo postavlja, pise i izglasava navodne standarde, a da pri tom nismo ni pokusali, ako nista drugo, a ono barem da se i posvadjamo oko njih za pregovarackim stolom. Neko na zalost nije imao vremena ni za to. Mozda zbog predizborne kampanje, mozda jer se blize novogodisnji praznici ili je mozda ostao bez prevodioca.
Prica o standardima nije pocela niti se zavrsila juce, a
"mudri" potezi i negodovanja onih koji su o tome morali da misle odavno, danas
nisu nista drugo do fenomen vec vidjeno.
Prosto se plasim da ova nasa lepa
zemlja nema pametnih i sposobnih ljudi, onih koji imaju ugled i poziciju u
medjunarodnim institucijama, kako u zemlji tako i u dijaspori, pa da moramo da
trpimo godinama jedne te iste ljude, narocito one koji sebe smatraju
nezamenljivima. Ne bi mi to smetalo da su uspesni u svom poslu, ali gubljenje
srpske zemlje metar po metar i nerazumevanje sa ljudima iz medjunarodne
zajednice ne daje im za pravo da to i pomisle o sebi. Takvih smo se heroja
nagledali, onih koji ulaze u Srpska sela blindiranim vozilima i sa naoruzanim
medjunarodnim telohraniteljima. Pitam se, od koga ih to cuvaju?
Umesto da je
Beograd bio inicijator razgovora, da je Beograd zahtevao i organizovao razgovor
o standardima sa ljudima iz medjunarodne zajednice i sa Albancima, ne bi ti
standardi sigurno izgledali ovako niti bi bilo tako ocigledno da cela prica ima
niz drugih pozadina.
Mi smo mogli da napisemo standarde: dve, tri, cetiri ili stotinu verzija ako je potrebno, razmisljajuci u buducem vremenu, konsultujuci odredjene Ambasade i strane drzavnike, pitajuci za savet i misljenje domace eksperte, pitajuci Srpsku Pravoslavnu Crkvu, SANU i Srpski narod. Ali ne, zahvaljujuci gospodi nezamenljivima.
Mozda su oni i hteli sve ovo da ucine, ali na zalost nisu imali dovoljno ugleda i autoriteta pa da ih neko udostoji saveta i podrske, jer se i sastanci sa njima sve cesce otkazuju. Sa druge strane mozda nisu imali ni toliko znanja koliko je potrebno da shvate da kada nesto ne znaju koga onda treba da pitaju, ili mozda strahuju od ljudi koji imaju znanje, autoritet i realne mogucnosti da nesto promene. Ucinili bi najvecu uslugu i sebi i drugima da se jednostavno sklone, jer ako su takvi ljudi oni koji treba da nas stite i sacuvaju - hvala lepo, najbolje je da to ne cine da ne bi Srbija dobila juznu granicu kod Nisa.
Mozda su sa druge strane ti ljudi umorni od svega, mozda su ostali bez ideja, ali bi bilo posteno ako nista drugo da to priznaju vec jednom i pruze sansu drugima. Ako misle da nema takvih koji bi se ovog momenta uhvatili u kostac sa problemom Kosova, veoma se varaju. Takvih ima, a kako vreme prolazi sve ih je vise.
Kada bi javnost imala prilike da vidi odredjene ljude kako vode sastanke sa UNMIK-om, kakva je to strategija, kakva reprezentacija, da ne kazem ponasanje i (ne)znanje, mislim da bi to bilo jedinstveno i neponovljivo iskustvo koje bi mnoge nateralo da stave prst na celo i postave sebi niz pitanja. Vecina bi verovatno ostala zgranuta, ali bi mnogima i mnogo toga postalo daleko jasnije.
I za svadju je potrebno dvoje, kao i za neuspeh ako govorimo o politici, jer ukoliko neko godinama ne moze da nadje zajednicki jezik sa predstavnicima medjunarodne zajednice, pa ne mislimo valjda ponovo da nas ceo svet mrzi, ne razume i ponizava, imajuci u vidu da se nekoliko stranih predstavnika promenilo? Oni imaju svoje zadatke i ciljeve, ali ukoliko njihovi cijevi nisu kompatibilni sa nasim ciljevima, zar je onda logicno da im jos idemo na ruku time sto ne zelimo da razgovaramo, ne izlazimo sa predlozima, novim zahtevima i molbama ako treba - svakako i sa molbama, jer nije sramota zamoliti za nesto ako je to u interesu ocuvanja Srpskih zemalja i naroda. Sramota je jedino ovo sto nam se desava.
Gde su nasi standardi? Zasto mi prvo sami sebi ne postavimo
okvire i standarde ispod kojih necemo i ne mozemo ici? Pre svega, imaju li
standarde ljudi koji se njima bave?
Zar su standardi da ogrev Srbima na
Kosovu kao milostinju salju japanske ili finske humanitarne organizacije? Zar je
pomoc koja im odavde stize kilogram pasulja i litar zejtina, ili mozda polovne
stvari i obuca? Ponekad su to stari i neispravni autobusi kojima putuju u
konvojima ili stan koji dobiju tek ako im teroristi pucaju na decu?
Posetite Kosovo Polje, Lipljan ili Veliku Hocu i uverite se sami ukoliko mislite da ovo nisu jedini standardi za koje znaju Srbi koji zive na Kosovu. Njih nije postavio UNMIK vec neko drugi, jer to ipak ne zavisi od mirotvoraca koji su mozda jednostavno videli kako se o sopstvenom narodu neko tamo "brine".
Mozda je i nedavni trend otpustanja iz sluzbe pojedinih pripadnika vojske SCG, koji su ostali da zive sa svojim porodicama na Kosovu takodje standard?
Na zalost ako i jeste, nije valjda da ima nekih koji veruju u to da je i ovo umotvorina medjunarodne zajednice uperena protiv Srba?
Mozda su ovakvi "standardi" opasniji za Srbe nego oni doneti od
strane UNMIK-a, jer brze nego ikakvi dijalozi ili rasprave o konacnom statusu
mogu da pokrenu nove talase iseljavanja.
Ako bi stvari posmatrali za
trenutak iz ovog ugla, shvatili bi da u ovoj prici ne postoji samo jedan "zli
vuk". Ima ih mnogo
