Vlada Srbije otvorila
vrata radikalima
Ne očekujem da će jedna osnovna orijentacija, koja je postojala posle 5. oktobra, biti dovedena u pitanje. Monarhija nije prioritetna i u ovom trenutku samo šteti očuvanju državne zajednice
Vojislav Koštunica, nosilac izborne liste i lider Demokratske stranke Srbije, tvrdi da ne otvara on prolaz radikalima na predstojećim parlamentarnim izborima, kako je ocenio Boris Tadić, već da je to, kako kaže lider DSS-a, u intervjuu za "Glas javnosti", učinila Vlada Srbije.
- Vlada Srbije je svojom politikom radikalima otvorila i vrata i prozore. Javnost u Srbiji vidi tesnu vezu između onoga što je Vlada radila i onoga što nije. Siguran sam da porast uticaja SRS-a ne bi bio toliki da je Vlada Srbije privredu ostavila u boljem stanju, da su socijalne prilike nešto povoljnije, da je bilo manje korupcije i manje otuđenosti Vlade od naroda i manje njene bahatosti. Naravno, sa druge strane, ne treba potcenjivati ni pravo građana da se opredeljuju za ono što im stranke nude.
Da li će Srbija 28. decembra znati da odluči?
- Znaće Srbija da
odluči. I izabraće skupštinu koja će predstavljati stvarno raspoloženje javnosti
u ovom trenutku, skupštinu koja će moći da radi i da se pozabavi svim poslovima
koji do sada nisu urađeni. Jedan od njih koji Skupština nije obavila je
donošenje novog ustava, kao i nekoliko važnih zakona koji bi podstakli razvoj
privrede, suzbili korupciju, omogućili rešavanje teške socijalne situacije . Ta
skupština će stvarno biti ustavotvorna.
S kim ćete da sarađujete s obzirom na to da se procenjuje da niko neće
dobiti apsolutnu većinu za formiranje vlade, a već ste rekli da u obzir ne
dolaze ni DS ni SRS?
- Ne možemo sarađivati sa onima koji su odgovorni
za stanje do 2000. godine, kao ni sa onima koji su odgovorni za stanje posle 5.
oktobra. Stanje u privredi, teške socijalne prilike, potpuno uništene
institucije, podsmehu izvrgnuta ideja pravne države i ugrožavanje nezavisnosti
sudstva i tužilaštva je nešto što tu saradnju onemogućava. Činjenica je da se
oni koji su do juče bili u vlasti nisu ni najmanje kritički osvrnuli na svoj
doprinos svemu ovome.
 | ||||
 |
|
SCG je isplativa Pošto ste jedan od potpisnika Beogradskog sporazuma , da li smatrate da
je državna zajednica propala investicija ? |
|
|
 |
| |||
|
| |||
| ||||
Postoji li mogućnost da, posle ovih izbora, odmah budu raspisani novi zbog
nemogućnosti formiranja vlade?
- O posleizbornim koalicijama valja
razmišljati, kako i samo ime kaže, kad im vreme dođe, tek posle izbora. U svakom
slučaju, mislim da se jako mnogo i u ovom času nepotrebno bavimo posleizbornim
kombinacijama.
Kako vidite budući sastav parlamenta?
- Ostavljajući na stranu
pojedine ankete koje više podsećaju na vradžbine, ne očekujem da će jedna
osnovna orijentacija, koja je postojala posle 5. oktobra biti dovedena u
pitanje. Ono što možemo očekivati posle 28. decembra je brži nastavak reformi
koje treba da budu utemeljene u zakonskim okvirima.
Možete li da izdvojite bar jedan pozitivan potez ove Vlade?
- Ono
što je postignuto je monetarna stabilnost i to je prosto činjenica koja upada u
oči. Na razne načine, kako Vlada, tako i neke institucije i stranke, pokušale su
da se nose sa teškim problemom Kosova i Metohije. Uspostavljeni su drugačiji,
sadržajniji odnosi sa međunarodnom zajednicom i Unmikom. Na spoljnopolitičkom
planu postignut je veći napredak nego na unutrašnjem, mada se, Vlada Srbije, po
prirodi svog posla, nije time bavila, već savezne institucije.
Mislite li da snosite deo odgovornosti za dešavanja u protekle tri godine
i da ste povlačenjem iz vlasti na neki način izneverili birače koji su Vam
poverili glas 2000. godine?
- DSS snosi odgovornost za onaj period dok
je bila u izvršnoj vlasti, a to je nekih šest meseci. Mi smo i pre decembarskih
izbora 2000. godine uvideli velike programske razlike koje postoje unutar
članica DOS-a. Posle 5. oktobra ispoljili su se prvi oblici nemara prema onom
što su institucije, poštovanje prava, autoritarno delovanje, revolucionarni
metodi, krizni štabovi…Bili smo potpuno svesni toga. Dvoumili smo se da li da u
okviru DOS-a izađemo na republičke izbore, i to je bila veoma teška odluka.
Da li sebe vidite na funkciji budućeg premijera?
- U ovom trenutku
je rano govoriti o tome. Na čelu vlade treba da se nađe ona stranka koja dobije
najveću podršku birača. Ne mislim da rešenja treba tražiti izvan stranaka, već
vodeći ljudi u strankama treba da prihvate to mesto, kako bi same stranke
snosile odgovornost. Izuzetno je važna ekonomija, ali ne mislim da samo ona
karakteriše rad vlade. Ko je na čelu vlade mora da vodi računa i o finansijama,
socijalnim pitanjima, zdravstvu, unutrašnjim poslovima, pravdi.
Takođe, važnu oblast predstavljaju kultura, prosveta i nauka. Na mestu predsednika vlade bilo bi poželjno da se nađe neko ko ima afinitete prema tim poslovima i ko ima dovoljno širine da pomogne da se obavi prvi i najvažniji posao, a to je izrada ustava.
Da li bi u novoj vladi zadržali nekoga od sadašnjih ministara?
-
To zavisi opet toga kako će vlada biti sastavljena. Prosto treba poći od toga da
je nova vlada prazan list papira i da ga treba popuniti najkompetetnijim ljudima
u tom trenutku. Čini mi se da i javnost u Srbiji, među dosadašnjim ministrima
neke ne bi želela da ponovo da vidi, jer su prosto na ta mesta zalutali. Ta
vlada sigurno treba da bude manja nego što je bila dosadašnja i sigurno neće
imati toliko potpredsednika, koji su se svojim brojem nadmetali sa
ministrima.
Da li ste za uvođenje monarhije?
- To nije prioritetno pitanje i u
ovom trenutku samo šteti očuvanju državne zajednice Srbije i Crne Gore. Ukoliko
bude postojala volja to pitanje treba po odgovarajućem postupku pokrenuti i
zatim ga za svagda skinuti sa dnevnog reda. Naravno, ne isključujem mogućnost da
se to pitanje otvori i u samoj ustavnoj raspravi. Smatram da o tome treba da se
izjasni narod na referendumu, a način na koji je monarhija ukinuta nije naravno
jedini nasilni akt i nepravda učinjena tokom i posle Drugog svetskog rata.
