| SRS 25, G17 plus 21, DSS 17 i DS 12 | |
| 19.12.2003. Prema najnovijoj anketi agencije `Stratedžik marketing`, izbori uspevaju, a pobeđuje Šešelj BEOGRAD - SRS vodi u trci za vanredne parlamentarne izbore, a iza nje su G 17 plus, DSS i DS, pokazalo je najnovije istraživanje agencije `Stratedžik marketing`. Pored te četiri stranke, u parlament bi, bez većih teškoća, trebalo da uđu još SPS i koalicija SPO - Nova Srbija. Prema ovoj anketi, koja je rađena od 9. do 12. decembra na uzorku od 1.535 ispitanika, radikali bi mogli da očekuju 25 odsto glasova. G 17 plus je napredovao u odnosu na prethodni mesec i mogao bi da računa na 21 odsto, DSS je ostala na istom broju opredeljnih, što bi značilo 17 odsto glasova, dok DS stoji slabije nego pre mesec dana i mogla bi da dobije 12 odsto glasova. Socijalisti mogu računati na osam odsto, a koalicija SPO i NS na oko pet odsto glasova. Otpor, Zajedno za toleranciju, koalicija Za narodno jedinstvo, Demokratska alternativa i Samostalna Srbija bi, sudeći prema rezultatima ovog istraživanja, mogli da računaju na između dva i 3,5 odsto glasova. Istraživanje je pokazalo da je broj neopredeljenih birača značajno pao i sada je 35 odsto, naspram 42 odsto koliki je bio u novembru. U anketi je 52 odsto građana reklo da će sigurno izaći na izbore, a 22 odsto da će to verovatno učiniti. To znači da bi izlaznost mogla da bude relativno niska, a u `Stratedžik marketingu` na osnovu ovih podataka procenjuju da će za ulazak u parlament biti potrebno između 165 i 190 hiljada glasova. Pristalice radikala su najodlučnije da će glasati i imaju najmanje dilema oko izbora. Slično je i sa socijalistima, dok su pristalice koalicije SPO i NS, iako čvrsto opredeljene za koga će glasati, manje sigurne da će uopšte izaći na izbore. Pristalice DSS, DS, G 17 plus i ostalih stranaka iz bivšeg DOS nisu tako sigurne da će izaći na izbore, a kolebaju se i u odnosu na stranke za koje bi glasali. (Beta) 53 odsto: Loše je Istraživanje je pokazalo da svega 28 odsto ukupne punoletne populacije Srbije misli da je pravac u kome se zemlja kreće dobar, dok je za 53 odsto pravac loš. Neto negativan efekat je da čak 25 odsto građana više misli da je pravac loš nego da je dobar. To je najniža vrednost ovog pokazatelja od promene vlasti 2000. godine. Broj 1: Nezaposlenost I u proceni sopstvenog životnog standarda, preovladava negativna ocena, koja je konstantna praktično cele 2003. godine, uz izuzetak perioda vanrednog stanja. Građane pre svega zabrinjava lični standard, a tema broj jedan je nezaposlenost. Korupcija i kriminal su takođe veoma visoko rangirane teme i dolaze odmah iza nezaposlenosti. |
Title: Message
