| Čovek neviđene sujete i ambicije | |
| 15.12.2003. DEMOKRATSKA ALTERNATIVA Piše: Mića Reljić Alternativa, i to demokratska, nastala je neposredno posle protesta povodom izborne krađe koji su organizovali koalicija Zajedno i studentski pokret. Nebojša Čović je, i pre tog događaja, shvatio da više nije miljenik Slobodana Miloševića, da su ga preskočili `skojevci` (Dačić, Perčević, Šuvaković...) i da je samo pitanje trenutka kad će svilen gajtan stići i u `njegov` FMP. Priliku je iskoristio pojavivši se na izborima koje je većina stranaka bojkotovala, igrajući na kartu, s jedne strane da spasava izbore (to je bilo namenjeno espeesovskim ušima), i, s druge, demokrate koji se gnuša nasilja koje je, eto, prvi put video sa bine za vreme kontramitinga. Njegove kolege iz DOS-a zaboravile su mu da je do kontramitinga više hiljada građana bilo jureno, polivano vodom, bijeno... dok je g. Čović stolovao u Beogradu. Zaboravljeno mu je da je sa specijalcima upadao i silom slamao štrajk radnika GSB-a, da je njegova firma bila povlašćena i da su kiosci u Beogradu morali da budu tipski (made in FMP), da je zataškana afera o pokvarenim konzervama u vojsci (ko nije obavešten čiji su to proizvodi dobiće nagradu). Pri formiranju DOS-a Čović je prihvaćen sa nadom da će privući određen broj espeesovskih glasača. U događajima oko 5. oktobra imao je značajnu ulogu i to je bio njegov poslednji ispit kojim je prihvaćen kao antimiloševićevac. A, u stvari, Čović je čovek neviđene sujete i ambicije. Prosečan bek nižerazrednog košarkaškog kluba došao je do sredstava i pozicije da njegova ekipa bude jedna od vodećih u zemlji. Postao je i prvi čovek košarkaške organizacije. Slikanju nikad kraja. Nekih rezultata je bilo, ali vrhunskih ne. U košarkaški klub dovodio je najperspektivnije srpske košarkaše, i nijedan, ali nijedan, nije postao vrhunski igrač. Isto mu se dešavalo i u politici. Uvek u vrhu (mnogo lukaviji od Dušana Mihajlovića), ali nikad na čelu. Iako jedini privrednik-praktičar u celokupnom DOS-u, nije se prihvatio industrije. Upućen je na jug Srbije. Situacija nije bila dobra. On je nešto ostvario, ali ništa nije konačno rešio. Niz afera u kojima je on prozivan ili koje je on otvarao sve do jedne su se završavale sa `mudrim` izrazom lica i sklapanjem nekih primirja. Govori ezopovskim jezikom u stilu `ko zna shvatiće`. To se desilo i prošle godine s Trajkovićem i ove sa Čedom i Veljom. Sada u kampanji koristi slogan `Kad je teško - Čović`. Pa, čoveče, punoletan si i prihvataj se obaveza o kojima nešto znaš i ne kukaj. |
Title: Message
