Lekcije sa Kosova
Bivši komandant NATO-a, američki general Vesli Klark, svoje je svedočenje u Hagu na procesu protiv bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića zapravo shvatio kao početak svoje predizborne kampanje za predsedničke izbore u SAD 2004. Ne samo što je pokušavao da svoju ulogu u jugoslovenskim i srpskim događajima prikaže kao diplomatsko-medijatorsku, već je i svojim konsultacijama sa bivšim američkim predsednikom Bilom Klintonom tokom svedočenja prekršio pravila Haškog tribunala, naravno bez ikakvih posledica. U svemu tome izdašno mu je pomagao bivši portparol Bele kuće Džems Rubin, pa je travnjak ispred Haškog tribunala neodoljivo podsećao na travnjak Rambujea...
Novinari u Hagu verovatno su bili impresionirani Klarkovim izjavama, ali ono što svakome ko je barem jednom sreo nekadašnjeg najboljeg pitomca Vest Pointa i vrhovnog komandanta NATO-a ostaje u sećanju svakako su njegove oči. Velike, zapanjujuće i tajanstvene.
Generalovi vicevi
Sto puta je primećeno, ali dok je 26.000 bombi i krstarećih raketa padalo po Jugoslaviji o tome se nije pisalo. Tamne oči generala Klarka blistaju s entuzijazmom davno zaboravljenog gimnazijalca, možda zato što se nalaze na pogrešnom mestu. Ne može se reći kako je bivši glavnokomandujući savezničkih snaga u Evropi nakon uspešne vojne karijere sačuvao takve oči.
Sreo sam generala Klarka ukupno tri puta: jednom u Banjaluci, jednom u Beogradu i prošle godine na njegovom predavanju u Njujorku u zgradi "Ameriken enterprajz instituta" kada je velikom broju ambasadora, vojnih stručnjaka i šefova trustova mozgova objašnjavao svoje "lekcije sa Kosova". Ispred zgrade instituta desetak prosrpskih demonstranata vikalo je "Sramota", "Klark ratni zločinac", "Koljač Beograda"... Na lecima, koje su demonstranti delili nabrojano je 20 žalosnih slučajeva "kolateralne štete", koju je general uneo u svoje statistike. Mrtvi civili. General ne zna za sumnju, za žaljenje, za iznenađenje. Misija ostvarena.
Oči generala Klarka kruže po slušaocima sa izrazom mladića koji je upravo položio veliku maturu i očekuje reči pohvale. Pogled mu se s poštovanjem zadržao samo na ostarelom generalu i nekadašnjem komandantu NATO-a Aleksandru Hejgu. Klark se uživeo u svoju lekciju iz pozitivnog mišljenja, jer po njemu "ništa nije loše ako ga čovek takvim ne učini". Ima spremne brojke, strukture, a radi atmosfere i jedan vic. Reč je o patki koja ulazi u prodavnicu, traži hranu za patke i prodavac je dva puta odbija. Treći put, preti joj da će je, ako ponovo dođe, zakucati ekserima za pod. Patka ulazi ponovo i pita: "Imate li eksere?". "Ne". "A, imate li hranu za patke?"
Smeh je oskudan, ljudi nisu baš sasvim razumeli generalov vic. Njegove oči ipak blistaju i ne zbunjuje se. Predavanje generala Klarka bilo je prepuno svih onih reči kojima vojska operativno ulepšava smrt i razaranje: "Zaustaviti, prekinuti, odložiti, umanjiti..".
Daleko od kauboja
Pohvalio je sve, a naročito junačke NATO pilote koji su bili ubeđeni u pravičnost svoje misije.
"Videli su etnička čišćenja na tlu!", rekao je Klark. Nije objasnio i kako, da li sa 10.000 metara visine. Pristižu pitanja, a on blistavih očiju uzvraća pogled onima koji ih postavljaju.
"Da, ruske snage su se prilikom ulaska na Kosovo ponašale disciplinovano. Uostalom, odlazak zaplašenih Srba je nakon dva meseca zaustavljen, a prvi se već vraćaju. Posle svega što se dogodilo, moralo je da se računa sa osvetom i nasiljem", kaže general.
"Ne, nije mi poznato da postoji neki špijun u centrali NATO-a koji je radio za Srbe", kroz smeh odgovara na pitanje novinara časopisa "Džejns". "Ali, ako ga nađete, molim vas da me obavestite!"
Vesli Klark je govorio o problemima među saveznicima, ali ne i o svojoj prevremenoj smeni sa mesta komandanta NATO-a i svom sukobu sa Pentagonom. Politička pitanja je izbegavao, a publika je to razumela. Kaže da je u januaru 1999. upitao jugoslovenskog predsednika Miloševića da li je zaista jednom izjavio "da mu je Kosovo važnije nego sopstveni vrat".
"Ne", odgovorio mu je tada Milošević, koji navodno iz principa sve negira, "važnije nego sopstvena glava". Klark veruje u zajednički multietnički život na Balkanu posle svega. Dole na ulici, čoveka sa blistavim dečačkim očima čekaju demonstranti.
"Ubica!", skandirali su oni, "ubijao je decu". Od 24. marta 1999. NATO predvođen najmoćnijom supersilom u istoriji sveta vodio je rat protiv jedne usamljene zemlje u regionu već ionako ophrvane sukobima. Ukupan broj stanovnika 19 država članica NATO-a premašivao je u tom trenutku brojku od 11 miliona građana Jugoslavije za 65 puta. Godišnji vojni budžet NATO-a bio je 25 puta veći od celokupne jugoslovenske ekonomije, a oružane snage zapadne alijanse bile su od jugoslovenskih veće 50 puta.
I posle svega Vesli Klark je prošle godine na tom predavanju u Njujorku zaključio da je NATO trijumfalno pobedio. Pre dva dana u Hagu dodao je kako je on ponosan na tu pobedu. Da li mu je to dovoljno da postane predsednik? Amerikanci ne vole generale u Beloj kući, osim ako su pobednici velikog svetskog rata.
Miroslav Lazanski
Yahoo! Groups Links
- To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/ujedinjeno_srpstvo/
- To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
- Your use of Yahoo! Groups is subject to the Yahoo! Terms of Service.
