-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE-----
Hash: SHA1
======================================================================
B92.NET na WAP-u
Svi korisnici WAP servisa sada mogu, putem svojih mobilnih telefona,
prelistavati stranice sajta B92. Dovoljno je da u Bookmark/Favorites
svog telefona unesete adresu naseg sajta, koji je prilagoden ovom
servisu:
http://wap.b92.net/
Od sadrzaja koji su trenutno prilagodeni upotrebi putem WAP mreze, to su
dnevne vesti, vesti iz sporta, tv program, kao i vremenska prognoza. U
najskorije vreme planiramo da prosirimo ove sadrzaje, o cemu cemo vas na
vreme obavestiti.
Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na
nasem sajtu (http://www.b92.net/invboard).
======================================================================
IZBORNA TIŠINA PRED PARLAMENTARNE IZBORE
Beograd -- U Srbiji je u četvrtak u ponoć počela izborna tišina pred
parlamentarne izbore koji se održavaju u nedelju. Izborna tišina će
trajati do nedelje, 28. decembra, u 20:00, do zatvaranja biračkih mesta.
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, 48 časova pre dana izbora i na
dan izbora do zatvaranja biračkih mesta, zabranjeni su izborna
propaganda preko sredstava javnog obaveštavanja, održavanje javnih
skupova i objavljivanje procene rezultata izbora. Na izborima učestvuje
19 izbornih lista, na kojima je ukupno 4.245 kandidata. Liste su podneli
12 stranaka, šest koalicija i jedna grupa građana, ali većina stranaka
koje formalno nastupaju samostalno na svojim listama imaju i kandidate
iz drugih partija, tako da ukupno 70 partija pretenduje na 250 mesta u
Parlamentu.
Biračka mesta se otvaraju u 7:00, a tokom dana Republička izborna
komisija i CESID će saopštavati podatke o izlaznosti birača. RIK mora da
saopšti konačne rezultate izbora najkasnije 96 sati od zatvaranja
biračkih mesta, odnosno do 1. januara u 20:00. CESID je najavio da će
oko u nedelju oko 22:00 moći da saopšti procenu izbornih rezultata i
raspodele poslaničkih mesta. Za ulazak u Parlament potrebno je da
stranka ili koalicija pređe ceznus, odnosno osvoji pet odsto glasova,
tako da lista ne može da osvoji manje od 13 poslaničkih mesta. Pravo
glasa na predstojećim izborima ima 6.511.450 birača, koji će to pravo
moći da ostvare na 8.589 biračkih mesta.
KO ODREĐUJE MANDATARA ZA SASTAV NOVE VLADE SRBIJE
Beograd -- Posle parlamentarnih izbora u nedelju Skupština Srbije bi
trebalo da bude konstituisana u januaru sledeće godine. Međutim, još
nije izvesno da li će izabrani poslanici uspeti da izaberu predsednika
Skupštine i mandatara nove Vlade. Prema Ustavu Srbije, mandatara Vlade
imenuje predsednik Srbije, a pošto on nije izabran, taj zadatak obaviće
predsednik nove sauziva Skupštine koji će vršiti i dužnost predsednika
Srbije. Kada u januaru Skupština bude konstituisana, njen predsednik
trebalo bi da počne konsultacije sa strankama u Parlamentu oko novog
mandatara. Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić izjavio je
da se konsultacije zasnivaju na tome da s liderima stranaka koje su ušle
u Parlament budu obavljeni razgovori i da se dođe do zaključka da li
neka stranka pojedinačno ima većinu. "To verovatno neće biti slučaj.
Tada će v.d. predsednika Republike ostvariti komunikaciju sa strankama
ili koalicijama i ako zaključi da postoji koalicija koja ima većinu u
Parlamentu, on na osnovu predloga te koalicije imenovati mandatara za
sastav nove Vlade", kaže Vučetić.
Pošto nije poznato kako će izgbledati postizborne koalicije, ni da li će
stranke uspeti da naprave većinsku koaliciju, moguće je da neće biti
postignut dogovor o izboru predsednika Skupštine i o mandataru nove
Vlade, a samim tim ni Skupština ne bi funkcionisala. U tom slučaju bilo
bi neophodno raspisivanje novih parlamentarnih izbora. Marko Blagojević
iz Centra za slobodne izbore i demokratiju kaže da, ukoliko je rad
Skupštine paralizovan i ukoliko je takvo stanje hronično, Skupština biva
raspuštena i raspisuju se vanredni parlamentarni izbori. "To bi bilo
nepopularno, ali to bi bila neizbežna posledica neuspeha stranaka da se
dogovore koga izabrati za predsednika Skupštine, a potom i za mandatara
Vlade", kaže on. Pošto Srbija nema predsednika Republike, ni predsednika
Parlamenta, nove izbore raspisao bi predsednk prethodnog saziva
Skupštine, a to je Nataša Mićić.
BLAGOJEVIĆ: PRVI PRAVI IZBORI U SRBIJI
Beograd -- Portparol Centra za slobodne izbore i demokratiju Marko
Blagojević ocenio je da će predstojeći parlamentarni izbori biti "prvi
pravi izbori u Srbiji". Poslednje dane izborne kampanje Blagojević je
ocenio kao pijačnu raspravu, objasnivši da su ovo najbitniji izbori u
novijoj političkoj istoriji Srbije. "Tenzije koje su bile primetne
krajem kampanje, naročito tokom nastupa kandidata, lidera stranaka i
nosilaca izbornih lista, nisu se projektovale na rad Republičke izborne
komisije, a to je sjajno i to je ove izbore učinilo veoma dobrim, u
dosadašnjem toku, tokom priprema za izbore", rekao je Blagojević.
Govoreći o ponašanju medija tokom predizborne kampanje, Blagojević je
rekao da su oni predstavljali filter u ponašanju kandidata sa
poslaničkih lista stranaka. On je naveo i da bi izbori trebalo da budu
završeni prema pravilima po kojima su i počeli. "Vrhovni sud Srbije bi
trebalo da ostane nadležan do kraja izbornog procesa u slučaju
eventulanih sporova", kaže Blagojević.
VRHOVNI SUD SRBIJE NADLEŽAN ZA IZBORNE SPOROVE
Beograd -- Predsednica Vrhovnog suda Srbije Sonja Brkić u petak je
izjavila da je taj sud nadležan da odlučuje u izbornim sporovima u
Srbiji i nakon 1. januara 2004. godine. U saopštenju predsednice
Vrhovnog suda Srbije se navodi da je nadležnost sudova, uključujući i
Vrhovni sud, regulisana, pored Zakona o uređenju sudova, i drugim
posebnim zakonima koji se primenjuju kao leks specijalis.
Sonja Brkić je precizirala da je odredbom člana 97 stav 1 Zakona o
izboru narodnih poslanika propisano da je Vrhovni sud Srbije nadležan da
odlučuje o žalbama protiv rešenja Republičke izborne komisije kojima je
prigovor odbačen ili odbijen. "To znači da će Vrhovni sud Srbije biti
nadležan da odlučuje u izbornim sporovima i nakon 1. januara 2004.
godine, bez obzira na to što nije formiran Upravni sud Srbije",
naglasila je ona.
Predsednica Vrhovnog suda Srbije je dodala da Upravni sud Srbije, čak i
da je konstituisan, ne bi mogao da odlučuje u tim sporovima "jer se oni
nalaze u isključivoj nadležnosti Vrhovnog suda Srbije i Ustavnog suda
Srbije".
OPASNOST OD KOLAPSA PRAVOSUĐA
Beograd -- Ustavni sud Srbije u ponedeljak će razmatrati inicijativu za
suspenziju Zakona o reorganizaciji sudova, koji bi trebalo da stupi na
snagu 1. januara 2004, saznaje Beta. Prema tom zakonu, predviđena je
izmena nadležnosti okružnih i opštinskih sudova i uvođenje upravnih i
apelacionih sudova. Novi sudovi, međutim, nisu formirani, te bi
stupanjem novog zakona na snagu nastao pravni vakuum. Predlog za
suspenziju primene pomenutog zakona podnelo je više opštinskih sudova,
uz obrazloženje da bi njegovim stupanjem na snagu bio kršen član Ustava
po kom svako ima pravo na žalbu nadležnom sudu i pravo na suđenje pred
zakonom ustanovljenim sudom.
Predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić, ne želeći da precizira
kako će u ponedeljak biti rešen problem, za B92 objašnjava da bi moglo
da doći do kolapsa pravosuđa. "Pokušaćemo da u ponedeljak nađemo rešenje
kojim bismo omogućili da sudovi nastave da rade redovno, da građani mogu
da ostvare svoja prava, kao što je pravo na žalbu i druga prava, što je
osnovni interes i motiv da Ustavni sud pokuša u ponedeljak da nađe neko
pravno rešenje koje će tu situaciju premostiti", kaže on.
Vučetić kaže da postoji mogućnost da rad sudova bude blokiran na
neodređeno vreme, odnosno do konstituisana nove Skupštine Srbije. "Zakon
koji je donet sredinom ove godine je odredio da 1. januara stupa na
snagu nov zakon prema kom se u velikoj meri menjaju nadležnosti svih
sudova, njihova organizacija, uvode se novi sudovi itd. Ako bi sudovi
nastavili da rade prema tom zakonu došlo bi do blokade sudstva, jer ti
sudovi ne postoje, nije izvršena raspodela novih nadležnosti, nisu
izabrane sudije novih sudova. Njihove presude bi mogle da izazovu
nezakonite posledice i to bi moglo da dovede do velikih teškoća u
ostvarivanju prava građana, do masovnih poništenja presuda itd", rekao
je Vučetić.
Prema Zakonu o reorganizaciji sudova, čiju je primenu Skupština već
jednom odložila, u julu, većinu žalbi u drugostepenom postupku preuzeo
bi apelacioni sud, koji, međutim, nije formiran.
SKUPŠTINA SCG USVOJILA KONVENCIJU O LJUDSKIM PRAVIMA
Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore ratifikovali su
Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i
Konvenciju o sprečavanju torture. Poslanici nisu potvrdili zakone o
zaduženju SCG kod međunarodnih finansijskih institucija radi obnove
Beograda i hitnog projekta za zdravstvo u Srbiji. Poslanici su
jednoglasno ratifikovali konvencije iz oblasti zaštite ljudskih prava,
što je i bila obaveza od trenutka kada je SCG postala punopravna članica
Saveta Evrope. Građani SCG ratifikacijom Konvencije o zaštiti ljudskih
prava sada imaju pravo da se za pomoć obrate Evropskom sudu za ljudska
prava, rekao je ministar inostranih poslova SCG Goran Svilanović. "Ona
sumira sve što je civilizacijska tekovina naroda u Evropi kad je reč o
potrebi da pojedinac bude zaštićen u odnosu prema državi. To znači da će
naši građani, kada smatraju da je neko od njihovih osnovnih prava
ugroženo, moći da se obrate tom sudu, ali tek pošto prođu proceduru pred
našim sudovima. Na kraju, ako i dalje nisu zadovoljni zaštitom svojih
prava, zaštitu će moći da traže kod Evropskog suda za ljudska prava. Ako
u tome uspeju, država će morati da menja svoje zakone, ili da građanima
plati novčanu kompenzaciju", rekao je Svilanović. S druge strane, nije
usvojeno nekoliko zakona o međunarodnim kreditima. Za obnovu Beograda
bio je planiran kredit od 90 miliona evra, za urgentni projekat
zdravstva 50 miliona evra, a za projekat upravljanja elektroenergetskim
sistemom još oko 50 miliona evra. Predstavnici Demokratske stranke
Srbije obrazložili su da ne žele da glasaju "za" jer je reč o "novim
zaduženjima za Srbiju, a ona je već opterećena dosadašnjim zaduženjima,
i da se ne radi o poklonjenim sredstvima". Ministar SCG za ekonomske
odnose sa inostranstvom Branko Lukovac, međutim, navodi da bi ta
sredstva u SCG stigla pod vrlo povoljnim uslovima uz minimalne kamate i
s dugim rokom vraćanja. "Te kredite prate i bespovratne donacije, a
treba da se zna da je uskraćivanje podrške takvim projektima direktan
udarac naporima za razvoj Srbije", rekao je Lukovac. Srbija će zbog
neratifikovanja tog sporazuma morati da plaća novčane penale zbog
nekorišćenja odobrenih sredstava. Od svih predloženih zakona, Skupština
je usvojila jedino ugovor o zajmu od 11 miliona evra kod Evropske banke
za obnovu i razvoj radi modernizacije aerodroma u Tivtu i Podgorici i
sporazum Saveta ministara i Vlade Slovačke o razvojnoj saradnji, od 1,5
miliona dolara. Skupština je podržala i zakon o zaduženju SCG kod
Međunarodnog udruženja za razvoj o ekološko osetljivim turističkim
oblastima Crne Gore, vredan sedam miliona dolara.
KOVAČEVIĆ: ODLUKA VEĆINE DONOSI ŠTETU
Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije i Crne Gore nisu u petak usvojili
nekoliko zakona o međunarodnim kreditima, ukupno vrednosti od 190
miliona evra. Stručnjak za strana ulaganja Milan Kovačević ocenjuje za
B92 da će odluka poslaničke većine da ne odobri ove međunarodne kredite
Srbiji doneti veliku štetu. "Svet od nas očekuje da budemo efikasniji,"
ističe Kovačević: "Već neko vreme mi zaboravljamo da je najvažniji
faktor vreme. Da bi se mi popravili za ono što smo propali za poslednju
dekadu, moramo vrlo brzo i efikasno raditi. Jedino se možemo nadati da
će posle izbora doći do neke efikasnije koalicije koja će bar te osnovne
naše ciljeve efikasnije sprovoditi."
BEOGRADSKI CENTAR ZA LJUDSKA PRAVA POZDRAVIO RATIFIKACIJU
Beograd -- Beogradski centar za ljudska prava je pozdravio ratifikaciju
Evropske konvencije o ljudskim pravima i Konvencije o sprečavanju
mučenja i nečovečnih postupaka. Centar podseća da ostaje još niz stvari
koje Srbija i Crnoj Gora treba da ispuni na osnovu članstva u SE i
izražava uverenje da će ratifikacija dva ugovora svakako unaprediti
poštovanje ljudskih prava, političke slobode i vladavinu prava u Srbiji
i Crnoj Gori. "Građani će od sada moći da uživaju svoja prava na
sadržajniji i pristupačniji način", navodi Centar.
ZAŠTO "SKAČE" EVRO
Beograd -- Vrednost evra porasla je u odnosu na dinar, pa sada za jedan
evro treba izdvojiti 68,69 dinara, a prilikom prodaje za jedan evro se
dobija 68,28 dinara. U menjačnicama daju oprečne izjave o tome da li
građani više kupuju evro, ali se slažu s prognozom da će evro uskoro
dostići 70 dinara.
Viceguverner Narodne banke Srbije Velibor Tatić kaže za B92 da ne bi
trebalo očekivati dramatičnije promene kursa dinara. I pored takve
tvrdnje, na pitanje da li bi nekom predložio da narednih dana kupuje
evro, on kaže: "Prvo, dinare koje imate vi koristite za svakodnevno
plaćanje. Jedini razlog da pobegnete u evro, pa da po malo trošite, bio
bi da očekujete neko dramatično pomeranje i da ćete izgubiti dinare koje
imate. To se sigurno neće desiti. Stanovništvo u principu višak dinara
pretvara u evro i kroz evro konstantno štedi jer je vraćanje poverenja u
dinar dugoročan proces", kaže Tatić. Ključan uzrok skoka evra, prema
rečima ekonomiste Nebojše Savića, jeste pad dolara. Savić za B92
objašnjava da je u poslednjih 10 godina dolar jačao zahvaljujući
privredi SAD i poverenju investitora. Međutim, u 2000. privreda SAD
ulazi u recesiju i dolazi do slabljenja dolara. "Dolazi do usporavanja
privrednog rasta i taj rast počinje da se odražava na poverenje tako što
sada inostrani investitori nemaju onako veliko poverenje u privredu SAD
koje su imali. Želeo bih da naglasim da je recesija nastala pre 11.
septembra 2001. Dogažaji 11. septembra pojačavaju recesiju i privreda
SAD ulazi u negativne stope rasta i tada, logično, dolazi do slabljenja
dolara", kaže on. Slabljenje dolara iz perspektive preduzeća u Srbiji
dobro je za uvoz energenata. Kada je reč o korekciji kursa dinara, Savić
je mišljenja da ga ne bi trebalo menjati i da to ne može bitnije da
utiče na izvoz. "Ja pripadam grupi ekonomista koja je uverena da
promenama kursa dinara, u sadašnjim uslovima, ne može biti bitno
delovano na promenu obima izvoza. Drugim rečima, verujem da je stepen
konkurentnosti naše privrede nizak i da bi intenzivnija promena kursa
samo trenutno delovala, a nisam siguran ni da ima robe koja 'čeka na
granici' i da bi 'pohrlila' u izvoz posle promene kursa", kaže on. Dinar
je ove godine pao u odnosu na evro za 11,2 odsto.
VLADA DONELA UREDBU O PRIVREMENOM FINASIRANJU BUDŽETA
Beograd -- Vlada Srbije je u petak usvojila Uredbu o privremenom
finansiranju budžeta od januara do marta 2004, u visini 72,6 milijardi
dinara. Ministar finansija i ekonomije Božidar Đelić je rekao da je za
pokrivanje budžetskih rashoda za tromesečni period predviđeno 68,2
milijardi dinara prihoda i deficit od 4,4 milijardi dinara. Sredstva za
pokrivanje deficita biti obezbeđena iz sredstava ostvarenih
privatizacijom u 2003. i onih koja se očekuju početkom naredne godine, i
to u iznosu od dve milijarde dinara, rekao je Đelić. Za finansiranje
deficita biče korišćeno i 2,4 milijardi dinara sredstava kojima Trezor
raspolaže na računima kod Narodne banke Srbije i u domaćim bankama i
sredstva od izdavanja obveznica Trezora i krediti kod domaćih banaka.
Glavne stavke privremenog budžeta su plate u zdravstvu, prosveti,
pravosuđu, vojski, policiji, isplate dečijih dodataka, invalidnina,
boračkih i zemljoradničkih penzija i za železnica.
ZAVRŠENA TROSATNA BLOKADA PUTA ZRENJANIN-BEOGRAD
Zrenjanin -- Nezadovoljni radnici fabrike šećera "Zrenjanin", u znak
protesta zbog katastrofalne situacije u šećerani, u petak su u blokadi
držali magistralni put prema Beogradu. Zaposleni od Vlade Srbije traže
veće angažovanje u rešavanju njihovih problema. Kako iz Novog Sada
javlja dopisnik B92 Dragan Gmizić, Milan Rodić, član Inicijativnog
odbora zaposlenih u šećerani, kaže da su građani blokirali saobraćajnicu
zato što je šećerana od Vlade Srbije dobila dopis u kom sve svoje
ingerencije u vezi s tim slučajem prenosi na ministarstva poljoprivrede
i rada. "Vlada sa sebe skida odgovornost, a mi ćemo i dalje blokirati
ulice jer ne damo svoju fabriku", kažu radnici. Problem šećerane je
prisutan već duže, a pokušaji da bude nađeno rešenje su propali.
Većinski vlasnik fabrike je država, sa 60 odsto akcija. Radnici su
počeli proteste početkom decembra, zahtevajući od čelnika lokalne
samouprave da insistiraju kod Vlade Srbije da hitno obezbedi uslove za
nastavak rada fabrike. Zatraženo je i stopiranje potraživanja svih
javnih preduzeća i svih sudskih izvršenja dok ne bude rešen status
šećerane i nađeno rešenje za isplate zarada zaposlenima za poslednjih
osam meseci. Zbog duga od oko 500 miliona dinara, pretežno javnim
preduzećima i Republičkoj direkciji za robne rezerve, Vlada je u junu
ove godine u šećerani uvela privremene mere.
PREKID SUĐENJA ZA UBISTVO ĐINĐIĆA
Beograd -- Nakon jučerašnjeg čitanja iskaza Zvezdana Jovanovića datog
policiji, suđenje optuženima za atentat na premijera Zorana Đinđića u
Specijalnom sudu u Beogradu odloženo je na neodređeno vreme. Portparol
suda Maja Kovačević Tomić kaže da je sudski proces prekinut, jer je
advokat optuženog Dušana Krsmanovića zatražio da se nad njegovim
klijentom izvrši lekarski pregled. Ona je navela da će suđenje biti
nastavljeno čim sudsko veće dobije rezultate lekarskog pregleda:
"Suđenje je prekinuto zbog toga što je posle čitanja odbrane Zvezdana
Jovanovića na redu da optuženi Krsmanović Dušan da odbranu. Međutim,
kako je njegov branilac predložio da se on psihijatrijski pregleda i
izveštači i objasnio da on ima psihičkih problema, suicidnih ideja,
nesanice i tako dalje, suđenje je prekinuto pre davanja njegove odbrane,
kako bi se obavilo psihijatrijsko veštačenje. Pošto se nikada ne može
unapred znati koliko će to veštačenje trajati, kada će psihijatrijski
nalaz biti gotov, suđenje je odloženo na neodređeno vreme i biće
zakazano naknadno, pismenim putem", kazala je Kovačević. U iskazu datom
policiji 7. aprila, Zvezdan Jovanović je priznao da je ubio Zorana
Đinđića. "Likvidirao sam ga lično. To je bilo političko ubistvo, jer je
Hag najveća sramota Srbije", stoji u izjavi optuženog koju je pročitao
predsedavajući sudskog veća Marko Kljajević. U iskazu se navodi i da je
Milorad Luković Legija, insistirao na ubistvu premijera Đinđića kako bi
bilo zaustavljeno isporučivanje optuženih Haškom tribinalu, i sprečilo
rasturanje Jedinice za specijlne operacije. Luković je operaciji dao
naziv "Stop Hagu". Jovanović je pred policijom rekao i da mu za
Đinđićevu likvidaciju nije obećan novac jer nije kriminalac. Govoreći o
ubistvu - 12. marta - Zvezdan Jovanović je, prema pročitanom iskazu,
rekao da je sedeo u fotelji, pušio "Davidof" i da je samo malo virila
cev sa prvog ili drugog sprata iz prostorije u kojoj se nalazio. Momak
iz Đinđićevog obezbeđenja iznosio je premijerove štake i zaklonio
Đinđića pa tada Jovanović nije mogao da puca. Ipak, na samom ulazu u
zgradu Vlade, Đinđić se našao čudno okrenut sa strane, što je bio
trenutak kada je pucao, naveo je Jovanović rekavši da je pucao još
jednom da potvrdi pogodak, pri čemu nije želeo da pogodi Đinđićevog
telohranitelja Milana Veruovića.
SUDSKO VEĆE: VLASTI SCG ODGOVORILE NAJBOLJE ŠTO SU MOGLE
Hag, Beograd -- Sudsko veće Haškog tribunala koje sudi bivšem
predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću zaključilo je da su vlasti
Srbije i Crne Gore odgovorile "najbolje što su mogle" na najveći broj
zahteva Tužilaštva za dostavu dokumenata iz državnih i vojnih arhiva.
Sudije su zbog toga odlučile da odbace zahteve Tužilaštva da Beograd
naredbama bude primoran na saradnju i da zbog neispunjavanja obaveza
bude prijavljen Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Sudsko veće je
konstatovalo, u odluci od 17. decembra, da su vlasti SCG učinile sve što
je bilo u njihovoj moći da odgovore na zahteve za dostavu dokumenata
koji su se odnosili na aktivnost Gardijske brigade JNA u Vukovaru,
saradnju oružanih snaga Jugoslavije i Republike Srpske, funkcionisanje
Vrhovne komande i Glavnog štaba Vojske za vreme sukoba na Kosovu. Sudije
su odbile i zahtev tima Karle del Ponte da sudskom naredbom bude
omogućen uvid u dokumenta vojne obaveštvajne službe uz obrazloženje da
je Beograd "učinio dovoljno da nađe tražena dokumenta". Savetnik
ministra inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vladimir Đerić u
razgovoru za B92 ocenjuje da je reč o značajnoj odluci. "Time je rešen
spor u vezi sa saradnjom sa sudom u Hagu. I ranije smo ukazivali na to
da je ceo postupak, gde je država bila tužena pred Haškim tribunalom, u
stvari bio vid političkog pritiska Tužilaštva. Tužilaštvo je tražilo
pritup državnim arhivama, a Sudsko veče je i taj zahtev odbilo letos.
Sve to ukazuje na to da su interesi Srbije i Crne Gore pred Tribunalom
potpuno zaštićeni i vrlo smo zadovoljni ovom odlukom jer ona pokazuje da
se naša zemlja ozbiljno odnosi prema obavezama prema Tribunalu", kaže
on. Zvaničnom Beogradu iz Haga je naređeno da u roku od dva meseca
obavesti sud gde se nalaze i da li Tužilaštvu mogu biti dostavlejni
preostala, odnosno dokumenta o Zajedničkoj komandi na Kosovu, o obuci
dobrovoljaca u kampovima vojske tokom rata u Bosni i pismo Radovana
Karadžića predsedniku Jugoslavije Zoranu Liliću, napisano 27. oktobra
1995, u kom se govori o razrešenju nekih oficira VRS.
"SLOBODNA EVROPA": TAJNO SNIMLJENI MILOŠEVIĆEVI RAZGOVORI
Prag -- Haški tribunal se u procesu protiv Slobodana Miloševića početkom
decembra domogao traka sa oko 250 tajno snimljenih telefonskih razgovora
Miloševića s Radovanom Karadžićem, Milanom Babićem, Jovicom Stanišićem,
Željkom Ražnatovićem Arkanom, Miodragom Lukovićem Legijom i drugim
osobama, otkriva radio "Slobodna Evropa", koji je uz pomoć svojih izvora
dobio taj dokazni materijal. "Zaštićen svedok B1793 je početkom decembra
potvrdio autentičnost oko 250 tajno snimljenih telefonskih razgovora
koje je 1991. i 1992. Milošević vodio sa ostalim učesnicima zajedničkog
zločinačkog poduhvata. Među Miloševikćevim sagovornicima najčešće se
prepoznaje glas Radovana Karadžića, Borisava Jovića, Milana Babića,
Vojislava Šešelja, Blagoja Adžića, Jovice Stanišića, Franka Simatovića
Frenkija, Momčila Krajišnika, Nikole Koljevića, generala Tomislava
Simovića, Budimir Košutića, Dobrice Ćosića, Božidara Vučurevića, Arkana,
Legije i manje poznatih osoba", tvrdi radio. "Slobodna Evropa" ne
otkriva pojedinosti o tom dokaznom materijalu, ali najavljuje emitovanje
nekih od tih razgovora.
UNMIK POTVRDIO PROMENE U PREAMBULI DOKUMENTA O STANDARDIMA
Priština -- U Preambuli dokumenta "Standardi za Kosovo", izmenjenoj po
preporuci Saveta bezbednosti Ujedinjneih nacija, pored pominjanja
rezolucije 1244, piše i da na Kosovu neće biti primenjivani
"diskriminatorski propisi", saopštio je UNMIK. Portparol UNMIK Methil
Heneke izjavila je da je u novom tekstu Preambule formulacija "zakoni
koji se primenjuju na Kosovu" izmenjena tako da se precizira da neće
biti primewnjivani "diskriminatorski elementi propisa Srbije koji važe
na Kosovu". SB UN je posle poslednje sednice posvećene Kosovu saopštio
da su "zakoni koji se primenjuju na Kosovu oni zakoni koje ozvaniči
specijalni predstavnik generalnog sekretara UN na Kosovu i propisi koji
iz njih proizlaze". U oblastima koje nisu regulisane uredbama UNMIK biće
primenjivani nediskriminatorski zakoni Srbije, rekla je Methil Heneke.
REDŽEPI: RADIMO NA NEZAVISNOSTI, SA SRBIJOM SAMO DOBRI SUSEDI
Podgorica -- Predsednik Vlade Kosova Bajram Redžepi rekao je da vlast u
Prištini radi na projektu nezavisnosti i da sa Srbijom posle izbora 28.
decembra mogu biti "samo dobri susedi". "Samo nezavisnost od Srbije
dolazi u obzir, ali ne i od međunarodne zajednice, koja i dalje može
ostati saveznik i posmatrač", izjavio je Redžepi za podgorički "Dan". On
je istakao da je Kosovo odlučilo da sa Srbijom živi kao dobar sused i da
o zajednici više nema govora, bez obzira na to ko će pobediti na
izborima. Navodeći da sa šefom Koordinacionog centra za Kosmet Nebojšom
Čovićem nema saradnju, on je dodao da su sa šefom UNMIK Harijem
Holkerijem odnosi dobri i da je njihov prioritet primena Standarda.
Govoreći o organizovanom kriminalu i bezbednosti u regionu, Redžepi
ističe da ni u SAD niko nije 100 odsto bezbedan, a da situacija na
Kosovu nije lošija nego u Albaniji, Makedoniji ili Srbiji.
SRPSKI POSLANICI RAZGOVARALI SA HOLKERIJEVIM ZAMENIKOM
Priština -- Predstavnici koalicije "Povratak" razgovarali su u petak sa
zamenikom šefa UNMIK-a Čarlsom Brejšoom o standardima za Kosovo i
eventualnom uključivanju Srba u izradu dokumenta o implementaciji
standarda, rekao je Beti potpredsednik Skupštine Kosova Oliver Ivanović.
Ivanović je kazao da je Brejšou preneo zadovoljstvo što je Rezolucija
1244 UN ubačena u uvodni deo "Implementacije standarda", kao dokument iz
kojeg standardi moraju da proizilaze. To znači, rekao je on, da
standardi moraju da budu ispunjeni uz postovanje teritorijalnog
integriteta Srbije i Crne Gore, a da se "u mnogome, konačni status
definise kao suštinska autonomija".
Brejšo je prema tome izrazio rezerve, smatrajući da autonomija kao oblik
konačnog statusa nije isključena, ali i da su i druge opcije u igri,
dodao je Ivanović.
NEMAČKI FUNKCIONER UNMIK OŠTETIO KEK ZA 4,3 MILIONA DOLARA
Njujork -- Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Kofi Anan izvestio je
Generalnu skupštinu UN da je istragom utvrđeno da je funkcioner UNMIK,
nemački državljanin Hans Diter Trutšler, počinio više kriminalnih dela i
oštetio Kosovsku energetsku kompaniju za 4,3 miliona dolara. Višemesečna
istraga, koju je vodila Uprava za kontrolu unutrašnjeg poslovanja UN,
potvrdila je da je optuženi prilikom zapošljavanja dao lažne podatke o
svom obrazovanju, profesionalnim i ličnim dostignućima i da je novac od
prodaje električne energije, namenjen KEK, usmerio na bankovni račun na
Gibraltaru, koji je on kontrolisao. U izveštaju se podvlači da su
istražni organi vratili najveći deo otuđenih sredstava, dok je ostatak
optuženi prokockao na berzi ili potrošio na kupovinu skupih predmeta.
Anan priznaje da odgovorni u UN nisu proverili verodostojnost izjava i
dokumenata Hansa Trutšlera. U toku je istraga o tome da li je osoblje
UNMIK i KEK znalo za prevare ili učestvovalo u njima.
PROTESTI STUDENATA U KOSOVSKOJ MITROVICI
Kosovska Mitrovica -- Grupa studenata Prištinskog univerziteta u petak
se okupila ispred zgrade Rektorata u severnom delu Kosovske Mitrovice u
znak protesta zbog usvajanja novog Statuta Univerziteta. U to vreme, u
zgradi Rektorata održana je i sednica Naučno-nastavnog veća na kojoj,
međutim, zbog nedostatka kvoruma, nije bilo reči o pomenutom statutu.
Kako javlja dopisnik B92 Mirjana Milutinović, rektor Univerziteta Gojko
Savić demantovao je da je na sednici u petak trebalo da bude usvojen
nov Statut. <Mi smo samo želeli da razmatramo nacrt privremenog statuta,
a mi to redovno radimo na sednicama Naučno-nastavnog veća>, rekao je on.
Naučno-nastavno veće optuživano je poslednjih dana da promenom Statuta
želi da Univerzitet u Prištini stavi pod ingerencije kosovskog
obrazovnog sistema. Savić kaže da je sa Statutom upoznato resorno
ministarstvo Srbije, koje je dalo pozitivan odgovor, a da će o svemu
odlučiti Savet Univerziteta.
NAKNADA VLASNICIMA ZA ZEMLJIŠTE KOJE KORISTI ARMIJA SAD
Koosvska Mitrovica -- Odeljenje Koordinacionog centra za Kosmet za
pravosuđe i ljudska prava saopštilo je da su zvaničnici američkog
kontingenta KFOR objavili da će biti donet program naknade vlasnicima
čije je zemljište oštetila, zauzela ili koristila vojska SAD, počev od
9. juna 1999. Rok za podnošenje zahteva je 30. jun 2004, podnosioci
moraju dokazati identitet i vlasništvo nad imovinom, a za identifikaciju
su potrebne važeće lične isprave. Da bi dokazali vlasništvo na
zemljištu, podnosioci treba da imaju imovni list, projekat i kopiju
plana, koje je overila katastarska služba UNMIK. Bliže informacije o
postupku podnošenja zahteva mogu se dobiti preko opštinskih organa u
Kosovskoj Kamenici, Štrpcu, Gnjilanu, Uroševcu, Vitini i Novom Brdu, ili
preko Odeljenja za pravosuđe i ljudska prava Koordinacionog centra za
Kosovo i Metohiju, od 12. januara 2004.
PREDSTAVLJENA VOJNO-BEZBEDNOSNA AGENCIJA VSCG
Beograd -- Vojno-bezbednosna agencija Vojske Srbije i Crne Gore, koja će
ubuduće biti podređena Ministarstvu odbrane, predstavljena je u petak u
Beogradu. Direktor VBA, pukovnik Momir Stojanović, rekao je da će ona
biti ustrojena po savremenim principima, da će biti pod civilnom
kontrolom i da će imati kontraobaveštajne nadležnosti, dok će Vojna
policija ostati u nadležnosti Generalštaba VSCG. VBA će imati centre u
Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Kraljevu i Podgorici, a biće nadležna i za
borbu protiv organizovanog kriminala.
Ministar odbrane SCG Boris Tadić izrazio je zadovoljstvo dosadašnjim
tokom reforme sistema bezbednosti i kadrovskim promenama i dodao da je
to u razvijenim zemljama neprekidan proces kojem se poklanja velika
pažnja. Predstavljanju VBA prisustvovali su i zamenik ministra odbrane
Vukašin Maraš, načelnik Generalštaba VSCG Branko Krga i Ministar
policije Srbije Dušan Mihajlović.
ARHIV BEOGRADA PREUZEO VIŠE OD 1.500 DOKUMENATA I DOSIJEA
Beograd -- Istorijski arhiv Beograda preuzeo je više od 1.500 dokumenata
i dosijea od Bezbednosno-informativne agencije, među kojima su dokumenta
Specijalne policije, vlade Milana Nedića i nemačkog Gestapoa. Direktorka
beogradskog arhiva Branka Prpa izjavila je da su među dokumentima nalazi
i određen broj dosijea službi OZNA i UDBA. Ona je ocenila da će po
obradi dokumenata i dosijea sigurno doći do promena u istoriografiji
Srbije, dodavši da će dokumenta uskoro biti dostupna javnosti. "Mi ćemo
u skladu s praksom i zakonima Evrope i regiona uvesti proceduru, a u
vezi s ličnim dosijeima. Mi imamo moralnu obavezu da štitimo pojedinca.
Sva ta građa biće, naravno, dostupna", kaže ona.
Predstavnik BIA Miloš Teodorović rekao je da predaja dokumenata Arhivu
predstavlja početak zajedničke saradnje. "Arhivska građa SDB, a kasnije
BIA, nije uništavana, a današnja predaja je dokaz za to. BIA raspolaže
arhivskim fondovima iz druge polovine prošlog veka, od osnivanja OZNA,
preko UDBA, do DB", kaže on. Teodorović kaže da se među arhivskom
građom u BIA ne nalaze podaci o tome gde je izvršena smrtna kazna nad
vođom četničkog pokreta Dražom Mihailovićem i gde je on sahranjen.
Među ličnim dosijeima koje je BIA predala Arhivu nalaze se dosijei šefa
policije i upravnika Beograda za vreme Drugog svetskog rata Dragomira
Dragog Jovanovića, šefa Državne bezbednosti Milana Aćimovića,
predsednika vlade u međuratnom periodu Milana Stojadinovića, upravnika
logora na Banjici Svetozara Vujkovića, šefa Četvrtog antikomunističkog
odeljenja Specijalne policije Božidara Bećarevića i drugih. "Može se
reći da se radi o najznačajnijim ličnostima iz perioda Drugog svetskog
rata i o dokumentima koji će promeniti naša saznanja vezana za istoriju
tog perioda i na neki način srpsku istoriografiju", rekla je ona.
Milorad Gajić je beogradski advokat. On je jedan od onih koje je režim
Josipa Brota Tita posle rata nazivao neprijateljima zemlje. Njegov
dosije, koji je pravila tadašnja UDBA, odnosno OZNA, mogao bi biti među
22.000 papira koji se od petka nalaze u Istorijskom arhivu. Gajić je iz
Beograda otišao u Zapadnu Evropu. Pošto se vratio, je jer je tadašnja
vlast navodno oprostila jednom broju disidenata, u pravom smislu reči je
osetio svu težinu političkog neslaganja s vladajućom politikom. "Po
dolasku u Beograd počela su ispitivanja koja su trajala nekoliko meseci.
Prvo su me zaposlili kao prevodioca u Auto-moto savezu, a umesto da
radim, ja sam bio ispitivan po četiri sata svakog dana, a potom sam kod
kuće sve to morao da stavljam na papir. To je trajalo dovoljno dugo da
bi mi se smučilo", kaže on.
Na pitanje da li je zainteresovan da posle toliko godina sada pogleda
svoj dosije, Gajić kaže: "Možda, ako to ne bi zahtevalo neke specijalne
napore, kada bi mi neko omogućio lak pristup, i to iz čiste
radoznalosti, kao što uzimate dnevni list da pogledate naslove".
ŠTA SE GLEDA U SRBIJI
Beograd -- Televizija B92 je u odnosu na period od pre godinu dana
udvostručila gledanost, izjavio je direktor "Stratedžik AGB" Darko
Broćić. Prema njegovim rečima, povećana gledanost može biti uočena
prvenstveno tokom emitovanja pojedinih programa. "Porast B92 je počeo
tokom jeseni, u vreme emitovanja fudbalske Lige šampiona, ali nije samo
to donelo rast gledanosti, tu su i neke druge emisije i generalno je
gledanost B92 porasla u odnosu na prethodni period, odnosno decembar
2002.", rekao je on. Kad je reč o ukupnoj gledanosti, TV "Pink" je na
prvom mestu, dok je emisija koja ima najviše gledalaca i dalje "Dnevnik
2" Radio-televizije Srbije. Zanimljiv detalj je i to da se u prvih 15
emisija nalaze 4 španske serije. Istraživanje koje je rađeno od 27.
oktobra do 2. novembra pokazalo je i da dnevno oko 3,8 miliona gledalaca
bar jedan minut provede uz program RTS, dok TV B92 tokom dana prati oko
1,5 miliona gledalaca.
USKORO OSIM ALKO-TESTA I PROVERA PRISUSTVA DROGE
Beograd -- Saobraćajna policija u Srbiji uskoro će, pored uobičajne
kontrole alkoholisanosti vozača, proveravati i da li su vozači pod
dejstvom marihuane, kokaina, ekstazija, amfetamina ili opijata.
Zahvaljujući najsavremenijem nemačkom uredjaju drogatest, patrole
saobraćajne policije će, na licu mesta, analizom pljuvačke, testirati
vozača za koga posumnja da je vozio pod dejstvom jedne od pet najčešćih
droga i dobiti rezultat čija je pouzdanost veća od 90 odsto. Cena testa
je oko 15 evra, a u slučaju da rezultat bude pozitivan, testiranje, kao
i kaznu, plaća vozač. U zemljama zapadne Evrope veći je procenat vozača
koji sedaju za volan pod dejstvom droge nego pod uticajem alkohola.
POLICIJA PREKINULA DIVLJANJE NAVIJAČA U NOVOM SADU
Novi Sad -- Policija je u petak uveče uz pomoć pripadnika Žandarmerije
suzavcima rasterala navijače Crvene zvezde i Partizana koji su ispred
sportskog centra SPENS u Novom Sadu razbijali automobile, izveštava za
B92 Marina Fratucan. Incident se dogodio nešto pre početka košarkaške
utakmice između Crvene zvezde i Partizana za Kup Radivoja Koraća koja je
održana u Novom Sadu kada su navijači oba kluba koji nisu imali karte
pokušali da uđu u sportski centar Vojvodina.
Navijači koji nisu ušli počeli su da divljaju na platou ispred SPENS-a,
u okolnim ulicama i u centru grada gde je demoliran jedan kafić.
Policija je intervenisala, bačen je suzavac, a prema poslednjim
informacijama iz policije privedeno je 30-tak ljudi, demolirana su dva
službena vozila policije, kao i nekoliko automobila i izloga u Ulici
Maksima Gorkog i Železničke ulice.
PRIPADNIK ŽANDARMERIJE IZVRŠIO SAMOUBISTVO
Lebane -- Pripadnik Žandarmerije Saša Antić (24), koji je kao pripadnik
Beogradske grupe radio u Bujanovcu, izvršio je samoubistvo na pragu
roditeljske kuće u Lebanu, saznaje agencija Beta u lokalnoj policiji.
Antić je iz službenog pištolja, pucao u svoju slepoočnicu, sinoć oko 20
sati naočigled jednog komšije. Istražni organi pretpostavljaju da je
Antić izvršio samoubistvo u trenutku nervnog rastrojstva. Prema Betinim
izvorima, Saša Antić se nije odvajao od službenog pištolja, ni za vreme
kratkih odmora u Lebanu, gde je često pucao na javnim mestima.
KONFISKOVANO 30 KILOGRAMA HEROINA NA PRELAZU STREZIMIROVCI
Beograd -- Na graničnom prelazu Strezimirovci u petak popodne je
konfiskovano 30,5 kilograma kvalitetnog heroina čija tržišna vrednost se
procenjuje na 1,2 miliona evra, saopštilo je Ministarstvo finansija i
ekonomije Srbije. Droga je otkrivena u zajedničkoj akciji
Bezbednosno-informativne agencije i pripadnika specijalnog odeljenja
Uprave carina, uz logističku podršku Ministarstva unutrašnjih poslova.
Kako se navodi u saopštenju, nabavna vrednost konfiskovanog heroina je
više od 500.000 evra, a tržišna vrednost bi, "prema procenama, dostigla
cifru od 1.200.000 evra".
UBRZO ODGOVOR SCG NA JEDNOSTRANU ODLUKU BIH
Beograd -- Ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Srbije i Crne
Gore Branko Lukovac rekao je da će Savet ministara SCG razmotriti do
Nove godine kako da reaguje na jednostrano tromesečno odlaganje
sporazuma o slobodnoj trgovini sa BiH. Savet ministara BiH odlučilo je u
utorak da za tri meseca odloži primenu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa
Hrvatskom i SCG, zbog čega će na uvezenu hranu i dalje obračunavati
carinu od 40 odsto. "Nažalost, nisu tražili da o tome razgovaramo, već
su to uradili jednostrano", rekao je Lukovac i dodao da SCG nije dobila
zvaničan zahtev, ali da je obaveštena o tromesečnoj suspenziji primene
sporazuma.Iz Saveta ministara tvrde da je BiH o odlaganju primjene
sporazuma sa Srbijom i Crnom Gorom i Hrvatskom odlučila kako bi
zaštitila domaće poljoprivredne proizvođače od negativnih posledica
njegove primene.
"DAN": NOV ŠEF DIPLOMATIJE CRNE GORE MIODRAG VLAHOVIĆ
Podgorica -- Direktor Centra za regionalne i strateške studije Miodrag
Vlahović biće nov ministar inostranih poslova Crne Gore, tvrdi
podgorički "Dan" pozivajući se na svoje izvore u Vladi Crne Gore.
Vlahović će na funkciji šefa crnogorske diplomatije zameniti Dragišu
Burzana, koji će biti ambasador Srbije i Crne Gore u Londonu.
TOŠIĆ: 1.866 NEPOSTOJEĆIH STANARA U KOLEKTIVNIM CENTRIMA
Beograd -- Republički komesar za izbeglice Ozren Tošić izjavio je u
petak da je kontrolom u kolektivnim centrima za smeštaj izbeglica u
Srbiji otkriveno 1.866 nepostojećih osoba, za koje je Komesarijat
godišnje izdavajao oko dva miliona evra. Na konferenciji za novinare na
kojoj je predstavljen godišnji izveštaj Komesarijata, Tošić je rekao da
je u proteklom periodu "bilo mnogo prostora za korupciju kao posledica
neprofesionalnog rada nadležnih". "To je odraz nedomaćinskog,
nemenadžerskog i neprofesionalnog ponašanja na svim nivoima, ne samo na
centralnom, i mi smo sve učinili da ove godine taj prostor smanjimo na
što manju meru, i u tom smislu mislim da smo postigli veliki uspeh",
rekao je Tošić.
U izveštaju Komesarijata se navodi i da je u 2003. zatvoreno 129
kolektivnih centara u Srbiji s 4.465 izbeglih i raseljenih lica, a broj
korisnika za koje Komesarijat plaća troškove smanjen je za 7.500. U
Srbiji je ostalo još 194 kolektivna centra sa 16.026 lica od kojih je
8.104 izbeglih i 7.922 raseljenih lica. Prema Anđelkovićevim rečima, u
narednoj godini predviđeno je zatvaranje još 80 kolektivnih centara.
Ukupan broj izbeglih u Srbiji je 276.281.
DRŽAVLJANSTVO SRBIJE ZA 58 OSUĐENIKA U HRVATSKOJ
Beograd -- Vlada Srbije primila je u petak u državljanstvo Srbije i
državljanstvo Srbije i Crne Gore 58 osoba koje su u Hrvatskoj osuđene na
višegodišnje kazne zatvora zbog ratnog zločina. U pitanju su Srbi iz
Hrvatske koji se od 1998. godine nalaze u zatvoru Lepoglava. Vlada je
donela tu odluku kako bi se tim osuđenicima omogućilo da budu izmešteni
u zatvore u Srbiji. Predsednik društva "Veritas", Savo Štrbac, u izjavi
za Radio B92 kaže da su stvoreni uslovi da, po njemu nepravedno osuđeni,
Srbi služe kaznu u humanijim uslovima. Štrbac očekuje da će Vlada
Hrvatske pozitivno odgovoriti na zahtev iz Beograda: "Transfer osuđenih
lica je regulisan evropskom konvencijom o transferu osuđenika. Hrvatska
je članica Savjeta evrope, kao i SCG, i na njih se primenjuje ova
konvencija. Mislim da bilo koja vlada u Hrvatskoj da je, pa i ova
Sanaderova, neće praviti probleme jer će se ponašati u skladu sa
konvencijom. Dakle, ja očekujem da će veliki broj zahtjeva za transfer
biti pozitivno riješen." Štrbac ističe da je 52-oje Srba koji se nalaze
u Lepoglavi osuđeno u procesu koji je obeležio veliki broj pravnih
manjkavosti. "Oni su osuđeni zbog pripadnosti Vojsci Srpske Krajine i
zato što su na teritoriji na kojoj su delovale njihove jedinice
počinjeni zločini. Njihova individualna odgovornost, međutim, nije
utvrđivana," kazao je Štrbac.
KOMISIJA ZA ISPITIVANJE DOGAĐAJA U SREBRENICI U JULU
Banjaluka -- Vlada Republike Srpske imenovala je u četrtak uveče na
sednici u Višegradu sedmočlanu komisiju koja ima zadatak da ispita ratna
dešavanja u i oko Srebrenice u periodu od 10. do 19. jula 1995. Za
predsdnika Komisije imenovan je Marko Arsović, bivši sudija Ustavnog
suda Bosne i Hercegovine i Vrhovnog suda RS. Vlada je na predlog
međunarodnog predstavnika za BiH Pedija Ešdauna u Komisiju imenovala i
šefa Kancelarije međunarodnog komiteta za nestala lica u BiH Gordona
Bejkona i profesora Fakulteta političkih nauka u Sarajevu Smaila Čekića,
koji je i direktor Instituta za istraživanje zločina protiv čovečnosti.
Komisija je formirana je na zahtev Ešdauna i ima zadatak da preduzme sve
istražne i druge radnje s ciljem utvrđivanja pune istine u i oko
Srebrenice tokom jula 1995. Pošto su jedinice VRS pod zapovedništvom
komandanta VRS, generala Ratka Mladića, osvojile Srebrenicu, koja je
bila "bezbedna zona" pod zaštitom Ujedinjenih nacija, ubijeno je preko
7.000 Bošnjaka.
VIŠE OD 20.000 LJUDI POGINULO U ZEMLJOTRESU U IRANU
Teheran -- Više od 20.000 poginulih i 50.000 povređenih ljudi, novi je
bilans žrtava razornog zemljotresa koji je pogodio jugoistok Irana,
rekao je u petak uveče zvaničnik iranske vlade. "Spasilačke službe
pronalaze nove leševe. Broj je sada premašio 20.000 tela", rekao je
jedan zvaničnik vlade. Epicentar zemljotresa, jačine 6,3 stepeni
Rihterove skale, bio je kod grada Bam. Prema navodima državnih medija,
mnogi stanovnici ostali su zatrpani u ruševinama a 70 odsto građevina
tog grada je uništeno. Šire područje Bama ima oko 200.000 stanovnika,
dok je u samom gradu živelo oko 80.000 građana. Među prvima pomoć
vlastima Irana ponudile su Ujedinjene nacije, Rusija, Nemačka, Italija,
Jordan, Turska, Francuska, Španija.
Savet ministara Srbije i Crne Gore izrazio je najiskrenije saučešće
vladi i narodu Irana. Zbog katastrofalnog zemljotresa koji je pogodio
Iran i izazvao ogromne ljudske žrtve i razaranja, Savet Ministara SCG u
ime građana Srbije i Crne Gore, izražava najdublje saučešće vladi i
narodu Irana, a posebno porodicama nastradalih, navodi se u saopštenju
Saveta ministara SCG.
EVROPSKA KOMISIJA IZDVOJILA ZA POMOĆ IRANU 800.000 EVRA
Brisel -- Evropska komisija izdvojiće humanitarnu pomoć vrednu 800.000
evra za saniranje posledica zemljotresa u Iranu, u kojem je u petak
poginulo više hiljada ljudi. Taj novac će obezbediti Echo, humanitarna
kancelarija EU, saopštila je Evropska komisija. Eksperti te kancelarije
nalaze se na putu za Iran, gde će proceniti situaciju i, ukoliko bude
potrebno, obezbediti dodatna sredstva.
Francuska je odlučila da u Iran pošalje 65 spasilaca i 20 tona
humanitarnog materijala za jednu iransku bolnicu, saopštilo je francusko
ministarstvo spoljnih poslova.
NAJMANJE 110 ŽRTAVA AVIONSKE NESREĆE U BENINU
Kotonu -- Izvor iz avio-kompanije iz Benina izjavio je da su nađene
"crne kutije" "boinga" koji se u četvrtak srušio prilikom poletanja u
Kotonu. "To će omogućiti da brže utvrdimo uzrok nesreće", rekao je taj
izvor, dodavši da se u sličnim slučajevima istraga pokreće automatski.
Prema poslednjem bilansu, 111 putnika je poginulo, a 22 su preživela,
kada se avion "boing 727" srušio u more posle poletanja u
zapadnoafričkoj državi Benin. U trenutku nesreće u avionu se nalazilo
156 putnika i sedam članova posade.
UBIJENA DVA AMERIČKA VOJNIKA, ČETIRI RANJENA
Beograd -- Dvojica američkih vojnika su ubijena a četvorica ranjena u
napadu na američku bazu u Bakubi, 60 kilometara severno od Bagdada,
saopštila je u petak američka vojska. Baza u Bakubi napadnuta je sinoć
minobacačima, rekla je portparol vojske Džoslin Aberli. Ona je dodala da
su dva vojnika podlegla povredama dok četiri ranjenika nisu u životnoj
opasnosti. Od prekida rata, 1. maja, 207 američkih vojnika poginulo je u
Iraku.
"BIGL 2" SE NE JAVLJA, NOVA ŠANSA VEČERAS
Darmštat -- Evropska sonda "Bigl 2", koja je trebalo da se u četvrtak
ujutro spusti na Mars, propustila je i drugu mogućnost kontakta s
radioteleskopom "Džordel Benk", blizu Mančestera, saopštio je Peter
Barat, porptarol misije. "Džordel Benk" je pokušavao da uhvati signal sa
"Bigla 2" tokom noći, ali nije uspeo da detektuje transmisiju. Sledeći
moguć kontakt, uz pomoć američke sonde "Mars Odisej", koja kruži u
atmosferi "crvene planete", predviđen je za petak u 19:15", rekao je
Barat. Dolazak sonde na Mars bio je predviđen za četvrtak u 2:54, ali je
ona propustila prvu mogućnost kontakta sa svemirskim brodom NASA "Mars
Odisej" u četvrtak u 6:30. "Ovo je bila značajna noć za Evropu, stigli
smo do Marsa, a to se ne tiče samo nauke. To što radimo ima i kulturni
značaj. Važno je da Evropa ima ulogu u istraživanju Marsa", izjavio je
direktor ESA Dejvid Sautvud. Misija "Bigl 2" neće biti smatrana
definitivno propalom do 4. januara.
PREGLED ŠTAMPE
U Pregledu štampe možete pročitati intervju sa Sašom Mirkovićem,
direktorom RTV B92, koji kaže da nema političkih pritisaka na B92, iz
lista "Danas". Drugi tekst je iz berlinskog lista "Junge Welt" o ubistvu
Zorana Đinđića, paralelama iz istorije Srbije i mogućoj ulozi stranog
faktora u atentatu, tekst preuzet sa Tanjugovog servisa. Na kraju, otac
Sava Janjić u listu "Danas" piše o nedavnoj poseti Ibrahima Rugove
Vatikanu i iz istog lista prenosimo lični stav advokata Srđe Popovića o
suđenju za ubistvo Zorana Đinđića.
Strana štampa: Iz "Christian Science Monitora" prenosimo tekst o budućem
sudu za ratne zločine u Bosni.
DOGODILO SE NA DANAŠNJI DAN, 26. DECEMBAR
1716 - Rodjen je engleski pisac Tomas Grej, autor pesme "Elegija
napisana na seoskom groblju" koja se smatra jednom od najlepših pesama
napisanih na engleskom jeziku.
1805 - Francuska i Austrija potpisale su u Požunu (Bratislava) mirovni
ugovor, posle Napoleonove pobede u bici kod Austerlica, kojim je
Francuska dobila Veneciju, Istru bez Trsta, Dalmaciju i Boku Kotorsku i
učvrstila svoju poziciju u Evropi. Odredbe sporazuma poništene su 1814.
na Bečkom kongresu.
1825 - U Sankt Peterburgu, na dan polaganja zakletve novom caru Nikolaju
I izbila je pobuna dekabrista, protivnika carizma u Rusiji.
1883 - Rodjen je Moris Utrilo, samouki slikar pariskih veduta i motiva
iz francuskih provincijskih gradova, koji je mimo svih slikarskih
pravaca i strujanja izgradio sopstveni doživljaj ambijenta i likovni
izraz.
1890 - Umro je nemački arheolog Hajnrih Šliman, koji je 1868. otkrio
Troju, koristeći se podacima iz Homerovih spevova "Ilijada" i "Odiseja".
Otkrio je i Mikenu, Orhomen i Tirint, utrošivši na arheološka
iskopavanja ceo imetak stečen u mladosti trgovinom.
1893 - Rodjen je kineski revolucionar i državnik Mao Cedung, jedan od
osnivača Komunističke partije Kine, koji je 1949. u Pekingu proglasio
Narodnu Republiku Kinu i do smrti 1976. bio njen neprikosnoveni lider.
Njegove misli i ideje objavljene su u čuvenoj "Crvenoj knjižici". Godine
1966. pokrenuo je "Veliku proletersku kulturnu revoluciju" tokom koje je
smenjen veliki broj partijskih funkcionera, medju kojima i njegovi
najbliži saradnici.
1898 - Pjer i Marija Kiri otkrili su prvi radioaktivni hemijski element
i nazvali ga radijum.
1908 - Amerikanac Džek Džonson je pobedom nad Kanadjaninom Tomijem
Barnsom postao prvi crni bokser prvak sveta u teškoj kategoriji.
1922 - Vodja Oktobarske revolucije Vladimir Ilič Lenjin završio je prvi
deo svog "Pisma kongresu", kasnije poznatog kao "Lenjinov testament", u
kojem je pozvao komuniste da sačuvaju jedinstvo partije i predložio
reforme. U drugom delu "testamenta", koji je napisao 4. januara 1923.
Lenjin je sugerisao da Staljin bude smenjen sa mesta generalnog
sekretara Komunističke partije.
1941 - Suočen s napredovanjem japanskih snaga u Drugom svetskom ratu ka
Manili, američki general Daglas Makartur proglasio je filipinsku
prestonicu "otvorenim gradom". Uprkos tome u Manili su 1941, 1942. i
1945. vodjene teške borbe američkih i japanskih jedinica, tokom kojih su
porušeni mnogi delovi grada.
1943 - Britanska mornarica je u Drugom svetskom ratu potopila
"Šarnhorst", poslednji veliki nemački bojni brod.
1968 - U Saveznoj narodnoj skupštini usvojeni su amandmani na Ustav SFR
Jugoslavije, kojima se širi autonomija pokrajina i one dobijaju status
sličan republikama. Pokrajine su dobile pokrajinski Ustavni zakon, čime
je otvoren put gotovo potpuno samostalnoj zakonskoj, izvršnoj i sudskoj
vlasti. Pokrajini Kosovo i Metohija uveden je naziv Kosovo.
1971 - U znak protesta zbog američkog angažovanja u Vijetnamu, 16
američkih ratnih vetarana Vijetnamskog rata okupiralo je Statuu slobode
u njujorškoj luci.
1972 - Umro je Hari Truman, predsednik SAD 1945-53. Za predsednika je
izabran nakon smrti Frenklina Rozevelta. Učesnik je Potsdamske
konferencije, a avgusta 1945, po njegovom nalogu na Japan je bačena
atomska bomba. Godine 1947. uveo je doktrinu o vojnoj i ekonomskoj
pomoći zemljama ugroženim revolucionarnim pokretima, a njegova
administracija je iste godine sačinila Maršalov plan o posleratnoj
obnovi Evrope. Doneo je zakon protiv radničkih sindikata i osnovao
Komisiju za ispitivanje protivameričke delatnosti čiji se rad pretvorio
u "lov na veštice" (makartizam). Uveo je SAD u Korejski rat.
1975 - Letom na liniji Moskva-Alma Ata, "Tupoljev-144" je postao prvi
supersonični avion u svetu u redovnom saobraćaju.
1989 - Rumunski Front nacionalnog spasa naimenovao je novu vladu s Jonom
Ilijeskuom na čelu, dan posle pogubljenja Nikolae Čaušeskua.
1990 - Skupština Slovenije proglasila je samostalnost te republike,
nakon plebiscita 23. decembra na kome se 86 odsto glasača izjasnilo za
nezavisnu slovenačku državu.
1991 - U Alžiru su održani prvi višepartijski parlamentarni izbori od
sticanja nezavisnosti 1962. godine.
1994 - Napadom komandosa na oteti francuski putnički avion na aerodromu
u Marseju oslobodjeno je 239 putnika i članova posade koje su islamski
teroristi držali kao taoce posle otmice 24. decembra u Alžiru. Komandosi
su ubili svu četvoricu terorista.
1998 - Bivši lideri Crvenih Kmera Kije Sampan i Nuon Čea predali su se
kambodžanskoj vladi. Za vreme režima Crvenih Kmera sredinom sedamdesetih
godina 20. veka u Kambodži je ubijeno ili je umrlo od gladi i bolesti
1,7 miliona ljudi.
1998 - Srpske snage bezbednosti na Kosovu počele su napad na području
mesta Podujevo, nakon što je u selu Obrandže ubijen jedan Srbin.
2000 - U požaru u diskoteci u kineskom gradu Liojangu život je izgubilo
311 ljudi.
2001 - Izraelski ministar odbrane Bendžamin Ben-Elizer izabran je za
predsednika Laburističke partije.
-----BEGIN PGP SIGNATURE-----
Version: PGP 6.5.1i
iQA/AwUBP+y4wkMYhVuIcyHKEQKPLwCg/W+qPg4Rc8fs2lcRUHPAzWUhy7wAn1ZW
eNnnlVvP8naRNTAxN80BkgB4
=M0+m
-----END PGP SIGNATURE-----
====================================================================
b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija
B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise
informacija o RTV B92 mozete dobiti na:
http://www.b92.net/
Za odjavu posaljite poruku na: [EMAIL PROTECTED] Za
dodatne komande: [EMAIL PROTECTED]
====================================================================
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
