-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE-----
Hash: SHA1
======================================================================
B92.NET na WAP-u
Svi korisnici WAP servisa sada mogu, putem svojih mobilnih telefona,
prelistavati stranice sajta B92. Dovoljno je da u Bookmark/Favorites
svog telefona unesete adresu naseg sajta, koji je prilagoden ovom
servisu:
http://wap.b92.net/
Od sadrzaja koji su trenutno prilagodeni upotrebi putem WAP mreze, to su
dnevne vesti, vesti iz sporta, tv program, kao i vremenska prognoza. U
najskorije vreme planiramo da prosirimo ove sadrzaje, o cemu cemo vas na
vreme obavestiti.
Dragi prijatelji, molimo vas da se ukljucite u diskusiju koja se vodi na
nasem sajtu (http://www.b92.net/invboard).
======================================================================
ZBOG ODBIJANJA KREDITA, 20 BOLNICA U SRBIJI BEZ NOVCA ZA OBNOVU
Beograd -- Odbijanjem većine poslanika Demokratske stranke Srbije i
Socijalističke partije Srbije u Skupštini Srbije i Crne Gore da usvoje
nekoliko zakona o međunarodnim kreditima ukupno vrednosti od 190 miliona
evra, bez novca su, pored ostalih, ostale i bolnice u Srbiji. Naime, 50
miliona evra Evropske investicione banke bilo je namenjeno za obnovu 20
bolnica u Srbiji. Pomoćnik ministra zdravlja Ivan Jovanović izjavio je
za Radio B92 za šta je trebalo da bude upotrebljen novac od međunarodnog
kredita. "50 miliona namenjeno je za hitnu intervenciju, za saniranje
sanitarnih čvorova, hidro i elektro isntalacije, najosnovnije
infrastrukturne potrebe 20 bolnica u Srbiji. Praktično, radi se o jednom
kreditu pod vrlo povoljnim uslovima, sa dugim 'grejs' poček periodom od
20 godina sa vrlo niskim stopama kamate. Ja moram da kažem da je to
najveći kredit u zdravstvu koji je ove godine trebalo da bude dobijen,
zajedno sa 20 miliona dolara od Svetske banke. 64 ustanove sekundarne
zdravstvene zaštite u Srbiji bi bile pokrivene, u smislu obnove njihove
infrastrukture", rekao je Jovanović.
Jedna od 20 bolnica u Srbiji koja je ostala bez sredstava od
međunarodnog kredita jeste i Kliničko-bolnički centar Zvezdara.
Načelnik Zoran Ivanković kaže za B92 da zbog odluke poslanika
parlamenta državne zajednice KBC Zvezdara neće moći da obnovi
infrastrukturu. "Za našu bolnicu bilo je predviđeno da se ovim
sredstvima finansira pre svega infrastruktura - sanacija krovova,
grejanja, izmena prozora, dakle cela termoizolacija, zatim da se napravi
ozbiljan urgentni centar, pošto ovaj jedan nije dovoljan za potrebe
Beograda. Bilo je predivđeno da se uradi telefonska centrala, koja je
jako loša, itd", rekao je Ivanković. On kaže i da ne očekuje novac iz
drugih izvora i pored toga što nije ratifikovan sporazum o kreditu
Evropske banke.
Pomoćnik ministra zdravlja Ivan Jovanović međutim, ipak objašnjava da
postoji mogućnost da se usvoje medjunarodni krediti. "Mislim da mi još
uvek nismo ostali bez novca. S obzirom na to da Skupština SCG nije
ratifikovala ugovor, ostaje još uvek mogućnost da se tokom proleća,
nakon konstituisanja nove vlade, da se ta dva nova kredita - mi nismo
jedini, pošto je tu i Elektroprivreda Srbije i kredit namjkenjen gradu
Beogradu - na nekom od sledećih zasedanja ratifikuju. Mislim da ovo
možda ima svoju logičnu pozadinu, u smisli da ne treba uzimati sledeći
kredit dok se ne konstituišu nove institucije sistema. Međutim, ono što
bih naglasio je da je ovo kredit koji je apsolutno neophodan
zdravstvenom sistemu i da mi nemamo, kako vlastititih, tako ni drugih
izvora sredstava za ovu vrstu rehabilitacije ustanova u Srbiji", rekao
je Jovanović.
ŠAMI: NISMO HTELI RASPRAVU U VREME IZBORNE TIŠINE
Beograd -- Funkcioner Demokratske stranke Srbije Zoran Šami u izjavi za
B92 kaže da je cela priča o neizglasavanju zakona o kreditima
besprizoran način kršenja izborne tišine i da napad na DSS nema nikakvog
osnova. "O tome se moglo raspravljati još pre mesec dana. Zašto se nije
sastala skupština u to vreme, to zna predsednik Skupštine Dragoljub
Mićunović i skupštinska većina. O tome se može raspravljati i u
ponedeljka, i u utorak i u sredu. Mi smo zastupali stav da u vreme
izborne tišine ne treba raspravljati o pitanjima o kojima je potrebna
šira rasprava. Zato smo prihvatili samo one tačke dnevnog reda koje ne
zahtevaju nikakvu raspravu. Dakle, ne dovodi se u pitanje zaduživanje,
ako procenimo da je to potrebno za bolnice, ili nešto drugo. Ne radi se
ni o kakvim parama koje se pokljanjaju, nego parama za koje država treba
da se zaduži i zato je potrebna jedna ozbiljna skupštinska rasprava, pod
uslovima da o toj raspravi mediji na korektan način mogu da obaveste
javnost. Naravno, u vreme izborne tišine, to je nemoguće", rekao je Šami
za B92.
MIĆUNOVIĆ O POSLEDICAMA ODBIJANJA KREDITA
Beograd -- Predsednik Skupštine Srbije i Crne Gore Dragoljub Mićunović u
izjavi za Radio B92 kaže da od međunarodnih institucija koje su našoj
zemlji ponudile povoljne kredite zavisi da li će te ponude u narednoj
godini obnoviti ili ne. "Sada, naravno, to sve zavisi od kreditora. Oni
su to dali pod uslovom da mi to ratifikujemo u toku ove godine, kako bi
oni u svojim planovima počeli da šalju tranše tog kredita u tuku naredne
budžetske godine. Šta će se sada destiti, to nije sasvim jasno. Moguće
je da oni to, sada sa zakašnjenjem od pola godine najmanje, ponovo
kreditiraju, ili je moguće da od nekih kredita sada odustanu i da još
imamo određene troškove oko toga - tu su manipulativni bankarski
troškovi, njihovo blokiranje sredstava itd. Moguće je da sve ovo ima
veće posledice, nego što je odbijanje kredita u ovom trenutku", rekao je
Mićunović. Podsetimo, bez kredita je pored 20 bolnica ostao i grad
Beograd i elektroenergetski sistem.
STANOJEVIĆ: ODBIJANJE KREDITA VELIKA ŠTETA ZA BEOGRAD
Beograd -- Poslanička većina Skupštine Srbije i Crne Gore odbila je u
petak da usvoji nekoliko zakona o međunarodnim kreditima, ukupno
vrednosti od 190 miliona evra. "Beogradu je naneta velika šteta odlukom
Skupštine Srbije i Crne Gore da ne podrži kredit od investicione banke
namenjen saobraćajnoj infrastrukturi prestonice", ističe u izjavi za
Radio B92 potpredsednik gradske vlade Bojan Stanojević: "Tim kreditom je
trebalo da rekonstruišemo preko 30 km tramvajske mreže, preko 40 km
ulica u Beogradu, da potpuno automatizujemo sistem kontrole saobraćaja
kada je u pitanju javni i gradski prevoz i, ono što je najvažnije, da
izvršimo potpuni remont ili da kupimo 120 novih tramvaja. Bilo je
predviđeno da se sve to obavi u naredne 4 godine, a da posao počne
polovinom naredne godine. Ne znam kako će sada Beograd da uđe u te
razvojne projekte, jer smo na tom programu bazirali razvoj u naredne 4
godine. Treba reći da je to bio izuzetno povoljan kredit sa kamatnom
stopom koja je trenutno ispod 4% na 20 godina, sa grejs periodom od 5
godina. Mi smo godinu dana pregovarali sa Svetskom investicionom bankom
oko tog kredita i sada je jednom neodgovornom odlukom čitav taj rad
bačen u vodu, a što je mnogo gore, doveden je u pitanje razvoj Beograda
u naredne 4 godine."
NURKOVIĆ: CRNA GORA TRPI POSLEDICE
Podgorica -- Ministar za unutrašnje ekonosmke odnose državne zajednice
Srbija i Crna Gora Amir Nurković izjavio je u subotu da nije dobro što
Skupština SCG nije juče ratifikovala ugovor o pozajmici tri miliona evra
za angažovanje finansijskog savetnika u privatizaciji Kombinata
aluminijuma u Podgorici. "Crna Gora trpi posledice zbog neažurnosti
Skupštine Državne zajednice", rekao je Nurković. "Crna Gora ima uvek
negativne posledice zbog okolnosti da se Parlament ne može sazivati i da
se često ne može obezbediti kvorum za rad. To je i do sada bio jedan od
uzroka neefikasnosti korišćenja određenih stranih kredita, koji bi i
Srbiji i Crnoj Gori koristili", kazao je Nurković crnogorskom državnom
radiju.
KARIĆI, IPAK, PLAĆAJU EKSTRAPROFIT
Beograd -- Nakon veštačenja koje je naložio Vrhovni sud Srbije, Poreska
uprava uručila je u petak Zoranu i Danici Karić rešenja kojima je
potvrđen ukupni ekstraprofit u iznosu od oko 2,5 miliona evra (pet
miliona nemačkih maraka) za njihove vile na Dedinju.
Iz Ministarstva ekonomije i finansija Srbije saopšteno je takođe da je
na zahtev Poreske uprave Trgovinski sud za ponedeljak zakazao
preuzimanje dokumentacije potrebne za okončanje veštačenja ekstraprofita
Astra banke koje je naložio Vrhovni sud Srbije. "Potom, utvrđeni porez
na ekstraprofit biće naplaćen", navodi se u saopštenju.
TROJE TEŽE POVREĐENIH U NEREDIMA ISRED NOVOSADSKOG SPENSA
Novi Sad -- Novosadska policija podneće prekršajne prijave protiv 35
lica koja su učestvovala u neredima u petak uveče posle utakmice
košrarkaša Partizana i Crvene zvezde. Policija je privela ukupno 42
lica, među kojima se nalazilo i šest maloletnika, sa kojima je obavljen
razgovor u prisustvu roditelja, a 35 lica je zadržano u SUP-u. U
neredima je učinjeno više krivičnih dela ubistva u pokušaju prema
Miodragu Šeferu, Branislavu Lukiću i Veljku Markoviću, kojima su
nanesene teške ubodne rane dok su pokušavali da odbrane svoje automobile
od huligana. U sprečavanju izgrednika lakše su povređena i tri
policajca, kao i sedam pripadnika novosadske Žandarmerije. Kako
izveštava dopisnik B92 iz Novog Sada Dragan Gmizić, policija tereti 35
uhapšenih navijača da su odgovorni za izazivanje nereda neposredno pre
utakmice ova dva tima. "Mislim, o čemu pričamo", izjavio je Nemanja
Aleksić, advokat 16 privedenih navijača. "Svi znamo da su takvi
događaji, kada igraju Crvena zvezda i Partizan, da li u Beogradu, da li
u Novom Sadu, da li u Frankfurtu na Majni, svejedno - to je događaj
visokog rizika. Zašto se uvek sve svaljuje na navijače, bilo Crvene
zvezde, bilo navijača". Među povređenima u teškom zdravstvenom stanju
nalaze se tri osobe, koje su tokom nereda izbodene nožem. Očevici tvrde
da je jedan od povređenih izboden nožem prilikom pokušaja da spreči
demoliranje svog automobila. Među povređenima ima i desetak policajaca,
ali njihov tačan broj nije utvrđen. Podsetimo, nemiri su počeli oko 20
časova, kada je nekolicina navijača bez karte počela da uništava
parkirane automobile u okolini košarkaške sale. Podsećamo, ovo je drugi
put u toku 2003. godini da se u Novom sadu događaju izgredi navijača.
ŽEŽELJ: KK CRVENA ZVEZDA NIJE ODGOVORAN
Beograd -- Direktor KK Crvena zvezda Igor Žeželj rekao je za B92 da je
bilo dosta propusta u organizaciji Kupa "Radivoje Korać" i da joj je
trebalo ozbiljnije pristupiti. Upitan da li klub Crvena zvezda preuzima
na sebe deo odgovornosti za sinoćnje nerede u kojima su učestvovali i
navijači ovog kluba, Žeželj je odgovorio: "S obzirom na to da je Crvena
zvezda niti kupila karte, niti je organizovala navijače da idu na
utakmicu, ne vidim nigde našu odgovornost.
POLA SELA KONTROLIŠE IZBORE
Beograd -- Ukoliko u nedelju na biračkom mestu u selu Prlita, podno
planine Vrška Čuka, odziv ma izborima bude 100 odsto, biće to jedva
duplo više glasača od broja članova biračkog odbora. U ovoj mesnoj
zajednici u birački spisak upisano je 103 lica, a prema važećem zakonu,
u biračkom odboru ima mesta za dva predstavnika svake izborne liste,
šest članova stalnog sastava biračkog odbora, i predstavnika CESID-a.
Zbir kontrolora izbora na tom mestu iznosi 45, što je tek nešto manje od
polovine birača sa pravom glasa u Prliti. Slična situacija verovatno
postoji i u drugim delovima Srbije i ona ponegde stvora glavobolju
organizatorima i posmatračima. Regionalni koordinator CESID-a za Timočku
krajinu Radomir Milošević, rekao je agenciji Beta da na nekim biračkim
mestima neće biti moguće prisustvo svih posmatrača sa liste kandidata i
da bi zbog toga moglo biti neprijatnosti. On je naveo primer biračkog
mesta broj 10 u Zaječaru, gde je u birački spisak upisano oko 1.600
birača, a prostorija u kojoj će se obaviti glasanje ima svega dvanaestak
kvadrata.
KAKO JE SNIMATELJ B92 MLADEN VASIĆ SNIMIO KADROVE ATENTATA NA ĐINĐIĆA
Beograd -- Tokom protekle nedelje počelo je suđenje optuženima za
ubistvo premijera Zorana Đinđića. Taj događaj obeležio je ne samo 2003.
godinu, već i savremenu istoriju na ovim prostorima. Snimatelj TV B92
Mladen Vasić, zbog kadra koji je snimljen par trenutaka nakon atentata
na premijera Đinđića, dobio je nagradu Udruženja novinara Srbije. Mladen
Vasić objašnjava kako su ti snimci nastali 12. marta ove godine: "To je
bio uobičajen dan. Mi smo išli na konferenciju Ministarstva prosvete i
Gaše Kneževića. Krenulo smo iz zgrade B92 u Domu omladine ka Vladi
Srbije. U Ulici kneza Miloša video sam da se nešto čudo dešava sa
obezbeđenjem. Nakon toga smo iz Kneza Miloša skrenuli u Nemanjinu.
Trebalo je da uđemo na novinarski ulauz. Video sam da se nešto čudno
dešava i sa drugim pripadnikom službe obezbeđenja, koji je krenuo ka
srušenoj zgradi Komdande grada, uništenoj tokom NATO agresije. Ispred
zgrade Vlade nalazilo se nekoliko novinara, nekoliko televizijskih
ekipa, koji su birokratski čekali da uđu na kofnerenciju za štampu.
Pošto već 15 godina snimam sve događaje koji su se dešavali na prostoru
bivše Jugoslavije, uglavnom su to bili ratovi. Imam neko iskustvo, zbog
kog mogu da osetim trenutak kada će se nešto destiti. Ja sam odlučio da
imamo priču. Pretrčao sam ulicu, stao između zgrade SMIP-a i CIP-a,
sačekao povoljan trenutak, uključio kameru - kameri je bilo potrebno 20
sekundi da bude spremna - i počeo sam snimanje. Tako su nastala ta
dva-tri kadra koja su kasnije obišla ceo svret".
ZA VLADU IZMENE U PREMABULI PRIHVATLJIVE, A ZA HARADINAJA NE
Priština -- Kancelarija premijera Kosova Bajrama Redžepija saopštila je
da prihvata posljednji projekt Plana standarda za Kosovo, sa izmenama u
preambuli na preporuku zakonske kancelarije Saveta bezbednosti UN u
Njujorku. "Te izmene su prihvatljive za Vladu Kosova pošto nije
ostavljana mogućnost primene zakona iz prošlog sistema", izjavio je
danas savetnik premijera kosovske vlade i koordinator između Vlade
Kosova i UNMIK-a Redžep Hoti. Evidentno je, rekao je on, da su Njujork i
šef UNMIK-a uzeli u obzir zahteve Kosova, iskljućujući mogućnost za
primenu diskrmiminatorskih zakona u sprovođenju standarada. Hoti je
ukazao na značaj predsedničkog saopštenja SB UN u kome se kaže da su
zakoni koji se primenjuju na Kosovu oni koje je izdao šef UNMIK-a i da
diskriminatorski zakoni Republike Srbije doneti nakon marta 1989. neće
važiti na Kosovu. Prema njegovim rečima, isključena je svaka mogućnost
da Beograd utiče na donošenje odluka koje se tiču Kosova, uključujući i
primedbe Beograda na plan za implementaciju standarda. Predsednišstvo
Alijanse za budućnost Kosova, međutim, smatra da je preambula dokumenta
neprihvatljiva i da će imati negativne efekte na dostizanje standarda.
Alijansa za budućnost Kosova u današnjoj deklaraciji smatra da se
evropski standardi ne ogu ostvariti "nametnuntim okvirima i sa
diskriminatorskim zakonima jedne strane drzave koja je tim zakonima
počinila zločine i genocid nad Kosovom". "AZBK, politički spektar i
institucije Kosova realizovaće standarde u skladu sa političkom voljom
naroda Kosova za nezavisnost", stoji u deklaraciji koju je potpisao
predsednik alijanse Ramuš Haradinaj.
DUGALIĆ: VEĆINA BANAKA VEĆ ISPUNILA NOVI KAPITALNI CENZUS
Beograd -- Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić
ocenio je u subotu u izjavi Tanjugu da je većina banaka u Srbiji već
ispunila novi "kapitalni cenzus", po kome su obavezne da raspolažu sa
bar 10 miliona evra da bi kod Narodne banke Srbije dobile produženje
licence za rad. Od 1. januara, naime, stupa na snagu novi Zakon o
bankama, koji je za svaku banku predvideo uslov od 10 miliona evra kao
minimum novčanog kapitala, da bi mogla da nastavi rad.
"Od 46 banaka u Srbiji, većina je već obezbedila 10 miliona evra, osim
nekoliko, u kojima država ima većinsko vlasništvo", rekao je Dugalić.
"Posle usvajanja Zakona o regulisanju obaveza prema Londonskom i
Pariskom klubu poverilaca, iz novembra prošle godine, država je ušla u
16 banaka, pri čemu je u 11 postala većinski vlasnik", rekao je Dugalić,
upozorivši da, međutim, neke od tih "državnih banaka" još nisu ispunile
cenzus iz novih propisa.
HRVATSKA ĆE UNAPREDITI PRIVREDNU SARADNJU SA SCG
Zagreb -- Hrvatski ministar privrede, rada i preduzetništva Branko
Vukelić najavio je dalje unapređenje privredne saradnje sa Srbijom i
Crnom Gorom, ocenjujući da Hrvatska mora da otvara tržišta, jer je to u
prvom planu ekonomske politike kao njen interes u celini. Vukelić je,
tokom posete Karlovcu, rekao takođe da će njegovo ministarstvo učiniti
sve što može da se reše problemi sa Bosnom i Hercegovinom i što pre
uspostavi ugovorena slobodna trgovina s tom susednom zemljom. On je
najavio da će hrvatska Vlada vrlo brzo sastaviti detaljan plan
podsticanja preduzetništva. Uz ocenu da će bitna podrška preduzetništvu
biti povezivanje velikih industrijskih preduzeća sa manjima kako bi
lakše delovala kao celina i uspešnije nastupala na domaćem i stranom
tržištu, Vukelić je rekao da je zato logično objedinjavanje resora
privrede, rada i preduzetništva. Da bi izvozni proizvod Hrvatske bio što
kompleksniji i kvalitetniji za nastup na svetskom tržištu, potrebno je
uspostavljanje dobre kadrovske osnove i saradnje sa sindikatima, kao i
povezivanje industrije sa školstvom i naukom, rekao je Vukelić.
POČEO ŠTRAJK U ZRENJANINSKOJ JUGOREMEDIJI
Zrenjanin -- Oko dve stotine radnika farmaceutske fabrike "Jugoremedija"
iz Zrenjanina započelo je u subotu generalni štrajk, jer nisu zadovoljni
platama i ponuđenim kolektivnim ugovorom. Oni traže poštovanje
kolektivnog ugovora, povećanje plata koje su i pored povećane
proizvodnje zamrznute od septembra prošle godine i sankcionisanje osoba
koje su, kako trvde, vršile pritisak na sindikalne aktiviste.
Štrajkači, koji su članovi Saveza samostalnih sindikata, posvedočili su
da im je rukovodstvo "Jugoremedije" otkazalo kolektivni ugovor i uvelo
najrestriktivnije mere po važećem zakonu o radu, iako su zaposleni pre
prodaje "Jugoremedije", septembra 2002. godine, bili zadovoljni
predugovorom. U njemu je stojalo da će zaposleni u slučaju otpuštanja sa
posla kao tehnološki višak imati zagarantovanu nadoknadu od oko 30
plata. Nakon uvedenih mera, kako navode u sindikatu, u najboljem slučaju
reč je o sedam plata za zaposlene sa preko 30 godina radnog staža.
OKO 37 ODSTO GRAĐANA CRNE GORE NEZADOVOLJNO RADOM VLADE
Podgorica -- Oko 37 odsto građana Crne Gore izrazito je nezadovoljno
dosadašnjim učinkom Vlade crnogorskog premijera Mila Đukanovića,
pokazalo je najnovije istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo
podgorički Centar za demokratske institucije i ljudska prava (CEDEM).
Istraživanje koje je u drugoj polovini decembra sprovedeno u devet
crnogorskih gradova na 1.000 ispitanika ukazuje da oko 25 procenata
anketiranih misli da će politička i ekonomska situacija u Crnoj Gori
iduće godine biti mnogo lošija nego u 2003.
Najpopularnija institucija je Srpska pravoslavna crkva, dok se najmanje
veruje Skupštini državne zajendice. Preko 40 odsto anketiranih nema
poverenja u Skupštinu Crne Gore i Vladu, a trend pada popularnosti
beleže i institicije predsednika Republike i sudstvo. Prema CEDEM-ovom
istraživanju, oko 80 odsto građana podržava ideju o ulasku u Evropsku
uniju.
MEDOJEVIĆ: REZULTATI ISTRAŽIVANJA PRIZNANJE GRUPI ZA PROMJENE
Podgorica -- Izvršni direktor nevladine Grupe za promjene Nebojša
Medojević izjavio je u subotu da je povećanje rejtinga te organizacije
rezultat "drugačijeg odnosa koji imaju prema problemima crnogorskog
društva". Medojević je podgoričkom radiju Antena M kazao da su rezulatai
ankete koja pokazuje rast popoluranosti Grupe za promjene i njega lično
"veliko priznanje i da to pokazuje da su građani polako počeli da
shvataju da dosadašnji način vođenja politike ide samo na ruku
političarima a na štetu građanima". "Čini mi se da građani iz jedne
apatije dobijaju neku novu nadu i da u Grupi za promjene prepoznaju
alternativnu snagu koja bi mogla da utiče na političke partije da
promjene način bavljenja politikom i da se više bave problemima
građana", kazao je Medojević. On smatra i da rezulati ankete pokazuju da
su građani konačno počeli da se interesuju za životna pitanja, za
stabilnost za borbu protiv korupcije i kriminala i evropske integracije.
Prema rezulataima ankete koju je sproveo CEDEM najpopluranija ličnost u
Crnoj Gori je Nebojša Medojević.Prvi put u poslednjih nekoliko godina
premijer Milo Đukanović nije na prvom mestu po popularnosti. Opozicione
partije saopštile su da sumnjaju u rezulate ankete, ocenjući da CEDEM
nije objektivan i da na taj način pokušava formirati javno mnenje.
DEO SNS-A PREIMENOVAN U DEMOKRATSKU SRPSKU STRANKU
Podgorica -- Deo Srpske narodne stranke koji podržava bivšeg predsednika
te stranke Božidara Bojovića odlučio je u subotu da promeni ime u
Demokratsku srpsku stranku. Portparol Simonida Kordić saopštila je danas
da je na Glavnom odboru stranke "potvrđen kontinuitet dosadašnjeg
rukovodstva na čijem je čelu Božidar Bojović". Bivši članovi SNS-a koji
podržavaju Bojovića na konferenciji za novinare u četvrtak su,
najavljujući promenu imena, naveli da "nije reč o novoj stranci, već o
partiji koja će potvrditi kontimnuiet programa i politike SNS-a".
Poslaninici SNS-a koji podržavaju Bojovića zatražili su od predsednika
parlamenta Ranka Krivokapića da im omogući formiranje posebnog
poslaničkog kluba kojeg bi činila dva poslanika.
BJELOPOLJCI REKORDERI U NEPLAĆJANJU STRUJE
Bijelo Polje -- Tradicionalno visok primat u neplaćanju računa za
utrošenu električnu energiju u Crnoj Gori i dalje drže Bjelopoljci, koji
Elektrodistribuciji duguju 2,784 miliona evra. Prema rečima šefa naplate
Violete Šćekić, najviše duguju domaćinstva - 1,520 miliona evra, dok
korisnici iz društvenog i privrednog sektora duguju 767.000 evra.
Vlasnici privatnih preduzeća duguju 460.000 evra, a preduzeća i ustanove
koje se finansiraju iz opštinskog budžeta imaju dug od 37.000 evra.
"Svakog dana naše tri ekipe obilaze područje bjelopoljske opštine i u
prosjeku se isključi ili naplati oko 40 potrošača, a ukupna naplata na
godišnjem nivou nam je samo 44 procenata", navela je Šćekić.
DRAGOLJUB ACKOVI OSUDIO "KURIR" ZBOG "VICA" O ROMIMA
Beograd -- Poznati romski novinar i aktivista romskih udruženja
Dragoljub Acković je u subotu uveče ogorčeno je reagovao na vic dana
koji je danas objavio list Kurir. U tekstu upućenom FoNetu on konstatuje
da ga je "razgnevio vic dana u listu Kuriru, čiji je glavni i odgovorni
urednik Đoko Kesić". U tom "vicu" je reč o odstrelu Roma kao divljači u
lovnoj sezoni, osim kad su na kontejneru, svome "hranilištu". Na pitanje
kako će posle ovoga proći glavni i odgovorni urednik Kurira, Acković
odgovara: "Znam, verovatno mu ni vlas kose neće faliti sa glave. To me i
muči, jer kad novine, pa makar to bio i Kurir, objavljuju ovakve viceve
na račun Roma, pitam se odmah - čega je to nagoveštaj"? "Braćo Romi, a i
vi drugi, čuli ste šta srpske novine objavljuju o Romima. Hoćete li i
dokle ćete to trpeti? Ja nisam mogao da prećutim ovakav bezobrazluk na
račun svog naroda", rekao je Acković. "Hoće li neko pokušati mene da
smeni zbog toga što sam reagovao na ovakav rasistički ispad ili će me,
možda, sačekati kad nisam na hranilištu i odstreliti me, jer odstrel
Roma je u ovoj zemlji, prema onome što je objavljeno u današnjem Kuriru,
dozvoljen čak i u prisustvu policije. Jedino što ih može spasti je da
su, kako list Kurir kaže, na hranilištu", rekao je Acković.
On podseća kako je prošao pre nekoliko godina, kada je pročitao "jedan
aforizam, navodno uperen protiv Glavnog Srbina u tadašnjoj državi, a
sadašnjeg stanovnika Haga". Taj aforizam je napisao izvesni Šika iz
Trstenika i Acković ga je samo pročitao, a glasio je: "Nismo mi, brale,
krivi što nam je loša prođa, kad nam je slepac mašinovođa". Acković je,
naravno, potom sa mesta urednika u jutarnjem programu Prvog programa
Radio Beograda "najuren kao poslednje pseto, jer ko sme da vređa i bije
Srbe u ovoj državi, ponajmanje jedan Rom"
ZAKON PREKRŠILO STO POLICAJACA
Podgorica -- Načelnik Uprave za državnu granicu Ministarstva unutrašnjih
poslova Crne Gore Milan Paunović potvrdio je da je 100 policajaca
prekršilo zakon i pravila službe od kako je policija preuzela čuvanje
državne granice na teritoriji Crne Gore od Vojske SCG. "Protiv 31
službenika je pokrenut disciplinski postupak, 47 ih je novčano kažnjeno,
protiv 12 je pokrenut krivični postupak, dok je 11 službenika
otpušteno", rekao je Paunović za podgoričke "Vijesti". On je naglasio da
se preuzimaju najenergičnije mere odgovornosti protiv svih službenika
koji se bave kriminalom i zloupotrebom ovlašćenja. "Državnu granicu je
od februara do sada prešlo 1,5 miliona državljana Srbije i Crne Gore i
1,9 miliona stranih državljana. Otkriveno je i spriječeno 204 ilegalna
prelaska granice, isto toliko falsifikovanih putnih isprava, a 54 osobe
su provedene na osnovu potjernice", rekao je Paunović. On je naveo
podatak da je granična policija uhapsila 461 osobu, a 561 deportovala, a
protiv stranih državljana je podignute su 193 krivične prijave, 364
prekršajne prijave, a od toga 342 stranaca je otkazan boravak. Prema
njegovim rečima, crnogorska policija je od preuzimanja granice od Vojske
SCG zaplenila 41 komad raznog vrsta naoružanja, 66 eksplozivnih naprava
29 ručnih bombi i 27 kilograma eksploziva. "Zaplijenjeno je i oduzeto 79
kilograma narkotika, 126 motornih vozila, 100.000 boksova cigareta i tri
ručne radio stanice, kao i veće količine alkohola, pića, kafe, goriva i
tehničke robe", naveo je Paunović.
UHAPŠENI OSUMNJIČENI ZA PLJAČKU DELTA BANKE
Beograd -- Beogradska policija uhapsila je Željka Milovanovića (37),
zvanog Gavra, i Miloša Peruničića (24), iz Bara, zbog sumnje da su pre
dva dana opljačkali ekspozituru "Delta banke" na Studenstkom trgu u
Beogradu, saopšteno je u subotu u SUP-u Beograd. Načelnik Odeljenja za
suzbijanje imovinskih delikata Uprave kriminalističke policije
beogradskog SUP-a Milan Popović rekao je na konferenciji za novinare da
je ta grupa "duže bila pod obradom", pa je policija zbog sumnje da bi
oni mogli biti izvršioci pljačke, postavila zasedu u Zetskoj ulici.
"Policija je imala opis osumnjičenih lica, i oni su se pojavili posle 45
minuta", rekao je Popović. Policija sumnja da je ta grupa umešana u još
nekoliko sličnih krivičnih dela, kao i da su oni posle pljački išli u
iznajmljeni stan, takozvani "štek", gde su se presvlačili, ostavljali
oružje, a zatim se udaljavali. "Uhapšeni su kada su pokušali da se iz
Zetske prebace na Novi Beograd, a ovo je najbrže hapšenje u poslednjih
nekoliko godina", rekao je Popović. U saopštenju policije se navodi da
su Milovanović i Peruničić sa još jednom osobom, čiji je identitet
poznat policiji, došli u banku, stavili kape "fantomke", i naredili
osoblju da legne na pod, uz pretnju oružjem. Dodaje se da je Milovanović
imao automatski pištolj "škorpion" sa prigušivačem, dok su druga dvojica
imali pištolje. Osumnjičeni pljačkaši su iz kase banke uzeli 929.910
dinara, 43 "trevelers čeka" u vrednosti od 2.290 dolara, 68 "trevelers"
čekova u vrednosti od 5.000 dolara kao i 300 blanko čekova. Milovanović
i Perišić uhapšeni su isto veče, a pronađeni su novac, čekovi i oružje
sa kojim je izvršena pljačka. Novac i čekovi vraćeni su "Delta banci".
"VERITAS": ZATVORENICI BI U SRBIJU MOGLI STIĆI NA PROLEĆE
Beograd -- Direktor Dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac izjavio
je u subotu Tanjugu da bi u zatvore u Srbiji na proleće moglo biti
prebačeno 58 osoba iz Lepoglave, koje izdržavaju višegodišnje kazne
zatvora zbog krivičnog dela ratnih zločina, a za koje je Vlada Srbije
donela rešenje o prijemu u državljanstvo. Štrbac predviđa da je sledeći
korak da tim osobama Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije
diplomatskim putem uputi u Hrvatsku rešenja o državljanstvu, posle čega
stiču mogućnost da zatraže transfer u zatvore u Srbiji, gde bi nastavili
izdržavanje kazne. Idući potez trebalo bi da bude priznavanje srpskih
pravosudnih organa o prihvatanju presuda sudova u Hrvatskoj, koji su tim
licima sudili za ratne zločine učinjene od 1990. do 1995. godine.
Prema rečima Štrpca, najviše njih osuđeno je posle akcija hrvatske
vojske i policije "Bljesak" i "Oluja" krajem 1995. godine na kazne od 15
do 20, a nekolicina na kazne do 15 godina. Oni koji su u to vreme
osuđeni na kazne zatvora do devet godina i u međuvremenu su im kazne
smanjivane, izašli su iz zatvora i uglavnom su se uputili u našu zemlju,
gde od devedestih godina žive njihove porodice. Prema podacima
"Veritasa", u 2003. godini hrvatska policija je uhapsila 31 Srbina.
MUP HRVATSKE DEMANTOVAO NAVODE DA JE LEGIJA U ZAGREBU
Zagreb -- Medijske priče da se Milorad Luković Legija, prvooptuženi za
organizovanje ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, šeta po Zagrebu,
"smešne su i izmišljene novinarske legende", izjavili su izvori u
hrvatskom Ministarstvu unutrašnjih poslova, prenose hrvatski mediji.
Isti izvori dodaju da je moguće da neke novine prenose tvrdnje visokih
hrvatskih funkcionera da su Legiju viđali po zagrebačkim ulicama, ali
stav je hrvatskog MUP da je tvrdnja da se baš u policijskim krugovima
govori da je Legija u Zagrebu, u najmanju ruku smešna.
Hrvatski mediji podsećaju da su beogradske "Večernje novosti" tvrdile da
je sredinom decembra Legija viđen u Zagrebu, i da portparol hrvatskog
MUP Zinka Bardić nije komentarisala njihovo pisanje.
PRODANOVIĆ: BEZ IZRUČENJA SRBA KOJI SU POČINILI ZLOČIN
Zagreb -- Poznati zagrebački advokat Čedo Prodanović izjavio je za Srnu
da ne veruje da će Hrvatska u potpunosti ispoštovati odluku Vlade Srbije
o dodeli državljanstava Srbije i Srbije i Crne Gore hrvatskim Srbima
koji su osuđeni za ratni zločin, kako bi zatvorske kazne, umesto u
hrvatskim, mogli da nastave da izdržavaju u Srbiji. Prodanović, koji je
u više slučajeva branio ili brani Srbe optužene za ratni zločin pred
hrvatskim sudovima, smatra da Hrvatska neće izručiti svih 58 osuđenih
Srba, jer "to politika neće dozvoliti". On je uveren da hrvatske vlasti
sigurno neće izručiti one koji su osuđeni da su lično počinili ratni
zločin ili da su za njega neposredno odgovorni. Kao primer, on navodi
one Srbe koji su osuđeni za ratni zločin nad Hrvatima u Perući 1991.
godine, za koje je gotovo siguran da neće biti izručeni u Srbiju. U
Hrvatskoj još nema službenih reagovanja na odluku Vlade Srbije da dodeli
državljanstvo SCG hrvatskim Srbima koji su osuđeni za ratni zločin, kako
bi zatvorske kazne mogli da nastave da izdržavaju u srpskim zatvorima.
IZ EMISIJE KATARZA: GODINA PRIZNANJA KRIVICE
Beograd -- Ovu godinu pred Haškim tribunalom obeležila su priznanja
krivice. Osam lica je priznalo krivicu za zločine koji su im stavljeni
na teret, a do sada je pred Tribunalom bilo ukupno 16 ovakvih priznanja.
Kada su u pitanju presude za ratne zločine pred domaćim sudovima, takođe
se može govoriti o priznanju krivice, a takvih slučajeva je do sada bilo
pet.
"Priznanje krivice pred domaćim sudovima ne razlikuje se samo u formi,
dakle nema nekog posebnog sporazuma. Priznanje krivice se daje u toku
saslušanja optuženog, bilo pred istražnim sudijom bilo na glavnom
pretresu i optuženi tada u okviru svog saslušanja, svoje odbrane koju
iznosi može svoju krivicu da prizna. U svakoj daljoj fazi postupka, on
je može poreći, a sud će imati mogućnost da ceni kako onu izjavu kojom
je on priznao krivicu, tako i izjavu i razloge koje je naveo zbog čega
je to kasnije porekao", kaže za emisiji "Katarza" Radija B92 Saša
Obradović, šef Službe za međunarodno-pravne poslove Ministarstva
spoljnih poslova SCG.
"Ja bih podsetio na slučaj Štrpce i na Ranisavljevića i Cvjetana koji su
fazi istrage dali iskaze koji u velikoj meri daju celu sliku samog
zločina i objašnjavaju u neku ruku i kontekst zločina s obzirom na
navođenje imena koja su učestvovala u tim zločinima, da bi onda pred
sudskim većem, na glavnom pretresu, rekli da su te iskaze dali pod
pritiskom i da ti iskazi nisu istina", podseća Jovan Nicić, pravni
analitičar. "Jednog dana, za 50 godina, neće biti uopšte bitno da li je
neko osuđen na 15 ili 20 godina - ostaju činjenice koje je on izneo u
svom priznanju i to će imati i istorijsku i moralnu vrednost", dodaje
Nataša Kandić, direktor Fonda za humanitarno pravo.
MAŠOVIĆ SUMNJA U EFIKASNOST NOVE KOMISIJE RS O SREBRENICI
Sarajevo -- Predsednik komisije za traženje nestalih u Federaciji BiH
Amor Mašović izrazio je sumnju u efikasnost rada Komisije za utvrđivanje
istine o Srebrenici koju je imenovala Republika Srpska. "U imenima koje
je imenovala Vlada RS prepoznajem ljude koji su već osam godina
angažovani na rešavanju problema u Srebrenici, koji do danas nisu dali
nikakav, apsolutno nikakav doprinos na rasvetljavanju problema osoba
nestalih u Srebrenici", rekao je Mašović. On je dodao da među članovima
Komisije ima ljudi koji su, kako je rekao, u "ratnom periodu bili
angažovani u sudovima, nadležnim za područja gde su počinjena masovna
kršenja međunarodnog humanitarnog prava".
Biro Vlade RS za odnose s javnošću u petak je saopštio da je vlada
imenovala Komisiju za utvrđivanje dešavanja u Srebrenici i njenoj
okolini tokom ofanzive srpskih snaga u julu 1995. godine. "Ono što smo
ja i najveći deo javnosti u BiH očekivali jeste to da Vlada RS u
Komisiju za ispitivanje događaja u i oko Srebrenice od 10. do 19. jula
1995. godine, imenuje komandanta vojske, ministra odbrane i ministra
unutrašnjih poslova, javnog tužioca i predsednika vrhovnog suda", rekao
je Mašović. "Tih pet funkcija bile bi dovoljna garancija pomaka u
postupku sprovođenja sveobuhvatne istrage o uzrocima i posledicima
genocida, koji je počinjen na području Srebrenice", dodao je on.
Vlada RS imenovala je banjalučke advokate Marka Arsovića i Đorđa
Stojakovića, člana Komisije RS za traženje nestalih Milana Bogdanića,
sudiju Ustavnog suda RS Milorada Ivoševića i sudiju Gojka Vukotića, za
članove novoformirane Komisije koja će ispitati dogadjaje iz jula 1995.
godine u Srebrenici. Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH Pedi
Ešdaun za članove Komsije je još imenovao i šefa Međunarodne komsije za
traženje nestalih (ICMP) Gordona Bejkona i direktora Instituta za
istraživanje zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava iz Sarajeva
i profesora na Fakultetu političkih nauka Smaila Čekića.
DEL PONTE: SADAMU TREBA DA SUDI MEĐUNARODNI SUD
Hag -- Glavna tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte je izjavila da
bi "bilo bolje" da se svrgnutom iračkom lideru Sadamu Huseinu "sudi pred
međunarodnim sudom, nego u Iraku", javila je u subotu francuska novinska
agencija AFP. U intervjuu koji objavljuje švajcarski dnevnik "Tribin
d`Ženev", del Ponte je rekla da je najvažnije da Sadamu bude obezbeđen
pravedan proces, ali da to, po njenom iskustvu, ne može da bude
obezbeđeno "kod kuće". Navodeći kao primer suđenje Slobodanu Miloševiću,
Del Ponte je rekla da bi bivšem predsedniku Srbije i Jugoslavije bilo
nemoguće suditi u Beogradu. "Možete zamisliti kakvim bi pretnjama
svedoci bili izloženi da se proces tamo odvija", rekla je del Ponte.
"Osim toga, suđenje bivšem predsedniku u zemlji ne pomaže pomirenju".
Del Ponte je napravila paralelu sa Haškim tribunalom i svojim naporima,
izjavivši da je Sadamovo hapšenje pokazalo da se - kad se hoće - može
uhvatiti kriminalac, koliko god on bio skrivan. Kako navodi francuska
agencija, glavna haška tužiteljka još čeka "dobre vesti" o hapšenju
najtraženijih haških optuženika - Radovana Karadžića, bivšeg predsednika
Republike Srpske i generala Ratka Mladića, glavnokomandujućeg Vojske RS.
DODATNIH MILION DOLARA UCENE ZA SVAKOG PREOSTALOG SA "LISTE 55"
Bagdad -- Vlasti u Iraku, uspostavljene uz pomoć Sjedinjenih Američkih
Država, ponudile su dodatnih milion dolara nagrade za svakog ko
doprinese hapšenju preostalih najviših funkcionera režima svrgnutog
predsednika sadama Huseina koji su još na slobodi, javlja AP. Glava
Izata Ibrahima al-Durija, zvaničnika prethodne administracije i bliskog
saradnika Sadama Huseina, već je ucenjena na 10 miliona dolara, a sada
je po milion dolara ponuđeno svakom ko pronađe ili ubije još 12, sa
spiska od 55 najviših bivših zvaničnika, koji su još u bekstvu. Sa liste
najtraženjijih, koja je američkim vojnicima podeljena u vidu špila
karata sa likovima traženih, 42 su uhvaćena ili ubijena - uključujući i
samog Sadama (kec pik) i njegove sinove Udaja i Kusaja. Privremena
administracija nudi manje nagrade - između 2.500 i 250.000 dolara - za
još neke vođe iračkog otpora koalicionim snagama, koji se ne nalaze na
listi od 55 najtraženijih.
BROJ POGINULIH U IRANU IZMEĐU 20.000 I 25.000 LJUDI
Bam -- U katastrofalnom zemljotresu koji je pogodio jugoistok Irana
poginulo je najmanje 20.000 ljudi, a prema nekim podacima broj
nastradalih bi mogao da bude i do 25.000 poginulih, saopšteno je u
subotu u Teheranu. Ministarstvo unutrašnjih poslova u privremenom
izveštaju koji prenosi državna televizija, navodi da je u zemljotresu
stradalo 20.000 ljudi, dok ih je povređeno 30.000. U izjavi iranskoj
televiziji, gradonačelnik Bama Ali Ssafi rekao je da istorijski deo
grada potpuno uništen.
MAROVIĆ IZRAZIO SAUČEŠĆE HATAMIJU
Beograd -- Predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović u subotu je
izrazio saučešće predsedniku Irana Sajedu Mohamedu Hatamiju povodom
razornog zemljotresa koji je pogodio Iran, saopštila je Direkcija za
informisanje SCG. "Molim Vas da u ime naroda Srbije i Crne Gore i u moje
lično, primite iskrene izraze saučešća povodom razornog zemljotresa koji
je pogodio Vašu zemlju i odneo mnogobrojne ljudske živote i izazvao
veliku materijalnu štetu", navodi se u poruci predsednika SCG.
OKO 600 ZATVORENIKA POBEGLO IZ POLUSRUŠENOG ZATVORA
Bam -- Oko 600 zatvorenika je pobeglo iz polusrušenog zatvora u Bamu na
jugoistoku Irana nakon zemljotresa, rekli su u subotu lokalni zvaničnici
Rojtersu. "Zatvor je delimično srušen. Neki zatvorenici su poginuli,
drugi su pobegli", rekao je portparol regionalnog komiteta za hitne
sučajeve Ašadolah Iranmaneš. Zvaničnici su saopštili da strahuju da bi
prestupnici mogli izazvati nevolje, premda su sada verovatno zauzeti
tražeći svoje porodice.
PAKET-BOMBA ZA PREDSEDNIKA EVROPSKE KOMISIJE
Bolonja -- Predsednik Evropske komisije Romano Prodi otvorio je u subotu
u svom domu u Bolonji, paket-bombu. Paket se zapalio, ali nije
eksplodirao i Prodi je ostao nepovređen, javile su strane novinske
agencije. Detalji incidenta nisu poznati. Prodijev portparol Marko
Vinjudeli rekao je novinskoj agenciji Rojters samo da je "paket-bomba
stigao u dom predsednika EK", da ga je ovaj sam otvorio, da je izbio
plamen, ali da "niko nije povređen, niti je pričinjena materijalna
šteta". Prodi živi u Briselu, gde je sedište EK, ali je došao kući za
božićne praznike. Pre nedelju dana, dve male bombe sakrivene u kantama
za đubre, eksplodirale su u blizini Prodijeve kuće u Bolonji. Niko nije
bio u kući u to vreme i niko nije povređen. Posle tog napada, bolonjska
policija je saopštila da niko nije preuzeo odgovornost, ali da se sumnja
na anarhiste. Prodi, svojevremeni premijer socijalističke vlade u
Italiji, bio je i gradonačelnik Bolonje.
NAJMANJE 138 POGINULIH U AVIONSKOJ NESREĆI U BENINU
Kotonu -- Najmanje 138 osoba poginulo je kada se u četvrtak putnički
avion srušio u Atlantski okean neposredno po poletanju iz Kotonua,
najvećeg grada u Beninu, najnoviji je bilans nesreće nakon što je more
danas izbacilo još osam tela na obalu. Ministar inostranih poslova
Benina Rogasjen Biau izjavio je prethodno na državnom radiju da je u
području gde je 25. decembra pala letelica pronađeno 130 tela i da su
većina žrtava Libanci. Ukupno 21 osoba, uključujući pilota aviona koji
je leteo za Bejrut, preživela je tragediju. Sudbina više nestalih
neizvesna je mada se strahuje da su i oni izgubili život, prenela je
novinska agencija Asošiejtid pres. Uzrok nesreće još nije utvrđen, a šef
libanske diplomatije Zzan Obeid izjavio je da je avion verovatno bio
preopretećen. U "boingu 727" kompanije "Unija afričkih prevoznika"
(UTA), registrovane u zapadnoafričkoj državi Gvineji, i u vlasništvu
dvojice Libanaca, bila je 161 osoba. Vojska Bangladeša saopštila je da
je među poginulima bilo 15 vojnika te zemlje koji su služili u mirovnim
misijama u Sijera Leoneu i Liberiji. Vlada Benina proglasila je u petak
tri dana žalosti povodom pogibije putnika i članova posade.
RUSKE SNAGE UBILE 15 EKSTREMISTA, DVOJICU ZAROBILE
Moskva -- Petnaest čečenskih ekstremista je ubijeno a dvojica su
zarobljeni u akciji ruskih snaga u planisnkom području Dagestana,
prenela je RIA Novosti, pozivajući se na ministarstvo odbrane Rusije. "U
ovom trenutku zarobljeni teroristi su na saslušanju", rekao je
predstavnik ministarstva ruskoj agenciji.
Prema njegovim rečima, oni su rekli da je njihova grupa od 35 ljudi
pokušavala da pređe iz Čečenije u Gruziju preko Dagestana.
ČETIRI BUGARSKA VOJNIKA POGINULA U KARBALI
Karbala -- Četiri bugarska vojnika su poginula, a veliki broj lica je
ranjen u nekoliko bombaških napada koje su irački gerilci izveli u
subotu u Karbali, gradu na jugu Iraka. Kako su izjavili predstavnici
poljskih snaga, koji komanduju multinacionalnim snagama u Karbali, u
gradu je bilo više napada, u okviru univerziteta, u blizini gradske
skupštine i policijske stanice. Prema trenutnim informacijama u
minobacačkom napadu na bugarsku bazu u gradu život su izgubila četiri
bugarska vojnika, ali podaci o novim žrtvama i ranjenima stalno
pristižu, javila je novinska agencija Rojters.
VIŠE OD MILION HODOČASNIKA U DAKI NA MUSLIMANSKOM PRAZNIKU
Daka -- Više od milion hodočasnika okupilo se u subotu u predgrađu Dake,
glavnog grada Bangladeša, na najvećem skupu muslimana posle hodočašća u
Meki. Kako se očekuje, tokom vikenda će se, povodom muslimanskog
praznika bisva ijtema, na obali reke Turag okupiti tri miliona muslimana
iz 70 zemalja, prenele su agencije. Organizatori skupa, koji traje tri
dana i svake godine se održava u Bangladešu, saopštili su da je u Daku
pristiglo oko 1,5 miliona hodočasnika.
Skup će dostići kulminaciju u ponedeljak, kada će biti održane završne
molitve. Hodočasnici će se moliti za jedinstvo muslimana, mir i
harmoniju medju ljudima svih vera, naveli su organizatori.
MINISTARSTVO: BOLESNA KRAVA UVEZENA IZ KANADE
Vašington -- Američko Ministarstvo poljoprivrede u subotu je saopštilo
da je krava kod koje je utvrđena "bolest ludila", uvezena u SAD iz
Kanade 2001. godine. Glavni veterinar pri tom ministarstvu Ron Dihejven
rekao je da su kandaski zvaničnici dostavili izveštaje koji ukazuju da
je ta krava bila u krdu od 74 grla koja su uvezena iz Alberte, u Kanadi,
u Istport, savezna američka država Ajdaho. "Te životinje su sve
namenjena proizvodnji mleka i ušle su u SAD samo pre oko dve ili dve i
po godine, tako da je većina uglavnom živa", rekao je Dehejven. On je
rekao da to što je kod jedne krave utvrđeno ludilo krava, ne znači da su
ostala 74 grla zaražena. Više od dvanaest država prestalo je da uvozi
američku govedinu, samo nekoliko dana posle prvog slučaja "ludih krava"
u SAD. SAD preti gubitak od šest milijardi dolara godišnje zbog
obustavljenog izvoza i pad cena mesa na domaćem tržištu usled "ludila
krava". Najveći uvoznici američke govedine, Japan, Južna Koreja i
Meksiko, zabranile su u proteklih nekoliko dana uvoz mesa iz SAD.
KINA POTVRDILA PRVI SLUČAJ SARS OD PROLEĆA
Peking -- Kinesko ministarstvo zdravstva službeno je u subotu potvrdilo
prvi slučaj teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) u provinciji
Guangdong na jugu zemlje. Radi se o 32-godišnjem honorarnom radniku
televizije iz Panyue u području Kantona. Reč je o najnovijem slučaju
SARS u Kini od proleća.
Svetska zdravstvena organizacija zatražila je da se najnoviji slučaj
SARS u Kini ispita i u stranim laboratorijima jer su neki testovi
sprovedeni u Kini bili "zbunjujući".
POGINULO NAJMANJE 18 LJUDI U SUDARU TENKA I MINIBUSA
Džakarta -- Najmanje 18 ljudi je poginulo u sudaru tenka indonežanske
armije i minibusa u centralnoj Javi, saopštile su vlasti. Nesreća se
dogodila u blizini grada Magelang, 500 kilometara istočno od Džakarte,
kada je tenk pokušao da pretiče jedno putničko vozilo, ali je udario u
minibus, rekao je policijski zvaničnik Sudiarto.
"Tenk nije uspio da pretekne vozilo, jer je iz suprotnog pravca naišao
minibus, tako da je došlo do direktnog sudara. Poginulo je 18 ljudi,
uključujući svih 16 putnika u minibusu", rekao je Sudiarto, dodajući da
su jedan vojnik i jedan civil u tenku takođe poginuli.
EVROPSKA SONDA SE MOŽDA SRUŠILA NA MARS
London -- Evropska misija za svemirske letove prihvatila je u subotu
mogućnost da se sonda koju je poslala na Mars srušila, ali naučnici ne
gube nadu, iako u protekla tri dana nisu uspeli da registruju njen
signal. Neuspeli pokušaji da se registruje poruka sa sonde Bigl 2
pojačali su strahovanja da je sonda, koja je poslata kako bi se
ustanovilo da li na Marsu postoji život, imala istu sudbinu kao i mnoge
druge letelice pre nje, koje su se razbile na površini Marsa. "Postoje
scenariji da smo možda izgubili Bigl 2, ako njegov sistem za sletanje
nije funkcionisao kako smo očekivali", rekao je za britansku TV "Skaj
njuz" naučnik Alan Vels (Wells) koji je uključen u taj projekat.
Američka svemirska agencija (NASA) i britanske opservatorije nisu uspele
da stupe u kontakt sa sondom u protekla 24 časa, a britanska
opservatorija "Džodrel bank" i kalifornijski Univerzitet Stenford
pokušaće da putem radio teleskopa kasnije danas registruju sondu. Raketa
"Mars ekspres" sa sondom Bigl 2 koja nije veća od otvorenog kišobrana,
poletela je u junu sa kosmodroma u Bajonkuru, u Kazahstanu. Sonda se
odvojila od rakete pre osam dana i trebalo je da sleti na Mars 25.
decembra, ali nije emitovala signal kojim bi potvrdila da meko spuštena.
PREGLED ŠTAMPE
Beograd -- U pregledu štampe možete da pročitate tekstove - iz lista
"Danas" o Crnoj Gori na izmaku 2003, o spornom vlasništvu Janjuševića
nad zgradom "Centroeksporta" iz "Glasa javnosti" i o pametnom ulaganju u
stočarstvo iz lista "Dnevnik".
NA DANAŠNJI DAN - 27. DECEMBAR
Beograd -- 1571 - Rođen je nemački astronom, matematičar i fizičar Johan
Kepler, koji je s tri fundamentalna zakona o kretanju planeta dokazao
Kopernikovu hipotezu o heliocentričnom sistemu.
1822 - Rođen je francuski hemičar i biolog Luj Paster, pronalazač
vakcina protiv besnila, antraksa i crvenog vetra. Otkrio je postupak
konzerviranja hrane sprečavanjem razmnožavanja bakterija, koji je
kasnije nazvan "pasterizacija". Osnovao je mikrobiologiju i stereohemiju
i organizovao 1888. čuveni institut, nazvan njegovim imenom.
1831 - Engleski prirodnjak Čarls Darvin isplovio je brodom "Bigl" iz
Plimuta i započeo petogodišnju naučnu ekspediciju. Na istraživanjima
koja je obavio tokom tog putovanja zasnovao je čuvenu teoriju o
evoluciji živih bića objavljenu 1859. u kapitalnom delu "Poreklo vrsta".
1882 - Ukazom kneza Milana Obrenovića o odobrenju Trgovinskog sporazuma
i Konzularne konvencije sa SAD, uspostavljeni su diplomatski odnosi
između Srbije i SAD.
1927 - Jedan od vođa Oktobarske revolucije i prvi šef sovjetske
diplomatije Lav Trocki isključen je iz Komunističke partije, nakon što
je u političkim sukobima pobedila frakcija Josifa Staljina. Trocki je
potom proteran iz SSSR-a i ubijen u Meksiku 1940. po Staljinovom nalogu.
1945 - U Vašingtonu je osnovan Međunarodni monetarni fond. Pravilnik o
radu Fonda izradila je monetarna i finansijska konferencija 44 zemlje
UN, koju je u leto 1944. u Breton Vudsu sazvao predsednik SAD Frenklin
Rozevelt.
1948 - Mađarske vlasti su uhapsile rimokatoličkog kardinala Jožefa
Mindsentija zbog antikomunističkog delovanja.
1949 - Holandska kraljica Julijana potpisala je dokument kojim je
Indonezija dobila suverenitet posle više od tri veka holandske
kolonijalne uprave. Za prvog predsednika Indonezije izabran je Ahmed
Sukarno, vođa oslobodilačkog pokreta.
1956 - Flota UN počela je čišćenje Sueckog kanala koji su Egipćani
onesposobili tokom Sueckog rata potopivši u njemu veći broj brodova.
1969 - Libija, Sudan i Ujedinjena Arapska Republika (unija Egipta i
Sirije) postigli su dogovor o stvaranju vojnog, političkog i ekonomskog
saveza.
1972 - Umro je kanadski državnik Lester Bouls Pirson, šef diplomatije
(1948-57), premijer (1963-68) i dobitnik Nobelove nagrade za mir 1957.
za napore uložene u rešavanju Suecke krize.
1972 - Australija je obustavila vojnu pomoć Južnom Vijetnamu i time
okončala učešće u Vijetnamskom ratu.
1975 - Više od 400 rudara poginulo je prilikom eksplozije u rudniku
uglja u Časnali u indijskoj državi Bihar.
1978 - Umro je alžirski državnik Huari Bumedijen, predsednik Alžira od
juna 1965, kada je državnim udarom oborio s vlasti Ahmeda Ben Belu.
1979 - Avganistanski predsednik Hafizula Amin pogubljen je posle
državnog udara koji su podržale sovjetske trupe, ušavši dva dana ranije
u Avganistan, u prvoj vojnoj intervenciji SSSR izvan zemalja Varšavskog
pakta.
1985 - U istovremenim napadima palestinskih terorista na putnike ispred
šaltera izraelske avikompanije "El Al" na aerodromima u Rimu i Beču
ubijeno je 16 ljudi, među kojima i jedan napadač, a ranjeno je više od
100.
1989 - Egipat i Sirija su posle 12 godina prekida obnovili pune
diplomatske odnose.
1995 - Francuska je izvršila petu u seriji nuklearnih proba u Južnom
Pacifiku, što je izazvalo osude širom sveta.
1996 - U Ruandi je počelo prvo sudjenje za genocid učesnicima masakra
nad 800.000 pripadnika plemena Tutsa 1994.
1996 - Bivši španski premijer Felipe Gonzales saopštio je da je Komisija
OEBS-a utvrdila da je koalicija "Zajedno" pobedila na lokalnim izborima
u 13 gradova u Srbiji i u devet beogradskih opština. Mirni protesti
građana u Srbiji, koji su tražili priznavanje izbornih rezultata,
nastavljeni su uprkos intervencije policije.
1998 - Na severu Kosova su, nakon kratkotrajnog primirja, obnovljeni
sukobi između srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca.
1998 - Irak je saopštio da ne priznaje zone zabranjenog leta, koje je
posle Zalivskog rata 1991. Zapad uspostavio iznad severa i juga te
zemlje, i počeo seriju sukoba s američkim snagama.
2000 - Većina Rusa izabrala je za ličnost stoleća vođu Oktobarske
revolucije Vladimira Iljiča Lenjina.
2000 - Kina i Kuba su potpisale u Havani protokol o jačanju vojne
saradnje. 2001 - Na opštim izborima u Zambiji glasači su satima čekali
da glasaju. To su treći opšti izbori u toj zemlji od sticanja
nezavisnosti.
-----BEGIN PGP SIGNATURE-----
Version: PGP 6.5.1i
iQA/AwUBP+4KQkMYhVuIcyHKEQLEJwCcCBYG/laWp+JLxa9rs6yduVQ+V8YAnjk7
QO/zFod1UyY2rcZoiVyI40SQ
=YEIi
-----END PGP SIGNATURE-----
====================================================================
b92-s je otvorena mailing lista koja sluzi za distribuciju vesti Radija
B92. Vesti se salju u blokovima svakog dana u 23:55 CET. Vise
informacija o RTV B92 mozete dobiti na:
http://www.b92.net/
Za odjavu posaljite poruku na: [EMAIL PROTECTED] Za
dodatne komande: [EMAIL PROTECTED]
====================================================================
Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
