Svijet o srbijanskim izborima
Iako su na prevremenim
parlamentarnim izborima srpski biraci razocarani privrednim reformama obezbedili
pobedu ultranacionalistima, Srbija jos uvek moze da izabere evropsku buducnost,
ocenjuju danas glavni ceski mediji.
Izvestac ceskog radija iz
Beograda glavni razlog ovako visoke pobede Srpske radikalne stranke vidi u
nezadovoljstvu srpskog biraca losim privrednim stanjem zemlje i razocaranju
reformama koje su sprovodile u poslednje tri godine demokratske partije na
vlasti.
“Hospodarzske novini” u izvestaju u prvi plan isticu
cinjenicu da su “tri glavne demokratske stranke zajedno dobile preko 40 odsto
glasova i u stanju su da sprece ekstremiste da preuzmu vlast”.
Gardijan danas pise da bi jucerasnji “sudbonosni izbori mogli da
uvedu Srbiju u period akutne nestabilnosti sa lancanim efektom u celom
balkanskom regionu”, javlja Bi-Bi-Si na srpskom.
“Pobeda radikala, bez
obzira na to da li ce oni biti u stanju da formiraju vladu, ojacace antisrpske
stavove kosovskih Albanaca i podstaci crnogorsku vladu na raskid drzavne
zajednice”, ocenjuje ovaj londonski list.
“Uz to, mogla bi da poveca
nestabilnost u Bosni i da ojaca antisrpske nacionaliste koji su se upravo
vratili na vlast u Hrvatskoj”, konstatuje Gardijan.
Fajnensel
tajms procenjuje da ce takozvana crveno-crna koalicija “verovatno formirati
snaznu i buntovnu opoziciju”, a da partije reformskog opredeljenja koje ce uci u
novu skupstinu “imaju malo toga zajednickog”.
“Iako sve podrzavaju
demokratske reforme i ekonomsku obnovu, te stranke se razilaze oko kljucnih
pitanja kao sto je zajednica Srbije i Crne Gore”, zakljucuje Fajnensel
tajms.
Dejli telegraf, pak, pise da su izbori bili “prekretnica za
srpsku demokratiju koja je jos u povoju”, jer su “tokom Milosevicevog rezima
izbori bili uglavnom lazirani u korist vladajucih stranaka”, a da nezavisni
posmatraci ocenjuju da su juce odrzani “prvi pravi izbori” u skorasnjoj istoriji
Srbije”.
Stampa i elektronski mediji u Spaniji javljaju o pobedi
srpske radikalne stranke na parlamentarnim izborima u Srbiji, napominjuci da
ultranacionalisti ipak nece moci da formiraju vladu. Drzavna televizija TVE
navodi da su haski optuzenici Sseselj i Milosevic postali poslanici. Dnevnik ABC
javlja da kljuc za formiranje nove demokratske vlade drzi Vuk Draskovic, koji ce
sigurno ucestvovati u stranackim pregovorima narednih dana.
Izvestac tog
lista Sajmon Teko pise da je jedan od ciljeva nove vlade usvajanje novog srpskog
ustava, a da je Tomislav Nikolic samo potvrdio strah “da se bez radikala novi
ustav nikada nece usvojiti”.
Nemacki mediji u
izvestajima iz Beograda isticu zabrinutost zbog cinjenice da su
ultranacionalisti osvojili najveci broj glasova na prevremenim parlamentarnim
izborima i da izbori Srbiji nisu doneli stabilnost. Ukazuje se i na postojanje
vidnih razloga za opredeljivanje biraca. "Berliner cajtung" pise da
"mnoge razloge za taj razvoj treba traziti medju vodjama antimilosevicevskog
pokreta, koji su zakazali kratko po preuzimanju vlasti, u jesen 2000.”.
“Zavladali su sukobi, blokade i intrige samo da bi bila ojacana pojedinacna moc,
rascep drustva nije smanjen, vec produbljen, tim vise sto ni oni u koje su se
nekad polagale nade nisu bas mnogo drzali do prava i zakona", ocenjuje "Berliner
cajtung". List istovremeno smatra da je i "Zapad doprineo sada nastalom stanju".
"Svakom Srbinu je postalo jasno da je za Zapad konacno odvajanje Kosova od
Srbije vec odavno gotova stvar, uprkos rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija, a
ponasanje glavnog tuzioca Haskog tribunala Karle del Ponte je i za prozapadno
orijentisane Srbe nadmeno i politicki jednostrano", navodi "Berliner cajtung".
U analizi Prvog programa TV ARD
istice se da bi demokratske partije ipak mogle da imaju komotnu vecinu i da bi
uz malo spretnosti mogle da vladaju naredne cetiri godine. Medjutim, istovremeno
se izrazava sumnja da ce demokratske snage pokazati dovoljno razuma, pa nemacka
televizija predvidja skore nove izbore.
Demokratska tranzicija u Srbiji "tone pod nasledjem
decenije ratova i nacionalizma", ocenjuje danasnji "Liberasion",
komentarisuci rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Prema oceni
"Libersiona", posle jucerasnjih izbora postoji rizik da bude dovedena u pitanje
saradnja sa Haskim tribunalom, sto predstavlja jedan od uslova sine qua non za
ulazak SCG u Evropku uniju i Partnerstvo za mir. Tri godine posle pada Slobodana
Milosevica, vecina stanovnistva u Srbiji i dalje sanja o Evropi, ali rezultat
jucerasnjih vanrednih izbora, ocenjuje list, ogledalo su "nevolja jedne zemlje
cija je stabilnost vec poljuljana ubistvom pro-zapadno orijentisanog premijera i
reformatora Zorana DJindjica u martu ove godine".
Rasparcavanje politicke
scene i odsustvo nacionalnog lidera kalibra premijera Zorana DJindjica ucinili
su liberalno biracko telo u Beogradu "izgubljenim", pise "Figaro". Svi
ocekuju da Demokratska stranka Srbije, Demokratska stranka, G17 plus i Srpski
pokret obnove oforme koaliciju kako bi stali na put lideru Radikala Vojislavu
Seselju, pise "Figaro".
Zapad bi mogao da izoluje Srbiju ako ultranacionlisticka Srpska radikalna stranka (SRS) dodje na vlast, ocenjuje danas kineska novinska agencija Sinhua. Agencija dodaje da analiticari ocenjuju da bi dolazak ultranacionalista na vlast podrio proces priblizavanja Srbije i Crne gore (SCG) Evropskoj uniji i ulazak u NATO program "Partnerstvo za mir".
Srpska radikalna stranka, koja je osvojila vecinu na parlamentarnim izborima u Srbiji, morace da udje u koaliciju kako bi oformila vladu ali to se najverovatnije nece dogoditi jer nijedna druga partija nije voljna da se pridruzi radikalima, pise danas “Njujork tajms”. To ostavlja mogucnost nekadasnjim clanicama odlazece vladajuce koalicije DOS da formira novu vladu, pise list.
Duhovi
proslosti su prisutni na srpskoj politickoj sceni, ocenjuje danas britanski
BBC u izvestaju o izborima za skupstinu Srbije. Britanska stanica ukazuje
da su haski pritvorenici Slobodan Milosevic i Vojislav Seselj na celu izbornih
lista svojih partija, ocenjujuci da je cinjenica da je lider radikala u zatvoru
u Seveningenu dosta pomogla njegovoj partiji na izborima.
Sarajevski mediji izvestavaju
danas o isodu parlamentarnih izbora u Srbiji, ali osim prenosenja podataka,
rezultata i izjava zvanicnika, nema drugih komentara.
Srbija ce se nakon
prevremenih parlamentarnih izbora suociti sa teskim procesom formiranja vlade,
ocenjuje danas austrijska stampa. “Svoj uspeh na izborima SRS nece moci da
iskoristi, jer su joj moguci partneri za formiranje koalicione vlade vec pred
glasanje uputili negativan odgovor”, istice becki dnevnik
“Kurir”.
Zagrebacki Vecernji list prenosi danas prve
nesluzbene rezultate vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji i istice da je
bilo, “jasno da ce SRS dobiti najvise glasova jos nakon predsednickih izbora gde
je pobedio njen kandidat Tomislav Nikolic”. List dodaje da ni uverljiva pobeda
radikala nece biti dovoljna za samostalno sastavljanje vlade.
"Nakon jucerasnjih
parlamentarnih izbora su sa prvim imenima haskih optuzenika Seseljevi radikali
postali najjaca parlamentarna stranka, a Milosevicevi socijalisti presli izborni
prag", konstatuje danasnje "Delo". U komentaru pod naslovom "Srpski
memento mori" list kaze da se "onog petog oktobra, kada je oboren rezim
Slobodana Milosevica mnogima cinilo da je napokon i Srbija na dobrom putu, ali
je covek koji je nastojao odvesti Srbiju na taj put ostao bez
zivota".
"Atentat na Zorana DJindjica bio je i atentat na reforme, sto su
napokon - u oba slucaja - dokazali i jucerasnji srpski izbori", pise "Delo".Na
izborima su "najbolje prosli nosioci mracnih snaga iz novije srpske istorije,
koje jos i danas sanjaju o granicama Velike Srbije", koja bi "prepolovila
Hrvatsku, kastrirala BiH, Crnu Goru napravila srpskom provincijom, a na Kosovu
uvela srpsku strahovladu".
AFP:TOMISLAV NIKOLIC NOVO LICE SRPSKOG ULTRANACIONALIZMA
Tomislav Nikolic, cija je
Srpska radikalna stranka osvojila danas najveci broj glasova na parlamentarnim
izborima u Srbiji, odrazava novo lice srpskog krajnjeg nacionalizma, pise
francuska novinska agencija AFP.
Nikolic, prema AFP-u, ima izgleda da
zameni lidera SRS Vojislava Seselja koji ceka na sudjenje u Medjunarodnom
krivicnom sudu u Hagu, kome se predao u februaru ove godine.
Tomislav
Nikolic [51], bivsi student prava, poreklom iz Kragujevca, pristupio je 1991.
godine Seseljevoj stranci ciji kredo prihvata, ali bez zestine svog ucitelja.
Naprotiv, Nikolic pokazuje izraziti mir. Efikasan i postojan, insistira
na tradicionalnim vrednostima, redovno se pozivajuci na pravoslavlje i crkvu,
instituciju koju, uz vojsku, Srbi najvise postuju, navodi AFP.
Redovno
zavrsava svoje govore parolom SRS-a: “Zivela Velika Srbija”.
Nikolic je
podneo ostavku 1999. godine sa polozaja zamenika premijera Srbije u znak
protesta zbog rasporedjivanja snaga NATO u juznoj srpskoj pokrajini Kosovo.
Smatrajuci intervenciju NATO kao povredu suvereniteta Srbije, kritikovao
je Slobodana Milosevica sto je povukao srpske snage sa Kosova i ustupio kontrolu
nad pokrajinom Ujedinjienim nacijama i NATO-u.
Tomislav Nikolic je tada
zatrazio ostavku Milosevica “ne zato sto to Zapad trazi, vec zato sto je dao
Kosovo”.
Tokom izborne kampanje, Nikolic se pokazao pomirljivijim prema
medjunarodnoj zajednici, svestan da vecina stanovnika Srbije tezi ulasku u
Evropsku uniju i raskidu sa agresivnim i protivzapadnim nacionalizmom
Miloseviceve ere.
On zeli da saradjuje sa medjunarodnom zajednicom “ali
ne i da joj cini ustupke”, dodaje AFP. Srbija “predstavlja most” izmedju Istoka
i Zapada. Potrebni su nam zapadna tehnologija i trzista Istoka, ne zelimo da
budemo robovi”, govorio je Nikolic tokom kampanje.
Nikolic je izazvao
pravi protest, ponavljajuci dva puta pred TV kamerama da ne zali zbog smrti
novinara Slavka Curuvije, zestokog kriticara Miloseviceve vlasti, koji je ubijen
aprila 1999. godine za vreme NATO bombardovanja Jugoslavije.
Ako dodje
na vlast obecao je da “vise nijedan Srbin nece biti izrucen Haskom sudu”. Prema
njegovom misljenju, Seselj i ostali Srbi koje je Haski tribunal pritvorio ili
protiv kojih je podigao optuznice samo su “branili srpski narod”, podseca
AFP.
www.pcnen.cg.yu/
