|
|
|
VESTI,
nezavisni dnevni list dijaspore i matice za evropski, americki i
australijski kontinent
objavljeno 04.decembra, 2004. str2.
INTERVJU:
VLADIKA ŠABAČKO-VALJEVSKI LAVRENTIJE TRIFUNOVIĆ |
|
|
LJUBAVLJU SE
MERI ČOVEK |
|
• Zakon nikad nije spasavao
čovečanstvo, nego ljubav, zakon se primenjuje onde gde ljubavi
nema, zakon je kavez u koga ljubav stavlja otpale od nje da bi se
predomislili pre nego što odu u propast • Božić je praznik mira i
dobre volje koji unosi u srce hrišćana najlepše trenutke sreće, i
kod nas Srba to je najmiliji dan u godini, zbog toga su ga naši
preci okitili divnim običajima • Danas postoje organizacije koje
se bave samo time da se hrišćani, kao deca Božja, međusobno bolje
slažu i ispomažu, da žive u ljubavi i razumevanju, ali da jedni
drugima ne ugrožavaju
veru | |
|
![]() |
|
Volite se ljudi: Vladika
šabačko-valjevski
Lavrentije | |
Za razliku od od naših balkanskih prostora, kroz
istoriju opterećenih građanskim ratovima, međuverska tolerancija je
veoma prisutna među hrišćanima na Zapadu. Poštuje se svačija tradicija i
veroispovest, a sarađuje se na poljima praktične prirode. Ovaj način se
pokazao kao veoma dobar i koristan za međusobno zbližavanje, jer ne može
se niko zavoleti dok se ne upozna. A, ljubav treba da bude osnovno
merilo međuljudskih i međuverskih odnosa, ne samo među istočnim i
zapadnim hrišćanima, već i među svom decom Božjom - poručio je NJegovo
preosveštenstvo gospodin Lavrentije Trifunović, episkop
šabačko-valjevski, sa kojim smo u ovo božićno predvečerje razgovarali o
međuverskoj toleranciji i međucrkvenoj saradnji.
Prvi milenijum od
Hristovog rođenja bio je milenijum jedinstvene hrišćanske crkve, drugi
su obeležili raskoli i međusobno udaljavanje dece Hristove, a na početku
trećeg veoma su uočljivi trendovi zbližavanja pastve i pastira istočnog
i zapadnog hrišćanstva. Sve češće se govori o potrebi za dijalogom, o
neophodnosti da se ljudi upoznaju kako bi se bolje razumeli i probleme
rešavali razgovorom.
|
|
Poruka i
čestitka dijaspori |
|
- Molimo vas, draga naša deco duhovna u
vaskolikom rasejanju, ne zaboravite nikada svoje poreklo.
Imajte uvek na umu da ste vi najbolji predstavnici svoje
crkve i svoga naroda. Nastojte da svojim životom i radom
pokažete narodima, u čijoj stredini živite, kakva su načela
svetosavlja i pravoslavne vere u kojoj ste vaspitani. Naše
oči i naša nada uprti su u vas, jer vas skoro jedna trećina
živi izvan svoje otadžbine. Budite odani svojoj matici. U
njoj se ovih dana vrše korenite političke promene i molite
se zajedno našem svetom Savi i drugim našim velikim precima
da sve ovo usmere na dobro, sreću i napredak srpskog naroda.
Neka vas blagoslov Božji prati u 2004. godini i kroz sav vaš
život. | |
To, međutim, i kada je vera u pitanju ne ide glatko.
Bliža međucrkvena saradnja i veća međuverska tolerancija još nailaze na
otpore, pogotovo u nekim pravoslavnim sredinama. Tim povodom pitamo
vladiku Lavrentija:
Da li smo mi pravoslavni hrišćani
isključiviji u stavovima i zatvoreniji za dijalog u odnosu na druge?
- Jesmo, ali zato što nismo imali priliku da bolje upoznamo
zapadne hrišćane. Treba imati u vidu da je u mnogim današnjim evropskim
zemljama, koje su većinski pravoslavne, više od pola veka carovao
komunizam i ateizam. Pričao mi je blaženopočivši evangelistički biskup
Lilie iz Hanovera, koji je 50-tih godina 20. veka poveo prvu delegaciju
Evangelističke crkve Nemačke u posetu Ruskoj pravoslavnoj crkvi. Prvo su
posetili Petrograd. Jedan od ruskih crkvenih velikodostojnika pozdravio
ih je rečima: "Dragi naši prijatelji. Ne mogu da vas oslovim braćom, jer
smo po veri prilično udaljeni." Neki od članova delegacije su se
uvredili, želeli da prekinu posetu. Međutim, kad su u petrogradskoj
biblioteci našli knjigu o Evangelističkoj crkvi, a knjiga je bila stara
40 godina, njima su bile jasne reči onog ruskog visokodostojnika. Rusi
nisu imali prilike da se upoznaju sa radikalnim promenama među
hrišćanima na zapadu. Danas je Ruska pravoslavna crkva članica Svetskog
saveta crkava i Evropske konferencije crkava i jedna je od najaktivnijih
u tim telima od pravoslavne porodice. |
|
"Moba" i
ovog leta |
|
- "Moba 2004" održaće se od 19. jula do 19.
avgusta u manastiru Svetog oca Nikolaja u Sokolu kod
LJubovije. Učesnici, naši mladi iz rasejanja i otačastva već
se samoinicijativno najavljuju i raspituju, a mi počinjemo
pripreme da ih i ovog leta s radošću dočekamo. A posle tri
godine trajanja akcije zbližavanja mladih iz dijaspore i
otadžbine, uskoro se, iz praktičnih razloga, kancelarija
"Mobe" prenosi iz Beograda u Šabac, sedište Eparhije
šabačko-valjevske. | |
Kako se najefikasnije može delati na prevazilaženju
međuhrišćanske odbojnosti u sredinama gde ona postoji?
- Crkve
su, pre pedesetak godina, Bogu hvala, počele da izlaze iz svoje
učaurenosti, da traže dijalog u želji da se prevaziđe jaz nastao 1054.
godine. I to je počelo donositi pozitivne rezultate. Bilo je potrebno da
se ljudi upoznaju da bi spoznali sve ono što ih deli kao i ono što ih
spaja. Tu je i sam Bog pomogao odvodeći iz južne u zapadnu i severnu
Evropu, u Ameriku i Australiju milione hrišćana, među njima pravoslavne,
i naše Srbe, da bi se zajednički radeći i živeći jedni kraj drugih bliže
upoznali. Danas postoje organizacije koje se samo bave time da se
hrišćani, kao deca Božja, međusobno bolje slažu i ispomažu, da žive u
ljubavi i razumevanju, ali da jedni drugima ne ugrožavaju veru.
Zašto se onda, u nekim našim sredinama, Srpskoj pravoslavnoj
crkvi zamera učešće u Svetskom savetu crkava i Evropskoj konferenciji
crkava, kao i učestvovanje u zajedničkim molitvama sa visokodostojnicima
drugih crkava i verskih zajednica?
- Sveto pismo nije namenjeno
samo nama pravoslavnima. Kritike dolaze od onih koji su zaboravili ili
ne znaju da su na osnivanju Svetskog saveta crkava bili i naše vladike
Irinej Ćirić i sveti Nikolaj Velimirović. A što se zajedničkih molitvi
tiče, pod molitvom se, da se razumemo, podrazumeva učešće u ornatu,
svešteničkoj odeždi. I to je onda sasluživanje. Ukoliko se čita tekst iz
Svetog pisma bez ornata, to je kao da molitvu čita svako drugi. Kada sam
polazio za episkopa u zapadnu Evropu, onako mlad i neiskusan, pitao sam
tadašnjeg, a sada blaženopočivšeg patrijarha Germana kako da postupam
među nepravoslavnima. On mi je objasnio da je dopuštena saradnja, osim
bogosluženja u odeždi zajedno sa njima za jednom časnom trpezom u oltaru
i pričešćivanje iz iste čaše. I za dve decenije, koliko sam bio episkop
u zapadnoj Evropi, poštovali smo to, ali smo sarađivali tamo gde se
moglo. |
|
U Beogradu je jesenas održan međupravoslavni
simpozijum o novom crkvenom zakonodavstvu koje bi trebalo da bude
usklađeno sa zahtevima savremenog doba. Da li se i na taj način može
pomoći u prevazilaženju isključivosti?
- Zakon nikad nije
spasavao čovečanstvo, nego ljubav. Zakon se primenjuje onde gde ljubavi
nema. Najbolji primer je jevanđelska priča o zabludelom sinu. Dok je sin
bio u ljubavi sa ocem, otac nije merio koliko je potrebno da sinu da.
Sve očevo bilo je i njegovo, ali kad je sin poželeo da se odvoji od oca
i da živi sam, zatraživši da mu roditelj preda "ono što njemu sleduje",
otac je to učinio samo iz ljubavi prema detetu i time ga stavio u oblast
zakona. Da ga ne bi gurnuo odmah u propast. Kad je sin utrošio sve što
je od oca primio i našao se u bedi, pokajao se i opet vratio u zagrljaj
ljubavi svoga oca. Zakon je, znači, samo most između ljubavi i propasti.
Zakon je kavez u koga ljubav stavlja otpale od nje da bi se predomislili
pre nego što odu u propast. Prema tome, i crkveno zakonodavstvo se
primenjuje samo na one koji zloupotrebe ljubav.
Za nas
pravoslavne, koji se držimo starog julijanskog kalendara, na pragu je
najradosniji hrišćanski praznik Rođenja Isusa Hrista, praznik svekolike
hrišćanske ljubavi. Šta biste poručili vernicima?
- Božić je
praznik mira i dobre volje koji unosi u srce hrišćana najlepše trenutke
sreće. I kod nas Srba to je najmiliji dan u godini. Zbog toga su ga naši
preci okitili divnim običajima. Srbi u otadžbini i rasejanju spremaju se
da ga i ove godine dočekaju u najprijatnijem molitvenom raspoloženju. To
je praznik preko koga nas vitlejemski Bogomladenac ujedinjuje ma gde se
nalazili po zemaljskom šaru. Dok sam i sam bio u dijaspori misli su mi
najviše bežale ka otadžbini baš u vreme božićnih praznika. Toplo
pozdravljam svu decu svetog Save i onu u otadžbini i onu koja silom
prilika žive izvan svog zavičaja našim pradedovskim pozdravom: "Mir
Božji - Hristos se rodi!" |
|
Radmila Lončar |
|
|
