|
|
frankfurtske VESTI za Evropu, Ameriku
i Australiju,
objavljeno.06.januar, 2004.
-------------
"VESTI" ISTRAŽUJU: KOLIKO SU
GRAĐANI SRBIJE VERUJUĆI
AKTUELNO TRŽIŠTE
DUHOVNOSTI
• Istraživanja u Srbiji
pokazuju da se procenat religioznih građana povećao na oko 60 odsto, mada
polovina wih ne poštuje sve što mu vera nalaže, navodi prof. dr Zorica
Kuburić |
|
 |
|
Mladi u crkvi:
Poklanjanje časnom
krstu | |
Religija danas pobuđuje sve veću pažnju
i interesovanje. O njoj se govori u svakodnevnom životu, politici, nauci,
tzv laičkoj i verskoj publicistici. Prema poslednjem popisu stanovništva
Republike Srbije, 95 procenata građana Srbije izjasnilo se kao vernici,
svega 0,5 odsto su ateisti, a 4,5 odsto nije navelo da li i kojoj
veroispovesti pripada.
Prema tumačenju dr Zorice Kuburić, profesora
sociologije religije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i predsednice
Centra za empirijska istraživanja, na promenu odnosa prema religiji
doprinela je društvena kriza i pad sistema koji je forsirao ateizam, jer
"tamo gde je pritisak veći da se veruje ili, pak, da se ne veruje, tamo je
veće odstupanje od onoga što je manifestovano i onoga što je istinski
unutrašnji doživljaj". Ona takođe napominje da "izjašnjavanje o verskoj
pripadnosti ne znači u isto vreme i ličnu religioznost". |
|
Rezultati istraživanja |
|
U prošlogodišnjem
istraživanju, u okviru projekta koji je rađen na Katedri za
sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, od 1.253
ispitanika 15 odsto se izjasnilo da je vernik jer prihvata sve
što crkva uči. NJih 17 procenata su vernici navodeći da se
pridržavaju svih običaja koje im nalaže vera, dok se blizu 22
odsto ispitanika izjašnjava da su vernici, ali da ne
prihvataju sve što ih vera uči. Da ne pripadaju ni jednoj
crkvi, ali da veruju u Boga, izjasnilo se 6,6 procenata, dok
oko 6 odsto ispitanika nije sigurno da li je religiozno. Blizu
18 procenata ispitanih kažu da nisu vernici, mada se
pridržavaju verskih običaja. Da nisu vernici, ali uvažavaju
tuđa religijska ubeđenja i pripadnost izjasnilo se blizu 11
odsto, dok religija ne zanima 2,6 procenata ispitanika. Protiv
svake religije je jedan
odsto. | |
Prema istraživanjima dr Gordane
Živković, filozofa religije iz beogradskog Instituta za evropske studije,
jedni idu u crkvu iz tradicionalnih razloga, drugi je doživljavaju kao
jedinu zajednicu unutar koje mogu ostvariti svoje istinsko postojanje, a
treći ističu da odlaze povremeno na bogosluženja, iako su ateisti, "zato
što se tu osećaju opušteno i prijatno".
- Jasno je, dakle, da je ovde
reč o svojevrsnom "tržištu duhovnosti" i "prećutnoj selekciji" na
autentične vernike i tzv. sekularizovane vernike. Prvi streme crkvenom
životu kroz koji "progovara" duh sabornosti, kao prave društvenosti,
ličnom samoograničenju, pokajanju, žrtvovanju, milosrđu, istini,
pravednosti i nadasve ljubavi, ne pristajući na shizofreno dvojstvo svog
"privatnog" i "javnog" bića, Drugi bez problema slede sekularizovane
"obrasce" života, dok svoje "verske" potrebe zadovoljavaju u domenu
"privatnosti". Naravno, ovakvi "vernici" ostaju u posedu površnog,
spoljašnjeg, ritualnog, folklornog i čak marketinškog sloja vere. Prava
duhovnost, međutim, podrazumeva čovekov ogroman lični podvig, stalni napor
koji obuzima čitavo biće i bez koga nema njegovog istinskog spasenja.
|
|
Mnogo krštenih, malo verujućih |
|
- U poslednjih 10 godina
dosta je ljudi pristupilo crkvi učinivši obred krštenja, ali
samo su neki prihvatili i druge oblike izražavanja vere i
nastavili da odlaze u crkvu. Ostaje dilema da li je razlog što
ne postoji navika odlaska u crkve kao što je to na Zapadu,
posebno u SAD, ili su službe u crkvi neprivlačne za savremenog
čoveka? O spremnosti tradicionalnih crkava da se prilagode
novonastalim potrebama društva koje je u krizi, govore i
podaci koliko ih veruje u ono što njihova crkva uči - kaže
profesorka Kuburić.
| |
Upravo u tome i leži granična tačka
između prave i lažne crkvenosti, koja stavlja težište na spoljašnju
intervenciju nad čovekom kao vernikom, nudeći mu precizan sistem
konkretnih pravila ponašanja i obrazaca kojih se mora slepo pridržavati.
Ovde se od vernika zapravo traži samo ispunjenje jednog uslova, a to je da
poslušno prihvati strogo propisana pravila odnosa prema sebi samom, a onda
i svom bližem i daljem okruženju, kao "garanciju svog konačnog spasenja" -
objašnjava dr Gordana Živković.
Ona se pita: "Ne podseća li ovakvo
shvatanje crkvene misije na dobro znane ideološke recepte "čovekovog
usrećenja"?
- Ako saberemo sve odgovore o vernosti vlastitoj religiji,
onda je 60,8 procenata ispitanika u Vojvodini religiozno. Jedna trećina
ispitanika nije religiozna ali za sebe smatra da je tolerantna prema onima
koji veruju, čak se i pridružuju u verskim obredima i običajima, iako za
njih lično to nema neki naročit verski značaj. Protivnika svake religije
danas ima najmanje, tek jedanodsto ispitanika. I druga istraživanja koja
se odnose na Srbiju pokazuju da se stepen religioznosti povećao i da se
kreće oko 60 procenata religioznih, mada polovina od njih ne poštuje sve
što mu vera nalaže. Dakle, crkvenost nije isto što i religioznost, jer
niti svi religiozni odlaze u crkvu, niti su svi koji odlaze u crkvu
religiozni - zaključuje profesor Zorica Kuburić.
|
|
Večna pitanja |
|
Danas su, napominje dr
Gordana Živković, opet aktuelna pitanja šta je to zapravo
crkva i u čemu je njena suština.Je li ona samo mesto ukrašeno
religijskom ikongrafijom na kome se uznose molitve i pale
sveće? Da li se punoća crkvenog života iscrpljuje kroz
liturgijsko bogosluženje, kroz krštenje i pričešće, kroz
slavljenje verskih praznika i krsnih slava? Je li ona obična
društvena ustanova koja zadovoljava specifične čovekove
religiozne potrebe? Da li je ona "živi bogočovečanski
organizam" sa specifičnim načinom života, koji podrazumeva
"susret i zajedništvo čoveka i Boga, usmereno dubinskom
preobražaju ljudskog bića i njegovom oboženju? Možda je crkva
sve to zajedno? Ili je pak nešto sasvim
treće"? | | |
|
|
Dr Zorica
Kuburić | | |
|
|
Dr Gordana
Živković | | |
|
Radmila
Lončar |
|
